Nova američka ofanziva na Balkan!

Šta joj je cilj i zašto baš sada? Bajdenu Kosovo nije prioritet, ali postoji jasa razlog zbog čega to pitanje želi da reši pred kraj prvog mandata
Amerika se aktivno uključila u problem rešavanja kosovskog pitanja posle duže pauze, ali ju sada na terenu Zapadnog Balkana očekuju neke nove okolnosti, smatraju naši analitičari.
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, najavio je da bi problem Kosova mogao biti rešen u prvom mandatu predsednika Bajdena. Ove sedmice doputovaće i u Brisel kako bi sa evropskim partnerima razmotrio trenutnu situaciju na Kosovu. Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, smatra da nove američke akcije posle skoro godinu dana ćutanja na temu Kosova, nisu iznenađujuće, niti zakasnele. Bajdenovoj administraciji je kako smatra, trebalo vremena da se konsoliduje.
- Očekivano je da Zapadni Balkan i Kosovo neće biti prioritetne teme kojima će se Bajden baviti. Taj zadak je prvo prepušten diplomatama i ekspertima, a sada dolazi vreme angažmana njegove administracije. Ništa neobično. Reakciju nije izazvala ni trenutna kriza na severu Kosova, jer je imenovanje Eskobara, kao čoveka od koga se očekuje da bude energičniji, objavljeno pre izbijanje krize. Eskobar je bio prva najava da Amerikanci pojačavaju svoj angažman – izjavio je Jakšić.
Tačka na dugotrajan proces
Amerika ne želi da bude isključena iz procesa rešavanja kosovskog konflikta i ovim ponavlja da je „unutra“ i kako dodaje Jakšić, tek treba čekati da li će Amerikanci imati neke nove ideje i planove kao što ih je nekada imao Ričard Grenel. Zapadni Balkan je suviše mali da bi Bajden na njemu pokazivao koliko je veliki u odnosi na Donalda Trampa, pa kako smatra naš komentator, obračun spoljnih politika sadašnje i bivše administracije nije vezan za ovaj region, nego se tiče Rusije, Kine i Evropske unije.
- Trenutnu krizu na severu Kosova razrešiće vreme. Ona jeste naglo, eruptivno izbila, ali poput zemljotresa kada ide sleganje terana, prisustvujemo upravo tom procesu. Imamo sa svih strana apele na uzdržanost i jedna i druga strana sebe hrabre sopstvenim retorikama koje su neophodne i Vučiću i Kurtiju u predizbornim aktivnovstima. Ali kriza neće eskalirati do nečeg ozbiljnijeg, čime se plašimo – nastavlja Jakšić.
Logično je da arhitekte koje su utabale put za ovakvo razrešenje kosovskog čvora posle bombardovanja 1999. godine, konačno stave tačku na taj proces, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević. Kako kaže, reč je o američkoj i ruskoj administraciji bivšeg predsednika Borisa Jelcinja, koji su uredili Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244.
- Treba da pozdravimo činjenicu da se Amerikanci ponovo uključuju. Sa druge strane, dolazak ruskog ambasadora na granicu sa Kosovom nije samo simbolički gest, reč je i o poruci kako je i tu drugu silu potrebno uključiti u razgovore. Jasno je da će na kraju konačnu odluku doneti upravo te dve sile i da o tome ne odlučuje nikakav Lajčak. Ali postoji i međunarodno pravo, podsetiću, u preambuli Rezolucije 1244 piše da je Kosovo deo Jugoslavije (sada Srbije), ali da je obaveza Beograda da povuče vojsku, policiju i da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo – kazao je Milivojević.
Loša poruka saveznicima
To šta se sve u međuvremenu dešavalo iza kulisa Saveta bezbednosti, je dodaje drugi drugi deo priče, ali i greške koje su pravile srpske vlasti izmeštanjem arbitraže iz UN u EU. No, Savet bezbednosti se nikad nije odrekao toga da će on biti poslednja instanca koji dati konačnu reč. EU je dodaje Milivojević, dat mandat da posreduje u pregovorima, ne da daje rešenje, ali ti pregovori sada tapkaju u mestu.
- Bajdenova administarcija kao i Obamina pre, pa delimično i Trampova, smatrale su da je pitanje Zapadnog Balkana rešeno nezavisnim Kosovom kog je priznalo većina vodećih NATO zemalja. Ispostavilo se da to nije tako. Amerikanci sada u novim uslovima pokušavaju da reše ovo pitanje što je moguće približnije njihovim željama. Delimično povlačenje iz sfere Zapadnog Balkana za vreme Trampa, ispostavilo se kao loša poruka saveznicima u Evropi i NATO. Druge sile su iskoristile to vreme i svoj uticaj, poput Rusije i Turske, koje sada čine neko novo stanje na terenu – rekao je Milivojević.
Bajdenu je sada fokus Avganistan i evakuacija izbeglica iz te zemlje, ali kako predviđa Milivojević, njegovo veće prisustvo na Zapadnom Balkanu treba očekivati u drugom delu mandata, kada se već planiraju sledeći izbori. “Vašingtonskim sporazumom se Bajdenova administracija neće posebno baviti, kao što ne bi uostalom ni Trampova, da je ostala”, zaključuje analitičar. (www.blic.rs, Aleksandar Latas, 27.9.2021)

Vučić ne zna šta će sa Kosovom, pa napada medije

Sagovornici Danasa o ponovnom komentarisanju naslovne strane našeg lista od strane predsednika Srbije na televiziji Pink
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je iskoristio televizijsko gostovanje, ovoga puta na Pinku u Hit tvitu, kako bi se obračunao sa nezavisnim i kritičkim medijima.
Osvrnuo se na jučerašnju naslovnu stranu lista Danas i tekst „Vučićevo zveckanje ugrožava i Srbe na Kosovu i Metohiji“ koji ga je posebno „pogodio“, da bi potom sam sebe demantovao, postavivši ultimatum NATO da ukoliko ne reaguju za 24 časa, Srbija će sama preduzeti korake da reši krizu na severu Kosova.
Predsednik je istraživačke portale nazvao „lažljivim“, a medije osnovane 2014. „tajkunskim“. Prema Vučićevim rečima, ti mediji su osnovani „zbog finansijske konsolidacije“, odnosno zbog nezadovoljstva činjenicom da „Srbija napreduje“.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević na satiričan način ukazuje za naš list da Vučić greši kada kaže da su tajkunski mediji osnovani 2014. godine, kako bi njega rušili.
– Najstariji i najpoznatiji tajkunski mediji u Srbiji nisu ovi novi Junajted grupe, već list Danas, koji postoji od 1997. Osnovala ga je grupa „tajkuna“ koja je pre toga radila u Borbi i Našoj borbi, a među tim tajkunima su sada nažalost pokojni Nikola Burzan, Grujica Spasović, Dušan Mitrović. Drugi su hvala Bogu živi, ali su svi poznati kao tajkuni koji su se prethodno obogatili radom u nezavisnoj Borbi i opozicionoj Našoj borbi. Jasno je da je novac uvek bio u kritičkim medijima, a ne u onim koji su otvoreno podržavali režim – kaže Milivojević.
On dodaje da je predsednik napravio materijalnu grešku, jer je list Danas „najstariji i najkredibilniji tajkunski medij“.
– I ja sam kivan na Danas. Zato što je 2013. godine blagonaklono gledao na ono što su tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i premijer Ivica Dačić učinili, a to je potpisivanje protivustavnog akta u kome se ni u jednoj jedinoj rečenici ne spominje Srbija. Oni nisu imali zakonska ovlašćenja da potpišu Briselski sporazum, akt koji se kosi sa preambulom Ustava, ali i samim Ustavom. Tada se Danas ogrešio o dušu građana Srbije – ukazuje Milivojević.
Naš sagovornik dodaje da se juče nagledao „predivnog igrokaza“ na granici sa Kosovom.
– Čovek koji je u silaznoj putanji unutar SNS-a, koga najbliži saradnici Vučića optužuju da mu je radio o glavi, mislim na doktora Stefanovića, postrojava jedinice Vojske dolazeći sa ambasadorom jedne od najvećih svetskih sila. To je besprizorno, ironija sudbine, izrugivanje prava i same vojske, ali i Rusije koja je uvek bila na strani Srbije kada govorimo o Kosovu – naglašava Milivojević.
Prema njegovim rečima, ako je to bila taktičko-pokazna vežba da bi se neko iz NATO-a „uplašio“ i promenio svoj stav, onda je to u najmanju ruku nefer i prema Rusiji ali i prema Vojsci Srbije.
– Ta priča o zveckanju oružjem… Pa naravno da je zveckanje oružjem. Postoji i sa druge, kosovske strane. Niste vi tu ništa izmislili. Može Vučić da se vadi kako je to bila „taktička priča“ koja je imala za cilj da „uozbilji“ vladu u Prištini, Kurtija, NATO… Ali realno je bilo zveckanje oružjem. Ne znam kako je Vučića to zabolelo, a nije vas pohvalio što ga 2013. niste kritikovali zbog potpisivanja antiustavnog dokumenta koji se zove Briselski sporazum. Takođe vas nije pohvalio kada ste 2016. u septembru prećutali još jedan deo tog dogovora koji se upravo odnosio na ovaj reciprocitet u tablicama. Zbog tog dokumenta se događa ovo sada na Kosovu, a vi ste se ogrešili o građane Srbije – zaključuje Cvijetin Milivojević.

Novinar Nedim Sejdinović ocenjuje za Danas da je teško razumeti kakve poruke šalje Vučić, te da se čini da se upleo „kao pile u kučine“ kada je u pitanju „rešavanje kosovskog problema“.
– Dugo je odlagao da ispuni obećanja koje je dao zapadu, ili ih zapravo nikada nije imao ni nameru ispuniti već samo kupovati vreme, a sa druge strane je – što zbog unutrašnjopolitičkih potreba, što zbog karaktera piramide njegove vlasti – kontinuirano urušavao odnose u regionu i podgrevao nacionalističke strasti. I sada je sve to došlo na naplatu. Nalazi se u ozbiljnom problemu: kako održati imidž velikog patriote i borca za srpsku stvar, a istovremeno ozbiljno ne narušiti odnose sa zapadom – ističe Sejdinović. Prema njegovim rečima, čini se da je Vučića potez kosovskih vlasti potpuno izludeo.
– Teško je očekivati da će Srbija bilo šta ozbiljno, u vojnom smislu, poduzeti kada je tzv. zaštita Srba na Kosovu u pitanju. Ali, nekada se stvari jednostavno otrgnu kontroli i zveri koju je hranio poraste apetit. Svakako će Srbi na Kosovu biti najveće žrtve njegovog zveckanja oružjem. Ali se čini ni da Vučić ovu krizu ne može preokrenuti u svoju korist – navodi Sejdinović.
Bodrožić: Izjave opasne po građane Srbije
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić kaže za Danas da je „ulitimatum“ NATO-u Vučić dao zbog EU i SAD, „kako bi održao opsenu da je nekakav mirotvorac i demokrata“.
–  Druga rečenica, da Srbija neće dozvoliti pogrom na Kosovu i Metohiji i da je podigla borbenu gotovost, jeste njegova izvorna, šešeljevska, iskreno ludačka i potpuno neostvariva, i opasna za sve građane Srbije, jer su Vućić i ekipa već poznati kao davaoci tuđe krvi – ističe Bodrožić. (list ”Danas”, www.danas.rs, Katarina Živanović, 28.9.2021)

Odlazak gvozdene frau: Po čemu će Angela Merkel ostati upamćena

O političkom nasleđu, postignućima i greškama prve žene na mestu kancelara Nemačke za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
Kada je Angela Merkel 22. novembra 2005. godine prvi put postala kancelarka Nemačke retko ko van granica njene zemlje znao je za nju. Danas je ona jedna od najcenjenijih političkih figura u svetu, a njena era uskoro se se završava, kada nakon izbora zakaznih za nedelju, 26. septembar, na mesto gvozdene frau bude došao novi kancelar.
Od samog starta, već tokom prvog mandata, Merkelova se istakla kao sposoban lider i političar koji zna kako da se postavi u spoljnoj politici, koju je preuzela u svoje ruke bez obzira na ministra spoljnih poslova kojeg je imenovala. Već 2007, kao domaćin samita G8 u Hajligendamu, suvereno se ophodila prema najvažnijim šefovima država i vlada u svetu, ali ju je naredne godine iza ćoška dočekala ozbiljna kriza.
Svetska finansijska kriza stavila je evro pod ozbiljan pritisak, što ju je zabrinulo jer je ova valuta bila jedan od najjačih simbola evropskog jedinstva. Zbog toga je odlučila da preuzme kormilo Evropske unije kao kancelarka privredno najače zemlje zajednice i da spasi evro. Nemačka vlada pritiskala je prezadužene države da sprovedu tvrd kurs štednje i reformi, što se posebno loše odrazilo na Grčku, odakle su se čuli i glasovi da sve što se dešava podseća na nemačku okupaciju u Drugom svetskom ratu.
Pažljivo postupanje Angele Merkel nametnulo je Nemačku kao vodeću zemlju Evropske unije, ali je zbog toga došlo do narušavanja odnosa sa Francuskom. Zato se ona posvetila izgradnji dobrih odnosa sa predsednicima susedne zemlje, pa su mediji njenu dobru saradnju sa Nikolom Sarkozijem nazivali čak i imenom “Merkozi”. Ipak, nije bila popustljiva prema Francuskoj kada joj njeni zahtevi nisu odgovarali, kao što je, na primer, skorašnji predlog Emanuela Makrona da se stvori zajednički ministar za finansije Evropske unije.
Prva nemačka kancelarka nastavila je delimično spoljnu politiku svojih prethodnika, vodeći na prvom mestu računa o ekonomskim interesima svoje zemlje u svetu.
Brzo se povećala ekonomska razmena sa Kinom, u koju je Merkelova često putovala oduševljavajući se dočekom koji joj je priređen. Svesna kineske privredne sile, retko kad se usuđivala na oštru retoriku kakvu ima Amerika kada je ova azijska sila u pitanju, pa o ljudskim pravima, temi koju SAD forsiraju, uglavnom govori veoma oprezno.
Najveću popularnost u svetu stekla je u leto 2015, kada je odlučila da otvori granice za izbeglice i migrante koji su pristizali u Evropu iz ratom zahvaćenih zemalja. Objašnjavala je da to radi iz hrišćanske ljubavi, ali i zbog toga što je kao građanin DDR-a imala iskustvo sa granicama koje nisu mogle da se pređu. Nemačka postaje mesto iz snova, milioni je slave kao sveticu, magazin “Tajm” je proglašava za ličnost godine i “kancelarku slobodnog sveta”, dok joj vlade zemalja na istoku EU zameraju što je svu azilantsku politiku pokušala da nametne svim državama članicama.
U početku je Angela Merkel bila vatrena „transatlantkinja“. Još dok je bila u opoziciji podržavala je rat koji je u Iraku poveo predsednik SAD Džordž Buš Mlađi, koji je većina građana Nemačke tada osuđivala, ali su odnosi posle nekog vremena zahladneli jer su se i Buš i Barak Obama sve više koncentrisali na Aziju. Odnosi su dodatno narušeni kada je otkriveno da je za vreme Obame, koji je Merkelovu nazivao svojim najvažnijim spoljnopolitičkim partnerom, 2013. obelodanjeno da je tajna služba SAD godinama špijunirala kancelarku. Kancelarka je bila ogorčena: „Špijuniranje među prijateljima – to nikako ne može!”
Političke razlike u mišljenjima, sa druge strane, nikada je nisu sprečavale da razgovara sa Vladimirom Putinom, Redžepom Tajipom Edroganom i Sijem Đinpingom – kad god joj je to išlo u prilog.
Situacija na svetskoj političkoj sceni počela je da se kompikuje kada je Rusija 2014. anektirala Krim, da bi dve godine nakon toga Velika Britanija na referendumu izglasala napuštanje Evropske unije, a 2017. Donald Tramp došao na čelo SAD sa sloganom “Amerka na prvom mestu”. I u tim nestabilnim vremenima čvrsta ruka Merkelove održala je Nemačku na vrhu EU, a mnogi strepe da njen naslednik ili naslednica neće uspeti u tome.
Nemačka, pa sve ostalo
O nasleđu prve nemačke kancelarke i onome po čemu će ostati upamćena za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević, koji smatra da je Angela Merkel imala mnogu uspona i padova, ali da je u jednome ostala dosledna - interesi Nemačke uvek su joj bili na prvom mestu, kao i Donaldu Trampu kojeg je kritikovala zbog otvorenog iznošenja sličnog stava.
– Činjenica je da je tokom njene vladavine, koja je počela pre 16 godina, ona dovela Nemačku u poziciju neprikosnovenog lidera Evropske unije, iako se ne može reći da je to isključivo njena zasluga. Tome je doprineo i izlazak Velike Britanije iz EU, dok se na drugoj strani Francuska do danas nije vratila u poziciju one supersile koja je nekada bila. Ona je žena koja je imala učešća u veoma bitnim pitanjima, kao što je, na primer, migrantska kriza, kojom je upravljala štiteći prvenstveno egoistične interese, istovremeno se predstavljajući svetu kao jedna vrsta filantropa, jedine osobe koja iskreno brine o ljudima sa Bliskog istoka. Tako je pomirila dve krajnosti i ostvarila je nemački cilj – u zemlju je pustila oko dva miliona migranata, koliko joj je bilo potrebno za manje plaćena radna mesta u Nemačkoj koja nisu mogla da se popune. Tada je teret migrantske krize na pragmatičan način preusmerila na države koje su činile zid EU – objašnjava Milivojević i dodaje:
– Kada je reč o političkom upravljanju pandemijom koronavirusa, tu su se, kao i u mnogim drugim zemljama ispoljile dve krajnosti. Kao prvo, u prvom talasu krize bilo je rezultata i nemačka disciplina se pokazala kao način da se spreči brzo širenje virusa, dok se u narednim talasima ispostavilo da to nije tako i da pandemija nije nešto što se rešava na politički način, nego da je reč o globalnom problemu. Ako se vratimo još unazad, tu su i stvari koje su potresale ceo svet, kao što je svetska finansijska kriza 2008. iz koje je Nemačka izašla skoro neoštećena. Ona je tada postala gvozdena frau i naterala nemačke bankare da nađu 10 milijardi evra kojima je pokriven krah njihovih finansijskih konglomerata. Ono što je veoma bitno istaći jeste da je ona sačuvala nemački bankarski sistem, pre svega štediše, koje nisu imale velikih gubitaka.
 
Iako, prema mišljenju našeg sagovornika, Merkelova nije posebno "politički harizmatična", odao joj je priznanje za to što je održala Evropsku uniju jedinstvenom i u isto vreme nametnula Nemačku kao vodeću silu u njoj, uspevajući da iz skoro svake situacije izvuče korist za sopstvenu zemlju.
– Ona nema tu neku veliku političku kreativnost i inventivnost, ali njena harizma je posledica činjenice da upravlja velikom zemljom, koja ima više od 80 miliona stanovnika, koja ima jaku ekonomiju, koja je i pre ujedinjenja Nemačke zauzimala ogromno područje. Angela Merkel je i jedan od simbola Evropske unije, izgurala je i priču sa evrom, iako je jedan od najvažnijih elemenata identiteta Nemaca bila njihova stabilna nemačka marka. Ona je potrla to što je bilo tradicionalno i emocionalno kod Nemaca, prihvatila je projekat zajedničke evropske valute po cenu da izgubi deo glasača, i evro je na kraju opstao. Uspela je da se nametne i Evropi i SAD kao neko ko ume da smiri Putina, u kome Zapad vidi večitu pretnju, a u Rusiji večitog neprijatelja. I kad je došlo do pripajanja Krima, Nemačka je iz cele te priče, koju je vodila u ime EU, NATO i SAD, izvukla jednu korist, pre svega za sebe, a to je izgradnja “Severnog toka 2”, uprkos protivljenju Evropske unije i Amerike - kaže on i dodaje:
– Merkelova je uspela da nametne Nemačku, kao zemlju poraženu u dva svetska rata, koja je posle Drugog svetskog rata bila podeljena na okupirane zone, da je dovede u situaciju da kaže “ne” i Velikoj Britaniji, koja je tada bila jedan od njenih okupatora. Osim toga, pokazala je i jednu vrstu nesavitljivosti pred Donaldom Trampom. Iako je imala nesuglasice sa njim, ona je, može se reći, stvorila Viktora Orbana, kao što je dunula vetar u leđa Erdoganu, koji je iz običnog činovnika prerastao u novog Ataturka, neprikosnovenog turskog lidera.
Gašenje vešte političke zvezde
Bez obzira na to što bolja reputacija Nemačke u svetu nije samo njena zasluga, može se reći da je ona dosta doprinela novom imidžu zemlje koja je decenijama bila poznata samo po zlu. Osim toga, činjenica je, kako ističe naš sagovornik, i da Evropska unija ostaje bez lidera koji je vukao sve konce u njoj.
– Ona je poboljšala snagu, autoritet i poziciju Nemačke. Posle učešća u dva svetska rata ova zemlja vodila je drugu vrstu rata – pokušala je da iskoristi poziciju ekonomske snage Nemačke kako bi od EU napravila novu svetsku velesilu, koja će biti pandan SAD, ali pre svega Kini i Rusiji, s tim što Angela nije uspela to da ostvari. Da je to postigla, Nemačka, a ne Evropska unija, postala bi četvrta svetska sila. Ista ona zemlja koja je izazvala dva svetska rata i počinila strašne zločine, koji se mogu nazvati multigenocidom. Imali su samo sreću što za vreme oba svetska rata taj termin u međunarodnom pravu nije postojao. I dovesti sada Nemačku u poziciju da ona bude u delu sveta poštovana to je zaista velika zasluga. Ne samo njena, ali pošto je 16 godina bila kancelarka, može se velikim delom smatrati njenom. Primetno je i da su neke zemlje ušle u EU ne zato što su ispunile neke kriterijume, nego pre svega što je Nemačkoj, kao glavnoj zemlji u zajednici, odgovaralo da one budu primljene jer su brana prema Rusiji. Svi koji čine važniji deo evropske administracije u Briselu zapravo su pod direktnim uticajem Angele Merkel. Kad Evropska unija nešto saopšti, to je politika Angele Merkel, bez obzira na to ko tu poruku šalje svetu - objašnjava Milivojević i zaključuje:
– Činjenica da se gasi jedna politička zvezda, koja je toliko dugo na sceni, a zove se Angela Merkel. Bilo ko da bude kandidat, on nema tu snagu i harizmu da motiviše čak ni ono biračko telo demohrišćana u Nemačkoj zato što je to nova ličnost, koja treba da se dokazuje. Neće biti takozvanih glasova po inerciji, koji dolaze samo zato što je to Angela Merkel, ona koja će, sasvim izvesno, biti kancelarka. Drugo, došlo je do zasićenja i verovatno nemački glasač razmišlja “ako već Angela Merkel odlazi, zašto bismo dali šansu nekom novom iz njene stranke, hajde da probamo sa ovim drugim”. Ipak, to ne znači da će socijaldemokrate dobiti više glasova. Važna je i motivisanost birača, to jest koja od dve stranke će motivisati više ljudi da izađu na izbore. A mnogo zavisi i od toga kako će proći male stranke, stranke desnice, ekstremne levice, Zeleni. Od svega toga zavisi konačan razultat. S obzirom na to da ni jedni ni drugi, ni demohrišćani, ni socijaldemokrate, ne bi hteli da uzmu ni ekstremne desničare ni ekstremne levičare, tu ostaju samo Zeleni, a oni su bliži SPD. U tom smislu izgleda kao da će stvari prevagnuti na socijaldemokratsku stranu, ali je trenutno teško biti 100 odsto siguran. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 25.9.2021)

Koje su moguće koalicije i ko ima najveću šansu da postane novi nemački kancelar?

Vladu će najverovatnije formirati tri stranke, ako je verovati rezultatima predizbornih anketa

Ostala su manje od dva dana do opštih izbora u Nemačkoj i manje od 48 sati do prvih rezultata, a mnogi analitičari i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu koja stranka bi mogla da odnese najveći broj glasova i ko bi mogao da bude novi kancelar. Prema anketama, najbolje se kotira Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 25 odsto glasova, iza nje su unionisti CDU/CSU sa 21 odsto, dok su na trećem Zeleni sa 14 odsto glasova. Ipak, sve to bi moglo da se promeni samog izbornog dana, na kraju kog će samo biti jasno ko je osvojio najveći broj glasova, ali ne i ko će naslediti Angelu Merkel. Kako nijedna stranka sama po sebi, po svemu sudeći, neće imati više od 50 odsto glasova, koliko je potrebno da se formira vlada, uslediće pregovori o koalicijama koji bi mogli da potraju i do nekoliko nedelja ili čak nekoliko meseci.
Ko je u trci da zameni Angelu Merkel?
U nemačkoj politici dominantne su dve stranke, partija desnog centra, CDU/CSU i SPD, koja naginje levo, koje su ovom zemljom u koaliciji vladale poslednjih osam godina.
Ipak, i druge partije su zabeležile rast popularnosti u protekloj deceniji, a prema ispitivanjima javnog mnjenja u nedeljama pre izbora pokazalo se da su CDU/CDU i SPD glavni favoriti, dok su im odmah za petama Zeleni, koji ne bi trebalo tako lako da se otpišu.
Naslednik Angele Merkel na čelu CDU, Armin Lašet (60), dugogodišnji saveznik kancelarke i zamenik lidera stranke od 2012, nije mnogo popularan među glasačima, bar prema anketama koje su sprovođene, ali se zato oslanja na staru slavu stranke koja je uspešno vodila Nemačku više od decenije i po.
Lašet ima iskustva u pravu i novinarstvu, a za Bundestag je prvi put izabran 1994. Merkelova je pre nekoliko dana istakla da on ima njenu podršku, ali bez obzira na njene napore da ubedi Nemce da podrži CDU, ankete su pokazale da birači nisu toliko naklonjeni Lašetu.
Njegov najjači protivnik je Olaf Šolc (63), kandidat SPD za kancelara, koji je trenutno vicekancelar i ministar finansija. On je u poslednjim nedeljama pred izbore iznenada skočio na anketama i na kraju preuzeo vođstvo na njima.
Kao i Lašet, i Šolc ima bogato političko iskustvo, ali je u boljoj poziciji jer je od 2018. bio Angelin vicekancelar i ministar finansija, što ga čini jedinim od kandidata koji se do sada našao na visokoj funkciji.
Šolc je počeo da se ističe dok je rukovodio nemačkom ekonomijom u vreme pandemije, a poslednju izbornu prepreku uklonio je samouverenim nastupom u nedavnoj televizijskoj debati sa konkurentima, pa veliki broj ljudi smatra da je čvrst, postojan i iskusan ministar finansija i trenutni vicekancelar najkvalifikovaniji da nasledi Merkelovu.
Ipak, ankete ukazuju na ogroman broj neodlučnih birača, što povećava nepredvidivost ishoda.
Liderka Zelenih Analena Berbok (40) nakratko je zablistala u nemačkoj politici kada je skočila u anketama početkom kampanje, zbog čega se pisalo da ima velike šanse da postane prva kancelarka iz redova Zelenih. Ona dominira na muškoj teritoriji, a veliki broj birača privukla je akcentom koji je stavila na borbu protiv klimatskih promena, čime je svoju stranku pozicionirala na treće mesto po broju potencijalnih glasača.
Krajnje desna AfD (Alternativa za Nemačku) bori se sa liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FDP, Kristijan Lindner) za četvrto mesto. Njima je popularnost donela izbeglička kriza koja se u nemačkoj politici smirila kao goruće pitanje, ali je AfD ostala stranka koju birači nezadovoljni zbog pitanja imigracije smatraju izlazom. U martu su postali prva nemačka stranka od doba nacista koja je stavljena pod nadzor vlade.
Na kraju je tu i Levica, levo orijentisana politička stranka, čija se politika zasniva na demokratskom socijalizmu i koja zagovara razvijanje mehanizama demokratije u političkoj i ekonomskoj sferi.
Koje su moguće koalicije?
Bez ikakve sumnje je jasno da će nova nemačka vlada biti koaliciona, a ovog puta mogle bi da je čine ne dve stranke kao do sada, nego čak tri.
Mediji u Nemačkoj bruje o različitim koalicijama koje bi mogle da se formiraju nakon izbora u nedelju, ističući da bi do dogovora između stranaka moglo da dođe i posle nekoliko nedelja ili meseci, zbog čega se nagađa da će se Merkelova kao vršilac dužnosti kancelarke najmanje još jednom obratiti građanima pred 2022. godinu.
Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Hriščansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CDU/CSU) imati sličan rezultat u nedelju i da će odmah posle toga da otpočnu prevogovore sa manjim strankama. SDP trenutno, prema anketama, podržava 25 odsto birača, a CDU/CSU 21 odsto.
Semafor
Jedan od rezultata mogao bi da bude da SPD predvodi "semafor" koaliciju (crvena za socijaldemokrate, žuta za Stranku slobodnih demokrata (FDP) i zelena za Zelene). Uz 25 odsto glasova SPD, 14 odsto Zelenih i 12 odsto FDP, ova koalicija imala bi većinu sa 51 odsto glasova (procenti su uzeti iz predizbornih anketa).
Međutim, liberalna stranka FDP, koja je stekla poverenje u opoziciji pod harizmatičnim mladim liderom Kristijanom Lindnerom, nije prirodni prijatelj sa levičarskim strankama.
Crveno-zeleno-crvena
SPD bi mogao da sklopi i "crveno-zeleno-crvenu" koaliciju sa Zelenima i Levicom, koja na anketama ima šest procenata podrške. Ipak, to je malo verovatno s obzirom na to da je kandidat socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc bio pod pritiskom da isključi saradnju sa Levicom, koja je nastala iz bivše istočnonemačke komunističke partije i ima neke kontroverzne stavove, uključujući protivljenje NATO.
Iako je istakao da ne bi dovodio u pitanje članstvo Nemačke u NATO, Šolc, sa druge strane, nije u potpunosti isključio partnerstvo sa levičarima.
Jamajka
Koalicija koju predvode CDU/CSU bila bi poželjnija za liberale, ali će ovim dvema partijama gotovo sigurno biti potrebna i treća da bi imale većinu. Najočigledniji izbor u tom slučaju bili bi Zeleni, pa bi koalicija bila nazvana "Jamajka" zbog žute, zelene i crne boje, koje se nalaze na zastavi ove zemlje.
Sa druge strane, kada su ove tri stranke bile u pregovorima da formiraju koalicju nakon poslednjih izbora 2017, FDP je dramatično odustao od dogovora zbog neslaganja oko migrantske i energetske politike.
GroKo
Poslednje dve vlade u Nemačkoj formirala je koalicije između CDU/CSU i SPD, poznata kao „velika koalicija“ ili „GroKo" na nemačkom, jer su to tradicionalno dve najveće stranke u zemlji. Moguće je da bi ponovo moglo da dođe do dogovora između njih, ali bi u ovom slučaju prednost verovatno imala SPD.
Ipak, Šolc je odbacio ovu mogućnost u nedavnom televizijskom intervjuu, rekavši da je njegov cilj bio „da CDU/CSU dobiju priliku da se odmore u opoziciji“.
Kenija ili Nemačka
Dogovor između SPD, CDU/CSU i Zelenih takođe je moguć, a ova koalicija bi bila poznata kao "Kenija", pošto se boje stranaka, crna, crvena i zelena, podudaraju sa onim na zastavi ove zemlje.
SPD bi takođe mogao da se udruži sa CDU-CSU i FDP, čime bi se dobile boje koje se poklapaju sa zastavom Nemačke, crna, crvena i žuta.
Crveno-zelena koalicija ili manjinska vlada
Ukoliko SPD i Zeleni prođu bolje nego što se očekuje, postoji mogućnost i da sami formiraju koaliciju, što će dosta olakšati stvari.
Ako stranke ne budu mogle da se slože, kao mogućnost ostaje manjinska vlada.
Bilo kako bilo, sigurno je da Nemačku nakon 26. septembra čekaju nedelje cenkanja, dodvoravanja i zabadanja noževa u leđa.
Da li će Nemačka bez Angele Merkel i dalje biti predvodnik na svetskoj sceni?
Sigurno je da će izbori zakazani za nedelju imati globalne posledice, pošto je Merkelova za deceniju i po vladavine postala de fakto lider Evropske unije, pa se postavlja pitanje da li će i njen naslednik uspeti da postigne isto.
- Nemačka će biti suočena sa značajnim spoljnopolitičkim izazovima koje će nova vlada morati da preuzme na sebe. Pitanje je ko će će zameniti Angelu Merkel i da li će ta osoba imati istu harizmu i sposobnosti koje je ona imala. Saveznici su skeptični, a i Nemci su prilično oprezni u tom pogledu - smatra Ben Šrir sa Međunarodnog instituta za strateške studije u Berlinu.
Njena ključna uloga bila je u odlučnosti da očuva evropsko jedinstvo i reši nesuglasice između država članica.
- Makron će pokušati da uzurpira njenu poziciju u Evropi. Nemačka pozicija neće se nužno promeniti, ali ko god da dođe na vlast moraće da se nosi sa širom domaćom koalicijom, pa će mu biti malo teže da vodi na međunarodnoj sceni - ističe Pepejin Bergsen, istraživač koji prati situaciju u zemlji za međunarodni trust mozgova "Chatham House".
Osim toga, novi kancelar će morati i da uravnoteži odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, dve nacije sa kojima je Merkelova pokušala da održi bliske veze, dok je jedna od ključnih stvari i održanje bliskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom nakon njegovog izlaska iz EU.
- Velika Britanija ostaje važan partner u strateškom smislu, a Nemačka je svesna da će Ujedinjeno Kraljevstvo, ako nije angažovano na evropskom kontinentu, raditi na tome da podeli Evropljane. Nemačka je veoma poštovana zemlja na međunarodnoj sceni, to je nesumnjivo, ali se postavlja pitanje: Da li to sada omogućava Nemačkoj da izdrži međunarodne oluje koje sigurno dolaze? - zapitao se Šrir.
Greška unionista
Kako je Markus Zeder, lider Hrišćansko-socijalne unije, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, drugi najpopularniji političar u Nemačkoj posle Angele Merkel, novinar i analitičar Cvijetin Milivojević priznao je za 24sedam da ga je iznenadilo kada su unionisti (CDU/CSU) kao kandidata za kancelara izabrali Armina Lašeta ispred Hrišćansko-demokratske unije i smatra da je velika greška što su doneli takvu odluku.
– Zanimljivo je da Bavarci (CSU) nikad nisu dobili šansu da njihova stranka, koja ima najstabilnije biračko telo u Nemačkoj, predloži kancelara, iako su u doživotnoj koaliciji sa demohriščanima. Zeder je trenutno drugi najpopularniji političar u zemlji posle Angele Merkel i onda sam se ja začudio zbog čega je odlučeno da kandidat bude Lašet. Bilo mi je logično da, ako se već menja neko ko je 16 godina harizmatični lider, zašto ne daš šansu da ti tradicionalni demohrišćanski glasovi iz Bavarske i drugih delova Nemačke osete da su i oni ispoštovani. Zato je meni to bilo upitno, iako je to njihova unutarkoaliciona priča, i činilo mi se da bi to na neki način birače koji su pogođeni odlaskom Angele Merkel animiralo da glasaju za demohrišćane pre nego opcija sa Lašetom. Zato je više verovatno da će Šolc, što zbog svog iskustva, što zbog činjenice da njegova Socijaldemokratska partija traži svoju šansu da se dokaže, biti poželjniji izbor za Nemce - smatra Milivojević. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 24.9.2021)

Vučić iskoristio Vulina i Zakon o policiji zbog rejtinga

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je juče da je, na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povučen nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je pun spornih odredbi kojima se krše ljudska prava. Politički analitičari u razgovoru za list Nova ističu da je reč o još jednoj predizbornoj farsi, koja ima za cilj da podigne rejting Vučiću uoči izbora I njega predstavi kao heroja.
Javnost Srbije proteklih dana se pobunila povodom nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, kojima bi se povećala ovlašćenja policijskih službenika, legalizovala prekomerna upotreba sile, i to na uštrb prava građana.
Iako je, kako je to ministar Vulin, izjavio Zakon o policiji povučen “zahvaljujući Vučiću”, istakavši da je to njegov lični poraz, politički analitičar Cvijetin Milivojević za Nova ističe da je reč o još jednoj preizbornoj igri, čiji je cilj da se Vučić prikaže kao zaštitnih građana.
 “Jasno je nama da takav zakon nije ni predložio Vulin, već da je on predložen po odobrenju Aleksandra Vučića. To je jako važno. Drugo, hitno donošenje takvog zakona apsolutno ne postoji. Hitno postoji samo ukoliko je taj zakon trebalo da bude nešto što se tiče Kosova i Metohije. Tako da, ovaj zakon je jedna farsa, u kojoj se Vučić pojavljuje kao njen inicijator ili bar kao neko ko je sigurno pročitao isti, pre nego što je on otišao u javnost i proceduru. Ipak, na kraju se on pojavljuje kao Bog iz mašine, koji je, osluškujući svoje građane koji su vidno nezadovoljni, odlučio da im učini i povuče ga”, kaže Milivojević I dodaje:
“Radi se o predizbornoj igri u kojoj se Vučić pojavljuje kao neprikosnoveni vladar, nego ko čini svom narodu i time im se dodvorava. Gradi se propagandna slika Vučića u kojoj je prepošten i po kojoj je on najveći Srbin među Srbima, ali ipak u svojim redovima ima mangupe koji prave probleme I izlete poput ovog. Kao I u slučaju rušenja objekata u kvartu Savamala, pa zar verujete da je neko iz gradske vlasti mogao da ruši bez njegovog amina?”, ističe Milivojević.
On navodi da će ovakvih stvari do izbora biti još mnogo.
Sa druge strane, politikolog Boban Stojanović saglasan je sa Milivojevićem.
 “Vučić često koristi taj mehanizam da njegovi ministri kao nešto predlažu, što je uglavnom negativno po većinu građanja ili imaju negativan stav prema tome, a onda se on pojavljuje kao zaštitnik građana i stopira takve inicijative. Setimo se tumačenja Zakona u Skupštini o kreditima građana i troškovima obrade kredita, Zakona o istopolnim zajednicama i sada ovo – samo u nekoliko meseci”, navodi Stojanović.
Podsetimo, nacrt Zakona o policiji već danima je glavna tema rasprava. Naime, po njemu bi se policijom, pod uslovom da to odluči ministar policije Aleksandar Vulin, mogla zvati svaka formacija. To otvara pitanje da li to znači da li bi u narednom periodu pripadnici ultradesničarskih pokreta I formacija, poput “Levijatana”, raznih navijačkih grupa, “Srbske časti”, mogli da legitimišu građane, ako Vulin tako odredi.
Još jedna od niza upitnih odredbi činjenica i da policajaci više neće imati imena na pločicama na uniformama, već šifre, pa tako ako vas službenik MUP maltretira, vi neće znati ni kako se zove.
Sa druge strane, policija bi novim Zakonom o policiji mogla I da “legalizuje” prekomernu upotrebu nasilja.
U spornom Zakonu, a koji je povučen, navodi se I da će policija moći da primeni jedanaest različitih sredstava prinude (palica, fizička snaga, konji, psi) ukoliko se nakon prvog njihovog upozorenja grupa građana ne raziđe, a pošteđeni će biti samo invalidi, deca mlađa od 14 godina, trudnice i „očigledno bolesne”.
Advokat Vladimir Vučenić za list Nova ističe da je Vulin ne može da donosi zakone koji nisu usaglašeni sa postojećim Ustavom I Zakonom o vladi.
 “Ustav i Zakon o Vladi tačno regulišu delokrug ovlašćenja ministara, pa tako i prvog čoveka policije. Koliko znam, a siguran se da je tako, nigde u Ustavu i Zakonu o vladi ne piše da je ministar u mogućnosti da tako nešto učini, recimo da neku formaciju proglasi policijom. S tim u vezi, taj sporni Zakon o policiji nije u koliziji sa Ustavom, te da bi uopšte tako nešto bilo moguće da se donese, najpre moramo menjati Ustav I Zakon o Vladi”, kaže Vučević.
Optužio medije za nakaradni zakon
Podsetmo, Vulin je juče istakao da je se ipak odustaje od Zakona o policiji. Istakao je da je povlačenje njegov lični poraz i da će za to snositi posledice, ali da će nastaviti da se bori za bezbednu Srbiju uprkos „agentima i njihovim finansijerima“.
„Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je povučen, moraćete potražiti neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda“, saopštio je Vulin, optužujući stranih zapadnih obaveštajnih službi da su preko medija pokušavali da organizuju nasilne proteste zbog pomenutog nacrta,
Prelević: Pokušali da legalizuju svoje nasilje
Advokat Božo Prelević ističe da je reč o zabavljuju građana, kojim pokušavaju da prikriju prave afere.
“Pokušali su da skrenu pažnju sa stvarnim problema I afera, koje guše ovu vlastu. Na kraju krajeva, njima nije ni potreban ovaj Zakon o policiji, jer oni to sve rade već u praksi. Njime bi samo legalizovali svoje nasilje”, kaže Prelević. (dnevni list “Nova”, www.nova.rs, Tanja Milovanović, 24.9.2021)

Gosti N1: Na mrežama kampanja 24/7, opoziciji treba neko ko liči na Vesića

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je u Novom danu da "ne vidi foto robot kandidata opozicije za gradonačelnika". "Ima mesta da opozicija u Beogradu ide sa jedinstvenom listom, to nema veze sa politikom, valjda se svi slažemo kako treba da izgleda Beograd. Moraju da nađu nekoga ko liči po dobrom ili lošem na Vesića", kaže on. Konsultantkinja za digitalni marketing Ivana Ćirković kaže da je "ono što prvo upada u oči kada se pogledaju nalozi na društvenim mrežama - kampanja 24/7". "Društvene mreže, samo ime kaže, mesto su za dijalog. U ovom slučaju, kod ovih kandidata, to ne vidim, nema komunikacije s ljudima, tu se mreže koriste kao oglasna tabla za formiranje mišljenja javnosti koja ih prati, nema dvosmerne komunikacije", kaže ona.
Milivojević, na pitanje o kandidatu vladajuće stranke za gradonačelnika Beograda, pominje četiri osobe.
„Ja sam pre oko mesec dana tipovao da su u ovom trenutku realno zeleno svetlo u okviru SNS za kandidaturu za gradonačelnika dobili Šapić, Vesić, Brnabić i Radojičić. To što vidim trenutno četiri kandidata, to ništa ne mora da znači. Primetio sam, ja Vesića poznajem više od 30 godina, on je čovek koji liči na gradonačelnika onako kako ga većina građana vidi“, kaže Milivojević.
Ćirković kaže, govoreći o njihovoj aktivnosti na društvenim mrežama, da je ono što prvo upada u oči kada se pogledaju njihovi nalozi – kampanja 24/7.
„Društvene mreže, samo ime kaže, mesto su za dijalog. U ovom slučaju, kod ovih kandidata, to ne vidim, nema komunikacije s ljudima, tu se mreže koriste kao oglasna tabla za formiranje mišljenja javnosti koja ih prati, nema dvosmerne komunikacije“, kaže ona.
Na pitanje ko bi pobedio da se radi o neposrednim glasovima, Milivojević kaže „od onog što je banka sigurnih glasova SNS, sasvim sigurno Vesić“ i dodaje da „nažalost, nemamo neposredne izbore“.
Ćirković se slaže da „Vesić ima primat“, kada je pitanju nastup i ponašanje na mrežama.
„Ja pozdravljam odluku svakog političara ili ljudi koji vode tu komunikaciju na internetu, to prisustvo na TikToku je odluka da se edukuju potencijalni i budući glasači“, kaže ona.
Milivojević ističe da je problem što „ne vidi foto robot kandidata opozicije za gradonačelnika“.
„Ima mesta da opozicija u Beogradu ide sa jedinstvenom listom, to nema veze sa politikom, valjda se svi slažemo kako treba da izgleda Beograd. Moraju da nađu nekoga ko liči po dobrom ili lošem na Vesića“, kaže on.
Dodaje da je „suštinsko pitanje na koje mi nismo odgovorili da li opozicija uopšte izlazi na izbore“.
„Zahtevi opozicije su bili razdvajanje izbora. Mislim da opozicija ima puno pravo da bojkotuje beogradske izbore ukoliko ponovo budu natkriveni predsednčkim, ovaj put, i parlamentarnim izborima“, kaže on.
Ćirković smatra da „imamo toliko gorućih problema koje treba rešavati“.
„Toliko ključnih gorućih tema koje nijedan od ovih političara koje smo pominjali ne vidim da je komunicirao“, kaže ona, dodajući da se ne osvrću ni na pandemiju.
Milivojević smatra da se „ne radi samo o jačanju antivakserskih pokreta“.
„Imate ljude koji imaju strah, strah je uvek individualna stvar. Glavni krivac je gospodin Aleksandar Vučić, njegovo glasačko telo, njegov primer oni slede. Ako on bez pardona na sve skupove osim tamo gde mora ne stavlja masku, zašto bi drugi to radili. On razmišlja protivustavno, kao predsednik stranke, neće nikome da se zameri. Drugi problem je što je dobar deo biračkog tela tradicionalan, on ne želi da se ta priča na jedan ozbiljan način reši. Da on nije predsednik stranke, on bi se ponašao kao predsednik države, pa bi stavio masku“, kaže Milivojević.
Ćirković kaže, govoreći o društvenim mrežama, da političari ne bi trebalo da imaju luksuz da bilo koga blokiraju.
„Društvene mreže služe dijalogu i u tu svrhu bi trebalo da se koriste“, kaže ona. (TV N1,”Novi dan”, voditeljka Marija Šehić rs.n1info.com, 24.9.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-na-mrezama-kampanja-24-7-opoziciji-treba-neko-ko-lici-na-vesica/

Milivojević: Napuštanje dijaloga legitimno, novi bojkot ne odgovara nikome

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas, nakon što je više opozicionih stranaka napustilo medjustranački dijalog sa evroparlamentarcima, da očekuje će daljeg dijaloga još biti, jer "ni Evropskoji uniji, ni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ni opoziciji ne odgovara novi bojkot".
Milivojević je za agenciju Beta rekao da je Vučića i na sadašnji dijalog "faktički naterala" EU, koja je prethodne parlamentarne izbore "uslovno priznala kao legitimne", uz uslov da organizuje dijalog vlasti i opozicije iz koga bi se stvorili demokratski izborni uslovi.
"Opoziciji ne odgovara novi bojkot jer to bi znaličo ozbiljne finansijske i svake druge infrastrukturne probleme, jer se političke stranke u Srbiji finansiraju iz budžeta. Kada niste u parlamentu, vi ne možete da računate na novac iz državnog budžeta", rekao je Milivojević.
On je ocenio da je odluka da se dijalog napusti "logična", pre svega jer je ta grupacija opozicionih stranaka "pokazala dobru volju" slanjem svog predloga sporazuma evroparlamentarcima.
"Zajedničkim snagama, evroparlamentarci i predstavnici vlasti su odbili da se čak i raspravlja, da se stavi na dnevni red, taj predlog ove grupe stranaka, što je zaista nečuveno. Sasvim je logično što je ova grupacija napustila pregovore, ali to ne znači da daljeg dijaloga neće biti", rekao je Milivojević.
Ocenio je da će, ukoliko ne dodje do dogovora oko izbornih uslova, verovatno uslediti akcije gradjanske neposlušnosti, demonstracije i protesti.
Prema njegovim rečima, pre samog početka dijaloga moralo je da se reši pitanje razdvajanja izbora, kao i to što se Vučić nalazi i na čelu države i na čelu Srpske napredne stranke (SNS), što, kako je objasnio, nije po Ustavu.
Milivojević je dodao i da opozicija nije postavila "suštinski zahtev", kada je reč o medijima.
"Ne otvaranje medija za pojedine lidere opozicije, nego otvaranje medija za život, za izveštavanje. Pogotovo da se javni medijski servis i televizije sa nacionalnim frekvencijama vrate onome što je misija novinarstva, a to je obaveštavanje o onome što se zbiva u ovoj zemlji. To opozicija nije tražila, oni su samo tražili više njih u medijima i eto dokle su došli", rekao je Milivojević.
On je istakao da su se evroparlamentarci pre nastavka medjustranačkog dijaloga, sastali posebno sa Vučićem i predsednikom parlamenta i Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem, odnosno "predstavnicima dve najveće stranke vladajuće koalicije".
"Kakva je to ravnopravnost? A onda su nakon razgovora sa predsednicima te dve stranke, došli da razgovaraju sa opozicijom i Orlićem i Bakarecom koji su predstavljali Srpsku naprednu Stranku. Jasno je da oni ne donose nikakve odluke, već je ta odluka doneta na sastancima koji su evroparlamentarci imali prvo sa Vučićem, pa onda sa Dačićem", ocenio je Milivojević.
Stranka slobode i pravde, Pokret za preokret, Pokret slobodnih gradjana i Demokratska stranka odlučile su ranije danas da neće učestvovati u nastavku druge faze medjustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca. (Beta, www.beta.rs, 17.9.2021)

Milivojević za Euronews: Nigde u regionu nije praksa da se izbori na svim nivoima održe u istom danu

Politički analitičar Cvijetin Milivojević istakao je povodom sastanka političih stranaka sa evroparlamentarcima u okviru međustranačkog dijaloga da nije uobičajeno da se predstavnici EP prvo sastanu sa predsednicima dve najveće partije na vlasti.
"Nije uobičajeno da prvo razgovaraju sa predsednikom Srpske napredne stranke, pa Socijalističke partije Srbije, to su dve najveće stranke na vlasti. To što je predsednik SNS-a istovremeno i predsednik Srbije, što je protivno Ustavu, to je druga priča", naveo je Milivojević u razgovoru za Euronews Srbija.
On je rekao da nigde u regionu nije praksa da se izbori na svim nivoima održe u istom danu, te da nije dobra da odluka koju je vlast donela.
Milivojević ističe da bi posle dijaloga trebalo barem minimalno da se poboljšaju izborni uslovi, jer u suprotnom on ne bi imao smisla.
"Niko se prošle godine nije kandidovao imenom i prezimenom, Vučić je bio nosilac liste. Bilo bi glupo da sada imamo i dijalog, a da se to ne promeni", rekao je Milivojević.
Kada su u pitanju mediji, on je istakao da su i prošle godine oni koji su učestvovali na izborima tokom kampanje imali prostora, ali da je važno kakva je situacija pre kampanje.
Dodaje da bi mediji trebalo da budu otvoreni za sve, bez forsiranja bilo koje strane.
On je istakao da je u svakom slučaju veći deo opozicije najavio izlazak na izbore, posebno oni koji učestvuju na drugom koloseku dijaloga, ali da je važno da se do izbornih promena dođe. (TV Euronews Srbija, www.euronews.rs, 17.9.2021)

Saša Janković ponovo u fokusu tabloida, ovog puta – Vučić zahvalan za rečeno

Saša Janković ponovo je na naslovnim stranama tabloida... I dok je ranije bio predmet negativne kampanje, danas ga provladini mediji vide kao svedoka i nekoga ko govori istinu. Naime, Saša Janković je pre tri dana rekao da su mu pojedini ambasadori predlagali da Aleksandra Vučića ruši tako što će mu se prvo približiti.
„Game over, Aleksandre Vučiću“, izjavio je Saša Janković u martu 2017. godine.
To je svom protivkandidatu na predsedničkim izborima 2017. godine poručio Saša Janković. Danas objašnjava da je dobijao savete da igru završi na drugačiji način.
„Podvuci mu se pod kožu, pa to sve super, pa u jednom momentu… ti to preokreneš. Ja kažem da to verovatno tako ide, samo ljudi ja da sedim s nekim i da razmišljam kako ću da postanem kalif umesto kalifa, to je ružno“, rekao je u intervjuu za Nova.rs.
„Pa onda ‘Ok ako nećeš, s kim bi mogao da sarađuješ u SNS-u, znaš ako Vučiću slučajno otkaže srce, nešto mu nije OK srce’. Ja kažem – ajde da se pravimo da ovo nisam čuo“, priča Janković.
Ne bi trebalo da se pravi da nije čuo. Bar prema mišljenju Cvijetina Milivojevića koji objašnjava da se takve informacije ne taje.
„Ako je gospodin Janković 2017-te godine imao informaciju da neki ambasador neke zapadne zemlje, očigledno, i neko iz vrha SNS-a rade o glavi gospodinu Vučiću, tadašnjem predsedničkom kandidatu, trebalo je da uradi ono što bi uradio svaki građanin – da to prijavi tamo gde treba“, kaže Milivojević.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je danas da je nekadašnji kandidat za predsednika Srbije Saša Janković „dužan“ da građanima Srbije kaže ko su ambasadori koji su mu predlagali da se približi sadašnjem predsedniku da bi ga smenio.
Janković danas ukazuje da ga je, nekoliko minuta posle intervjua, Dragan J. Vučićević javno pozvao da kaže koji mu je ambasador to rekao, a onda je Aleksandar Vučić počeo da tumači njegov intervju.
„Nisam hteo da odgovaram na to i da im dajem na značaju. Nažalost, danas su Srđan Škoro i Dragan Đilas uradili istu stvar – zahtevaju da kažem o kojem se ambasadoru radi i tumače da će, ako ti ne uradim, značiti da podržavam Vučića“, ukazao je Janković.
Predsednik Srbije je svom nekadašnjem političkom protivniku zahvalan na onome što je rekao. Veruje da nije slagao.
„I ja ne mislim da su oni želeli da me ubiju, naprotiv… samo im je neko dostavljao moj kardiovaskularni karton… Tako da se neko nadao da ću malo brže da umrem, ništa drugo“, kazao je Vučić.
Saša Janković je iznenada postao zvezda tabloida, a naslovi sa pogrdnim rečima na njegov račun ostali su samo u dubokoj arhivi Gugl pretrage – sada su ih zatrpali onima u kojima je predstavljen kao čovek koji je otkrio istinu. (TV N1, www.rs.n1inof.com, Sanja Sovrlić, 16.9.2021)

На већ постојеће – и додатни сајамски попуст од 20 одсто на „Прагмине“ књиге!

НАЈНОВИЈА КЊИГА У ПРОДАЈИ: "Нулта 2020 тачка – 30. зима вишестраначја у Србији”!

- Три деценије политичког плурализма у Србији - у четири књиге Цвијетина Миливојевића:

1. "На прву лопту - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 599 дин)
2. "Мостови и избори - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (699 дин)
3. "Духовна колаборација" (499 дин)
4. И НАЈНОВИЈА: „Нулта 2020 тачка - тридесета зима вишестраначја“  (699 дин)!
(контакт: Агенција "Прагма", + 381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд, office@pragma.rs)
 
Dodatni popusti za "Pragmine", dobre NOVE i STARE, a kao nove, KNJIGE
bukvari, azbučnici, priručnici iz oblasti:
novinarstva
odnosa s javnošću
političke komunikacije
propagande
politike...
 
NOVO ILI STARO, A KAO NOVO

I - za samo 499 dinara:
Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)
Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti
(autor: Cvijetin Milivojević)

II - za samo 699 dinara:
Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)
Hronika političkog komuniciranja u Srbiji
(autor: Cvijetin Milivojević)

III - za 999 dinara, paket od dve knjige:
1. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)
Hronika političkog komuniciranja u Srbiji
(autor: Cvijetin Milivojević)
2. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)
Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“
(autor: Cvijetin Milivojević)

IV - POLITKOMUNIKOLOŠKO TROKNJIŽJE! za 1.399 dinara, paket od tri knjige:
1. Knjiga "DUHOVNA KOLABORACIJA" (izdanje decembar 2019)
Politkomunikološke paralele srpske sadašnjosti i ne tako davne prošlosti
(autor: Cvijetin Milivojević)
2. Knjiga "MOSTOVI i IZBORI; političko kolumniciranje 2009 - 2018" (izdanje januar 2019)
Hronika političkog komuniciranja u Srbiji
(autor: Cvijetin Milivojević)
3. Knjiga „NA PRVU LOPTU – političko komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“ (izdanje 2008)
Kako komuniciraju političari - „iz prve ruke“:
(autor: Cvijetin Milivojević)

V - za samo 699 dinara:
Knjiga "NOVINAR - VAŠ PRIJATELJ; priručnik za uspešne odnose s medijima" (izdanje 2003)
Bukvar odnosa s javnošću (PR-a)
(autor: Cvijetin Milivojević)

VI - za samo 399 dinara: 
Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“
Novinarstvo za početnike – početnica za novinare
(priređivači: Ivan Mrđen, Đoko Kesić i Slaviša Lekić; izdanje „Vreme knjige“)

VII - za samo 399 dinara:

Knjiga "GLOBALNO POTEMKINOVO SELO - medijski rat od 1990 - 1995" (izdanje 1996)

Kako su vođeni medijski ratovi devedesetih
(autor: Cvijetin Milivojević)
 
POSLEDNJA VEST: Povodom predstojećeg Sajma knjiga, na sve ove popuste, do kraja oktobra 2021, odobravamo i dodatni popust od 20 odsto!
Knjige se mogu naručiti pouzećem ili nabaviti lično u Agenciji „Pragma", office@pragma.rs, tel. +387 11 3234 439, Terazije 3A, Beograd

Pretplatom se finansiraju reprize i politička propaganda na RTS-u

Sagovornici Demostata o radu Javnog servisa

Slobodan Prvanović: Razlog zašto se na RTS-u po ko zna koliko puta vrte iste serije možda treba tražiti u nesavesnom poslovanju ove medijske kuće

Cvijetin Milivojević: Emituju se svakodnevne i besmislene pres konferencije predsednika Vučića, a utakmice reprezentacije i Grend slem se ne prenose

Osnovna delatnost RTS, koja je propisana Zakonom o javnim medijskim servisima, a koju finansiraju svi građani putem pretplate je “proizvodnja, kupovina, obrada i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih sadržaja”. Između ostalog, RTS ima obavezu da „unapređuje opšte i zdravstveno  obrazovanje, edukuje u vezi sa zaštitom životne sredine, kao i da razvijanja kulturu, umetničko stvaralaštvo i medijsku pismenost stanovništva”.
Demostat je, podsetimo, na uzorku od 1.200 građana letos uradio istraživanje javnog mnjenja o poverenju u RTS, u okviru šire analize poverenje u institucije, koje je pokazalo da čak 39 odsto građana uopšte ne veruje, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, a samo 30 odsto ima potpuno poverenje u rad Javnog medijskog servisa.  “Koplja” se uglavnom lome oko informativnog programa, a RTS je na meti kritika zbog naklonosti vladajućim strukturama, dok se o ostalim programskim sadržajima manje govori.
- Mislim da većini građana nije problematična zakonska odredba prema kojoj svi moramo da finansiramo postojanje i rad RTS-a. Ono što je većini građana i te kako problematično je to što ovo finansiranje doživljavamo kao bacanje para -  kaže za Demostat, Slobodan Prvanović, istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu   i dodaje: “Malo je segmenata rada RTS-a gde se za program može reći da nije katastrofalan. Ipak, najvažniji je informativno-politički deo gde je RTS preuzeo ulogu partijskog propagandnog servisa vladajuće stranke i satelita. Često informativne emisije RTS-a deluju kao da izveštavaju sa Marsa, gde se ništa ne dešava, a ne iz Srbije gde je u toku dramatično upropšćavanje i ugrožavanje i države i institucija i građana, a o čemu RTS ne obaveštava gledaoce”.
- Rad RTS-a predstavlja uvredu za sve koji ga finansiraju, pri čemu nikako ne treba smetnuti sa uma i to da je u mnogo čemu protivzakonit - smatra Prvanović
Svi gledaoci, bez obzira da li žive u gradovima ili ruralnim delovima Srbije, nezavisno od obrazovnog nivoa, starosti ili  političkog opredeljenja imaju pravo da dobiju sadržaje koji ih interesuju. Činjenica je da najveći broj gledalaca bira domaće serijske programe, tako da koliko god puta da se prikazuju, pretplatnici će ih  gledati, pa će biti i tolerantni, neretko i nostalgični  prema beskrajnom ponavljanju istih sadržaja.
Prema istraživanju agencije Nielsen Audience Measurement od prošle godine  serija „Pozorište u kući “ rekorder je po broju repriziranja, jer je emitovana  ukupno 14 puta, na drugom mestu našao se „Vruć vetar“, koji je u poslednjih 17 godina prikazan12 puta. Treće mesto dele serije koje su u istom periodu reprizirane po 10 puta, a to su „Bela lađa“, i „Srećni ljudi“.
Slobodan Prvanović ne misli da RTS ponavlja pomenute serije samo zato što ih gledaoci vole.
- Razlog zašto se na RTS-u po ko zna koliko puta vrte iste serije i zašto nema onih sadržaja koji zanimaju većinu gledalaca možda treba tražiti u nesavesnom poslovanju ove medijske kuće. Upravni odbor RTS-a bi morao ozbiljno da prostudira finansijsko poslovanje i ustanovi da li ima propusta ili, eventualno, zloupotrebe sredstava – upozorava Prvanović.
Da bi informativna i obrazovna funkcija Javnog servisa trebalo da bude u fokusu, smatra i politikolog Cvijetin Milivojević, posebno što se  konkurencija bavi produkcijom nekih zabavnih sadržaja, koje RTS ne može ili joj i ne priliči da proizvodi. U prilog „odbrane“ Javnog servisa Milivojević navodi da „treba biti pošten i reći i da RTS ne može sve da postigne, ali  upravo zato su na osnovu predloženih programskih projekata, neke televizije dobile nacionalne frekvencije, koje takođe pripadaju svim građanima Srbije. Njihova odgovornost se ne traži, a oni svoj prostor koriste za neprimerene sadržaje“.
On smatra da je Radio televizija Srbije  u poslednje vreme napravila  zanimljive serije koje su obrađivale istorijske teme, kao i neke koje su moderne i u formi trilera i akcija. Ipak, preovlađuju reprize koje stalnim ponavljanjem vređaju i zaglupljuju gledalište, uz opasku da to odgovara samo autorima i učesnicima koji po ko zna koji put dobiju tantijeme. S druge strane, Milivojević kritikuje neodgovoran i aljkav odnos prema arhivi, jer nisu digitalizovane i sačuvane neke divne serije iz sedamdesetih.
-  Meni je odsustvo sportskih prenosa veoma bolna tema. Zaista je neobjašnjivo da se emituju pres konferencije Aleksandra Vučiča, koji se skoro svakoga dana obraća građanima, što se u normalnim zemljama dešava jednom ili dva puta godišnje, a da pri tome nema prenosa važnih  utakmica, pa ni Grend slema. Izjave ministara koji obilaze fabrike moraju da gledaju građani kojima nisu dostupni prenosi Prve fudbalske lige Srbije – kaže Milivojević uz napomenu da su „naši sportisti divni mladi ljudi koji su najbolji ambasadori, a njihovi nastupi više čine za našu zemlju od kompletnog Ministarstva inostranih poslova“. Odsustvo ovih programa je ne samo sramota, već je i u nedosluhu sa Zakonom, ali stav o radu RTS Milivojević, ipak, završava  time da je informativna funkcija, na žalost, najslabija tačka javnog servisa.
- RTS je privilegovana jer građani moraju da plačaju pretplatu. Ne možete da birate da li ćete plaćati ili ne, a pri tome ih Javni servis jednostavno ne obaveštava, krije informacije od značaja za javnost i istovremeno obavlja propagandu za vladajuću partiju, zaključuje sagovornik Demostata. (www.demostat.rs, Snežana Čelić , 15.9.2021)

"Merkelova preko Vučića OTVARA PUT ŠMITU u BiH"

Nemačka kancelarka se oprostila od Balkana
Nemačka kancelarka Angela Merkel pred sam kraj svog mandata odlučila je da poseti Srbiju i Albaniju čime su otvorene brojne rasprave u javnosti o tome zbog čega je za svoju oproštajnu posetu Balkanu odlučila da obiđe baš ove dve zemlje i kakvu poruku time šalje regionu.
Merkelova se u Beogradu sastala sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok je u Tirani čeka sastanak s premijerima država Zapadnog Balkana. O oproštajnoj poseti najuticajnije nemačke političarke Srbiji i Albaniji analitičari imaju različita mišljenja, a mnogi se pitaju zašto, umesto ove dve zemlje, nije izabrala Bosnu i Hercegovinu, koja je u blokadi i gde pola države bojkotuje novog visokog predstavnika, Kristijana Šmita, koji dolazi upravo iz Nemačke, piše Srpskainfo.
Analitičari ističu da jedan od razloga njene posete Beogradu upravo i jeste BiH, jer je Merkelova svesna da Vučić ima snažan uticaj na Republiku Srpsku i njene političare. Podsećaju da je Vučić pre par dana razgovarao sa Šmitom čime mu je dao legitimitet kao visokom predstavniku. Dodaju da Merkelova upravo preko srpskog predsednika otvara Šmitu vrata i u Republici Srpskoj.
Ipak, po mišljenju analitičara, to nije i jedini niti je ključni razlog zašto je Merkelova birala baš Beograd za oproštajnu posetu.
Ističu da je Merkelova svojom posetom Beogradu i Tirani podigla ove dve zemlje, ali i celi Zapadni Balkan, na agendi Evropske unije u vreme kada se njene članice sve glasnije protive daljem proširenju.
Savezni parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju se 26. septembra. Nakon njih očekuje se izbor naslednika Angele Merkel, koja je još pre dve godine najavila da se povlači iz politike. Analitičari ističu da će ona, i nakon što više ne bude kancelarka, imati snažan uticaj u političkom životu Nemačke, te da je na ovaj način dala jasan signal i svom nasljdniku da su Beograd i Tirana ključni igrači na Balkanu.
Važnost regiona
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja, saglasan je da Merkelova svojim dolaskom u Srbiju i Albaniju želi da pokaže važnost regiona, koji se na neki način smatrao nebitnim u političkom smislu.
– Činjenica je da je Nemačka ojačala svoju politiku i da Merkelova, bez obzira što joj ističe mandat, neće nestati iz političkog života te zemlje. Nije isključeno da bi jednog dana mogla da bude i neka bitna politička figura za region. Bilo kako bilo, Merkelova svojom posetom naglašava važnost regiona – kaže Šolaja, ističući da njena poseta Beogradu i Tirani nije slučajna već je pažljivo isplanirana.
Zašto u posetu nije uključila i BiH koja je već skoro dva meseca u političkoj blokadi?
Šolaja navodi da je Merkelova očito procenila da BiH ima visokog predstavnika koji treba da reši te probleme, a ne da ona dolazi i da ih rešava.
Kosovo
Prema njegovim rečima, sasvim je sigurno da je tema razgovora Merkelove i Vučića bio i Šmit, kojem je srpski predsednik dao legitimitet kada se pre nekoliko dana sastao s njim.
– Vučić je na određeni način dao legitimitet Šmitu i to sasvim sigurno ima mnogo veze s ulogom Nemačke na Balkanu. Ta država je veoma važna, i Srbija, ali ni bilo koja druga zemlja, ne može da ignoriše nemački pristup bilo kom problemu u Evropi i svetu. Nemačka je jaka ekonomija, najjača u Evropi. Ako je neko ekonomski jak onda ima i veoma jak politički uticaj – ističe Šolaja.
Smatra da je Merkelova izabrala Srbiju i Albaniju i zbog toga što su te dve države ključne za razrešenje problema na Kosovu. Šolaja kaže da i u nemačkoj spoljnoj politici postoje prioriteti. Nemačka, kako dodaje on, i ulaskom Šmita na tlo jugoistoka Evrope želi da pojača svoju ulogu na Balkanu.
Takođe, Šolaja napominje da ne treba zaboraviti ni to da su Srbija i Albanija primile jako mnogo nemačkih donacija i investicija, kao ni to da jako mnogo njihovih državljana radi u Nemačkoj.
Investicije
Politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, pak, smatra da za dolazak Merkelove u Srbiju treba zahvaliti isključivo Vučiću i njegovoj stranci SNS.
On podseća da je SNS “kćerka” Evropske narodne partije (EPP), ali i Merkelovih demohrišćana, tako da je Vučić lično, ali i partijski vezan za nemačku kancelarku.
– Njen dolazak u Beograd na kraju mandata znači veliku podršku lično Vučiću, tim pre što Srbiji slede izbori – ocenjuje Milivojević.
Ističe da Merkelova nije pomogla Srbiji u ostvarenju njenih državnih i nacionalnih ciljeva, pre svega kada je u pitanju Kosovo. Stoga, kako dodaje Milivojević, Merkelova poseta isključivo ima veze s ličnim odnosom nje i Vučića.
– Ona je od 2012. godine bila neka vrsta patrona Vučiću. Setimo se da su Merkelova i ruski predsednik Vladimir Putin 2012. godine, sedam dana pred izbore u Srbiji na kojima je smenjena tadašnja vlast, dali zeleno svetlo i na neki način pomogli Vučiću i Tomi Nikoliću da formiraju vlast – podseća Milivojević.
Kaže da Nemačka jeste među najvećim investitorima u Srbiji, ali da je uglavnom reč o slabije plaćenim radnim mestima. On pita šta je sa investicijama iz oblasti visokih tehnologija, i sličnima, gde su velike plate. Ništa od toga, kako kaže Milivojević, Nemačka nije donela u Srbiju.
Dolazak Merkelove u Albaniju, kako kaže Milivojević, veliki je plus za tu državu. Tom posetom, tvrdi on, Merkelova legitimiše sve ono što su albanski nacionalni i državni interesi, pa i ono vezano za Kosovo.
– Očito je da se u hodu stvara velika Albanija potpisivanjem raznih sporazuma, ukidanjem granica između Albanije i Kosova, i tome slično – upozorava Milivojević. (ЕuroBlic, www.blic.rs, www.srpskainfo.com, Snježana Karić , 14.9.2021)

Vučićeva izborna taktika: Što nepoštenije, to je bolje

Iako još nije poznato kako će se okončati međustranački dijalog vlasti i opozicije, uz posredstvo stranaca, situacija na terenu govori da ćemo prisustvovati identičnim scenama kakve smo viđali u poslednjih deset godina. Funkcionerska kampanja, sveprisutnost predsednika na svim televzijama sa nacionalnim frekvencijama, finansijska pomoć penzionerima, ukazuju da nam sledi još jedna neravnopravna trka, tokom koje će se opozicija boriti za dva minuta više na javnom servisu, dok će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić držati vanredne konferencije zbog vanredne potrebe da nešto kaže.
Praktično je nemoguće izračunati koliko se puta predsednik Vučić od početka godine obraćao naciji, što putem konferencija za novinare, što kroz gostovanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Zbog aspolutne dominacije predsednika Srbije u štampanim i elektronskim medijima, gotovo da ne postoji velika politička tema u zemlji gde glavni činilac nije upravo on.
S druge strane opoziciji je ostavljen sužen prostor na određenim kablavoskim televzijima i tek ponekim štamapnim medijima, koje vlast svakodnevno targetira kao izdajnike i strane plaćenike.
Da su izbori na vidiku, moglo se zaključiti i po tome što su naprednjaci, a u prvom redu njihov lider, intenzivirali aktivnosti na terenu, pa se tako, malo po malo, predsednik države pojavi u nekom manje mestu, gde obeća most, put, pare ili fabriku. Naravno, sve pod svetlima kamera.
U svrhu uspešnosti kampanje, Vučić je i ovog puta povukao novac iz državnog budžeta kako bi dobio naklonost jedne od najugroženijih društvenih grupa – penzionera.
“U februaru biće još 20 hiljada dinara za penzionere, a pre toga povećanje penzija od pet odsto”, najavio je Vučić.
Imajući u vidu da je pomoć najstarijim sugrađanima najavljena dva meseca pred izlazak na birališta, nije ni teško doći do zaključka da je vlast Srpske napredne stranke upregla sve državne resurse kako bi obezbedila još jedan četvrogodišnji mandat.
Da je vlast sve pripremila za trku u kojoj joj je protivnik sa polomljenim nogama i gde ima startnu prednost od sto metara, smatra i članica Skupštine slobodne Srbije i profesorka na Biološkom fakultetu, Biljana Stojković.
Prema njenim rečima, ne postoji čovek kom nije jasno da se Vučić neprekdino nalazi u kampanji koja se pred izbore samo dodatno intezivira.
“To je već počelo da se dešava. On pred izbore samo malo ‘doda gas’ kampanj. Ovo sve govori i o njegovoj iskrenosti u pogledu ravnopravnosti uslova i poštovanja bilo kakvih dogovora”, smatra ona i dodaje da od fer i ravnopravnih izbora nema ništa.
 “Vučić će prekršiti sve što potpiše i obeća, jer njega potpis ne obavezuje. On je već ušao u kampanju s ovim kreativnim spotovima, koje već plasiraju, a sve će se to nagomilavati i ubrzavati u predstojećem prediodu”, smatra naša sagovornica.
 A gde je u svemu tome opozicija i šta joj je činiti?
Prema oceni politikologa Cvijetina Milivojevića, opozicione stranke, ukoliko drže do sebe, neće prihvatiti ovakve izborne uslove i izaći na izbore.
“Verujem da sva ta opozicija, sa oba koloseka dijaloga, ne bi trebalo da prihvati ovakve izborne uslove”, naglašava on.
On kaže da dobar deo tema, koje je opozicija kandidovala tokom pregovora sa režimom, nisu čak došle na dnevni red.
“Toliko o spremnosti vlasti da saslušaju drugu stranu”, podvlači Milivojević.
Odgovarajući na ovo pitanje kolilko će biti teško opoziciji da učestvuje u predstojećoj izbornoj trci, profesor Fakulteta političkih nauka, Đorđe Pavićević ističe za naš portal da će se predstavnici stranaka nasuprot vlastima nalaziti u velikim problemima, između ostalog,  zbog sve većeg broja zaraženih koronavirusom. On smatra da će vlast pokušavati da ograniči njihova okupljanja pod izgovorom opasnosti od epidemije.
 “Oni će zabranjivati okupljanja kad njima to bude odgovaralo kako bi kontrolisali način kako opozicija vodi kampanju. Ozbiljno je pitanje da li će se obezbediti nezavisna kontrola sprovođenja izbornih uslova koji su već zakonom definisani”, ističe on. (www.nova.rs, Vojislav Milovančević, 9.9.2021)

Milivojević i Cvetićanin u „Među nama“: Dijalog kao španska serija

Politikolog Cvijetin Milivojević i predsednik Foruma za strateške studije Neven Cvetićanin govorili su u emisiji "Među nama" o dijalogu političkih partija i evroparlamentaraca i izbornim uslovima.
Milivojević je rekao da je neobično da opozicija ćuti o rokovima koji su bili još rezervisani za 1. septembar.
„Vrlo je neobično da opozicija ćuti, a svi smo primetili da je 1. septembar bio taj dogovoreni rok da dostave predlog svim stranama u dijalogu, tj i opoziciji i vlasti. Opozicija ćuti i dalje na to. Od koga se to krije i nije mi jasna uopšte strategija opozicije koja pregovara pod strancima. Mi se vraćamo na 2019. godinu, kada smo imali 32 plus 18 zahteva. Ako biste pitali bilo koga šta im je bio prioritet, oni nemaju pojma“, objasnio je politikolog.
On je ponovio da lokalni izbori ne mogu da se održavaju u istoj godini, a tek ne istom danu kao drugi izbori.
„Dijalog je otpočeo zato što je EU dala uslovno priznanje legitimitetu i legalitetu izborima koji su održani 21. juna 2020. godine. Na tim izborima, koji su bili parlamentarni, lokalni i pokrajinski nosilac svih lista bio je Aleksandar Vučić, a razlog opozicije bojkota bio je upravo to“, podsetio je Milivojević i dodao da lideru Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu, prema njegovim rečima, uopšte ne smeta što će izbori biti održani istog dana.
Cvetićanin je kazao da pregovori vlasti i opozicije liče na špansku seriju.
„Tu imamo različite zaplete i odnose, imamo dramaturgiju koja je tragikomična. Što se tiče EU, čini mi se da njeni predstavnici nemaju mandat svojih pretpostavljenih. Njima je data uloga da pokušaju da posreduju u dijalogu, pri čemu im je tačno ograničen mandat, da oni faktički nemaju mandat da pišu ‘prekršajne kazne’. Oni imaju mandat da ‘jave šefovima'“. (TV Nova S, emisija “Među nama”, Maja Nikolić, www.nova.rs, 7.9.2021)
https://nova.rs/emisije/milivojevic-i-cveticanin-u-medju-nama-dijalog-kao-spanska-serija/

Milivojević o Vučićevom spotu: Takva vrsta propagande zabranjena je van kampanje

Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je za N1 da spot koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio na svom Instagram nalogu, ima elemente predizbornog, i podsetio je da je takva vrsta propagande zakonom zabranjena van predizborne kampanje.
Milivojević je u emisiji N1 Studio Live kazao da spot u kojem Vučić ističe svoje političke uspehe, na Instagramu paralelno prati još jedan koji je, kako je rekao, više dokumentaran, i u kom su izvučene predsednikove izjave iz gostovanja na raznim televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
„Ta dva spota su kao braća blizanci. Ovo liči na klasični spot, a ovaj drugi je malo dokumentarniji, a njihova poruka je: ‘Pre nas ništa, i posle nas, ako ne daj bože izgubimo, opet ništa'“, ocenio je Milivojević.
Podsetio je da je svaka vrsta partijske propagande zabranjena van predizborne kampanje, ali da to nije sprečilo televizije sa nacionalnom frekvencijom da svojevremeno uživo prenose Glavni odbor Srpske napredne stranke.
„Da mi imamo npr. REM, ozbiljno telo koje se bavi medijskim izbornim zakondovastvom, oni bi reagovali“, uveren je Milivojević.
Dodao je, pak, da je internet još uvek siva zona i prašuma informacija i dezinformacija koju je teško zakonski regulisali.
Ukazao je, međutim, na spot protiv Olivera Ivanovića, koji je uoči njegovog ubistva emitovan na najgledanijoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, i to van izborne kampanje, i na to da ni posle četiri godine i dalje ne znamo ko je naručilac i finansijer tog spota.
„Ovo nije spot SNS-a, ovo je još gore, spot predsednika Republike koji se protivustavno nalazi na čelu jedne stranke sa 750.000 članova, koja je u permanentnom verbalnom ratu protiv svih onih koji nisu za njih“, istakao je Milivojević.
Tadić otvorio put Vučiću da ostane predsednik stranke
Podsetio je da je Vučić od 2017. devet puta javno obećao da će poštovati Ustav i da neće više obavljati drugu javnu funkciju paralelno sa predsedničkom, odnosno da više neće biti lider SNS-a, ali da bi „uvek našao neki izgovor zašto to nije učinio“.
„Prema našem Ustavu predsednik ima osam protokolarnih funkcija. Najbolji predsednik bio je Tomislav Nikolić. Boris Tadić otvorio je put Aleksandru Vučiću, izboksovao je u Ustavnom sudu da predsednik Republike može da bude predsednik stranke“, kazao je on i istakao da predsednik stranke, prema zakonu, jeste javni funkcioner, budući da se političke partije finansiraju i iz državnog budžeta.
Milivojević je primetio da opozicija ni danas u međustranačkom dijalogu ne insistira na tome da predsednik Republike ne može da bude i predsednik stranke, kao što minimizira i zahtev da se razdvoje datumi održavanja lokalnih izbora i izbora na državnom nivou.
Sagovornik N1 ne isključuje ni mogućnost da se Vučić zaista ne kandiduje ponovo za predsednika Srbije, već da bude kandidat SNS-a za budućeg predsednika Vlade, kao što su „na mestu premijera“ jedno vreme odmarali i Vladimir Putin ili Milo Đukanović, a kako je rekao, pokušao je i Boris Tadić posle izbora 2012, ali su se socijalisti tada ipak priklonili naprednjacima i sa njima formirali vladu. (TV N1, “N1 Studio live”, www.rs.n1info.com, 7.9.2021)
https://rs.n1info.com/vesti/milivojevic-o-vucicevom-spotu-takva-vrsta-propagande-zabranjena-je-van-kampanje/

Hronika najavljene likvidacije

 „Kakav je čovek Oliver Ivanović, kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice? Svega nekoliko sati nakon što je izašao iz sedišta njegove stranke, rođeni brat Igora Rajčića, kandidata sa Ivanovićeve izborne liste, brutalno je izbo nožem mladića Miloša Šćepanovića koji je potom preminuo. Oliver Ivanović nije zaplakao nad ovim ubistvom, ali je zato umeo da 15 dana plače za svojim „folksvagen pasatom“. Da li je Oliveru Ivanoviću član porodice „folksvagen“ važniji od članova porodice Šćepanović? Da li želimo da ovakvi ljudi zastupaju interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Da li želimo da nas vode ljudi kojima je više stalo do svog automobila nego do života svog sugrađanina  - nepošteni ljudi koji su izdali naše povrenje, ljudi koji imaju podršku Prištine? 22. oktobra ti biraš – napravi pametan izbor!„

Pogromaški  video spot ove sadržine, sa sve kadrovima razlivene krvi na pločniku i snajperskog nišana, emitovan je 16.10.2017. godine (tokom izborne kampanje za lokalne izbore na KiM), u više navrata, na TV Mosti iz Zvečana i TV Pink.
Oliver Ivanović je ubijen tačno tri meseca docnije, 16.1.2018, usred belog dana usred Severne (srpske) Mitrovice.
Direktorka i glavna urednica TV stanice na srpskom jeziku  sa severa Kosova obznanila je da je naručilac i finansijer spota (filijala Srpske napredne stranke na KiM) “Srpska lista”. Na drugoj strani, najgledanija televizija  sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, TV Pink, četiri godine, ne hajući za svoje zakonske obaveze, odbija da saopšti ko je naručio, kreirao, finansirao i plasirao ovu TV poternicu za pokojnim Ivanovićem.
Tek kada je, samo pet dana nakon teksta – poternice „Ćuruvija dočekao bombe“, objavljenog 6. aprila 1999. u “Politici ekspres”, mog negdašnjeg glavnog urednika u “Borbi” Slavka Ćuruviju, sasekao rafal usred bela dana, na Vaskrs, “usred srede” glavnog grada – shvatio sam svu nepogrešivu “vidovitost” udbaškomedijskih predskazanja u koja, do tada, nisam verovao.
Jer, samo godinu pre, 10. marta 1998, isti taj pokojni “Ekspres”, objavio je tekst naslovljen sa “Za „sponzoruše“ su i teroristi žrtve“, uz podnaslov za Ginisa i Riplija zajedno: „U napisima „demokratija“, „dnevnih telegrafa“, „danasa“ i sličnih, jasno je uočljiva tema koju su im zadali finansijeri i nalogodavci: predstavnike legalnih državnih organa treba proglasiti za „brutalne siledžije“ koji redom ubijaju sve što je albansko“!
A u kome je misteriozni autor “P.E”, ovako sudio i presuđivao:
“… Puka je slučajnost, verovatno, da se terminologija u tekstovima iz novina koje potpisuju Ćuruvija (glodur “Dnevnog telgrafa”, prim.C.M), Milivojević (odgovorni urednik “Demokratije”, tj. ja, prim.C.M) i Mareš (predsednik UO izdavača “Demokratije”, prim.C.M), uključujući i ključne stavove, podudaraju s onim što o stanju na Kosmetu govori Klaus Kinkel, kod koga često gostuje Ibrahim Rugova, a komšija iz Bona Bujar Bukoši svrati mu gotovo svake nedelje…
… Novinarska peta kolona, sve po direktivi, pokušava da po Srbiji poseje nesigurnost, strah, beznađe i uverenje da je jugoslovenska država nemoćna da izađe na kraj sa akterima zla na Kosovu. Tako novinarske „sponzoruše“, što je moderni srpski naziv za uglađenije prostitutke, u glasilu nemačke obaveštajne službe koje se slučajno štampa na srpskom, a zove se „Demokratija“, po nalogu iz „centra“ objavljuje…
… Sve što misli dosledno antisrpski ima svoju „Demokratiju“, „Dnevni telegraf“, „Danas“ i slično „odštampano i podvučeno žutim“.
… Vođama albanskih terorista i njihovim podstrekačima iz inostranstva uspelo je, očigledno, da nađu svoje saveznike i među pripadnicima sponzorisane „opozicione štampe“ u Srbiji. Dok produžena ruka albanskog separatističkog vođstva seje smrt u južnoj srpskoj pokrajini, inostrani sponzori od svojih dužnika u „nezavisnim medijima“ obezbeđuju im propagandnu podršku. I površno čitanje raznih „demokratija“, „dnevnih telegrafa“, „danasa“ i sličnih „žutaća“ lako otkriva zadatu temu finansijera i nalogodavaca. Neko im je šapnuo da teroriste i zločince treba proglasiti za žrtve, a predstavnike legalnih državnih organa za „brutalne siledžije“ u službi „autoritarnog“, u najmanju ruku „nedemokratskog“ i kakvog još ne režima. Još samo da nađu bar jednog čitaoca, čiji je maternji jezik srpski, koji će im poverovati u tu priču!”
Tekst u kome će, samo godinu potom, vrhovni kadija i sudija Ćuruviju prokazati kao nekog ko je prizivao bombardovanje SR Jugoslavije, završava se slično, zloslutnički: „A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali“.
Ne, ne mislim ovde na Vučića, jer on  – mislim na onu prvu teralicu od 10. marta 1998 - ima alibi, pošto će Radu Milentijević, na mestu ministra za informisanje, da nasledi tek dve nedelje kasnije.
Autor poternice za Ćuruvijom i glavni urednik “Ekspresa” su tokom suđenja priznali da je nalog za raspisivanje teralice preneo, neznano iz kog nadvrha, vrh novinske kuće “Politika” (direktor i glodur “najuticajnijeg dnevnog lista na Balkanu”).
Da li će se onda, makar tri i po godine od ubistva Olivera Ivanoviića, u Srbiji 22 godine starijoj, valjda i naprednijoj i demokratskijoj, otkriti ko je naručio, kreirao, finansirao i plasirao na najgledanijoj srpskoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, hajkačku poternicu za, potom ubijenim Oliverom?  Hoće li neko u Srbiji koja je, kao, kandidat za ulazak u EU, ili neko iz te EU koja, kao, hoće Srbiju unutar svoje zajednice, u to ime, da “uputi” ovdašnje pravosuđe na neki adekvatan paragraf iz seta postojećih medijskih zakona?
Za početak, dovoljan je samo jedan: aktuelni Zakon o oglašavanju.
U članu 8 stoji da je oglašivačima i medijima koji prenose oglasnu poruku, zabranjeno da, neposredno ili posredno, podstiču diskriminaciju po bilo kom osnovu, pa, pored ostalog, i po osnovu političkog uverenja ili opredeljenja. A spot – poternica za Ivanovićem je upravo prototip onoga što nikako, po zakonu, ne bi smelo da se radi!
U prethodnim tekstovima ovog zakona (iz 2014, pa 2016), pre njegovih poslednjih izmena 2019. godine - dakle, ta je zakonska verzija važila i u vreme likvidacije Ivanovića – član 19. je nalagao da, ukoliko prenosilac oglasne poruke (medij) ne poseduje prateću oglasnu deklaraciju sa podacima o nekom spotu koji je objavio, onda on (medij) "stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti". A potom su sledila dva člana istoga zakona koja su - mediju koji odbije da stavi na uvid ime onoga ko je naručio i finansirao emitovanje oglasne poruke (propagandnog spota) i njegovom odgovornom licu, tj. direktoru i odgovornom uredniku  - predviđali i zabranu emitovanja programa i obavljanja delatnosti na period od šest do 12 meseci!
No, vratimo se aktuelnom tekstu Zakona iz 2019. godine. Član 6, u stavovima 2. i 3, veli da se “oglasnom porukom ne sme izazivati mržnja ili netolerancija”, kao i da “oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim”.
Član 7. govori o tome da je zabranjeno oglašavanje kojim se poziva na nedopuštene radnje prema drugome ili na bojkotovanje drugog, odnosno prekidanje ili neuspostavljanje odnosa sa njim.
Članom 10. zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke, a naročito: 1) scene nasilja i destrukcija objekata i prirode, osim u cilju suzbijanja takvog ponašanja; 2) prikazi koji mogu da izazovu strah i agresivnost…
Današnji član 19. je, doduše, nešto ublažen u odnosu na prethodnu verziju, ali i dalje dosta precizan u pogledu transparentnosti deklaracije koja mora da prati svaki emitovani spot. Jedan stav kaže da je oglasna deklaracija isprava koja sadrži podatke koji identifikuju oglašivača i prenosioca oglasne poruke, sadržaj oglasne poruke, i predviđeni period i način oglašavanja, koju oglašivač dostavlja prenosiocu oglasne poruke. Naredni stav objašnjava da, ako prenosilac oglasne poruke ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana, on (dakle, medij i njegova odgovorna lica!) stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih ovim zakonom, osim ako se iz oglasne poruke mogu pouzdano utvrditi ti podaci.
A, kada je reč o odgovornosti prenosioca oglasne poruke (medij), član 20 kaže: Prenosilac oglasne poruke odgovoran je za oglašavanje čija je oglasna poruka protivna odredbama ovog ili drugog zakona ili podzakonskog akta kojim se uređuje sadržaj oglašavanja, ako je znao ili je na osnovu redovne provere okolnosti konkretnog slučaja (npr. uvidom u sadržaj) morao znati da je oglasna poruka protivna navedenim propisima i ako ne poseduje oglasnu deklaraciju iz člana 19. ovog zakona.
I ostala dva stava istog člana idu u tom pravcu: “Prenosilac oglasne poruke odgovoran je solidarno sa oglašivačem, za štetu koja nastane objavljivanjem ili prenošenjem na drugi način oglasne poruke za koju se na osnovu redovnog uvida može utvrditi da je očigledno suprotna ovom zakonu, ako nije pribavio uredno popunjenu deklaraciju”. Te, dodatno: “Prenosilac oglasne poruke može ugovorom sa oglašivačem preuzeti isključivu odgovornost za obaveze i odgovornosti oglašivača propisane ovim zakonom”. Dakle, TV Pink može i tako, ako hoće, da odbrani misteriznog naručioca TV poternice za Oliverom, ali to mora javno da prizna…
Važeća verzija zakona (clan 79), osim prekršajne kazne u iznosu do dva miliona dinara, pravnom licu koje prekrši članove 7, 8 I 10. ovog zakona, predviđa i izricanje zaštitne mere zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitnu meru javnog objavljivanja presude, dok se odgovornom licu u pravnom licu može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od šest meseci do godinu dana.
Da ne govorimo o tome da, recimo, Zakon o elektronskim medijima (član 28) propisuje da Regulator (Regulatorno telo za elektronske medije - REM) može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, ali i privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za prušanje medijske usluge. I to baš u slučajevima kada medijski sadržaj podstiče na mržnju, diskriminaciju itd.
Ako postoji dobre („političke“) volje da se istraži ko je inspirator i naručilac hajke na Ivanovića koja je rezultovala njegovih ubistvom, put je jasan. Tragovi postoje, a njih, brutalno kršeći zakon, krije, javni medij koji uživa prirodno dobro svih građana Srbije – nacionalnu TV frekvenciju.
Do tada, ostaje nam kao nekrofilna post mortem pouka, na žalost odocnela, Oliveru, ali i svima nama preostalima, ona arapska poslovica „Ne boravi u kraju u kome se zakoni ne poštuju“. Ili, možda, optimističnija velikog hrvatskog (i, delimično, srpskog) Antuna Gustava Matoša (eh, kad se samo setim „Matoš ekspresa“, „bržeg od Simplona“ kojim se još 1938, od ZG do BG, pa i u vreme moga vojnikovanja u Samoboru 1984, putovalo samo četiri sata i 20 minuta, za razliku od današnjih sedam i kusur sati): „Vlada je jedini državni faktor, koji smije zakonito činiti nezakonitosti“. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 7.9.2021, “Dosije NUNS o medijima”, avg. 2021)