VOLIM TE DO 2,99 ODSTO Evo gde završe rasuti glasovi: Postoji veoma tanka granica do koje velike stranke čak i "navijaju" za male

Od 18 lista na vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra barem četiri nemaju nikakvu šansu da uđu u Narodnu skupštinu, dok se, prema poslednjim istraživanjima, dve bore da pređu cenzus. Analitičari za "Blic" podsećaju da će od "rasutih" glasova za liste koje ostanu ispod cenzusa najviše profitirati one koje budu osvojile najviše mandata.

Prema prognozama kladionica pet lista sigurno prelazi cenzus od 3 odsto: SNS, "Srbija protiv nasilja", SPS - JS, Dveri - Zavetnici i Koalicija NADA, dok je rejting Narodne stranke i koalicije Boris Tadić - Dosta je bilo - Otete bebe blizu praga za ulazak u parlament.

Četiri liste imaju veoma male šanse da uđu u Narodnu skupštinu, a to su: "Čedomir Jovanović - Mora drugačije", "Mi - glas iz naroda", "Srbija na Zapadu" i SRS. Rejting tih lista se kreće od 0,1 do 1,8 odsto.

S druge strane, za manjinske partije ne važi cenzus, već takozvani prirodni prag. To znači, na primer, da će ako glasa više od 3,5 miliona birača jedno poslaničko mesto "koštati" oko 12.000 glasova, i to je u stvari taj prirodni prag za manjine.

Za taj manjinski prag boriće se ukupno sedam lista: Savez vojvođanskih Mađara, Usame Zukorlić, Sulejman Ugljanin, Koalicija za mir i toleranciju, Šaip Kamberi, Ruska stranka i Albanska demokratska alternativa.

U Beogradu čak polovina lista ne ulazi u gradski parlament?

Dilema je još veća na nivou Beograda, pošto je od 14 lista na beogradskim izborima samo pet sigurno za ulazak u gradsku skupštinu. Dve se, kako sada stvari stoje, bore za cenzus, dok je preostalih sedam sa veoma malim šansama da osvoje odbornička mesta.

Kladionice trenutno prognoziraju da će mandate za gradsku skupštinu gotovo sigurno osvojiti pet lista: SNS, "Srbija protiv nasilja", SPS - JS, Dveri - Zavetnici i Koalicija NADA.

Za ulazak u skupštinu boriće se Narodna stranka i koalicija Boris Tadić -Dosta je bilo - Otete bebe.

Na beogradskim izborima učestvovaće još sedam lista: Ruska stranka, "Da se vojska na Kosovo vrati", Usame Zukorlić, "Srbija na Zapadu", "Ćale, ovo je za tebe", "Mi - glas iz naroda" i "Čedomir Jovanović - mora drugačije". Te liste imaju male šanse da pređu cenzus.

Matematička formula raspoređuje rasute glasove

Glasovi za liste koje ne pređu cenzus čine procenat "rasutih" glasova koji se po matematičkoj formuli (D'Ontov sistem) pretvaraju u mandate koji se raspoređuju listama koje su ušle u parlament.

Primer 1: Izbori prošle godine u Beogradu

Šta se dogodilo: U Skupštinu grada ušlo je sedam lista, dok četiri nisu.

Ukupan broj "rasutih" glasova koje su osvojile četiri liste ispod cenzusa: 7,6 odsto.

Šta se dogodilo s tim glasovima: Raspoređeni su po matematičkoj formuli proporcionalno listama koje su prešle cenzus, i to najjačoj (SNS) najviše.

Primer 2: Ljuta borba sa ponavljanjem izbora u Velikom Trnovcu kod Bujanovca

Šta se događalo: Od rezultata u Velikom Trnovcu, koji su se brojali u samo nekoliko stotina glasova, zavisilo da li će političar Šaip Kamberi kao predstavnik Albanaca preći cenzus i ući u Skupštinu Srbije, ili se SPS izgubiti jedan mandat.

Epilog: SPS je izgubio jedan mandat i završio je sa 31 umesto sa 32.

2,99 odsto? Super! 3 odsto?! Užas!

Ovde dolazimo i do zanimljivosti u vezi sa izbornim cenzusom: najjače izborne liste - i one koje su vlast i one koje su opozicija - navijaju da što više suparničkih lista završi ispod cenzusa, ali da istovremeno budu što bliže granici od 3 odsto s donje strane - po mogućstvu na tačno 2,99 odsto.

Dva puta 2,99 odsto jednako je 5,98 odsto, tri puta 2,99 odsto jednako je 8,97 odsto, i tako dalje. Ukratko - što više suparničkih lista sa po 2,99 odsto, to više i rasutih glasova koji će se preko matematičke formule najviše preliti najjačim listama.

S druge strane, samo 0,01 odsto glasova više i situacija se drastično menja! Najjačim izbornim listama smetaju suparničke liste koje osvoje 3 odsto (i više), jer time prelaze cenzus i dobijaju poslaničke mandate koje bi najjače liste dobile da "sitne" nisu prešle cenzus.

Glasove koji su ostali ispod cenzusa dele liste koje su ušle u parlament

Predrag Lacmanović, programski direktor agencije "Faktor plus", potvrđuje za "Blic" da od glasova koji ostanu ispod cenzusa, matematički gledano, najviše dobija lista sa najviše mandata.

- Te glasove proporcionalno dele liste koje su prešle cenzus, s tim što najviše dobija lista koja ima najviše odbornika - kaže Lacmanović.

Lacmanović kaže da će, ako lista koalicije Boris Tadić - Dosta je bilo - Otete bebe ostane bez cenzusa, najviše izgubiti koalicija "Srbija protiv nasilja".

- Da je ušla u koaliciju sa Tadićem ta lista bi imala te glasove i mandate. Ovako, ako Tadić ne pređe cenzus, "Srbija protiv nasilja" će morati da deli te glasove sa ostalim listama koje su ušle u skupštinu - kaže Lacmanović.

Lacmanović kaže da bi sve stranke koje pređu cenzus mogle da imaju značajniju ulogu u formiranju gradske vlasti, pošto je u Beogradu trka znatno neizvesnija.

- Trka će biti možda najneizvesnija dosad pa bi, uslovno rečeno, manje liste koje uđu u skupštinu mogle da budu tas na vagi. Ne isključujem mogućnost da niko nakon izbora ne može da formira vlast, pa da se ponove izbori - kaže Lacmanović.

"Instant i podgrejane liste"

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za "Blic" da se pred svake izbore u poslednje 33 godine u Srbiji pojavljuju "instant ili podgrejane liste koje nemaju šansu da pređu cenzus".

- One su tu da, tako kažem, zagade biračko telo ili zbune birače. Vi ne možete ni pravno, ni etički da zabranite nekome da se kandiduje na izborima, ali je činjenica da glasovi za liste koje ne pređu cenzus i ne uđu u skupštinu najviše odgovaraju listi koja ima najveći broj mandata - kaže Milivojević.

Milivojević kaže da je na prošlogodišnjim beogradskim izborima SNS lista je najviše profitirala od toga što lista SDS-a Borisa Tadića nije prešla cenzus.

- Po logici stvari, što više lista koje pređu cenzus trebalo bi da odgovara opoziciji, ako opozicija i dalje postoji kao kolektivitet. Podsetio bih da je nakon prošlih beogradskih izbora, kada je bilo jasno da su opozicija i vlast blizu po broju mandata, počele međusobne optužbe unutar opozicije da će jedna ili druga strana izdati. Jedan čovek sa prozapadne liste optužio je nekoga sa desnice da će izdati, a pritom je zaboravio da kaže da će potpredsednik upravo njegove stranke preći u SNS, što se i dogodilo - kaže Milivojević.

Veliko pitanje da li će opozicija uspeti da formira gradsku vlast čak i ako bude imala većinu

Najnovija istraživanja i prognoze ukazuju da bi i na predstojećim beogradskim izborima rezultat mogao da bude toliko tesan da bi prevagu mogle da odnesu "treće stranke" koje pređu cenzus.

- Videćemo da li će Narodna stranka i Koalicija SDS - DJB - Otete bebe ući u gradsku skupštinu. Ako ne pređu cenzus, to će najviše odgovarati SNS-u koji će opet u Beogradu imati najveći broj glasova. Jedan, dva ili tri mandata dobijena na taj način mogu da budu presudni za većinu u gradskoj skupštini - kaže Milivojević.

Milivojević ističe da je veliko pitanje da li će opozicija uspeti da se dogovori da formira gradsku vlast čak i ako bude imala većinu.

- I u prozapadnoj i u desno orijentisanoj opoziciji postoje stranke koje većim neprijateljem smatraju drugi deo opozicije, nego SNS. Zato mislim da će opoziciji biti potrebno čak i 57 od 110 mandata u gradskoj skupštini da bi shvatila da može da formira vlast. S druge strane, ako SNS i SPS budu imali 53-54 mandata mislim da će lako naći još dva-tri odbornika za većinu - kaže Milivojević. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 2.12.2023)