Osnivanje Građanskog demokratskog kluba pri Demokratskoj
stranci sagovornici Danasa vide kao pokušaj rukovodstva stranke da osveži
stranačku debatu stavovima ljudi koji nisu njeni članovi, ali i kao očuvanje
intelektualnog diskursa ni o čemu zbog čega je takva opozicija suvišna i
jalova.
Uz Politički savet DS sada ima i Građanski demokratski klub
koji čine ugledni intelektualni sa kojima će rukovodstvo demokrata razgovarati
o svim važnim pitanjima i problemima, ali i predlagati rešenja. Lider DS Zoran
Lutovac je prošle nedelje na osnivanju Kluba rekao da je to jedna od stepenica
na putu vraćanja izgubljenog poverenja, premošćavanja jaza između političara i
građana, ali i podsticaj kvalitetnoj unutarstranačkoj debati pogledom spolja.
On je naglasio da političke stranke ne smeju biti samodovoljni zatvoreni
krugovi. Prva tema razgovora bili su uslovi za slobodne i poštene izbore,
posredovanje poslanika Evropskog parlamenta i dometima tog posredovanja, kao i o
kampanji bojkota.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević za Danas kaže da je većina stranka kod nas imala političke
savete koje su mahom činili intelektualci, ljudi od autoriteta koji, iako
članovi, nisu imali izvršne funkcije u stranci, ali je njihov uticaj bio jak.
– Ovom idejom
rukovodstvo želi da otvori stranku za one koji nisu članovi, a imaju ideje koje
mogu da pomogu stranci da u magli u kojoj je nađe puta koji bi je izveo iz
krize koja je permanentna. To, kaže Milivojević, može da bude neka vrsta
osveženja.
On ukazuje na to da
je DS jedna od retkih partija koja ima statutarnu mogućnost neformalnog
organizovanja za zaštitu manjinskog mišljenja unutar stranke, odnosno
formiranja frakcija, iako je to, kako dodaje, možda prejaka reč. U tom
kontekstu on pominje grupu „Izvorne demokrate“ koju čine ljudi koji su nekad
bili poslanici ili su rukovodili njom u vreme Zorana Đinđića i Dragoljuba
Mićunovića, a koji nikad nisu izašli iz stranke posle smene.
– Oni su nedavno
podsetili da je rukovodstvo stranke zaboravilo da se navršava 100 godina od
osnivanja i 30 od obnavljanja DS. Možda i to može da bude jedna od tema tog
novog kluba. Značajno je i da se konstituiše još jedna jasnija i glasnija
frakcija, „Grupa 21“, onih koji se ekstremno zalažu za ulazak u EU – kaže
Milivojević. Prema njegovim rečima, za dobrobit demokratije i druge stranke
možda mogu da se ugledaju na DS.
Istoričar i osnivač političkog kluba „Glas“ Nikola Samardžić
za naš list kaže da je DS i dalje bućkuriš svake propale politike.
– DS sam napustio upravo kad se nakon atentata 2003.
zaglibila u jednoj sličnoj močvari. Tada su DS prioriteti bili sledeći:
prikrivanje političke pozadine atentata, otezanje saradnje s Haškim tribunalom,
sabotaža partnerskih odnosa s Crnom Gorom, relativizacija potrebe da se
odredimo prema odlukama etničke i političke većine na Kosovu. Radili su
grantovi i upravni odbori, dok je Tadić u svome ličnom političkom besmislu
trošio najdragocenije vreme za reforme kojim smo raspolagali u nedavnoj
prošlosti. Svi problemi koje sam pomenuo i dalje su otvoreni. Ako sve propada,
odlično je očuvan taj isti intelektualni diskurs ni o čemu. Zato je takva
opozicija suvišna i jalova. Ako klub posluži Đilasu i Putinu, eto da su ipak
imali još jednu važnu ulogu, takođe ni u čemu – zaključuje Samardžić.
Neki od članova Kluba su arhitekta Dragoljub Bakić,
profesorka Vesna Rakić Vodinelić, profesor Čedomir Čupić, karikaturista Dušan
Petričić, profesorka Snježana Milivojević, bivša predsednica Vrhovnog suda
Srbije Vida Petrović Škero, profesor Đorđe Pavićević, doktorand Savo Manojlović. (Danas, www.danas.rs, L. Valtner,
23.12.2019)
Нема коментара:
Постави коментар