Затворено због дезинфекције, дезинсекције, дератизације и уклањања отпадних материја

„Сматрам да су изборни спорови у вези са делом локалних избора, поготово у Београду, нанели велике штете нашој земљи и на унутрашњем и на међународном плану и да је крајње време да се проблем пресече и то управо у највишим институцијама наше републике – Влади и Народној скупштини. Зато Вам предлажем да у складу са својим уставним овлашћењем Влада Републике Србије поднесе на усвајање Народној скупштини предлог посебног закона којим ће бити проглашени за коначне резултати дела локалних избора у Србији, према налазу мисије ОЕБС. Желим да нагласим да државни интерес унапређења односа наше земље са ОЕБС-ом и међународном заједницом у целини далеко превазилази значај било ког броја одборничких места у неколико градова. У чврстом уверењу да је овај предлог усмерен на решење, којим ће извршна и законодавна власт на прагамтичан начин, поштујући правни поредак наше земље, разрешити насталу кризу.“ – написао је председник Републике Србије у писму председнику Владе Републике Србије.

Али, не после 13 дана опозиционо-грађанско-студентских протеста 2023, већ након 88 дана грађанских и 117 дана студентских протеста 1996/97. године.

И, да: онај председник који је писао се звао Слободан Милошевић, а протести су били због изборне крађе на локалним изборима, а овај данас се не зове тако, а повод актуелних протеста су (само?) озбиљне изборне нерегуларности и индиције да је било изборне крађе.

Зато сам јуче, на питање Зорана Остојића и Милорада Комракова, старих новинарских „вукова“ из оних кокузних деведесетих година прошлога века, које је, свако на свој начин, обележио овај двојац - личе ли ми ови догађаји на оне од пре 27 година, поентирао (ТВ Танјуг, 30.12.2023) стандардно вучићевски: Мало личе, а мало више не личе, али би коначни епилог могао баш да заличи.

Неколико сати потом, разрешавајући недоумицу хоће ли или неће бити понављања или поништавања локалних београдских избора, Врховник Србије и васцелог српства поентирао је још „убитачније“: „Могуће да ће бити нових избора, а могуће и да неће!“

Из чега испада да обојица – Врховник и моја маленкост – заправо, типујемо да би, након целе шараде, машкараде и спектакла за широке народне масе, излаз из ћорсокака могао да буде оно што је Он успут провукао тек као четврти од укупно шест приоритета: „Под четири, да наставимо да имплементирамо препоруке ОДИХР / ОЕБС”...

Ономад нам је пресуду изручио „Брзи Гонзалес“, како смо, по цртаном јунаку из нашег детињства, тада из милоште звали изасланика ОЕБС-а Фелипеа Гонзалеса. Милошевићу је преостало само да нађе најелегантнији модус операнди који би га најмање заболео или понизио. Назвао га је лекс специјалис.

Сличност између данашњих и ондашњих политичких и грађанских гибања је и у томе што су и 1996, осим локалних, истога дана одржани и савезни парламентарни избори на којима је Социјалистичка партија Србије убедљиво победила, али је Милошевић, уместо да „накриви шешир“ и остане на признању губитка двадесетак општина и градова, као што је у први мах и учинио, подлегао притисцима сопственог окружења, ушао у додатну изборну крађу, због чега је, после тромесечних шетњи и интервенције ОЕБС-а, изгубио 40 локалних самопурава, али и нешто много важније –  статус регионалног лидера и „гаранта мира и стабилности на Балкану“ којим га је Запад великодушно частио након потписивања Дејтонског споразума! Само годину касније, они који су га до тада тетошили, отвориће му и Косово, за које је Милошевић наивно поверовао да је решено арбитражом Бадинтерове комисије о условима раздруживања СФРЈ на само шест (никакво независно Косово није било у оптицају) независних држава.

Био је то и незаустављиви почетак краја његовог режима. Сличну грешку Милошевић ће, тада већ из функције председника СР Југославије, начинити и на изборима у септембру 2000. године, када је, уместо да одмах призна пораз на изборима за не тако битну функцију председника СРЈ и посвети се својој партији која је водила извршну власт и у Србији и на нивоу СРЈ (а тада је на изборима добила могућност да формира и нову владу СРЈ, заједно са партијом Момира Булатовића), одбијањем да призна пораз, ископао себи рупу. Уследило је осипање дворске свите, олигархије, али и војне и полицијске компоненте око њега, па му се чак и странка која је имала апсолутну власт „самораспустила“ и прихватила формирање привремене владе на нивоу Србије, па онда, после три месеца, пристала и на ванредне републичке изборе на којима је почишћена...

.      .     .

Ево, из прве руке, моје личне хронике „сироте мале“ изборне крађе на локалу из 1996. године.

Још 17. новембра 1996, увече, када су пристигли резултати другог круга (на локалу је важио већински изорни систем) локалних избора, Зоран Ђинђић је изрекао реченицу која се, и буквално, може применити и на последње изборе од 17. децембра 2023: „На савезном нивоу победила је телевизијска Србија, а на локалном народ Србије. У будућности ћемо видети која је Србија јача.“

Протести су кренули из Ниша да би се, као систем концентричних кругова, проширили на целу Србију.

Био сам тада заменик главног и одговорног уредника и уредник политичке рубрике дневног листа „Блиц“ који је почео да излази 16. септембра и за само два и по месеца се катапултирао до невероватног дневног тиража од близу 300.000 примерака!

Већ 19. новембра смо, у току ноћи, штампали чак три ванредна београдска издања новина са додатком у коме су били најновији резултати локалних избора по Србији, а укупан тираж тога дана је био 190.000!

Неовлашћено, супротно уређивачкој концепцији „Блица“, правим диверзију (главни уредник Манојло Вукотић, додуше, није ме спречио, мада је имао начина) и повећавам број политичких страна у новинама са две на чак – шест!

Три дана касније – устали су студенти.

Први општински суд у Београду, 24. новембра, поништава 33 одборничка мандата опозиционе коалиције „Заједно“ у Скупштини Београда. Из „Заједно“ поручују: „Трећег (поновљеног) круга неће бити!“, а широм Србије отпочињу сваковечерњи грађански протести.

Почињу страховити притисци режима на редакцију и власнике „Блица“, у том тренутку најтиражнијег, најчитанијег и најутицајнијег листа у земљи.

У колумни под насловом „Процедура“ (Блиц, 25.11.1996), пишем, између осталог:

„Кафка је смислио «Процес», Ћопић написао «Пролом»; онај несрећни читалац «Политике» прекјуче је за неке – далеко било – предложио «Прогон»; а све то помало, па још и више ова наша народна, федерална и републичка, власт, успела је да обједини у само једну, али чаробну реч – «процедура»!... Од 17. новембра, а нарочито од синоћ, «процедура» је спасоносна формула помоћу које непознати «алхемичар» (нажалост, не онај књижевни, Куељов) пораз претвара у победу по једначини: оно што је било није било, то што пише у ствари не пише и, на концу, све је релативно, од броја гласова до одлука изборних комисија, од врсте гласачких листића до законских рокова, од правне снаге оверених записника до мишљења надлежних судова...“

За Радио Б92, 26. новембра, дајем изјаву да је државна штампарија „Борба“ одбила да нам штампа сутрашњи број у тиражу од 240.000 примерака и пренела политичко наређење „одозго“ да нас смеју штампати у само 80.000.

У првом издању „Блица“ за 28. новембар, један од власника листа, Аустријанац Петер Келбел, уцењен од власти да ће му уништити инвестицију, потписује самокритички уводник у коме се одриче свега онога (рачунајући и саму редакцију) што је овај дневни лист, у невероватно кратком року, издигло у лидера југословенске штампе! У том тексту који је писан у Дирекцији ЈУЛ-а, а испод кога је Келбел ставио потпис, пише, између осталог, да он „не жели да подстиче улично насиље“, да „народ нису само они који вичу, него управо она већина која ћути“, да су студенти који протестују стадо које неко предводи итд.

Као заменик глодура подносим неопозиву оставку и са групом од 42 уредника и новинара се ограђујем од садржине тог издања новина. Те вечери, иако нико од нас није био члан Демократске странке, зове нас Зоран Ђинђић и предлаже да направимо новине које ће надоместити „одумирање Блица“. Каже да има регистровано име „Демократија“, а све остало је на нама.

Већ 29. новембра изашао је - у тиражу од 100.000 који је до поднева разграбљен - први број дневног листа „Демократија“. Тих дана скандира се и „АВ – АВ“ (полицији) и „На јајаре – јајима“. Зато у заглавље „Демократије“, осим ограде „Ово није Блиц“, стављам и латинско „Аб ово“ (од почетка; из јајета).

Председник Скупштине Србије Драган Томић, заплашен догађајима на улици, отказује, за 2. децембар заказану, седницу парламента уз образложење да се „врши дезинфекција, дезинсекција и дератизација свих просторија објекта и уклањање отпадних вода и других отпадних материја“ у скупштинском здању у Улици краља Милана. Симболике ради, тек, ту је данас седиште Републичке изборне комисије.

У колумни „Милошевић на потезу“ (Демократија, 7.12.1996) пишем:

„Србија последњих дана шета на танкој жици између класичне диктатуре и тоталне демократије.

Режим је, први пут после 9. марта 1991. и Видовданског сабора 1992, озбиљно уздрман. А његову позицију тим више отежава чињеница да опозиција, и иначе склона уличним хепенинзима (овај пут не само београдска) – тражи само оно што је на изборима добила!

Бахатост којом су Милошевићеви чауши, најпре признали пораз, а потом безобзирно покушали да отму локалну власт, изгледа да ће им се обити о главу. Данас, или нешто касније, али свакако не дугорочно – руше се темељи Милошевићеве куле од карата. Због тога паника у врху СПС, тачније ЈУЛ-а, те чудне превратничке организације која већ две године влада у име легално изабране власти.

Све је било спремно за употребу силе, а онда се од‌једном нешто преломило.

Не у режиму или око њега, већ је свет поменуо тезу по којој је Милошевић, са српске стране, искључиви гарант мировног споразума. Председнику Србије међународна заједница очигледно више не допушта да, у замену за поштовање Дејтона, у сопственој земљи и њеној блиској околини чини шта хоће.

Само и једино тако се може схватити фантастичан обрт у ставу самог режима према ономе што се збива у Београду, Нишу, Крагујевцу, Пироту, Краљеву, Новом Саду... Опозицији се сада нуди нагодба, флеке су јуче вадили разни Милановићи, новине које су од процене о «4.000 хулигана» стигле до ванредних издања о демонстрацијама, или несрећне судије локалних судова; сутра ће се можда студентима извињавати и сам министар Соколовић...

Милошевић је човек који, преко ноћи, још једном може да обрне пун круг. Но, питање је не би ли то значило и његов дефинитиван крај. С обзиром на његову изузетну политичку вештину, пре ће бити да ће председник омекшати. Сад је он на потезу.“

Два дана уочи контрамитинга, када је режим позвао своје симпатизере да, на Теразијама, испред хотела „Москва“, ударе на своју браћу и пријатеље из опозиције, у колумни „Ушће“ (Демократија, 22.12.1996), писао сам, поред осталог:

„Тамо где се спајају две реке суочиће се, можда већ у уторак (надајмо се, само очи у очи) две Србије. Она што је пре седам година била на Газиместану и на Ушћу, па пре пет година опет на Ушћу и која још верује оном који тврди: да је ујединио Србију; да је сачувао мир и слободу српском народу; да неће дозволити туђину да управља Србијом; да једино он ову земљу може повести у XXI век.

Насупрот њој је иста она, мало проређена Србија са Теразија 91, политички шаролика, са само једном везивном тачком – захтевом за променама. Та Србија сумња: да је бенигни тумор косовски одавно прешао у малигну фазу; да више од милион Срба не само да није сачувало слободу и мир, већ је изгубило и голи живот и земљу са оне стране Дрине, а овамо добило бескућништво, апатридство, углавном понижење; да је председник Србије више од две године не «конструктивни и одлучни фактор мира на Балкану», већ обичан, па још и уцењени вазал; да ова земља, под овом и оваквом влашћу, од XXI века може очекивати само нове тензије, продубљивање сиромаштва и демо-диктатуру...“

У коментару „Демонстрација“ (Демократија, 27.12.1996) сам записао:

„Ова власт јуче је закорачила у последњу фазу комунистичке утопије која, ако се сећате класика марксизма, подразумева одумирање, то јест самоукидање државе.

То подсецање гране на којој седи, режим је учинио дефинитивним претварањем полиције у страначку гарду. Српски полицајци – ни криви ни дужни, јер им је тако објашњено – у уторак су изашли на београдске улице да чувају оне што су «за Србију», а јуче је требало да бране лопове из београдске леве коалиције који, упркос катастрофалном поразу, не желе да предају власт у престоници.

Шта ли је имала за циљ демонстрација полицијске силе, уз трагикомично образложење да се жели обезбедити «нормално функционисање саобраћаја»? Испипавање пулса опозиције, утеривање страха колебљивцима, добро зезање неког бахатог команданта... или, далеко било, порука грађанима да је ова власт вечна, независно од народне воље?...

А изгледа да против такве монструозне идеје ни Председник лично нема ништа против, дапаче.

Или Председник – баш ми лепо звучи – није обавештен да Београђани нису гласали за мангупе у његовим редовима.

Тужно је било бити српски полицајац, понижавајуће провинцијалац пре три дана у Београду, а опасно у уторак и четвртак бити Београђанин у сопственом граду.

Ако данас ОЕБС саопшти оно за шта нам није био потребан ОЕБС – режиму преостају две могућности: Да се повинује или да закорачи у диктатуру. Ваљда на том полу већ подељене Србије има још разума...!“

А у тексту „Фењер“ (Демократија, 5.1.1997) исписао сам:

„Није легалном и легитимном председнику Србије до живота на Дедињу под туђинском, макар и легално изабраном влашћу. Уместо да се запути јединим излазом из лавиринта који му је, случајно или не, оставила комисија ОЕБС у својој оцени избора за Скупштину Београда, Слободан Милошевић је своме народу и међународној заједници супроставио већ излизане «аргументе» у лику разних Милутиновића, Јовановића и осталих мудрослова јадне српске дипломатије.

Милошевићев мост према светлу тиме је сасвим порушен. Испред је зид, иза бездно, лево (или десно) несташна Црна Гора, а десно (или лево) Србија која верује гласачким кутијама.

Данашња Србија, а престоница нарочито, подсећају на Београд током друге владавине кнеза Михаила. На оном месту које данас опозиција назива Тргом слободе, испред Народног позоришта, беше Стамбол капија која је шанцем до Дунава и Саве делила «град» од «вароши», то јест Турке од Срба у стоном месту вазалне кнежевине. Тај дуализам власти и трпљење једних поред других потрајао је, знате већ, до убиства на Чукур чесми...

Онима који мисле да је метафора прејака, ево још неколико детаља из тог периода: Срби су «град» (део према Калемегдану) узимали корак по корак, а један од првих помака било је инсталирање обавезних српских фењера испред турских механа...

Неко је у врху ове власти изгубио главу и срља из грешке у грешку, инатећи се, изгледа, и са сопственим одразом у огледалу. Милошевић је, пре месец и по, можда могао спасити Паланку, Лапово, чак и Ниш, уз мало мудрости могао је турити врућ кромпир опозицији у Београду. Милошевић је, после изборног лоповлука којег су починили људи у његовим дресовима, сад у позицији да спасава само свој политички фењер.

Епилог: кнез Михаило је испратио Турке часно и чесно, све са њиховим барјацима, са калемегданске тврђаве; додуше касније, али пао је и Ниш.“

.         .       .

Милошевић је свој, али већ слабо светлећи, фењер пронашао тек 4. фебруара 1997. године. За њега, али и све нас најбоље би било да је ту одлуку донео 17. новембра 1996, као што би и за актуелног Врховника било најбоље да је то учинио још јуче, али је боље да то учини и данас, него да чека чак сутра. Ако ништа друго, могао је бар нешто да научи од својих партнера Орбана и Ердоана који су, у напону свог личног рејтинга, признавали изборне поразе на локалу и мирно препуштали власт својим политичким противницима у Будимпешти, односно Истанбулу и Анкари.

Уместо тога, наш председник Републике, председник свих грађана који „одражава државно јединство“, у сутон старе године, појавио се у седишту Српске напредне странке , наводно у функцији њеног обичног члана, док су му „леђа чували“ председник и двоје потпредседника (иначе, председница Владе и министри оба попечитељства силе!), као и шеф Извршног одбора те партије – ликујући и сеирећи што је та партијска листа, освојила 70 одсто гласова Рипњу, у изборној трци у којој је једина и учествовала, и од свега направио мултивизијски спектакл, директно преношен на Јавној ТВ кући и свим националним ТВ фрреквенцијама.

Што би рекао Ги Дебор („Друштво спектакла“): „Ако сваки Кинез мора да научи оно што је рекао Мао, и тако постане Мао, то је зато што не може да буде ништа друго. Тамо где је на власти концентрисани спектакл, на власти је и полиција...“

Чиме се „сама власт утеловљује као псеудозвезда; то јест, звезда конзумеризма изабрана због псеудовласти“, али и супремације привидног и диригованог над стварним животом.

Па, какав ли би то тек сада, после свега овога, могао да буде извештај европосматрача, када је чак и за оне изборе из 2020, које је највећи део опозиције бојкотовао, Европска комисија дала „дијагнозу“ да је „господин Вучић, злоупотребљавајући функцију председника Републике, намицао гласове својој странци“?!

Опозиција је, максимализујући своје захтеве и на понављање / поништавање републичких парламентарних и свих локалних избора, заправо понудила излазну стратегију и за себе и за Врховника, односно пут ка компромису: поновимо београдске изборе, па да купимо међусобни „мир“ макар на шест месеци.

Врховник је, пак, узвратио најавом конституисања новог сазива Народне скупштине већ за половину јануара, што опозицији скраћује маневарски простор у коме би требало да надвлада једна од две „школе мишљења“: да ли преузети и верификовати посланичке мандате, па из парламента, евентуално, деловати можда чак и опструкцијом рада или опструисати конституисање Скупштине, пошто би верификација могла да се чита и као легитимисање ових и оваквих избора и изборних резултата? Иако за ову другу опцију има законског утемељења, јер, према Закону о Народној скупштини, ако трећина посланика не преузме мандате, парламент није конституисан – тешко да би опозиција могла да добије једну такву неравноправну правну битку.

Расплет у Београду зависиће умногоме и од тога хоће ли опозиција која се, након најмасовнијег скупа на Теразијском платоу, самораспустила „за после Божића“ – успети да, после 7. јануара, онови ту грађанску енергију протеста. Али, још и више, зависиће од „знакова поред пута“ које ће опозицији постављати ОЕБС, Берлин и једна западна амбасада у Београду. Врховник нема ништа против избора, само му је важно да не призна да је то учинио под „притиском улице и насиља“, „зато што је уплашен претњом Мајданом“ или зато што је, „на најчистијим изборима до сада“ било некаквих нерегуларности или крађе, али образложење да се „на изборе може ићи зато што нема већине“ му пије воду.

И, то је уреду: треба човеку допустити да нађе најелегантнији излаз за себе, јер не иде уз вечитог победника и најхрабријег државника у историји Србије да се повлачи пред тричавим притисцима.

Али, га и још једном подсетити да је његова, владајућа коалиција изгубила и прошлогодишње и нетом одржане изборе у Београду: опозиција је 2022. освојила 70.000 гласова више, а и на овим је оних који су гласали против власти, прелиминарно, за око 65.000 више од броја  оних који су гласали за две изборне листе владајуће коалиције. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 31.12.2023)

(Ne)realno ponavljanje izbora - Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević • DOBRO JUTRO TANJUG

Republička izborna komisija odbacila je prigovor liste "Srbija protiv nasilja" za Beograd o poništavanju izbora. Do kada će trajati protesti? Hoće li utihnuti ili će biti radikalizovani? Dokle ćemo čekati OEBS i ODIR? Može li aktuelna vlast da formira većinu u Beogradu posle Nestorovićevog i POKS-ovog ne? Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević. (www.k1info.com, www.tanjug.rs, TV Tanjug, TV K1, emisija “Dobro jutro, Tanjug”, voditelji Milorad Komrakov i Zoran Ostojić, 30.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=IgX_fvXANHc

Cvijetin Milivojević – Poništavanje izbora na nivou grada Beograda bi bilo sasvim normalno

Narodni poslanik Vojvođana Aleksandar Olenik ocenio je da se izbori, zbog svih nepravilnosti moraju ponoviti u celoj Srbiji, a nikako samo u gradu Beogradu. On je dodao da su protesti protiv izborne krađe u potpunosti opravdani, kao i da ih Liga socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani podržavaju. "Kada je vlast nedemokratska i kriminalna, ostaje nam samo ulica. Sa druge strane, pitamo se zašto se ne govori o izbornim mahinacijama u Vojvodini ili drugim krajevima Srbije", naveo je on. Dodao je da je u Ljuboviji, "samo na jednoj jedinoj kućnoj adresi prijavljeno 211 glasača iz Bosne i Hercegovine, te da su u Zrenjaninu, Novom Bečeju i Novom Sadu pozive za glasanje dobili građani koje niko ne zna. Da li možemo očekivati ponavljanje izbora pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića. (www.ktv.rs, youtube kanal KTV Televizija, KTV Zrenjanin, 21.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=VgGXLonDCRA&pp=ygUYY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMga3R2

PRAVI UGAO: Cvijetin Milivojević | 28.12.2023.

Radio-televizija Vojvodine - emisije

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

Pravi ugao: Cvijetin Milivojević - 28.12.2023.

(www.media.rtv.rs, www.rtv.rs, RTV Vojvodine, autorka i voditeljka Ljubica Gojgić, 28.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=bLAW-U1WNBQ

https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/88586

Велики новогодишњи попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

Три деценије политичког плурализма у Србији - у петокњижју (пет књига) Цвијетина Миливојевића:

1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)

2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)

3. "Духовна колаборација" (499 дин)

4. „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)

5. И најновија: “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (цена 999 дин)

 

Додатни попусти и за још неке, добре старе, а као нове, књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +387 11 3234 439, Теразије 3А, Београд

Vučić sad neće smeti da uradi ono što je uvek radio!

Sve je više kolaboracionista režima

Politikolog Cvijetin Milivojević govorio je o postizbornoj problematici i protestima građanističke opozicije koja smatra da su izbori neregularni, iako je Vučić dobio podršku oba ambasadora vodećih zemalja sveta.

Po njemu, predsednik Vučić se bavi svim temama, u sve se meša, kršeći tako svoje ustavne nadležnosti. Između ostalog i samo njegovo davanje svog imena i prezimena listi, a oduzimanje imena Srpske napredne stranke u poslednja tri izborna ciklusa jeste jedna antiustavna delatnost. Ali to je još i više neovlašćeno predstavljanje Srbije po pitanju pregovora oko Kosova i Metohije i francusko-nemačkog plana.

Nema ništa sporno da ljudi koji žive u Srpskoj, a državljani su Srbije glasaju na srpskim izborima, smatra on, ali samo na republičkim, a nikako lokalnim. Zamerio je pojavljivanje Dodika i Andrije Mandića u izbornom štabu SNS-a, a obrazložio je i zašto.

On je govorio i o čudnim stvarima koje se dešavaju u srpskom fudbalskom prvenstvu, kada Zvezda tik pred izborne dane izbija na prvo mesto iako je dobrano zaostajala za Partizanom i da li to ima veze sa činenicom da Zvezda ima duplo više glasača, pardon, navijača. („Pravi odgovor“, youtube kanal, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 28.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=mthWdQiKHsA&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D

Najveća dilema nakon izbora 2023: Ko je novi premijer?

Srpska narodna stranka (SNS) sa osvojenih 128 mandata može bez po muke da sama formira vladu i preuzme sva ministarstva. Ipak, dve dileme su: da li će to zaista i uraditi i ko će novoj vladi biti premijer. Ili da preformulišemo drugu dilemu, hoćemo li ovog puta dobiti premijera umesto premijerke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre dva dana rekao je da nije lako da Ana Brnabić ostane premijerka, podsetivši da joj je pre izbora rekao da je ovo njen poslednji mandat na toj funkciji.

- Ana je izrasla u velikog borca. Ponosan sam na nju. Teško da će ona opet biti premijerka. To sam joj rekao pre izbora, ali ona je dala srce i borila se tokom cele kampanje. Iza nje ostaju rezultati - kazao je Vučić.

Dogovor iz 2022.

Ko bi onda mogao da dođe na mesto Ane Brnabić? U tom kontekstu se najviše spominje ime predsednika SNS Miloša Vučevića, a čak i je i Brnabić nagovestila takav scenario odgovarajući na pitanje da li posle nje na poziciju premijera 2024. godine dolazi Vučević.

- To je dogovor. Ja shvatam da je to bila teška odluka. I mene da ste pitali rekla bih da smo razgovarali otvoreno i iskreno. I predsednik i ja nasamo, i Miloš i predsednik nasamo i nas troje i ključni ljudi SNS, stvarno je bila teška odluka. Mislim da je presudila ta stvar da su tako krizna vremena i tako teška vremena i da samo upravljanje vladom… Da Milošu treba malo više vremena da se saživi i nauči. I meni je trebalo vreme da naučim od 2017. godine. Miloš je sad na jednoj od ključnih pozicija u Vladi, on će doneti jednu veliku energiju - rekla je krajem avgusta 2022. Brnabić na TV Prva.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", vidi Vučevića kao prvi izbor, ali ne isključuje scenario u kojem bi došlo do obrta u poslednjem momentu.

- Dačić se kandidovao kroz kampanju, ali mu rezultati izbora sada ne idu naruku. Najbliži toj funkcije je Vučević, što je i najavljeno, ali Vučić može u poslednjem momentu da izvuče iznenađenje iz rukava, poput Ane Brnabić. Sem Vučevića, u obzir dolazi i Siniša Mali i Goran Vesić, vode važna ministarstva i potpredsednici su Vlade - kaže Pejić.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ne isključuje mogućnost da SNS posegne za drugom opcijom.

- Možda se odustane od tog rešenja, da ne bi došlo do gomilanja funkcija - kaže Milivojević.

Šta znaju kladionice?

Sudeći po kladioničarskim listama, međutim, najveće šanse da bude premijer Srbije i dalje ima Ana Brnabić. Čak i posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da ona više neće obavljati tu dužnost kvota na nju je ostala ista - 1.80, baš kao što je bila i pre Vučićeve izjave. Doduše, bukmejkeri realne i tek nešto manje izglede za premijersku funkciju daju Milošu Vučeviću, predsedniku Srpske napredne stranke (SNS), i Siniši Malom, ministru finansija. Kladioničarske kvote mogle bi da budu pokazatelj ko ima kolike šanse da nakon izbora zauzme značajne funkcije u zemlji i to iz prostog razloga - bukmejkeri u slučaju pogrešne procene rizikuju da izgube novac.

Zbog toga kladionice i dalje najviše šansi da bude novi-stari premijer daju Ani Brnabić koja je već 6,5 godina u tri mandata predsednica Vlade, što je apsolutni rekord od kako je 1990. godine uvedeno višestranačje u Srbiji.

Kvota da će Brnabić ostati premijerka je 1.80 što znači da na uloženih 1.000 dinara kladioničari dobijaju 1.800 dinara. Zanimljivo, Brnabić je i dalje prvi favorit u kladionicama da bude na čelu Vlade, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da “nije lako da ona ostane premijerka”.

Dva naslednika?

Nešto veću kvotu bukmejkeri daju Milošu Vučeviću da po prvi put postane premijer - 1.90, dok je treći favorit Siniša Mali sa kvotom - 2.50. U slučaju da dosadašnji ministar finansija postane predsednik Vlade, kladioci mogu na uloženih 1.000 dinara da dobiju 2.500.

Inače, Vučić je svojevremeno najavio da će Brnabić biti premijerka pola mandata, nakon čega bi na tom mestu trebalo da je nasledi neko iz stranke. Međutim, zbog izbora je vladi skraćen mandat, zbog čega nije ni došlo do izmene na premijerskoj funkciji.

Neočekivano ime na listi

Interesantno, u kladionicama se prilično visoko kotira i dugogodišnji poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović, čija je kvota za novog premijera svega 3,50, dok Vladimir Orlić, dosadašnji predsednik Narodne skupštine ima kvotu 5.

Dakle, kladionice na premijerskoj funkciji vide, pre svega, članove SNS što je i logično, jer je ta stranka na parlamentarnim izborima osvojila toliko glasova da sama može da formira novu vladu Srbije.

Kladionice i za Šapića i Čučkovića

Kladionice su izbacile i favorite i kvote za budućeg gradonačelnika i gradskog menadžera Beograda. Bez obzira na to što SNS i SPS nemaju i dalje odborničku većinu, dosadašnjem gradonačelniku Šapiću se daju velike šanse, odnosno mala kvotu da nastavi posao (1.50). S druge strane, drugi favorit je i dalje kandidat liste “Srbija protiv nasilja” za gradonačelnika Vladimir Obradović sa kvotom 2,50.

Interesantno da se po bukmejkerima na trećem mestu nalazi Ratko Ristić, kandidat koalicije “Zavetnici-Dveri” za prvog čoveka prestonice, iako ta lista nije ni prešla cenzus u glavnom gradu?! Kvota na Ristića je samo 4.

Kandidat socijalista Toma Fila ima kvotu 5, dok nosiocu beogradske liste pokreta “Mi, glas iz naroda” Aleksandru Jerkoviću bukmejkeri daju kvotu čak 40. Podsećanja radi, Jerković je u izbornoj noći rekao da ne isključuje mogućnost da ova lista dobije mesto gradonačelnika, videvši rezultate beogradskih izbora - da SNS i SPS nedostaju 1 do 2 odbornika za većinu u Skupštini Beograda.

Kladionice su izbacile kvote i za novog gradskog menadžera. I na toj listi Šapić se najbolje kotira sa kvotom 1.80 dok je na drugom mestu Miroslav Čučković (kvota 1.85) koji je do sada bio gradski menadžer. “Egzotična” imena nalaze se i na bukmejkerskim listama za sledećeg gradonačelnika Beograda: bivši teniser i član SNS Janko Tipsarević ima kvotu 120, nekadašnji košarkaš Miroslav Berić 150...

Protesti će opstati, ali neće biti masovni

Drugo važno postizborno pitanje tiče se protesta koji od 18. decembra ponovo traju na ulicama Beograda. Koalicija “Srbija protiv nasilja” pokrenula ih je tvrdeći da se dogodila masovna izborna krađa, a situacija je eskalirala pokušajem upada u Skupštinu grada Beograda i incidentima s nasiljem koji su usledili.

Zatim su studenti organizovali proteste ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a inicijativa ProGlas najavila je mirni protest u subotu, 30. decembra.

Pitanje je: dokle će protesti da traju? Kakvog će oblika biti, da li će se nastaviti radikalizacija posle kojih bi moglo da dođe do krupnih promena? Ili je ipak realnija, imajući u vidu da dolaze praznici, sudbina svih dosadašnjih protesta - osipanje. Ima li opozicija taj luksuz da se posle svega povuče?

Pejić kaže da je problem što su zahtevi opozicije nehomogeni, što se često menjaju informacije ali i skupine koje ih najavljuju.

- Teško je praviti masovne proteste, a to i nije uslov da traju. Mislim da to nikome nisu u interesu, kao što nikome nije u interesu ni destabilizacija zemlje. Ono što primećujem je da je puno adresa sa kojih se kreiraju poruke, šalje ih prvo “Srbija protiv nasilja”, pa studenti a sad vidim da se uključio i ProGlas. Ljudima je nejasno koji su protesti glavni, ko je organizator. Zato mislim da mora da dođe do personalizacije, time bi se znalo ko vodi glavnu reč, ko će biti zadužen za uspeh ali i ko će prihvatiti odgovornost u slučaju neuspeha - kaže Pejić.

Milivojević ima smatra da je jasan cilj protesta, kao i poruke.

- U početku poruke nisu bile jasne, ali je sada drugačije i, kako sada stvari stoje, ne vidim razlog da se protest prekine. Neće biti masovan kao 1996. godine, nije ni isto vreme, tada nije bilo zabave poput interneta. Najbolja žurka tada je bila da izađeš na proteste. Ne znači masovnost puno, koliko ciljevi i poruke - smatra Cvijetin Milivojević. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 27.12.2023)

Preti li eskalacija izborne krize: Repriza haosa i sluđivanja iza koje stoji potpuni kolaps institucija

Sumnja u izbornu krađu, pre svega u Beogradu, kulminirala je nedelju uveče u neredima ispred Skupštine grada. Građani Srbije dobili su dramatične scene u kojima predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" pokušavaju da uđu u zgradu Skupštine grada, a kordon policije sa štitovima i opremom za razbijanje demonstracija im ne dozvoljava, lupanje stakala, a potom bacanje suzavca i policijsko razbijanje protesta uz upotrebu sile.

Ali, ovo nije bila samo jedna od onih beslovesnih repriza na kakve se u Srbiji inače naviklo, jer ova je sluđenoj javnosti nametnula i dozu straha za budućnost spakovanu u pitanje - da li su scene od nedelje veče samo uvod u totalnu eskalaciju i ko nas i zbog čega tamo gura?

Sve što se desilo u nedelju, desilo se kao direktna posledica nereagovanja institucija sistema. A baš su institucije sistema te koje su mogle i i dalje mogu da speče bilo kakve krize i eskalaciju. Samo kada bi radile svoje posao.

Istina, slika koja je poslata sa novih okupljanja održanih u ponedeljak bila je drugačija. Ali, sve ono što se dešavalo dan nakon protesta, a što uključuje međusobne optužbe predstavnika vlasti i opozicije ne samo u vezi sa policijskom brutalošću ili ciljanim ekstremnim nasiljem, već i korišćenjem huliganskih grupa za nasilan pokušaj upada u zgradu Skupštine grada pokazuju da je situacija zategnuta do tačke pucanja.

Smirivanju toksične atmosferi svakako nisu pomogli jučerašnji istupi nadležnih institucija, poput Ministarstva za državnu upravu i loklanu samouopravu koje ne dozvoljava studentima uvid u birački spisak, dok za njega tvrdi da "nikad nije bio uređeniji". "Verujte na reč" logika, u ovakoj situaciji, pre doliva ulje na vatru nego što vodi u smeru spuštanja tenzija.

Mada sagovornici NIN-a smatraju da eskalacija nije ni u čijem interesu i da i dalje postoji rešenje za izlazak iz napete situacije nastale posle izbora, oni upozoravaju da postoji opasnost i od potpune konfrontacije. Korak ka kompromisu opozicija je napravila pozivanjem Vlade Srbije na pregovore. Da li je on, međutim, dostižan?

Potpuni kolaps institucija

Igor Bandović, direktor beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, kaže za NIN da ono što se dogodilo posle 17. decembra potpuni kolaps državnih institucija i da su se one stavile u funkciju privatnog partijskog interesa.

"Zarobljene državne institucije više ne služe za artikulaciju najšireg političkog konsenzusa za dijalog i posredovanje. One služe jednoj grupi ljudi da ostanu na vlasti uz pomoć saučesnika i potlačenih sluga, a svi ostali građani su diskriminisani i obespravljeni u svojim političkim pravima: pravu da biraju i da budu birani. Mi smo između ovih grupa dugo imali polarizaciju a sada imamo gotovo potpunu konfrontaciju jer je nasilje razdor i netrpeljivost vlasti stvorila atmosferu nepodnošljivom što se sinoć i videlo", kaže Bandović.

Prema njegovim rečima, među tim institucijama je i tužilaštvo, koje nije reagovalo na navode o izbornoj krađi, čime " doprinosi uspostavljanju principa nekažnjivosti i neodgovornosti", te "omogućava da procenu da li je bilo izborne krađe procenjuje stranka na vlasti".

On smatra da su građani koji protestuju, braneći svoju političku volju, besni s pravom.

"Potpuno ignorisanje od strane državnih institucija koje ti isti građani plaćaju rezultira u ogromnoj frustraciji i potrebi za konkretnim akcijama i konkretnim rešenjima. Ipak jako je važno zadržati da duh demonstracija bude nenasilan, građanski i demokratski", kaže Bandović, koji smatra da je moguće ponovo imati slobodne i demokratske izbore, ali da je za to potrebno vreme i solidarnost građana.

I Vladica Ilić, član Gradske izborne komisije iz koalicije "Srbija protiv nasilja" smatra da su protesti "direktna posledica neodgovornog ponašanja institucija" jer nijedna nije reagovala na "razne oblike kršenja zakona".

"Čak naprotiv, na sve to dobijali smo nekakva saopštenja i konferencije za novinare gde su se građani pravili slepima i neukima. Mislim da je ovo dramatična situacija do koje nije trebalo da dođe, nadam se da neće dalje eskalirati, mislim da je poslednji trenutak da ljudi koji su na čelu institucija – reaguju", kaže Ilić.

Ističe i da nikome nije stalo da nasilje eskalira i da se uđe u dublju krizu.

"Mislim da ovde nikome nije stalo da neko pogine. Naravno da niko ne podržava nasilje, ali mi smo došli do onoga što naš Ustav ne reguliše, da sve ono na čemu se zasniva naša država ne funkcioniše", naveo je Ilić za N1.

Zečevi, provokatori i etikete

Ali, vratimo se na noć koju su obeležili neredi i dan koji je usledio. Nema sumnje da smirivanju do kraja zaoštrene atmosfere nisu pomogle ni izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je demonstrante nazvao zečevima objašnjavajući time kako su se razbežali od policije koja je pod punom opremom za razbijanje demonstracija potisnula masu sa platoa ispred Skupštine grada.

Niti je to učinila salva međusobnih optužbi između lidera SSP Dragana Đilasa i kandiata naprednjaka za gradonačelnika Aleksandra Šapića. Nije pomogao ni tretman koji je od policije u noći protesta dobila Marinika Tepić jedna od liderki koalicije "Srbija protiv nasilja" kada joj nije dozvoljeno da se vrati u zgradu stare Skupštine, gde već više od nedelju dana štrajkuje glađu, da uzme svoje lekove.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, u izjavi za NIN ističe i da se ne mogu ljudi koji su bili na protestu nazivati huliganima. Oni koji su pravili izgrede treba da budu procesuirani, tu sumnje nema, kaže Milivojević, ali dodaje i da treba ispitati ko su oni, jer mu deluje i "da ima mnogo onih koji liče na provokatore".

"Sve je počelo tako što je jedan član Privremenog organa Beograda, dr Vladimir Obradović, zatražio da uđe u Skupštinu. On je član tog organa isto kao Aleksandar Šapić. Otkud policija "preventivno" u zgradi Skupštine. I ko je taj ko je naredio da Obradović ne može da uđe, a čim je policija razjurila ljude oko Skupštine, Šapić je ušao u zgradu", navodi Milivojević koji postavlja i pitanje kome je zapravo u interesu bilo da dođe do eskalacije.

"Kome je iz Srbije protiv nasilja bilo u interesu da gađa kamenjem Skupštinu grada – ja mislim nikome. Ali kome je bilo u interesu da se desi incident – ja verujem da je vlastima", kaže on.

Dodaje i da je od čitavog događaja napravljena jedna vrsta političke opsene.

"Vi ste napravili spektakl oko nekog pokušaja dela opozicije da navodno nasilno zauzme Skupštinu grada, pa se to onda diže na viši nivo, da nisu hteli da sruše Skupštinu grada, nego Vučića, pa u sledećoj varijanti da sruše državu, a u stvari se potpuno zaboravlja povod za okupljanja građana - izborne neregularnosti. Da li ima dovoljno dokaza da je pokradeno toliko glasova da su dominantno opredelili rezultat, ne znam, ali apsolutno ima dovoljno indicija u više smerova da je došlo do masovnih neregularnosti, što je sasvim dovoljno za ponavljanje celog biračkog procesa u Beogradu. I sad je sve to potpuno palo u senku", navodi Milivojević.

Baš zato ključno pitanje ostaje da li postoji izlazna strategija iz galimatijasa koji je napravljen?

"Rešenje je u jednom trenutku nagovestio i predsednik Srbije pre pet, šest dana. Ako koalicija oko profesora Branimira Nestorovića ne podrži ni jednu ni drugu stranu u formiranju nove vlasti u Beogradu, onda je raspisivanje novih izbora zakonska obaveza. To bi bio elegantan put i za vlast da ne prizna direktno da je bilo ogromnih neregularnosti na ovim izborima u Beogradu, a da istovremeno opozicija dobije ono što traži, a to je organizovanje novih izbora u Beogradu", kaže Cvijetin Milivojević.

U isto vreme to bi bio i kompromis, jer je u međuvremenu opozicija proširila zahteve, zatražila poništavanje izbora i u ostalim lokalnim sredinama, te parlamentarnih izbora.

"Mislim da nikome ne bi donelo korist formiranje vlasti u Beogradu na silu, jer je suprotno izbornoj volji građana Beograda", dodaje on. (www.nin.co.rs, portal NIN, Irena Vinulović, Sara Novakov, 26.12.2023)

Ostavke posle izbora: Šta se menja na političkoj sceni Srbije?

Još se sabiraju rezultati izbora održanih 17. decembra. Predsednik Srbije najavljuje brzo formiranje Skupštine Srbije, a situacija u Beogradu je nešto neizvesnija. Osim što niko nema dovoljno odbornika da napravi gradsku vlast, opozicija danima protestuje, tražeći ponavljanje izbora - i to na svim nivoima. Mnogi do juče parlamentarne stranke, ostale su 17. decembra ispod cenzusa, a njihovi lideri dali ostavke. U Srbiji, međutim, na takvu žrtvu, nisu bili spremni mnogi. Poslednji izbori, međutim, odneli su više lidera političkih partija nego godine iza nas. O odgovornosti u politici, ali i protestima opozicije

govore:

Cvijetin Milivojević, politički analitičar

Dragomir Anđelković, politički analitičar

Milivojević i Anđelković u emisiji Euronews centar: Koji projekti mogu da prežive na političkom tržištu Srbije

Politikolog Cvijetin Milivojević i politički analitičar Dragomir Anđelković ocenili su da je deo opozcije okupljene oko koalicije "Srbija protiv nasilja" napravila veliku grešku kada je odlučila da zauzme Skupštinu grada Beograda. Oni su u emisiji Euronews centar rekli da sinoćnih nereda ne bi bilo da je kandidat za gradonačelnika liste SPN Vladimir Obradović bio pušten da uđe u prostorije gradske Skupštine.

"Vlast je dobila odličnu podlogu da preusmeri čitavu priču na opoziciju, da bude izložena jednoj vrsti medijskog linča. Da su ljudi iz opozicije planirali nešto, sigurno ne bi tako radili. Ovoliki nivo amaterizma ne može da se veže čak i za opoziciju u kojoj možemo da kažemo da pravi ozbiljne greške. Ja bih pre njima prebacio što su izašli na ovaj način na izbore. Ja sam i pre izbora pričao da je ovo izborna giljotina. Ništa ne postoji od uslova za demokratske izbore i ranije je tako bilo", rekao je Anđelković i dodao:

"Ako se ide u velike proteste te vrste sa zauzimanjem nekih objekata, onda se to radi na drugi način. Ovde te energije niti je bilo niti je postao plan, jer kad se tako nešto radi ne ide se na jednu instituciju, pogotovo na nebitnu. Tu su pre svega mediji ili nešto što ima simbolički veći značaj, ali ne zgrada koja apsolutno ništa ne znači većini građana".

Milivojević je kao jednu od grešaka opozicije naveo to što nije tražila da se lokalni izbori razdvoje od parlamentarnih i predsedničkih.

"Nađite mi primer jedne zemlje od 27 zemalja Evropske unije gde su izbori u istom danu. Nema takve. Opozicija na tome nije insistirala. Opozicija, ne samo da nije insistirala na tome, nego je tražila od Aleksandra Vučića da se održe do kraja godine u istom danu. To je bilo faktički pucanje u obe noge i vezanje ruku usput. Tako da je bilo jasno da će Vučić dobiti izbor", rekao je Milivojević.

Tvrdi da je opozicija postigla mnogo auto-golova i da je mogla da ostvari više da su izbori održani u junu, posle građanskih protesta, koji je su bili masovni.

Na pitanje da prokomentariše odlazak lidera pojedinih stranaka, koji su na ovim izborima ostvarili loš rezultat, Anđelković kaže da se u zemljama sa tradicionalnom demokratijom odgovornost ne povezuje samo sa izbornim rezultatima, već i sa trenutnim stanjem u društvu.

"Naši političari ne podnose iz moralnih razloga ostavke već zato što vide da im je projekat bankrotirao. Povlače se jer nema više finansijera, nema više energije među njihovim pristalicama i da ih ne bi sutra neko pozvao na odgovornost, da ih neko ne bi pitao da podnesu račune zašto su dotle stigli svi zajedno, oni se na vreme povlače. Nekad im i dosadi, vide da je pred bankrotom preduzeće, pa zašto bi se onda batrgali po blatu, odu. Ne mislim da je uglavnom kod nas moralni čin. Pre se radi o praktičnom njihovom dovijanju kako da izbegnu odgovornost. Tu je, verovatno, Koštunica izuzetak jer njegova stranka je mogla da nastavi da funkcioniše, ali on je odlučio da ode. Vidimo da i dalje ta stranka postoji", rekao je Anđelković.

Milivojević nije siguran da će svi političari koji su podneli ostavke zaista i otići sa svojih mesta.

"Uvek postoji opcija da vam glavni odbor ne usvoji te ostavke, kao u slučaju Dačića. Moj zaključak je da ako bi Dačić otišao sa mesta predsednika stranke, ta stranka će postati minorna stranka. Ta stranka ne postoji, jer to je stranka vlasti, stranka kontinuiteta. Narodna stranka je nešto drugo, ona stranka koja nije bila u vlasti, ona je bila parlamentarna, ali zahvaljujući onoj velikoj koaliciji 5-6 stranaka, ona nikad ne izlazi sama na izbore, sem ovaj put, ali to je projekat koji čini mi se ima mesta na političkom tržištu Srbije", rekao je Milivojević i dodao da je iznenađen lošim rezultatom Narodne stranke.

On je podsetio na slučaj "Vojislava Koštunice", koji se povukao s mesta premijera jer je "Zapad priznao Kosovo". Kaže da je u pitanju pošten čovek, koji nije umeo državnički da funkcioniše.

"Koštunica ima to što nema ni Vučić ni bilo ko od njih. Ima tu vrstu moralne odgovornosti. Drugo, Koštunica je mogao da formira vladu 2008. godine. To što su Ivica Dačić i ekipa oko njega ušli u trgovinu sa Borisom Tadićem 2008, pa protivno aklamativnoj volji svog biračkog tela, umesto u koaliciju sa Koštunicom i tadašnjim radikalima, ušli u koaliciju sa demokratskom strankom. To je imalo svoju cenu. Cena se je izražavala u nečemu. Između ostalog, Dačića su skinuli sa američke crne liste kao što je Vučić skinut 2012. sa američke crne liste kada je napravio ovu vladu, odnosno kada je ušao u vladu sa Dačićem", rekao je Milivojević.

Anđelković je rekao da nije optimista kada je u pitanju opstanak Narodne stranke, dok veću šansu daje pokretu Dveri, jer, kako kaže, duže postoje.

(www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, emisiju uređuje i vodi: Nemanja Milutinović; 25.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=oTkygw1Baso&pp=ygU8Y3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgaSBkcmFnb21pciBhbmRqZWxrb3ZpYyBldXJvbmV3cyB5b3V0dWJl

https://www.euronews.rs/srbija/politika/109281/milivojevic-i-andelkovic-u-emisiji-euronews-centar-koji-projekti-mogu-da-prezive-na-politickom-trzistu-srbije/vest

PRILOG SERIJALA KVAKA 23: Borba za istinu i slobodu

Beograd - Da su izbori održani samo u Beogradu, opozicija bi ih dobila bez problema, uveren je politikolog Cvijetin Milivojević, dok profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić smatra da ova vlast ne može da se smeni na izborima, osim ako Zapad to ne traži. (www.fonet.rs, agencija Fonet, serijal Kvaka 23, Tamara Skrozza, 24.12.2023)

https://fonet.rs/produkcija/kvaka23/36410479/borba-za-istinu-i-slobodu.html

Cvijetin Milivojević: Vučić je pobedio na izborima, a nije se kandidovao ni za šta!

 

Emisija ,,Bez pardona’’ posvećena je rezultatima izbora i protestima ispred RIK -a o kojima govori politikolog Cvijetin Milivojević. Odgovara na pitanja da li su protesti legitimni i opravdani i kakav se epilog može očekivati. Milivojević komentariše i činjenicu da je opozicija tražila spajanje izbora. Posebno naglašava činjenicu da je Vučić pobednik, ali da lista ,,Srbija ne sme da stane’’ nije bila mnogo vidljiva u kampanji. Komentariše i ostale liste tokom emisije, a kada je reč o SPS-u i ostavci Ivice Dačića kaže da bez Dačića nema SPS-a. Dodaje i da su građani razočarani i demotivisani nakon izbora. (www.ktv.rs, emisija “Bez pardona”, Bez cenzure - zvanični youtube kanal, voditelj Danilo Vidaković, 21.12.2023)

https://www.youtube.com/watch?v=wAvCTYxZbK0&pp=ygUqY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgMjEuMTIuMjAyM2JleiBjZW56dXJl

Izbori u Srbiji 2023: Zašto na glasanju u Topoli „dobro rađaju" lokalne grupe građana

Vijugavi put kroz brdovite predele Šumadije vodi do Topole, varoši u njenom središtu, a na usputnim bilbordima još se vide tragovi nedavne predizborne kampanje.

Na svakom je ista poruka: „Topola ne sme da stane" pored velikog, zaokruženog broja jedan, pozivajući birače da podrže Srpsku naprednu stranku (SNS) i Dragana Jovanovića, narodnog poslanika i nosioca liste, na opštinskim izborima.

Zastajem pored jednog od njih, pa na zadnjoj strani primećujem nekoliko narandžastih plakata, naboranih od lepka i kiše, na kojima je lik Mirka Jevtića, predvodnika izborne liste Grupe građana „Novi ljudi - Topola naša zemlja".

Ova grupa građana osvojila je 32,2 odsto glasova, odnosno 15 od ukupno 41 mandata skupštini ove šumadijske opštine.

Uspešniji je bio samo SNS sa 43,8 odsto ili 20 odborničkih mesta, što je jedno manje od potrebnog broja za formiranje lokalne vlasti.

Lista „Topola protiv nasilja" osvojila je dva mandata, Socijalistička partija Srbije (SPS) tri, a koalicija „Nada" jedan.

U malim prostorijama ove grupe tokom izborne noći jedva se disalo dok su članovi i pristalice pomno pratili narandžastu i plavu liniju koje su upoređivale izborni rezultat sa naprednjacima.

„Neki su verovali da će naš narandžasti grafikon preteći plavi, ali smo na kraju bili vrlo ponosni što smo osvojili 3.500 glasova, a opet i tužni jer je SNS osvojio oko 4.800", kaže Jevtić, koji u lokalnoj školi radi kao nastavnik matematike, za BBC na srpskom.

Ova grupa postoji od 2016. godine, i treći put je izašla samostalno na izbore.

Na prethodnim, 2016. i 2020. godine, osvojila je po šest mandata.

 

„Ovogodišnji rezultat je svakako nadmašio moja očekivanja, verovao sam da je sve preko 10 odbornika odlično, da bi 12 bilo super, a praktično niko se nije nadao da ćemo osvojiti 15 mandata", kaže Jevtić.

Njihov glavni politički protivnik je Dragan Jovanović, nekada član Nove Srbije Velimira Ilića, kasnije osnivač i lider partije Bolja Srbija, a danas kadar SNS-a, koji je, uz manje prekide, već dve decenije na vlasti u Topoli.

On u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom ističe da je „apsolutno zadovoljan" ostvarenim rezultatom, ali priznaje i da je onaj koji je napravila Jevtićeva politička opcija „stvarno dobar".

Uz napomenu da je ta grupa prisutna u Topoli „već skoro deset godina i da ima etablirano biračko telo", Jovanović ukazuje i da su „pokazali umeće da privuku glasače koji su bili ljuti na nas ili na druge liste na ovim izborima".

Ulice i putevi umesto Kosova i Evropske unije

Postizbornu tišinu u centru Topole remeti glasan zvuk velike bušilice i pucanja betona u jednoj od glavnih ulica ove varoši.

Muškarac u radnom odelu sa poludogorelom cigaretom u rubu usana trese se zajedno sa mašinom kojom upravlja dok se pepeo rasipa u stotine sitnih delova koji polako padaju po naslaganim komadima polomljenog betona.

Briše čelo, verovatno ne shvatajući koliko je uticao na rezultate nedeljnog glasanja u Topoli, na kojima je jedan od ponuđenih brojeva zaokružilo 11.079 birača, odnosno 63,36 odsto upisanih u birački spisak.

U sva četiri biračka mesta u varoši, Grupa građana „Novi ljudi - Topola naša zemlja" odnela je pobedu, dok je u svim seoskim sredinama slavila Srpska napredna stranka.

„Zbog Oplenačke berbe (grožđa), koja se završava krajem oktobra, radovi na renoviranju glavne ulice su umesto tokom leta počeli posle toga i tokom cele kampanje i izbora, ulica je bila raskopana.

„Da vi tu gazite po blatu, da vam burgijaju po ceo dan i celu noć, očekivali biste da će vlast lošije da prođe. Tu ljudi žive, ali je u blizini i opština, sud, kafići... To ljude iritira.

„Pucali smo tako sami sebi u nogu", smatra Jovanović.

U infrastrukturi, pre svega izgradnji puteva, i Mirko Jevtić vidi jedan od presudnih faktora za izborni rezultat u Topoli.

„Vlast uvek ima adut u izgradnji seoskih puteva pred izbore i infrastrukturnim obećanjima - to je Jovanovićeva partija obilato koristila prethodnih godina", tvrdi predvodnik grupe građana osnovane pre sedam godina.

„Mi ne možemo ni jednu sijalicu da postavimo bilo gde, niti imamo od čega da im delimo novac ili pakete - možemo samo našim integritetom da im garantujemo ono o čemu pričamo i da se nadamo da će da nam veruju na reč", objašnjava Jevtić.

Uprkos visokoj izlaznosti, koja prevazilazi republički prosek, meštani Topole uglavnom ne žele da pričaju o politici i izborima.

„Čuo sam samo da su ovi novi ljudi dobro prošli", kratko mi kaže mladić, koji potom žurno odlazi.

„Ne razumem se u to, iako jesam glasala", kaže uz osmeh starija žena zaposlena u jednoj od nekoliko trafika u centru varoši.

Zašto su važni građanski pokreti u lokalnoj politici?

Cvijetin Milivojević, politikolog:

Kada pričamo o grupama građana, obično je reč o ad hoc skupinama, koje se najčešće formiraju samo za jedne izbore.

Vrlo je malo njih „preživelo" dva ili tri izborna ciklusa u Srbiji, a redak primer toga je Lokalni front u Kraljevu.

Većina njih se pre ili kasnije prikloni vlasti, jer ne mogu da opstanu na drugi način, ali to nije trend koji imamo samo za vreme vladavine SNS-a, već smo ga imali i tokom prethodne vladajuće koalicije.

Imali ste primer grupe građana Boška Ničića u Zaječaru, koji je pobedio na lokalnim izborima, ali se kasnije priklonio SNS-u.

U zemljama Evropske unije i Švajcarskoj, lokalni i regionalni izbori se odvajaju od parlamentarnih i predsedničkih izbora, što u Srbiji nije slučaj.

Kada bismo i mi imali takvu praksu i kada lokalni izbori po pravilu ne bi bili natkriveni parlamentarnim i predsedničkim izborima, imali bismo mnogo veći broj grupa građana, pokreta i inicijativa na lokalnim izborima.

Na takvim izborima bi oni nudili konkretna rešenja za konkretne probleme lokalne zajednice, a za lokalne pokrete ne bi bio nedostatak to što nemaju velike stranke iza sebe.

Oni su po prirodi autonomni, ne zanimaju se za pitanja drugih lokalnih samouprava.

Za 33 godine višestranačja, samo jednom se u Srbiji za gradonačelnike glasalo imenom i prezimenom, a već dugo imamo praksu da uglavnom centrale stranaka određuju ko će voditi neku opštinu ili grad.

I vlast i opozicija beže od takve opcije, jer ne žele da neka nezavisna organizacija ili pokret autonomno upravlja lokalnom samoupravom.

Drugačije teme na lokalnim izborima

Baš u ulici u kojoj su se, pored betona, lomili i izbori, srećem Jelenu Popović, 65-godišnju penzionerku.

Polako i oprezno hoda delom ulice nasutim šljunkom žute boje prolazeći pored parkiranog velikog valjka, pa zastaje na nekoliko minuta.

Oniža žena širokog osmeha i bistrog pogleda koji probija kroz stakla tankih naočara opisuje probleme za koje meštani Topole čekaju rešenje.

„Najviše nam ovde fali neka proizvodnja, radna mesta, da ljudi rade... Ovde ljudi ne rade, posla nema", počinje priču za BBC na srpskom.

„Ulica u kojoj živim je započeta 1979. godine, a do danas nemamo kanalizaciju, kao ni rešenje za otpad i otpadne vode - to je bilo i pre Jovanovića i tokom njegovog vremena", dodaje.

Jevtić, kao rođeni Topolčanin, tvrdi da je tih problema svestan.

„Na lokalnim izborima su teme drugačije. Nisu to Kosovo ili Evropska unija, nego manji, lokalni problemi: odliv stanovništva, negativna selekcija, rešavanje grejanja, vodosnabdevanja, infrastrukture u školama, parkinga, korupcije.

„Ne možemo mi da utičemo na cenu pšenice, niti to može bilo koja lokalna samouprava, ali možemo da ne krademo na lokalnom nivou i da rešavamo probleme koji muče ljude ovde", objašnjava ovaj nastavnik matematike.

U Srbiji za SNS, u varoši protiv

Razlike u prioritetima mogle su da se vide i na glasačkim listićima, ponekad čak i na onima koje su popunjavali isti ljudi, kao u slučaju Jelene Popović.

Ova penzionerka kaže da je „mnogo raduje dobar rezultat" grupe građana koja je osvojila više od 32 odsto glasova.

Dok grupu koju predvodi Mirko Jevtić opisuje kao „ljude na mestu i bez kompromisa", vlast koju je dosad formirao Dragan Jovanović ne ocenjuje prelaznom ocenom.

„Jednom sam otišla da pitam za posao za decu, potapšao me je po ramenu i ništa od toga nije bilo.

„On se za sebe bori i snalazi, ali ne i za nas", kaže ova penzionerka.

Jelena Popović zadovoljna je rezultatom grupe građana na izborima u Topoli, iako na parlamentarnim izborima podržava njihove lokalne rivale

Ali, iako je nezadovoljna Jovanovićem, nosiocem liste SNS-a u Topoli, Jelena je na izborima za narodne poslanike podržala baš tu stranku.

Objašnjavajući različit izbor, Popović kaže da je ta odluka „do ljudi".

„Razlikuje se od čoveka do čoveka: Jovanović već godinama ne odgovara Topoli, to je jasno odavno i vreme je za promenu, a ovo su većinom novi ljudi, koji se do sada nisu bavili politikom i rešili su da se bore", smatra 65-godišnja meštanka Topole.

Takav stav Topolčana nije novost ni za Jovanovića.

„Na republičkom nivou, na svim biračkim mestima u varoši pobedio je SNS, ali su ljudi iz nekog razloga bili ljuti za nas na lokalu, iako su čak glasali za mene kao kandidata za narodnog poslanika", smatra on.

Ko su 'Novi ljudi' iz Topole?

Grupa građana pod tim imenom osnovana je 2016. godine, kao „vid borbe na lokalu", kaže Mirko Jevtić.

„Tada je Dragan Jovanović bio već 12 godina na vlasti, sve stranke su bile pod njegovim uticajem i mi smo napravili organizaciju na koju on ne bi trebalo da utiče, koja će biti opozicija i tako je i bilo", opisuje.

Iako je većina članova do tada bila potpuno neiskusna u politici, bilo je i onih koji su prethodno bili članovi partija poput Srpskog pokreta obnove (SPO) ili Socijalističke partije Srbije (SPS).

„Kasnije su nam se uglavnom priključivali ljudi koji nisu bili politički aktivni, a danas više od 90 odsto ljudi kod nas nije prethodno bilo ni u jednoj partiji", pojašnjava Jevtić.

Jevtić je nastavnik, a u grupi su inženjeri, apotekari, politikolozi, penzioneri, radnici, zanatlije i poljoprivrednici.

Postotak podrške koji su pridobili na izborima 2016. i 2020. godine bio je dvocifren.

Posle izbora 2016. godine, dvoje od šest odbornika napustilo je grupu koja je delovala kao opozicija u lokalnoj skupštini i prešlo u redove naprednjaka.

Na lokalne izbore 2020. godine, „Novi ljudi" odlučuju da izađu kao opoziciona lista, uprkos bojkotu parlamentarnih izbora u Srbiji.

„Mi nismo videli svrhu bojkota na lokalu, a neke opozicione stranke su nas proglašavale izdajnicima.

„Napravili smo pristojnu grupu ljudi, morali smo da povratimo poverenje građana, jer su dvojica naših bivših odbornika predvodila SNS na lokalu", tvrdi Jevtić.

Lista Bolje Srbije, koju je predvodio Dragan Jovanović, osvojila je 16 odborničkih mesta, SNS jedno manje, a SPS ukupno tri.

Šest mandata, koliko je pripalo Grupi građana „Novi ljudi", postali su jezičak na postizbornoj političkoj vagi.

Iako ovakva pozicija u politici često donosi brojne pogodnosti, grupa se tada našla u „neugodnoj situaciji", smatra Jevtić.

„Dragan Jovanović je naš najveći politički protivnik i smatramo ga odgovornim za sve lokalne probleme, jer je na vlasti već dve decenije, a došli smo u situaciju da možemo da ga skinemo samo ako podržimo SNS.

„Iako sa SNS-om nemamo dodirnih tačaka, posebno sa dvoje naših bivših odbornika koji su ih predvodili, zaključili smo da je u interesu svih nas u Topoli da Jovanović ode i odlučili smo da manjinski podržimo SNS na lokalu, ali bez ulaska u opštinske organe", prepričava on.

Takva odluka im je, kako kaže, donela priliku da „kontrolišu i uslovljavaju" novoformiranu vlast.

„Sve što smo smatrali štetnim po Topolu, mi nismo podržali.

„Na primer, odmah po stupanju na vlast želeli su da uvedu praksu da članovi opštinskog veća budu stalno zaposleni u opštini i primaju punu platu za to, što smo odmah stopirali, uspeli smo i da utičemo na izmene formiranja budžeta", navodi Jevtić.

Međutim, manjinska vlast SNS-a ubrzo je izgubila podršku 2021. godine, a koalicija predvođena Jovanovićevom Boljom Srbijom preuzela je glavne pozicije u lokalnoj samoupravi.

Ko je Dragan Jovanović?

Rođen je 5. marta 1972. godine u Aranđelovcu;

Bio je dugogodišnji član Nove Srbije Velimira Ilića, vršio stranačke funkcije generalnog sekretara i potpredsednika;

Od 2004. do 2014. bio je na čelu Opštine Topola, a potom predsednik Skupštine Opštine Topola od 2014. do 2020;

Isključen je iz Nove Srbije 2017. godine, kada je formirao partiju Bolja Srbija, čiji je bio predsednik;

Bio je narodni poslanik u četiri mandata, prvi put našao se na listi SNS-a na parlamentarnim izborima 2016. godine, što je bio slučaj i na nedavno održanim parlamentarnim izborima;

U aprilu 2023. njegova Bolja Srbija postaje deo SNS-a, istovremeno kada i SPAS Aleksandra Šapića.

Kampanja i postizborna matematika

U nedostatku sredstava za plaćanje reklama i zato što nemaju moć da novim putevima odobrovoljavaju birače, ova grupa građana okrenula se onome što je bilo dostupno.

„Maksimalno smo koristili društvene mreže, najviše Fejsbuk, obaveštavali smo ljude o malverzacijama u opštini, ekološkim problemima, izveštavali sa sednica skupštine i pružali im informacije koje ne mogu da dobiju na drugom mestu.

„Kada bismo otišli u neko od sela, stariji sugrađani bi nam rekli da su čuli tu i tu informaciju o propustima ili malverzacijama, a kako stariji slabije koriste društvene mreže, nisu ni znali da smo tu informaciju baš mi objavili", uz osmeh priča Jevtić.

Pridobijanje glasova na selu bio je najveći izazov, što su potvrdili i izborni rezultati.

„Većina nas je iz varoši, a u sela se teško ulazi, i u smislu dobijanja podrške, ali i pronalaženja kandidata za našu grupu.

„Ozbiljan je problem naći u selima ljude koji su voljni da se bave politikom, a da su kvalitetni kandidati", kaže on.

Uprkos uspehu liste, postizborna matematika tek dolazi na red.

Dragan Jovanović kaže da postoji i mogućnost ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu.

„SPS ima tri mandata i sa njima možemo da formiramo većinu, ali moraćemo da sačekamo", uveren je Jovanović.

On tvrdi da ni prema Jevtićevoj grupi građana ne gaji animozitet, iako su dosad bili na različitim stranama.

„Topola je malo mesto i mi svima pružamo ruku za saradnju, iako oni imaju politiku da napadaju mene lično, što mislim da nije dobro", kratko će Jovanović.

Za Jevtića, saradnja sa Jovanovićevim naprednjacima u ovom trenutku nije opcija.

„Ne zna se na koju će stranu SPS. Za nas bi koalicija sa njima bila prihvatljiva, jer smo kao grupa građana neopterećeni politikom na republičkom nivou.

„Ako Srbija protiv nasilja ne bude imala ništa protiv saveza sa SPS-om na lokalu, zašto bismo imali mi?", dodaje Jevtić.

Tvrdi da još nije bilo koalicionih pregovora, kao i da njegovoj grupi neće biti problem da nastave opozicioni život u Topoli.

Ali, svestan je i da bi još jedno političko „preživljavanje" Dragana Jovanovića moglo da demotiviše neke birače.

„Taj period od četiri godine do narednih izbora je jako dug i svašta može da se promeni, elan kod birača se menja, ali je manji i entuzijazam kod SNS-a i Jovanovića nego što je bio pre tri godine", zaključuje on. (bbc.com, portal BBC na srpskom, Grujica Andrić, 21.12.2023)

Сценарији за власт на републичком нивоу зависе од – расплета у Београду

У постизборној комбинаторици на републичком нивоу, где су ствари мање-више јасне, кључна ствар биће то на који ће се начин формирати власт у Београду, оцењују саговорници Спутњика.

Према најновијим прелиминарним подацима које је објавила Републичка изборна комисија, на основу обрађена 7.842 од 8.273 бирачких места, Српска напредна странка освојила је 46,86 одсто гласова. Следи „Србија против насиља“ која је освојила је 23,36 одсто гласова, затим Социјалистичка партија Србије – 6,59, док изборна листа „Нада за Србију“ има 5,02 одсто. Следећа је листа „Ми – глас из народа – Бранимир Несторовић“ са 4,68 одсто.

Цензус за улазак у парламент прешле су и три мањинске странке, Савез војвођанских Мађара са 1,72 одсто гласова бирача, као и листе Странке правде и помирења и Демократског савеза Хрвата у Војводини са 0,78 одсто подршке, и СДА Санџака са 0,6 одсто гласова изашлих бирача.

Опције за формирање власти на републичком нивоу

Иако је СНС освојио довољан број гласова да може сам да формира власт на републичком нивоу, блок окупљен око ове странке формираће коалицију, сматрају аналитичари Дејан Вук Станковић и Цвијетин Миливојевић и напомињу да се истовремено целокупна постизборна комбинаторика на нивоу републике врти се око тога на који ће начин бити формирана власт у престоници.

Станковић сматра да је постизборна комбинаторика једноставна на републичком нивоу, јер је и изборни резултат једноставан. За формирање владе, према његовом мишљењу, постоје две опције – или ће је формирати СНС и мањинске странке, или СНС, СПС и мањинске странке.

„Ово друго је вероватнија опција, јер је СПС потребан за градски ниво, а што шира могућа коалиција је потребна и у сусрет тешким одлукама које ће сигурно морати да буду донете у време будуће владе, да Вучић не би био скроз изолован и сам када је реч о преузимању бремена одговорности“, објашњава Станковић.

Истовремено, и то како ће бити формирана власт у Београду утиче на републички ниво, јер је у главном граду потребна сложенија коалиција, додаје он.

И Несторовић може бити у игри за републички ниво

Миливојевић, пак, истиче да постоје још две опције за формирање нове српске владе. Он не искључује могућност да се у коалицију на републичком нивоу СНС-у, СПС-у и мањинама, прикључи и покрет „Ми – глас из народа“ др Бранимира Несторовића.

„Уколико се Вучић одлучи да иде у покушај прављења власти у Београду, он то мора да награди. Колико сам разумео, прва Несторовићева изјава била је да не би ушао у власт, али би евентуално био мањинска подршка. То би онда подразумевало да се Несторовићу понуди везана прича и за власт на нивоу Србије зато што не верујем да би тек тако пружио мањинску подршку у Београду. То је нешто што би било логично. Друго, то не би изазвало одијум у делу грађана који подржавају садашњу владајућу коалицију“, сматра Миливојевић.

Према његовим речима, постоји и четврта могућност о којој нико не жели јавно да говори, а то је сарадња СНС-а са коалицијом „Србија против насиља“. Она је, према Миливојевићевим речима, најмање вероватна, али није немогућа у случају ако се српски председник одлучи на убрзани пут ка НАТО-у и Европској унији.

СПС незаобилазан партнер

Саговорници Спутњика слажу се да је СПС у свакој варијанти незаменљив партнер СНС, иако је ова странка освојила мање гласова него прошле године, из истих разлога због којих је била потребна прошле године.

Миливојевић подсећа да је 2020, када је опозиција бојкотовала изборе, коалиција око СНС-а могла да владу формира самостално.

„Упркос томе, Вучић је паметно закључио да му СПС можда не треба тада, али ће му можда затребати после неких следећих избора, тако да је учествовао и у тој власт. Чак је Дачић био председник парламента и имали су два, три министра. И испоставило се да је улог у СПС био паметан потез, зато што прошли пут, 2022.године, чак и са мањинама, та влада не би могла бити формирана“, тврди он.

Ситуација после 17. децембра подсећа на ону из 2020. године: на нивоу републике СПС није неопходан, али на нивоу Београда је више него неопходан - без њега СНС не може да формира градску власт. Други разлог је то што странка Ивице Дачића на неким будућим изборима опет може да се наметне као незаобилазан партнер, закључује Миливојевић.

Према Закону о избору народних посланика, Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора треба да додели мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи. Народна скупштина на првој седници, коју заказује председник из претходног сазива, потврђује мандате народних посланика.

Формирањем скупштинске већине и завршетком конституисања парламента стварају се услови за избор нове владе, а председника владе предлаже председник републике на основу консултација које обавља са шефовима посланичких група.

Конститутивна седница Народне Скупштине мора да се одржи најкасније тридесет дана од проглашења коначних резултата избора, док је рок за формирање владе деведесет дана од дана конституисања Народне скупштине. (www.sputnikportal.rs, портал Спутник, Никола Јоксимовић, 21.12.2023)

Izborni inženjering i birački turizam

Senka koja bi mogla da sruši izbore u Beogradu, ali ne i da bude "kažnjena"

Brojni autobusi i kombiji sa "putnicima" iz Republike Srpske koji su se tokom izbornog dana našli ispred beogradske Arene, oko kvantaša, ali i ispred Tržnog centra Zmaj, bacili su ozbiljnu sumnju na legalnost izbornog procesa u Srbiji, a posebno u Beogradu. Utoliko više jer je dobar deo ovih "putnika" bio zbunjen zašto su uopšte dovezeni baš tu, a ne na biračko mesto gde im je rečeno da bi trebalo da glasaju na izborima.

Gde se nalazilo krajnje odredište ovih putnika iz inostranstva, često nisu znali ni vozači autobusa, a pokušaj dva člana Republičke izborne komisije iz redova Srbije protiv nasilja da uđu u dvoranu nakon glasina da je u Areni otvoreno nelegalno biračko mesto i provere šta se unutra dešava, završio se njihovim izgurivanjem napolje od strane obezbeđenja.

Sumnje da su putnici koji možda nisu znali gde su pošli, ali su jasno razumeli zašto, zapravo deo izbornog inženjeringa sa ciljem da se iskarikiraju rezultati izbora u Beogradu, bile su i deo razloga zbog kojih su nosioci liste "Srbija protiv nasilja" Marinika Tepić i Miroslav Aleksić pokrenuli štrajk glađu u zgradi stare Skupštine u kojoj se nalaze i prostorije Republičke izborne komisije.

Koalicija "Srbija protiv nasilja" ocenila je da je organizovano glasanje birača iz Srpske "krađa izborne volje Beograđana" i zahtevaju da izbori za gradsku skupštinu budu poništeni.

S druge strane, za vlast u dešavanjima iz Arene, koji opozicija naziva samo pukim vrhom ledenog brega, nema ništa sporno.  Funkcionerka SNS, Ana Brnabić, je na svom X profilu, još tokom izbornog dana, napisala da nema ništa sporno u tome što "ljudi, naši državljani, upisani u birački spisak, dolaze organizovano i glasaju". Istog stava bio je i predsednik RIK-a, Vladimir Dimitrijević. Ni on nije video ništa sporno u masovnom, organizovanom dovođenju građana iz RS, obrazloživši to rečima da je jedino "važno da je birač upisan u birački spisak, da ne može da glasa onaj ko nije upisan i da nema dopisivanja".

Birački turizam

A ljudi su u Beograd dovođeni sistematski. Jasna i svima vidljiva bila je organizacija celog događaja.

"U slučaju Arene najverovatnije se radi o masovnom kršenju Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Taj zakon kaže da je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da živi i gde je centar njegovih životnih aktivnosti. Mi smo sada kroz ove izbore uveli pojam biračkog turizma. Ovo podrazumeva da vi promenite svoje prebivalište ovde na mesec dana, pa se potom vratite u Republiku Srpsku, tamo glasate kada budu izbori, pa onda kada (Aleksandar) Vučić opet bude raspisao neke izbore, vi opet ovde dođete. Mi smo svedoci toga", ocenjuje za NIN Vladica Ilić, zamenik člana Gradske izborne komisije.

Ilić naglašava da je verovatno velikom broju ljudi prijavljeno fiktivno, odnosno lažno prebivalište na adresama na kojima oni zapravo ne žive. Objašnjava da se, kada se radi o promeni prebivališta unutar teritorije Srbije, prijavom novog građaninu automatski odjavljuje ono na prethodnoj adresi, što je eksplicitno predviđeno Zakonom o prebivalištu i boravištu.

"Zakon ne dozvoljava mogućnost da građanin ima prijavljeno prebivalište na dva mesta. Zbog ovoga, MUP je bio dužan da, kada prijavu novog prebivališta zahteva lice, čije je prethodno prebivalište bilo van teritorije Srbije, od njega zatraži dokaz o njegovom prethodnom odjavljivanju prebivališta u toj drugoj državi", dodaje on.

Kako kaže, ovo ističe zbog toga što su predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja, od beogradske policije zatražili informaciju o tome koliko je građana prijavilo prebivalište na teritoriji Beograda u periodu od 1. septembra do 27. oktobra, kao i koliko je takvih prijava bilo u istom periodu prethodne godine. Ipak, takve informacije MUP nije dostavio.

"Rekli su dostaviće kada prođe oko 40 dana, što je nakon izbora. Ako postoje pokazatelji da imamo sve manje stanovnika, a svake godine sve duži birači spisak, to bi moralo da zavređuje neku pažnju i da se proveri kako je to moguće", ističe Ilić.

Budući da je na ovim izborima, u odnosu na prošlogodišnje, u biračkom spisku bilo skoro 30.000 birača više, potpuno je legitimno zapitati se kako je do toga došlo. Jednako je legitimno i pitati nadležne da na to pitanje odgovore. Na kraju, ovo bi i GIK moralo da zanima, s obzirom na to da mu je osnovna nadležnost da se stara o zakonitom sprovođenju lokalnih izbora, smatra naš sagovornik.

"Za MUP bi u normalnoj državi, masovno naseljavanje Begrada ljudima iz Republike Srpske trebalo da bude i razlog da se proveri da li građani zapravo stanuju na adresi na kojoj su prijavili novo prebivalište. Mi imamo otvoreno kršenje izbornih procedura na ovaj način, za šta je odgovorna i policija i GIK, koji se time nije bavio i od MUP-a nije zatražio da takve informacije proveri", rekao je Ilić za NIN.

U krugu bez kraja, kako često izgledaju susreti sa insitucijama sistema u Srbiji, ne bi trebalo da čudi da se slučaj Arena skonča u nemogućnosti da bilo kakve nepravilnosti ikada budu dokazane.

"Arena nam je pokazala da postoji najozbiljnija sumnja da je reč o slučaju masovnog doseljavanja ljudi u Beograd koji u njemu zaista ne žive, bilo da su iz Republike Srpske, bilo da su iz nekih drugih delova Srbije. Trebalo bi videti koliko se ljudi naselilo u Beogradu u poslednja dva, tri meseca i to uporediti recimo sa naseljavanjem ljudi tokom leta, ili tokom proleća, kada nije bilo nikakvih predizbornih aktivnosti. Onda je tu vrlo jasno šta se dešava, ali MUP te informacije neće da da. Put kojim treba da se ide sada jeste da se od MUP traži da objavi informacije, da bismo utvrdili razmere Arene. Arena je otkrivena, ali to ne znači da nije bilo još tri takva mesta u gradu", kaže on.

Izborni inženjering: Šta tek dolazi

I politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da su dovođenja "birača turista" dovela u pitanje regularnost izbornog procesa, pogotovo u Beogradu, bez obzira na to koliko su bila masovna.

"Oni su dovezeni sa namerom da glasaju na lokalnim izborima, jer tamo u Banja Luci, Bijeljini, Prijedoru, Doboju, nisu mogli da glasaju za lokalne izbore u Beogradu - dakle to je problem. E sad, koliko je njih, to je manje bitno. Da li su oni direktno uticali na izborni rezultat i to je manje bitno. Jer, u svakom slučaju su imali uticaja na izborni rezultat i ono što je najvažnije, oni nemaju pravo da glasaju. Tu se sada otvara sledeći krug pitanja - ko je njima omogućio da glasaju? Da li je neko njih fiktivno prijavljivao, što je moguće, na adrese na kojima oni u životu nisu bili, niti će biti ikada. Očigledno je da ti ljudi nisu znali ni gde će glasati, na kojoj opštini, ni gde će ići, nego su čekali da ih neko odveze na glasačko mesto", ističe Milivojević za NIN.

Sagovornik NIN-a ukazuje da je stvar ozbiljna, budući da je jasno da postoji trend, koji podrazumeva da pred svake lokalne izbore dolazi do unutrašnjih migracija. Situacija u kojoj se prijavite da živite, na primer u Nišu, kada se tamo održavaju izbori, pa se zatim odjavite i prijavite u Beogradu kada se tamo glasa, jeste deo izborne praznine i faktički je moguće da nije nelegalno, ali je politički apsolutno nefer, ističe Milivojević.

"Mislim da je opozicija trebalo da upozorava paralelno i na ove slučajeve unutrašnjih migracija, jer zamislite šta će tek da usledi u maju, ako sve ostane ovako na ćutanju. Celi gradovi i opštine u Srbiji, a njih je 65, u kojima su juče bili lokalni izbori, da građani iz tih gradova koji su na primer simpatizeri vladajuće koalicije, mogu bez problema da se odjave iz svojih gradova, prijave se i glasaju sada u ovih ostalih 70 i kusur gradova i opština na kojima će biti izbori krajem maja", rekao je on ističući da opozicija nije dovoljno uradila da se sve ovo spreči.

Kako dokazati da je bilo prevare?

Inače, zbog dešavanja lider SDS, Boris Tadić, predložio je ostatku opozicije da zajedno podnesu krivičnu prijavu protiv, kako je naveo, "organizatora nezakonitog glasanja građana iz susednih država". Tokom izbornog dana su reagovali i pokretači inicijative ProGlas, pozvavši Više javno tužilaštvo u Beogradu da u najkraćem roku obavesti javnost o saznanjima o organizovanom dovođenju ljudi iz RS na glasanje. ProGlas u podsetio da su nezakonito sastavljanje biračkih spiskova i nuđenje novca za glasanje krivična dela, kao i da takve radnje "ozbiljno narušavaju legitimnost izbornog procesa".

Ali, reakcija Višeg javnog tužilaštva u Beogradu bila je "da nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo u vezi izbornog procesa". Tužilaštvo je istovremeno apelovalo da se javnost ne uznemirava neproverenim informacijama!?

Miroslav Aleksić, nosilac liste Srbija protiv nasiilja, naglasio je da je u Beograd na glasanje dovedeno više od 40.000 ljudi.

"S obzirom na to da je više od 40.000 ljudi bez legalnog prebivališta u Beogradu organizovano dovedeno radi podrške SNS listi, čime je drastično promenjena izborna volja Beograđana, zahtevamo poništavanje izbora u gradu Beogradu i ponavljanje glasanja za Skupštinu grada", navodi se u saopštenju i dodaje da SPN zahteva i da se pre ponavljanja izbora "pročiste birački spiskovi".

Kao i sa dovođenjem birača, i ovde se postavlja se pitanje, može li opozicija da dokaže da je 40.000 ljudi nelegalno glasalo u Beogradu. Radi se o ljudima koji najverovatnije imaju državljanstvo Republike Srbije i imaju pravo da glasaju, ali da bi to pravo ostvarili, moraju da budu prijavljeni u Srbiji.

Interesantno je da je, kako je NIN već pisao, u oktobru 2022. godine u Beogradu bilo 2.126.703 aktivnih prijava prebivališta maloletnih i punoletnih lica, a godinu dana kasnije je taj broj povećan za oko 30.000. Iz MUP-a su saopštili da će početkom decembra objaviti i poslednje ažurirane podatke, ali to nisu uradili. Dakle, nedostaju podaci za poslednjih mesec i po dana pre izbora.

Ali sve i da je svih 40.000 ljudi prijavljeno na boravak u Beogradu, opet se njihovi glasovi ne mogu sporiti. Osim ako se ne dokaže da oni u Beogradu ne žive, odnosno da imaju prebivalište u Republici Srpskoj, odnosno u Bosni i Hercegovini. A dokazati tako nešto u našim uslovima, gotovo je neostvarivo.

"Sa preko 90 odsto obrađenih biračkih mesta, situacija je trenutno takva da SNS i SPS imaju 55 odborničkih mesta, tačno polovinu, što znači da će ovde, u slučaju ponavljanja glasova na nekim biračkim mestima, vrlo lako doći do toga da vladajuće stranke osvoje i 56 odbornički mandat. Poražavajuće je to što su institucije dopustile da ovakve vrste malverzacija sa biračkim spiskom, najverovatnije budu ključne za osvajanje vlasti u Beogradu”, zaključuje Ilić. (www.nin.co.rs, portal NIN, Sara Nikolić, 19.12.2023)