Šta se dogodilo u subotu nije bilo važno, mnogo je bilo
važnije šta će većina ljudi misliti da se dogodilo. I to u velikoj meri ima
veze sa svetom postistine u kom živimo, koju mnogi pogrešno poistovećuju sa
suvoparnom laži. I od referenduma, i od eksproprijacije, i od Rio Tinta, mnogo
su bile važnije “šačice koje maltretiraju ljude”, “bakica koja nije mogla na
ručak”, “pedeset ljudi koji su blokirali Koridor 10” i slične konstrukcije
kojima je vlast opisivala proteste što se dve poslednje subote organizuju u
Srbiji. Još su SPO i Vuk Drašković, koji nije bez razloga nosio nadimak “kralj
trgova”, devedesetih godina na teži način naučili – a devedesetih ništa nije
moglo da se nauči na lakši način – da svaki vid agresije na protestima bez
obzira ko je izaziva, dovodi do pada podrške, čak i kada izvuče veći broj ljudi
na ulice.
O tome su za novi Nedeljnik govorili Savo Manojlović, Dobrica Veselinović i Cvijetin Milivojević
“Ne znam ko će politički kapitalizovati, ali znam da ostavljamo jednu poruku da smo mi građani ti koji se pitamo u našoj zemlji, da Srbija nije kolonija, a mi nismo pleme gde se strane države i međunarodne korporacije dogovaraju sa poglavicom o našoj sudbini. Ako snaga demokratije nije u snazi Ustava, nego ‘u kolektivnom kapacitetu građana da prave promene’, kako je to rekao Tokvil, onda su subotnje blokade časovi demokratije”, rekao je Manojlović, jedan od organizatora protesta.
“Videlo se iz istraživanja Srećka Mihailovića da je 14 odsto glasača SNS-a za ovu vrstu protesta. Dakle, suštinski Vučić ima strepnju od protesta. Opozicija s druge strane otkriva afere koje nisu vidljive u ovoj medijskoj situaciji. Ovo se ispostavilo kao tema koja pogađa svakoga. Mogućnost da ostanete bez dedovine u kojoj su tvoji živeli 300 godina. Opozicija ne kandiduje ove teme, ne bi možda ni ovo kandidovala da građanski aktivisti nisu otvorili ovo kao priču”, ocenio je politički analitičar Cvijetin Milivojević.
“Protesti svakako daju dodatnu snagu pred borbu koja nam sledi. Svakako da su protesti način borbe koji je nama najbliži. No, ni politika nam nije daleko, prvenstveno jer smo pokazali da je u takvom prostoru moguće insistirati na drugačijim vrednostima od onih koje godinama gledamo”, naveo je Dobrica Veselinović iz “Ne davimo Beograd”. (www.nedeljnik.rs, Veljko Miladinović, Dušan Telesković, 8.12.2021, ceo tekst je objavljen u Nedeljniku od 9. decembra)
O tome su za novi Nedeljnik govorili Savo Manojlović, Dobrica Veselinović i Cvijetin Milivojević
“Ne znam ko će politički kapitalizovati, ali znam da ostavljamo jednu poruku da smo mi građani ti koji se pitamo u našoj zemlji, da Srbija nije kolonija, a mi nismo pleme gde se strane države i međunarodne korporacije dogovaraju sa poglavicom o našoj sudbini. Ako snaga demokratije nije u snazi Ustava, nego ‘u kolektivnom kapacitetu građana da prave promene’, kako je to rekao Tokvil, onda su subotnje blokade časovi demokratije”, rekao je Manojlović, jedan od organizatora protesta.
“Videlo se iz istraživanja Srećka Mihailovića da je 14 odsto glasača SNS-a za ovu vrstu protesta. Dakle, suštinski Vučić ima strepnju od protesta. Opozicija s druge strane otkriva afere koje nisu vidljive u ovoj medijskoj situaciji. Ovo se ispostavilo kao tema koja pogađa svakoga. Mogućnost da ostanete bez dedovine u kojoj su tvoji živeli 300 godina. Opozicija ne kandiduje ove teme, ne bi možda ni ovo kandidovala da građanski aktivisti nisu otvorili ovo kao priču”, ocenio je politički analitičar Cvijetin Milivojević.
“Protesti svakako daju dodatnu snagu pred borbu koja nam sledi. Svakako da su protesti način borbe koji je nama najbliži. No, ni politika nam nije daleko, prvenstveno jer smo pokazali da je u takvom prostoru moguće insistirati na drugačijim vrednostima od onih koje godinama gledamo”, naveo je Dobrica Veselinović iz “Ne davimo Beograd”. (www.nedeljnik.rs, Veljko Miladinović, Dušan Telesković, 8.12.2021, ceo tekst je objavljen u Nedeljniku od 9. decembra)
Нема коментара:
Постави коментар