Милорад (лажни
др): Не знам шта сте ми ког ђавола и натоварили на врат ту глупу титулу
(доктора филозофије). Шта ће ми?
Живота
(Цвијовић, Милорадов отац): Ти не знаш шта ће ти, али знам ја. Нисам ја ваљда
набавио ту диплому зато што сам имао празан рам, па да га испуним...
...
Живота:
Од данас, па за годину дана, ти имаш да постанеш доцент универзитета.
Милорад:
Ама, какав доцент кад ја не знам ништа?
Живота:
Имаш диплому и то је довољно.
Милорад:
Није то, забога, довољно. Треба држати и предавања.
Живота:
Ја и не мислим да ти будеш доцент зато да држиш предавања. Ти ћеш бити доцент
универзитета за то да можеш испросити ћерку председника министарства.
Милорад:
Па, председник министарства и нема ћерку!
Живота:
Па, шта с тим? За годину или две промениће се бар три министра председника и
један ће од њих ваљда имати ћерку.
...
Живота:
Ето, на пример, мој син, он је доктор филозофије. Ова диплома у раму, то је
његова диплома. Погледајте колика је и, што је главно, латински је написана. Не
говорим ја зато што је мој син, али верујте, то је један првокласни филозоф.
Тај по целе ноћи не спава, једнако филозофира. Не знам да ли сте читали његов
последњи чланак о динамици? То није чланак, то је сензација!...И не само да му
се диве академици, научници, капацитети, факултети, деканати, ректорати, сви му
се редом диве.
...
Велимир
(момак који је студирао уместо Милорада): Не знате да сам ја тамо, у Фрајбургу,
у Швајцарској, живео и похађао универзитет под именом вашега брата, снабдевен
његовим документима?
Славка
(Животина ћерка, Милорадова сестра): А зашто?
Велимир:
Ваш је отац пошто-пото хтео да његов син стекне докторску титулу.
Славка:
Како...? Зар она диплома...?
Велимир:
Она диплома гласи на вашега брата који никада није ни био у Фрајбургу.
Славка: Него
где је био?
Велимир:
Он? Шетао се и проводио по Европи. Поребно је било само да маркира своје
бављење у иностранству.
Славка: А
дотле сте ви полагали испите за њега?
Велимир:
Да.
...
Милорад
(држи у руци и показује новине): Шта је ово, оче? Шта ви радите, ако бога
знате?
Живота:
Шта радим?
Милорад:
Па, како шта? Новине доносе да ја држим предавање, да је стигао доктор Рајсер
нарочито због тог предавања, да ће присуствовати...
Живота:
Па, јесте брате, то је истина. Чим пишу новине, мора да је истина.
Милорад,
син: Ама, какво предавање, побогу оче! Место да једанпут прекинете с тим, а ви
ме све више спетљавате. Натоварили сте ми диплому, натоварили сте ми жену,
натоварили сте ми дете, па сад хоћете и нека предавања.
Живота,
отац: Све што радим, радим за твоје добро...
...
Живота:
Мој син др Милорад Цвијовић! (Оно "др" изговара тако да се
"р" јасно чује)
...
Милорад:
А како да се не збуним, кад отац дао оној филозофској фантазији Велимиру да ми
напише предавање, а онај - чуј, молим те, шта је написао: "У
контемплативно-интуистичко-виталистичком излагању флуктуантних логоцентричних и
биоцентричних проблема, сукобио сам се са деризорним профанацијама
климактеричке културе."Ајде, ајде, изговори ти то...
(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар