Vladu će najverovatnije formirati tri stranke, ako je verovati rezultatima predizbornih anketa
Ostala su manje od dva dana do opštih izbora u Nemačkoj i
manje od 48 sati do prvih rezultata, a mnogi analitičari i dalje ne mogu sa
sigurnošću da kažu koja stranka bi mogla da odnese najveći broj glasova i ko bi
mogao da bude novi kancelar. Prema anketama, najbolje se kotira
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 25 odsto glasova, iza nje su
unionisti CDU/CSU sa 21 odsto, dok su na trećem Zeleni sa 14 odsto glasova.
Ipak, sve to bi moglo da se promeni samog izbornog dana, na kraju kog će samo biti
jasno ko je osvojio najveći broj glasova, ali ne i ko će naslediti Angelu
Merkel. Kako nijedna stranka sama po sebi, po svemu sudeći, neće imati više od
50 odsto glasova, koliko je potrebno da se formira vlada, uslediće pregovori o
koalicijama koji bi mogli da potraju i do nekoliko nedelja ili čak nekoliko
meseci.
Ko je u trci da zameni Angelu Merkel?
U nemačkoj politici dominantne su dve stranke, partija desnog centra, CDU/CSU i SPD, koja naginje levo, koje su ovom zemljom u koaliciji vladale poslednjih osam godina.
Ipak, i druge partije su zabeležile rast popularnosti u protekloj deceniji, a prema ispitivanjima javnog mnjenja u nedeljama pre izbora pokazalo se da su CDU/CDU i SPD glavni favoriti, dok su im odmah za petama Zeleni, koji ne bi trebalo tako lako da se otpišu.
Naslednik Angele Merkel na čelu CDU, Armin Lašet (60), dugogodišnji saveznik kancelarke i zamenik lidera stranke od 2012, nije mnogo popularan među glasačima, bar prema anketama koje su sprovođene, ali se zato oslanja na staru slavu stranke koja je uspešno vodila Nemačku više od decenije i po.
Lašet ima iskustva u pravu i novinarstvu, a za Bundestag je prvi put izabran 1994. Merkelova je pre nekoliko dana istakla da on ima njenu podršku, ali bez obzira na njene napore da ubedi Nemce da podrži CDU, ankete su pokazale da birači nisu toliko naklonjeni Lašetu.
Njegov najjači protivnik je Olaf Šolc (63), kandidat SPD za kancelara, koji je trenutno vicekancelar i ministar finansija. On je u poslednjim nedeljama pred izbore iznenada skočio na anketama i na kraju preuzeo vođstvo na njima.
Kao i Lašet, i Šolc ima bogato političko iskustvo, ali je u boljoj poziciji jer je od 2018. bio Angelin vicekancelar i ministar finansija, što ga čini jedinim od kandidata koji se do sada našao na visokoj funkciji.
Šolc je počeo da se ističe dok je rukovodio nemačkom ekonomijom u vreme pandemije, a poslednju izbornu prepreku uklonio je samouverenim nastupom u nedavnoj televizijskoj debati sa konkurentima, pa veliki broj ljudi smatra da je čvrst, postojan i iskusan ministar finansija i trenutni vicekancelar najkvalifikovaniji da nasledi Merkelovu.
Ipak, ankete ukazuju na ogroman broj neodlučnih birača, što povećava nepredvidivost ishoda.
Liderka Zelenih Analena Berbok (40) nakratko je zablistala u nemačkoj politici kada je skočila u anketama početkom kampanje, zbog čega se pisalo da ima velike šanse da postane prva kancelarka iz redova Zelenih. Ona dominira na muškoj teritoriji, a veliki broj birača privukla je akcentom koji je stavila na borbu protiv klimatskih promena, čime je svoju stranku pozicionirala na treće mesto po broju potencijalnih glasača.
Krajnje desna AfD (Alternativa za Nemačku) bori se sa liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FDP, Kristijan Lindner) za četvrto mesto. Njima je popularnost donela izbeglička kriza koja se u nemačkoj politici smirila kao goruće pitanje, ali je AfD ostala stranka koju birači nezadovoljni zbog pitanja imigracije smatraju izlazom. U martu su postali prva nemačka stranka od doba nacista koja je stavljena pod nadzor vlade.
Na kraju je tu i Levica, levo orijentisana politička stranka, čija se politika zasniva na demokratskom socijalizmu i koja zagovara razvijanje mehanizama demokratije u političkoj i ekonomskoj sferi.
Koje su moguće koalicije?
Bez ikakve sumnje je jasno da će nova nemačka vlada biti koaliciona, a ovog puta mogle bi da je čine ne dve stranke kao do sada, nego čak tri.
Mediji u Nemačkoj bruje o različitim koalicijama koje bi mogle da se formiraju nakon izbora u nedelju, ističući da bi do dogovora između stranaka moglo da dođe i posle nekoliko nedelja ili meseci, zbog čega se nagađa da će se Merkelova kao vršilac dužnosti kancelarke najmanje još jednom obratiti građanima pred 2022. godinu.
Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Hriščansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CDU/CSU) imati sličan rezultat u nedelju i da će odmah posle toga da otpočnu prevogovore sa manjim strankama. SDP trenutno, prema anketama, podržava 25 odsto birača, a CDU/CSU 21 odsto.
Semafor
Jedan od rezultata mogao bi da bude da SPD predvodi "semafor" koaliciju (crvena za socijaldemokrate, žuta za Stranku slobodnih demokrata (FDP) i zelena za Zelene). Uz 25 odsto glasova SPD, 14 odsto Zelenih i 12 odsto FDP, ova koalicija imala bi većinu sa 51 odsto glasova (procenti su uzeti iz predizbornih anketa).
Međutim, liberalna stranka FDP, koja je stekla poverenje u opoziciji pod harizmatičnim mladim liderom Kristijanom Lindnerom, nije prirodni prijatelj sa levičarskim strankama.
Crveno-zeleno-crvena
SPD bi mogao da sklopi i "crveno-zeleno-crvenu" koaliciju sa Zelenima i Levicom, koja na anketama ima šest procenata podrške. Ipak, to je malo verovatno s obzirom na to da je kandidat socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc bio pod pritiskom da isključi saradnju sa Levicom, koja je nastala iz bivše istočnonemačke komunističke partije i ima neke kontroverzne stavove, uključujući protivljenje NATO.
Iako je istakao da ne bi dovodio u pitanje članstvo Nemačke u NATO, Šolc, sa druge strane, nije u potpunosti isključio partnerstvo sa levičarima.
Jamajka
Koalicija koju predvode CDU/CSU bila bi poželjnija za liberale, ali će ovim dvema partijama gotovo sigurno biti potrebna i treća da bi imale većinu. Najočigledniji izbor u tom slučaju bili bi Zeleni, pa bi koalicija bila nazvana "Jamajka" zbog žute, zelene i crne boje, koje se nalaze na zastavi ove zemlje.
Sa druge strane, kada su ove tri stranke bile u pregovorima da formiraju koalicju nakon poslednjih izbora 2017, FDP je dramatično odustao od dogovora zbog neslaganja oko migrantske i energetske politike.
GroKo
Poslednje dve vlade u Nemačkoj formirala je koalicije između CDU/CSU i SPD, poznata kao „velika koalicija“ ili „GroKo" na nemačkom, jer su to tradicionalno dve najveće stranke u zemlji. Moguće je da bi ponovo moglo da dođe do dogovora između njih, ali bi u ovom slučaju prednost verovatno imala SPD.
Ipak, Šolc je odbacio ovu mogućnost u nedavnom televizijskom intervjuu, rekavši da je njegov cilj bio „da CDU/CSU dobiju priliku da se odmore u opoziciji“.
Kenija ili Nemačka
Dogovor između SPD, CDU/CSU i Zelenih takođe je moguć, a ova koalicija bi bila poznata kao "Kenija", pošto se boje stranaka, crna, crvena i zelena, podudaraju sa onim na zastavi ove zemlje.
SPD bi takođe mogao da se udruži sa CDU-CSU i FDP, čime bi se dobile boje koje se poklapaju sa zastavom Nemačke, crna, crvena i žuta.
Crveno-zelena koalicija ili manjinska vlada
Ukoliko SPD i Zeleni prođu bolje nego što se očekuje, postoji mogućnost i da sami formiraju koaliciju, što će dosta olakšati stvari.
Ako stranke ne budu mogle da se slože, kao mogućnost ostaje manjinska vlada.
Bilo kako bilo, sigurno je da Nemačku nakon 26. septembra čekaju nedelje cenkanja, dodvoravanja i zabadanja noževa u leđa.
Da li će Nemačka bez Angele Merkel i dalje biti predvodnik na svetskoj sceni?
Sigurno je da će izbori zakazani za nedelju imati globalne posledice, pošto je Merkelova za deceniju i po vladavine postala de fakto lider Evropske unije, pa se postavlja pitanje da li će i njen naslednik uspeti da postigne isto.
- Nemačka će biti suočena sa značajnim spoljnopolitičkim izazovima koje će nova vlada morati da preuzme na sebe. Pitanje je ko će će zameniti Angelu Merkel i da li će ta osoba imati istu harizmu i sposobnosti koje je ona imala. Saveznici su skeptični, a i Nemci su prilično oprezni u tom pogledu - smatra Ben Šrir sa Međunarodnog instituta za strateške studije u Berlinu.
Njena ključna uloga bila je u odlučnosti da očuva evropsko jedinstvo i reši nesuglasice između država članica.
- Makron će pokušati da uzurpira njenu poziciju u Evropi. Nemačka pozicija neće se nužno promeniti, ali ko god da dođe na vlast moraće da se nosi sa širom domaćom koalicijom, pa će mu biti malo teže da vodi na međunarodnoj sceni - ističe Pepejin Bergsen, istraživač koji prati situaciju u zemlji za međunarodni trust mozgova "Chatham House".
Osim toga, novi kancelar će morati i da uravnoteži odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, dve nacije sa kojima je Merkelova pokušala da održi bliske veze, dok je jedna od ključnih stvari i održanje bliskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom nakon njegovog izlaska iz EU.
- Velika Britanija ostaje važan partner u strateškom smislu, a Nemačka je svesna da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako nije angažovano na evropskom kontinentu, raditi na tome da podeli Evropljane. Nemačka je veoma poštovana zemlja na međunarodnoj sceni, to je nesumnjivo, ali se postavlja pitanje: Da li to sada omogućava Nemačkoj da izdrži međunarodne oluje koje sigurno dolaze? - zapitao se Šrir.
Greška unionista
Kako je Markus Zeder, lider Hrišćansko-socijalne unije, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, drugi najpopularniji političar u Nemačkoj posle Angele Merkel, novinar i analitičar Cvijetin Milivojević priznao je za 24sedam da ga je iznenadilo kada su unionisti (CDU/CSU) kao kandidata za kancelara izabrali Armina Lašeta ispred Hrišćansko-demokratske unije i smatra da je velika greška što su doneli takvu odluku.
– Zanimljivo je da Bavarci (CSU) nikad nisu dobili šansu da njihova stranka, koja ima najstabilnije biračko telo u Nemačkoj, predloži kancelara, iako su u doživotnoj koaliciji sa demohriščanima. Zeder je trenutno drugi najpopularniji političar u zemlji posle Angele Merkel i onda sam se ja začudio zbog čega je odlučeno da kandidat bude Lašet. Bilo mi je logično da, ako se već menja neko ko je 16 godina harizmatični lider, zašto ne daš šansu da ti tradicionalni demohrišćanski glasovi iz Bavarske i drugih delova Nemačke osete da su i oni ispoštovani. Zato je meni to bilo upitno, iako je to njihova unutarkoaliciona priča, i činilo mi se da bi to na neki način birače koji su pogođeni odlaskom Angele Merkel animiralo da glasaju za demohrišćane pre nego opcija sa Lašetom. Zato je više verovatno da će Šolc, što zbog svog iskustva, što zbog činjenice da njegova Socijaldemokratska partija traži svoju šansu da se dokaže, biti poželjniji izbor za Nemce - smatra Milivojević. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 24.9.2021)
Ko je u trci da zameni Angelu Merkel?
U nemačkoj politici dominantne su dve stranke, partija desnog centra, CDU/CSU i SPD, koja naginje levo, koje su ovom zemljom u koaliciji vladale poslednjih osam godina.
Ipak, i druge partije su zabeležile rast popularnosti u protekloj deceniji, a prema ispitivanjima javnog mnjenja u nedeljama pre izbora pokazalo se da su CDU/CDU i SPD glavni favoriti, dok su im odmah za petama Zeleni, koji ne bi trebalo tako lako da se otpišu.
Naslednik Angele Merkel na čelu CDU, Armin Lašet (60), dugogodišnji saveznik kancelarke i zamenik lidera stranke od 2012, nije mnogo popularan među glasačima, bar prema anketama koje su sprovođene, ali se zato oslanja na staru slavu stranke koja je uspešno vodila Nemačku više od decenije i po.
Lašet ima iskustva u pravu i novinarstvu, a za Bundestag je prvi put izabran 1994. Merkelova je pre nekoliko dana istakla da on ima njenu podršku, ali bez obzira na njene napore da ubedi Nemce da podrži CDU, ankete su pokazale da birači nisu toliko naklonjeni Lašetu.
Njegov najjači protivnik je Olaf Šolc (63), kandidat SPD za kancelara, koji je trenutno vicekancelar i ministar finansija. On je u poslednjim nedeljama pred izbore iznenada skočio na anketama i na kraju preuzeo vođstvo na njima.
Kao i Lašet, i Šolc ima bogato političko iskustvo, ali je u boljoj poziciji jer je od 2018. bio Angelin vicekancelar i ministar finansija, što ga čini jedinim od kandidata koji se do sada našao na visokoj funkciji.
Šolc je počeo da se ističe dok je rukovodio nemačkom ekonomijom u vreme pandemije, a poslednju izbornu prepreku uklonio je samouverenim nastupom u nedavnoj televizijskoj debati sa konkurentima, pa veliki broj ljudi smatra da je čvrst, postojan i iskusan ministar finansija i trenutni vicekancelar najkvalifikovaniji da nasledi Merkelovu.
Ipak, ankete ukazuju na ogroman broj neodlučnih birača, što povećava nepredvidivost ishoda.
Liderka Zelenih Analena Berbok (40) nakratko je zablistala u nemačkoj politici kada je skočila u anketama početkom kampanje, zbog čega se pisalo da ima velike šanse da postane prva kancelarka iz redova Zelenih. Ona dominira na muškoj teritoriji, a veliki broj birača privukla je akcentom koji je stavila na borbu protiv klimatskih promena, čime je svoju stranku pozicionirala na treće mesto po broju potencijalnih glasača.
Krajnje desna AfD (Alternativa za Nemačku) bori se sa liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FDP, Kristijan Lindner) za četvrto mesto. Njima je popularnost donela izbeglička kriza koja se u nemačkoj politici smirila kao goruće pitanje, ali je AfD ostala stranka koju birači nezadovoljni zbog pitanja imigracije smatraju izlazom. U martu su postali prva nemačka stranka od doba nacista koja je stavljena pod nadzor vlade.
Na kraju je tu i Levica, levo orijentisana politička stranka, čija se politika zasniva na demokratskom socijalizmu i koja zagovara razvijanje mehanizama demokratije u političkoj i ekonomskoj sferi.
Koje su moguće koalicije?
Bez ikakve sumnje je jasno da će nova nemačka vlada biti koaliciona, a ovog puta mogle bi da je čine ne dve stranke kao do sada, nego čak tri.
Mediji u Nemačkoj bruje o različitim koalicijama koje bi mogle da se formiraju nakon izbora u nedelju, ističući da bi do dogovora između stranaka moglo da dođe i posle nekoliko nedelja ili meseci, zbog čega se nagađa da će se Merkelova kao vršilac dužnosti kancelarke najmanje još jednom obratiti građanima pred 2022. godinu.
Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Hriščansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CDU/CSU) imati sličan rezultat u nedelju i da će odmah posle toga da otpočnu prevogovore sa manjim strankama. SDP trenutno, prema anketama, podržava 25 odsto birača, a CDU/CSU 21 odsto.
Semafor
Jedan od rezultata mogao bi da bude da SPD predvodi "semafor" koaliciju (crvena za socijaldemokrate, žuta za Stranku slobodnih demokrata (FDP) i zelena za Zelene). Uz 25 odsto glasova SPD, 14 odsto Zelenih i 12 odsto FDP, ova koalicija imala bi većinu sa 51 odsto glasova (procenti su uzeti iz predizbornih anketa).
Međutim, liberalna stranka FDP, koja je stekla poverenje u opoziciji pod harizmatičnim mladim liderom Kristijanom Lindnerom, nije prirodni prijatelj sa levičarskim strankama.
Crveno-zeleno-crvena
SPD bi mogao da sklopi i "crveno-zeleno-crvenu" koaliciju sa Zelenima i Levicom, koja na anketama ima šest procenata podrške. Ipak, to je malo verovatno s obzirom na to da je kandidat socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc bio pod pritiskom da isključi saradnju sa Levicom, koja je nastala iz bivše istočnonemačke komunističke partije i ima neke kontroverzne stavove, uključujući protivljenje NATO.
Iako je istakao da ne bi dovodio u pitanje članstvo Nemačke u NATO, Šolc, sa druge strane, nije u potpunosti isključio partnerstvo sa levičarima.
Jamajka
Koalicija koju predvode CDU/CSU bila bi poželjnija za liberale, ali će ovim dvema partijama gotovo sigurno biti potrebna i treća da bi imale većinu. Najočigledniji izbor u tom slučaju bili bi Zeleni, pa bi koalicija bila nazvana "Jamajka" zbog žute, zelene i crne boje, koje se nalaze na zastavi ove zemlje.
Sa druge strane, kada su ove tri stranke bile u pregovorima da formiraju koalicju nakon poslednjih izbora 2017, FDP je dramatično odustao od dogovora zbog neslaganja oko migrantske i energetske politike.
GroKo
Poslednje dve vlade u Nemačkoj formirala je koalicije između CDU/CSU i SPD, poznata kao „velika koalicija“ ili „GroKo" na nemačkom, jer su to tradicionalno dve najveće stranke u zemlji. Moguće je da bi ponovo moglo da dođe do dogovora između njih, ali bi u ovom slučaju prednost verovatno imala SPD.
Ipak, Šolc je odbacio ovu mogućnost u nedavnom televizijskom intervjuu, rekavši da je njegov cilj bio „da CDU/CSU dobiju priliku da se odmore u opoziciji“.
Kenija ili Nemačka
Dogovor između SPD, CDU/CSU i Zelenih takođe je moguć, a ova koalicija bi bila poznata kao "Kenija", pošto se boje stranaka, crna, crvena i zelena, podudaraju sa onim na zastavi ove zemlje.
SPD bi takođe mogao da se udruži sa CDU-CSU i FDP, čime bi se dobile boje koje se poklapaju sa zastavom Nemačke, crna, crvena i žuta.
Crveno-zelena koalicija ili manjinska vlada
Ukoliko SPD i Zeleni prođu bolje nego što se očekuje, postoji mogućnost i da sami formiraju koaliciju, što će dosta olakšati stvari.
Ako stranke ne budu mogle da se slože, kao mogućnost ostaje manjinska vlada.
Bilo kako bilo, sigurno je da Nemačku nakon 26. septembra čekaju nedelje cenkanja, dodvoravanja i zabadanja noževa u leđa.
Da li će Nemačka bez Angele Merkel i dalje biti predvodnik na svetskoj sceni?
Sigurno je da će izbori zakazani za nedelju imati globalne posledice, pošto je Merkelova za deceniju i po vladavine postala de fakto lider Evropske unije, pa se postavlja pitanje da li će i njen naslednik uspeti da postigne isto.
- Nemačka će biti suočena sa značajnim spoljnopolitičkim izazovima koje će nova vlada morati da preuzme na sebe. Pitanje je ko će će zameniti Angelu Merkel i da li će ta osoba imati istu harizmu i sposobnosti koje je ona imala. Saveznici su skeptični, a i Nemci su prilično oprezni u tom pogledu - smatra Ben Šrir sa Međunarodnog instituta za strateške studije u Berlinu.
Njena ključna uloga bila je u odlučnosti da očuva evropsko jedinstvo i reši nesuglasice između država članica.
- Makron će pokušati da uzurpira njenu poziciju u Evropi. Nemačka pozicija neće se nužno promeniti, ali ko god da dođe na vlast moraće da se nosi sa širom domaćom koalicijom, pa će mu biti malo teže da vodi na međunarodnoj sceni - ističe Pepejin Bergsen, istraživač koji prati situaciju u zemlji za međunarodni trust mozgova "Chatham House".
Osim toga, novi kancelar će morati i da uravnoteži odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, dve nacije sa kojima je Merkelova pokušala da održi bliske veze, dok je jedna od ključnih stvari i održanje bliskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom nakon njegovog izlaska iz EU.
- Velika Britanija ostaje važan partner u strateškom smislu, a Nemačka je svesna da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako nije angažovano na evropskom kontinentu, raditi na tome da podeli Evropljane. Nemačka je veoma poštovana zemlja na međunarodnoj sceni, to je nesumnjivo, ali se postavlja pitanje: Da li to sada omogućava Nemačkoj da izdrži međunarodne oluje koje sigurno dolaze? - zapitao se Šrir.
Greška unionista
Kako je Markus Zeder, lider Hrišćansko-socijalne unije, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, drugi najpopularniji političar u Nemačkoj posle Angele Merkel, novinar i analitičar Cvijetin Milivojević priznao je za 24sedam da ga je iznenadilo kada su unionisti (CDU/CSU) kao kandidata za kancelara izabrali Armina Lašeta ispred Hrišćansko-demokratske unije i smatra da je velika greška što su doneli takvu odluku.
– Zanimljivo je da Bavarci (CSU) nikad nisu dobili šansu da njihova stranka, koja ima najstabilnije biračko telo u Nemačkoj, predloži kancelara, iako su u doživotnoj koaliciji sa demohriščanima. Zeder je trenutno drugi najpopularniji političar u zemlji posle Angele Merkel i onda sam se ja začudio zbog čega je odlučeno da kandidat bude Lašet. Bilo mi je logično da, ako se već menja neko ko je 16 godina harizmatični lider, zašto ne daš šansu da ti tradicionalni demohrišćanski glasovi iz Bavarske i drugih delova Nemačke osete da su i oni ispoštovani. Zato je meni to bilo upitno, iako je to njihova unutarkoaliciona priča, i činilo mi se da bi to na neki način birače koji su pogođeni odlaskom Angele Merkel animiralo da glasaju za demohrišćane pre nego opcija sa Lašetom. Zato je više verovatno da će Šolc, što zbog svog iskustva, što zbog činjenice da njegova Socijaldemokratska partija traži svoju šansu da se dokaže, biti poželjniji izbor za Nemce - smatra Milivojević. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 24.9.2021)
Нема коментара:
Постави коментар