Da li je i vas,
poštovani čitaoci, onaj najmasovniji, najposećeniji, najveličanstveniji od svih
najistorijskijih (a, malo li ih je na ovu skupoću?) skupova koje Beograd pamti,
između ostalog, podsetio i na onaj pariski 6. januar 1482. godine, u koji je
Viktor Igo smestio svog "Zvonara Bogorodične crkve u Parizu"?
Jer, previše je,
više nego napadnih asocijacija, sa tokovima današnjih i onodanjih događanja u
"Gradu svetlosti", "Belome gradu" i "Kosovu
ravnom", gde je gorelo 15 godina pre Pariza.
Bogorodična crkva (Notre-Dame
de Paris) - to je ona znamenita katedrala čija su zvona gromoglasno zvonila u
čast srpske vidovdanske izgibelji, ali, istodobno, i spasa hrišćanske Evrope,
1389.
U pravu ste: to je
ona crkva na kojoj se, u čast jubileja pobede u Velikom ratu, ponosno vila i zastava
"Republike e Kosoves" (onomad, "Stare Srbije"). Dakle,
barjak, a gde su barjaci, tu su i BARJAKTARI! I, da, bilo je to baš onih dana
kada je "veliki prijatelj" (citat: AV) našeg Vrhovnika Emanuel Makron,
na paradi pobede, našega Vrhovnika smestio u deveti red levo, tačno preko puta vekovnih
saveznika Putina i Tačija...
Nego, vratimo se
Igou. Radnja romana počinje jednog dana pre 537 godina kada je Pariz bio euforičan
kao Beograd, 19. aprila 2019. godine povodom
skupa "Budućnost Srbije".
Igo tvrdi da su se
tog 6. siječnja, u Parizu ukrstile dve narodne svetkovine - "Sveta tri
kralja" i "Ludački praznik". Običaj je bio da svetina za "Ludački
praznik" izabere svog papu, a favorit je bio onaj ko napravi najbolju
grimasu. I tako je izabran gluvi zvonar Kvazimodo. Uz malu ogradu, da
Kvazimodova grimasa, zbog njegovih telesnih deformiteta, i nije bila baš
grimasa nego - njegovo pravo lice...
Opa, evo ga i
zvonar! Zvono... medenica, zvonce na biciklu, skupštinsko...?! Zvonar? ZVONARKA!
Izražavajući nadu da
je požar koji je, u Svetoj nedelji što je prethodila katoličkom Uskrsu,
zahvatio Bogorodičnu crkvu bio "nesrećan slučaj, a ne namerna
akcija", oglasio se vikar pariske dijaceze Filip Marse primetivši da je
slika koju je video u unutrašnjosti katedrale - "krst u vatri, statua
Device Marije i plamen" - "otelovljenje onoga što nam se
dešava"... Da, dobro ste pročitali: evo ga i VIKAR, i to ne onaj koji, kao
čauš, izvikuje na svadbi ili kurbanu!
No, vratimo se 19.
travnju leta Gospodnjeg 2019. U tefteru jednog predanog poklisara iz varoši te
i te, duboko u unutrašnjosti Srbije, lepo piše tarifa za "Budućnost
Srbije": VIKAR 2 (uzvikuje: "Ua, fašisti" + "Aplauz")
inkasira isto koliko i vikar 1 (naredbodavno kliče: "Aco, Srbine"),
elem po 1.500 dinara, dok BARJAKTAR (stegonoša napredne stranačke zastave) i
svih 1.700 dinara...
Igoovi likovi su,
ako ste zaboravili, osim Kvazimoda i Ciganke Esmeralde u koju se ludo zaljubio,
i arhiđakon i alhemičar zaluđen besmrtnošću Klod Frolo (i on lud za Esmeraldom)
za koga je siroti Kvazimodo bio patološki poput vernog psa za gospodara, kapetan
Febus koji se dopadao Esmeraldi, ali i - Grengoar, Gudula koja traži izgubljenu
ćerku za koje će se, kao u Cunetovom "Janjičaru", kasno ispostaviti
da je to, u stvari, Esmeralda; sam kralj Luj XI, vojska…
Pa, privremeno
spasavanje Esmeralde od vešanja (opa, evo ga i Savez za VEŠANJE!), kada ju je
Kvazimodo oteo iz ruku krvnika i odveo u katedralu, gde je imala zaštitu jer su
srednjevekovni zakoni nalagali da su, unutar zidina katedrale, svi zaštićeni.
(Sumnjam da su Fašista Obradović i Tajkun Đilas i Jeremić upravo zato razmišljali
o zabaradikadiranju u "Hramu svetog spasa", kod skupštinske Zvonarke!)
Kvazimodo je i život
i smrt video uz Esmeraldu, toliko da su, nekoliko godina kasnije, u kosturnici
pronađena dva zagrljena kostura...
"I, na kraju
Džej", kako bi poentirao onaj stari, nenapredni Bora Čorba: Vlada Srbije
uputila je danas, Republici Francuskoj milion evra za obnovu Notr-dama, kao dokaz
"vekovnog prijateljstva sa francuskim narodom". Ili
je to, možda, cena izvinjenja zbog sumanute anateme koje su, u danu požara, na
račun Bogorodične crkve izrekle Vrhovnikove najomiljenije novine. Ili, akontacija za dobru volju, uoči 29. aprila i dana
kada naš Vrhovnik ide po rešenje za Kosovo koje mu spremaju, Pariz i Berlin, dva najodanija
patrona "Velike Albanije" u nastajanju.
(objavljeno na
cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар