Сценарији за власт на републичком нивоу зависе од – расплета у Београду

У постизборној комбинаторици на републичком нивоу, где су ствари мање-више јасне, кључна ствар биће то на који ће се начин формирати власт у Београду, оцењују саговорници Спутњика.

Према најновијим прелиминарним подацима које је објавила Републичка изборна комисија, на основу обрађена 7.842 од 8.273 бирачких места, Српска напредна странка освојила је 46,86 одсто гласова. Следи „Србија против насиља“ која је освојила је 23,36 одсто гласова, затим Социјалистичка партија Србије – 6,59, док изборна листа „Нада за Србију“ има 5,02 одсто. Следећа је листа „Ми – глас из народа – Бранимир Несторовић“ са 4,68 одсто.

Цензус за улазак у парламент прешле су и три мањинске странке, Савез војвођанских Мађара са 1,72 одсто гласова бирача, као и листе Странке правде и помирења и Демократског савеза Хрвата у Војводини са 0,78 одсто подршке, и СДА Санџака са 0,6 одсто гласова изашлих бирача.

Опције за формирање власти на републичком нивоу

Иако је СНС освојио довољан број гласова да може сам да формира власт на републичком нивоу, блок окупљен око ове странке формираће коалицију, сматрају аналитичари Дејан Вук Станковић и Цвијетин Миливојевић и напомињу да се истовремено целокупна постизборна комбинаторика на нивоу републике врти се око тога на који ће начин бити формирана власт у престоници.

Станковић сматра да је постизборна комбинаторика једноставна на републичком нивоу, јер је и изборни резултат једноставан. За формирање владе, према његовом мишљењу, постоје две опције – или ће је формирати СНС и мањинске странке, или СНС, СПС и мањинске странке.

„Ово друго је вероватнија опција, јер је СПС потребан за градски ниво, а што шира могућа коалиција је потребна и у сусрет тешким одлукама које ће сигурно морати да буду донете у време будуће владе, да Вучић не би био скроз изолован и сам када је реч о преузимању бремена одговорности“, објашњава Станковић.

Истовремено, и то како ће бити формирана власт у Београду утиче на републички ниво, јер је у главном граду потребна сложенија коалиција, додаје он.

И Несторовић може бити у игри за републички ниво

Миливојевић, пак, истиче да постоје још две опције за формирање нове српске владе. Он не искључује могућност да се у коалицију на републичком нивоу СНС-у, СПС-у и мањинама, прикључи и покрет „Ми – глас из народа“ др Бранимира Несторовића.

„Уколико се Вучић одлучи да иде у покушај прављења власти у Београду, он то мора да награди. Колико сам разумео, прва Несторовићева изјава била је да не би ушао у власт, али би евентуално био мањинска подршка. То би онда подразумевало да се Несторовићу понуди везана прича и за власт на нивоу Србије зато што не верујем да би тек тако пружио мањинску подршку у Београду. То је нешто што би било логично. Друго, то не би изазвало одијум у делу грађана који подржавају садашњу владајућу коалицију“, сматра Миливојевић.

Према његовим речима, постоји и четврта могућност о којој нико не жели јавно да говори, а то је сарадња СНС-а са коалицијом „Србија против насиља“. Она је, према Миливојевићевим речима, најмање вероватна, али није немогућа у случају ако се српски председник одлучи на убрзани пут ка НАТО-у и Европској унији.

СПС незаобилазан партнер

Саговорници Спутњика слажу се да је СПС у свакој варијанти незаменљив партнер СНС, иако је ова странка освојила мање гласова него прошле године, из истих разлога због којих је била потребна прошле године.

Миливојевић подсећа да је 2020, када је опозиција бојкотовала изборе, коалиција око СНС-а могла да владу формира самостално.

„Упркос томе, Вучић је паметно закључио да му СПС можда не треба тада, али ће му можда затребати после неких следећих избора, тако да је учествовао и у тој власт. Чак је Дачић био председник парламента и имали су два, три министра. И испоставило се да је улог у СПС био паметан потез, зато што прошли пут, 2022.године, чак и са мањинама, та влада не би могла бити формирана“, тврди он.

Ситуација после 17. децембра подсећа на ону из 2020. године: на нивоу републике СПС није неопходан, али на нивоу Београда је више него неопходан - без њега СНС не може да формира градску власт. Други разлог је то што странка Ивице Дачића на неким будућим изборима опет може да се наметне као незаобилазан партнер, закључује Миливојевић.

Према Закону о избору народних посланика, Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора треба да додели мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи. Народна скупштина на првој седници, коју заказује председник из претходног сазива, потврђује мандате народних посланика.

Формирањем скупштинске већине и завршетком конституисања парламента стварају се услови за избор нове владе, а председника владе предлаже председник републике на основу консултација које обавља са шефовима посланичких група.

Конститутивна седница Народне Скупштине мора да се одржи најкасније тридесет дана од проглашења коначних резултата избора, док је рок за формирање владе деведесет дана од дана конституисања Народне скупштине. (www.sputnikportal.rs, портал Спутник, Никола Јоксимовић, 21.12.2023)