Srpska narodna stranka (SNS) sa osvojenih 128 mandata može bez po muke da sama formira vladu i preuzme sva ministarstva. Ipak, dve dileme su: da li će to zaista i uraditi i ko će novoj vladi biti premijer. Ili da preformulišemo drugu dilemu, hoćemo li ovog puta dobiti premijera umesto premijerke.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre dva dana rekao je
da nije lako da Ana Brnabić ostane premijerka, podsetivši da joj je pre izbora
rekao da je ovo njen poslednji mandat na toj funkciji.
- Ana je izrasla u velikog borca. Ponosan sam na nju. Teško da
će ona opet biti premijerka. To sam joj rekao pre izbora, ali ona je dala srce
i borila se tokom cele kampanje. Iza nje ostaju rezultati - kazao je Vučić.
Dogovor iz 2022.
Ko bi onda mogao da dođe na mesto Ane Brnabić? U tom
kontekstu se najviše spominje ime predsednika SNS Miloša Vučevića, a čak i je i
Brnabić nagovestila takav scenario odgovarajući na pitanje da li posle nje na
poziciju premijera 2024. godine dolazi Vučević.
- To je dogovor. Ja shvatam da je to bila teška odluka. I
mene da ste pitali rekla bih da smo razgovarali otvoreno i iskreno. I
predsednik i ja nasamo, i Miloš i predsednik nasamo i nas troje i ključni ljudi
SNS, stvarno je bila teška odluka. Mislim da je presudila ta stvar da su tako
krizna vremena i tako teška vremena i da samo upravljanje vladom… Da Milošu
treba malo više vremena da se saživi i nauči. I meni je trebalo vreme da naučim
od 2017. godine. Miloš je sad na jednoj od ključnih pozicija u Vladi, on će
doneti jednu veliku energiju - rekla je krajem avgusta 2022. Brnabić na TV
Prva.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog
mnjenja "Faktor plus", vidi Vučevića kao prvi izbor, ali ne
isključuje scenario u kojem bi došlo do obrta u poslednjem momentu.
- Dačić se kandidovao kroz kampanju, ali mu rezultati izbora
sada ne idu naruku. Najbliži toj funkcije je Vučević, što je i najavljeno, ali
Vučić može u poslednjem momentu da izvuče iznenađenje iz rukava, poput Ane
Brnabić. Sem Vučevića, u obzir dolazi i Siniša Mali i Goran Vesić, vode važna
ministarstva i potpredsednici su Vlade - kaže Pejić.
Cvijetin Milivojević,
politički analitičar, ne isključuje mogućnost da SNS posegne za drugom opcijom.
- Možda se odustane
od tog rešenja, da ne bi došlo do gomilanja funkcija - kaže Milivojević.
Šta znaju kladionice?
Sudeći po kladioničarskim listama, međutim, najveće šanse da
bude premijer Srbije i dalje ima Ana Brnabić. Čak i posle izjave predsednika
Aleksandra Vučića da ona više neće obavljati tu dužnost kvota na nju je ostala
ista - 1.80, baš kao što je bila i pre Vučićeve izjave. Doduše, bukmejkeri
realne i tek nešto manje izglede za premijersku funkciju daju Milošu Vučeviću,
predsedniku Srpske napredne stranke (SNS), i Siniši Malom, ministru finansija.
Kladioničarske kvote mogle bi da budu pokazatelj ko ima kolike šanse da nakon
izbora zauzme značajne funkcije u zemlji i to iz prostog razloga - bukmejkeri u
slučaju pogrešne procene rizikuju da izgube novac.
Zbog toga kladionice i dalje najviše šansi da bude
novi-stari premijer daju Ani Brnabić koja je već 6,5 godina u tri mandata
predsednica Vlade, što je apsolutni rekord od kako je 1990. godine uvedeno
višestranačje u Srbiji.
Kvota da će Brnabić ostati premijerka je 1.80 što znači da
na uloženih 1.000 dinara kladioničari dobijaju 1.800 dinara. Zanimljivo,
Brnabić je i dalje prvi favorit u kladionicama da bude na čelu Vlade, iako je
predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da “nije lako da ona ostane
premijerka”.
Dva naslednika?
Nešto veću kvotu bukmejkeri daju Milošu Vučeviću da po prvi
put postane premijer - 1.90, dok je treći favorit Siniša Mali sa kvotom - 2.50.
U slučaju da dosadašnji ministar finansija postane predsednik Vlade, kladioci
mogu na uloženih 1.000 dinara da dobiju 2.500.
Inače, Vučić je svojevremeno najavio da će Brnabić biti
premijerka pola mandata, nakon čega bi na tom mestu trebalo da je nasledi neko
iz stranke. Međutim, zbog izbora je vladi skraćen mandat, zbog čega nije ni
došlo do izmene na premijerskoj funkciji.
Neočekivano ime na
listi
Interesantno, u kladionicama se prilično visoko kotira i
dugogodišnji poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović, čija je kvota za novog
premijera svega 3,50, dok Vladimir Orlić, dosadašnji predsednik Narodne
skupštine ima kvotu 5.
Dakle, kladionice na premijerskoj funkciji vide, pre svega,
članove SNS što je i logično, jer je ta stranka na parlamentarnim izborima
osvojila toliko glasova da sama može da formira novu vladu Srbije.
Kladionice i za Šapića
i Čučkovića
Kladionice su izbacile i favorite i kvote za budućeg
gradonačelnika i gradskog menadžera Beograda. Bez obzira na to što SNS i SPS
nemaju i dalje odborničku većinu, dosadašnjem gradonačelniku Šapiću se daju
velike šanse, odnosno mala kvotu da nastavi posao (1.50). S druge strane, drugi
favorit je i dalje kandidat liste “Srbija protiv nasilja” za gradonačelnika
Vladimir Obradović sa kvotom 2,50.
Interesantno da se po bukmejkerima na trećem mestu nalazi
Ratko Ristić, kandidat koalicije “Zavetnici-Dveri” za prvog čoveka prestonice,
iako ta lista nije ni prešla cenzus u glavnom gradu?! Kvota na Ristića je samo
4.
Kandidat socijalista Toma Fila ima kvotu 5, dok nosiocu
beogradske liste pokreta “Mi, glas iz naroda” Aleksandru Jerkoviću bukmejkeri
daju kvotu čak 40. Podsećanja radi, Jerković je u izbornoj noći rekao da ne
isključuje mogućnost da ova lista dobije mesto gradonačelnika, videvši rezultate
beogradskih izbora - da SNS i SPS nedostaju 1 do 2 odbornika za većinu u
Skupštini Beograda.
Kladionice su izbacile kvote i za novog gradskog menadžera.
I na toj listi Šapić se najbolje kotira sa kvotom 1.80 dok je na drugom mestu
Miroslav Čučković (kvota 1.85) koji je do sada bio gradski menadžer.
“Egzotična” imena nalaze se i na bukmejkerskim listama za sledećeg
gradonačelnika Beograda: bivši teniser i član SNS Janko Tipsarević ima kvotu
120, nekadašnji košarkaš Miroslav Berić 150...
Protesti će opstati,
ali neće biti masovni
Drugo važno postizborno pitanje tiče se protesta koji od 18.
decembra ponovo traju na ulicama Beograda. Koalicija “Srbija protiv nasilja”
pokrenula ih je tvrdeći da se dogodila masovna izborna krađa, a situacija je
eskalirala pokušajem upada u Skupštinu grada Beograda i incidentima s nasiljem
koji su usledili.
Zatim su studenti organizovali proteste ispred Ministarstva
za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a inicijativa ProGlas najavila je mirni
protest u subotu, 30. decembra.
Pitanje je: dokle će protesti da traju? Kakvog će oblika
biti, da li će se nastaviti radikalizacija posle kojih bi moglo da dođe do
krupnih promena? Ili je ipak realnija, imajući u vidu da dolaze praznici,
sudbina svih dosadašnjih protesta - osipanje. Ima li opozicija taj luksuz da se
posle svega povuče?
Pejić kaže da je problem što su zahtevi opozicije nehomogeni,
što se često menjaju informacije ali i skupine koje ih najavljuju.
- Teško je praviti masovne proteste, a to i nije uslov da
traju. Mislim da to nikome nisu u interesu, kao što nikome nije u interesu ni
destabilizacija zemlje. Ono što primećujem je da je puno adresa sa kojih se
kreiraju poruke, šalje ih prvo “Srbija protiv nasilja”, pa studenti a sad vidim
da se uključio i ProGlas. Ljudima je nejasno koji su protesti glavni, ko je
organizator. Zato mislim da mora da dođe do personalizacije, time bi se znalo
ko vodi glavnu reč, ko će biti zadužen za uspeh ali i ko će prihvatiti
odgovornost u slučaju neuspeha - kaže Pejić.
Milivojević ima
smatra da je jasan cilj protesta, kao i poruke.
- U početku poruke
nisu bile jasne, ali je sada drugačije i, kako sada stvari stoje, ne vidim
razlog da se protest prekine. Neće biti masovan kao 1996. godine, nije ni isto
vreme, tada nije bilo zabave poput interneta. Najbolja žurka tada je bila da
izađeš na proteste. Ne znači masovnost puno, koliko ciljevi i poruke - smatra
Cvijetin Milivojević. (www.blic.rs, Blic,
Danijela Luković, 27.12.2023)
Нема коментара:
Постави коментар