U trci za prvog čoveka države za sada
samo desno orijentisani ZAŠTO SRBIJA NEMA GRAĐANSKOG KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA
Da li će građanski orijentisani birači imati za koga da glasaju na predsedničkim izborima 3. aprila – pitanje je koje se nameće nakon što je postalo jasno da su svi kandidati koji su započeli trku za glasove više desno ili nacionalno usmereni? Zvanično su se do sada za predsednika kandidature istakli Zdravko Ponoš ispred koalicije SSP-NS-DSPSG, zatim Boško Obradović (Patriotski blok), Miloš Jovanović (NADA), Milica Đurđević (Zavetnici) i Srđan Škoro, koga će kandidovati pokret „Da se struka pita“, a izvesno je da će se u borbu za glasove i drugi mandat uključiti i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić. Svaki od tih kandidata, osim Škora koji je tek izuzetak koji potvrđuje pravilo, više je desno i nacionalno politički orijentisan. Primetno je da birači u ponudi nemaju nijednog građanski profilisanog kandidata, koji se ozbiljno bavi politikom. To je postalo jasno nakon što se Ponoš izjasnio na jedno od pitanja koje, uz teme o Kosovu, NATO, Srebrenici, praktično deli Srbiju na nacionalno-konzervativnu i liberalno-građansku opciju. To je pitanje o haškom osuđeniku Ratku Mladiću, za koga je predsednički kandidat koalicije SSP-NS-DS-PSG u “Utisku nedelje” ponovio da je imao briljantne vojne akcije. - Ja sam njega upoznao na početku rata, on jeste bio dobar oficir. On je preduzimao briljantne vojne akcije u toku tog rata - rekao je Ponoš. Na pitanje šta je to briljantno bilo u vojnom delovanju Mladića, Ponoš je nastavio u istom tonu. - Zar ne mislite da je velika stvar probijanje koridora? Taj koridor da nije probijen, možda bi neko mogao da razmišlja da li to što se dešavalo sa one strane koridora ima elemente genocida. Da li je neko onemogućavao život tih ljudi, da li je neko onemogućavao da tamo stignu neka medicinska oprema i lekovi za bebe. Probijanje tog koridora je vojnička, velika stvar, bez nepotrebnih žrtava, vojnički uspeh. Taj čovek je uradio mnogo kvalitetnih vojničkih stvari, da to nije urađeno danas ne bi bilo Republike Srpske. Na kraju su snage pod njegovom komandom počinile zločine koje su bacile senu na tu njegovu vojničku karijeru. I on za to odgovora - poručio je Ponoš. Pored toga, predsednički kandidat koalicije oko SSP-a bio je veoma suzdržan u vezi sa još jednim pitanjem koje pravi razdelnicu na političkom nebu Srbije, a u vezi je sa istopolnim zajednicama. Prema njegovom mišljenju, ljudi koji žive u takvoj zajednici treba da imaju prava i kao i svi drugi koji žive u braku, ali je naglasio da je protiv mogućnosti da ljudi iz istopolne zajednice mogu da usvajaju decu.
Da li će građanski orijentisani birači imati za koga da glasaju na predsedničkim izborima 3. aprila – pitanje je koje se nameće nakon što je postalo jasno da su svi kandidati koji su započeli trku za glasove više desno ili nacionalno usmereni? Zvanično su se do sada za predsednika kandidature istakli Zdravko Ponoš ispred koalicije SSP-NS-DSPSG, zatim Boško Obradović (Patriotski blok), Miloš Jovanović (NADA), Milica Đurđević (Zavetnici) i Srđan Škoro, koga će kandidovati pokret „Da se struka pita“, a izvesno je da će se u borbu za glasove i drugi mandat uključiti i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić. Svaki od tih kandidata, osim Škora koji je tek izuzetak koji potvrđuje pravilo, više je desno i nacionalno politički orijentisan. Primetno je da birači u ponudi nemaju nijednog građanski profilisanog kandidata, koji se ozbiljno bavi politikom. To je postalo jasno nakon što se Ponoš izjasnio na jedno od pitanja koje, uz teme o Kosovu, NATO, Srebrenici, praktično deli Srbiju na nacionalno-konzervativnu i liberalno-građansku opciju. To je pitanje o haškom osuđeniku Ratku Mladiću, za koga je predsednički kandidat koalicije SSP-NS-DS-PSG u “Utisku nedelje” ponovio da je imao briljantne vojne akcije. - Ja sam njega upoznao na početku rata, on jeste bio dobar oficir. On je preduzimao briljantne vojne akcije u toku tog rata - rekao je Ponoš. Na pitanje šta je to briljantno bilo u vojnom delovanju Mladića, Ponoš je nastavio u istom tonu. - Zar ne mislite da je velika stvar probijanje koridora? Taj koridor da nije probijen, možda bi neko mogao da razmišlja da li to što se dešavalo sa one strane koridora ima elemente genocida. Da li je neko onemogućavao život tih ljudi, da li je neko onemogućavao da tamo stignu neka medicinska oprema i lekovi za bebe. Probijanje tog koridora je vojnička, velika stvar, bez nepotrebnih žrtava, vojnički uspeh. Taj čovek je uradio mnogo kvalitetnih vojničkih stvari, da to nije urađeno danas ne bi bilo Republike Srpske. Na kraju su snage pod njegovom komandom počinile zločine koje su bacile senu na tu njegovu vojničku karijeru. I on za to odgovora - poručio je Ponoš. Pored toga, predsednički kandidat koalicije oko SSP-a bio je veoma suzdržan u vezi sa još jednim pitanjem koje pravi razdelnicu na političkom nebu Srbije, a u vezi je sa istopolnim zajednicama. Prema njegovom mišljenju, ljudi koji žive u takvoj zajednici treba da imaju prava i kao i svi drugi koji žive u braku, ali je naglasio da je protiv mogućnosti da ljudi iz istopolne zajednice mogu da usvajaju decu.
To je, naravno, izazvalo
veliku polemiku u javnosti, a najoštrija u kritici Ponoševih komentara bila je
dramaturškinja Biljana Srbljanović. „Kandidat koji ima više razumevanja za
Ratka Mladića nego za LGBTQ građane, koje naziva ‘tim ljudima‘... I on lično se
protivi usvajanju dece od strane ‘tih ljudi‘... Ratko Mladić ima pravo na dete,
ali ‘tim ljudima‘ Ponoš ne bi to dozvolio. Ukratko... On je protiv da ‘ti
ljudi‘ imaju decu. Ne bi me čudilo da lično vrši vazektomiju i podvezivanje
jajnika, da mu ‘ti ljudi‘ ne kvare narod“, napisala je, između ostalog, Biljana
Srbljanović na svom Fejsbuku. U novom milenijumu na svim predsedničkim izborima
Srbija je imala barem jednog građanski orijentisanog kandidata. Današnji lider
Socijaldemokarata Boris Tadić dva puta je na izborima odnosio pobedu kao
građanski kandidat da bi treći put bio poražen od tadašnjeg predsednika SNS-a
Tomislava Nikolića. Na prošlim predsedničkim izborima 2017. godine građansku
opciju predstavljao je nekadašnji zaštitnik građana Saša Janković koji je sa
16,36 odsto glasova zauzeo drugo mesto, ali je nedugo zatim napustio politiku.
Tadić i dalje razmišlja da li da se po četvrti put kandiduje za predsednika, a
kako je rekao, tu odluku doneće pošto „izmeri šta je korisno i bitno za
građane” (prvo je bilo greškom objavljeno da je Tadić rekao “za stranku”, ali
je on to ispravio). Kako je rekao, nikada se nije kandidovao za predsednika
države „iz ličnih razloga“. - To što ljudi misle da imam ego i da hoću da budem
predsednik konstantno, nikada me to nije vodilo u politici, samo princip
korisnosti za građane i zemlju - istakao je Tadić. Zanimljivo da ni zelenoleva
koalicija “Moramo”, čiji su deo inicijativa “Ne davimo Beograd”, “Zajedno za
Srbiju” i Ekološki pokret, još nema kandidata za predsednika iako se prijavila
za beogradske i parlamentarne izbore. Po logici stvari, kandidat ove koalicije
bi trebalo da bude građanski orijentisan.
Dobrica Veselinović iz “Ne davimo
Beograd” ističe za “Blic” da će koalicija “Moramo” odluku o nastupu na
predsedničkim izborima doneti do kraja februara. - Mislimo da je za pobedu na
predsedničkim izborima potrebno biračima ponuditi što veći izbor kako bi se što
veći broj ljudi motivisao da glasa za nešto, a ne protiv Vučića. Nadali smo se
da će opozicija imati zajedničkog kandidata i dalje postoji mogućnost za to.
Ali, trenutno je jasno da su svi kandidati nacionalno orijentisani zbog čega
smatramo da je pred građane potrebno izaći sa dodatnom ponudom. Uskoro ćemo
javnost obavestiti o tome - apostrofirao je Veselinović.
I politikog Cvijetin Milivojević smatra da na predsedničkim izborima ima mesta za levičara ili građanskog kandidata. - Mislim da ne boli glava od viška kandidata. Šta više, iz ugla opozicije veće su šanse da pobedi vlast ako ima više kandidata na izborima. Zanimljivo da se Ponoš do sada više u javnosti percipirao kao NATO kandidat da bi sada bio više udesno. Bez obzira na to, mislim da svaka izborna lista treba da ima svog predsedničkog kandidata jer to budi biračko telo i za parlamentarne i beogradske izbore - naglašava Milivojević.
S druge strane, Dušan Milenković iz Centra za duštveni dijalog i regionalnu politiku tvrdi da je kod nas podela na nacionalnu i građansku orijentaciju banalizovana. - Mi i dalje nismo na tom nivou da se delimo ideološki već samo binarno na režim i kontrarežim. U teoriji veći broj kandidata trebalo bi da poveća izlaznost, ali da bi se to ostvarilo u praksi moramo najpre da vidimo ko bi bio taj koji bi eventualno mogao dodatno da motiviše birače da izađu na glasanje - ocenjuje Milenković.
DESNICA, GRAĐANI I GRAĐANISTI
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje da je u Srbiji veoma pojednostavljeno poimanje desnice i to na osnovu samo dva stava.
- Po meni su stavovi da je Kosovo deo Srbije i da je Republika Srpska autonomna u BIH na osnovu Dejtonskog sporazuma legitimni stavovi i desnice i levice. To nisu desničarski stavovi. Takođe, razlikujem građansku opciju od građanista koji su ekstremni ulevo pa bez razmišljanja prihvataju sve što je protivno interesima Srbije – objašnjava Milivojević.
Grbović i Riha u klinču zbog Ponoša
KOLIKO SU STAVOVI predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša o Ratku Mladiću i istopolnim zajednicima polarizovali građansku javnost pokazuje i Tviter rasprava predsednika PSG-a Pavla Grbovića i novinarke Antonele Rihe.
„Da je Zoran Đinđić bio kandidat 2000. Milošević bi verovatno ostao na vlasti. Kandidat je bio neko čiji stavovi nisu bili toliko bliski idejama i viziji Zorana Đinđića. Ali je pobeda tog kandidata stvorila atmosferu i prostor za ostvarivanje te vizije. Jednostavno je“, napisao je Grbović.
Na to mu je Riha odgovorila: „Sve ste tačno rekli, a ko je sada Đinđić, da skratimo, da ne ponavljamo greške? Ovo nije kritika vašeg kandidata, već logično pitanje na osnovu poređenja koje ste dali“, upitala je Riha.
Međutim, Grbović nije dao konkretan odgovor.
„Danas se ne radi o osobi, već o ideji moderne države koju i dalje mnogi baštine. Ta ideja će dodatno kopniti ako se politički život bude dalje gasio kao što to čini sadašnji režim. To je prosto činjenica koja verovatno nije prijatna, ali je tako“, poručio je Grbović.
Da bi se Riha ponovo vratila na Ponoša.
„Evo sad tek gledam ‘Utisak‘, upravo je g. Ponoš rekao da ne treba talasati oko LGBT prava itd., a istovremeno čitam vaš odgovor o ideji moderne države... Ne znam šta dalje da vam kažem osim da nam zaista treba ta otvorena, moderna država inače smo ugasili, slažem se“, zaključila je Riha.(Blic, 22.2.2022, Marko Tašković)
I politikog Cvijetin Milivojević smatra da na predsedničkim izborima ima mesta za levičara ili građanskog kandidata. - Mislim da ne boli glava od viška kandidata. Šta više, iz ugla opozicije veće su šanse da pobedi vlast ako ima više kandidata na izborima. Zanimljivo da se Ponoš do sada više u javnosti percipirao kao NATO kandidat da bi sada bio više udesno. Bez obzira na to, mislim da svaka izborna lista treba da ima svog predsedničkog kandidata jer to budi biračko telo i za parlamentarne i beogradske izbore - naglašava Milivojević.
S druge strane, Dušan Milenković iz Centra za duštveni dijalog i regionalnu politiku tvrdi da je kod nas podela na nacionalnu i građansku orijentaciju banalizovana. - Mi i dalje nismo na tom nivou da se delimo ideološki već samo binarno na režim i kontrarežim. U teoriji veći broj kandidata trebalo bi da poveća izlaznost, ali da bi se to ostvarilo u praksi moramo najpre da vidimo ko bi bio taj koji bi eventualno mogao dodatno da motiviše birače da izađu na glasanje - ocenjuje Milenković.
DESNICA, GRAĐANI I GRAĐANISTI
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje da je u Srbiji veoma pojednostavljeno poimanje desnice i to na osnovu samo dva stava.
- Po meni su stavovi da je Kosovo deo Srbije i da je Republika Srpska autonomna u BIH na osnovu Dejtonskog sporazuma legitimni stavovi i desnice i levice. To nisu desničarski stavovi. Takođe, razlikujem građansku opciju od građanista koji su ekstremni ulevo pa bez razmišljanja prihvataju sve što je protivno interesima Srbije – objašnjava Milivojević.
Grbović i Riha u klinču zbog Ponoša
KOLIKO SU STAVOVI predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša o Ratku Mladiću i istopolnim zajednicima polarizovali građansku javnost pokazuje i Tviter rasprava predsednika PSG-a Pavla Grbovića i novinarke Antonele Rihe.
„Da je Zoran Đinđić bio kandidat 2000. Milošević bi verovatno ostao na vlasti. Kandidat je bio neko čiji stavovi nisu bili toliko bliski idejama i viziji Zorana Đinđića. Ali je pobeda tog kandidata stvorila atmosferu i prostor za ostvarivanje te vizije. Jednostavno je“, napisao je Grbović.
Na to mu je Riha odgovorila: „Sve ste tačno rekli, a ko je sada Đinđić, da skratimo, da ne ponavljamo greške? Ovo nije kritika vašeg kandidata, već logično pitanje na osnovu poređenja koje ste dali“, upitala je Riha.
Međutim, Grbović nije dao konkretan odgovor.
„Danas se ne radi o osobi, već o ideji moderne države koju i dalje mnogi baštine. Ta ideja će dodatno kopniti ako se politički život bude dalje gasio kao što to čini sadašnji režim. To je prosto činjenica koja verovatno nije prijatna, ali je tako“, poručio je Grbović.
Da bi se Riha ponovo vratila na Ponoša.
„Evo sad tek gledam ‘Utisak‘, upravo je g. Ponoš rekao da ne treba talasati oko LGBT prava itd., a istovremeno čitam vaš odgovor o ideji moderne države... Ne znam šta dalje da vam kažem osim da nam zaista treba ta otvorena, moderna država inače smo ugasili, slažem se“, zaključila je Riha.(Blic, 22.2.2022, Marko Tašković)
Нема коментара:
Постави коментар