"Moja teza je da smo imali
nelegalne i nelegitimne izbore, rezultat tih izbora je oktroisani parlament,
koji će ako bog da, do početka novembra izabrati oktroisanu vladu. Šta je
oktroisana vlada? Ona nije rezultat izborne volje građana, već rezultat volje
građanina i predsednika SNS Aleksandra Vučića", kaže za Glas Amerike
politički analitičar Cvijetin Milivojević.
"Odugovlačenje je pre svega posledica spoljnih pritisaka jer je svima
jasno da parlament nije višepartijski, ali i posledica takođe jedne, po
inerciji, želje da se pokaže kako stvari funkcionišu i bez parlamenta i birači
su ustvari zadovoljni", smatra Dragan Janjić, urednik agencije Beta.
Najsvežija kritika spolja na račun izbornog
procesa stigla u izveštaju Evropske komisije – da je vladajuća stranka
favorizovana i da sastav parlamenta ne pogoduje političkom pluralizmu.
Odgovor predsednika na to je bio da ne isključuje mogućnost vanrednih
parlamentarnih izbora 2022, iako ni ovi još nisu formalno završeni jer Srbija
nema vladu.
"Ta najava je ustvari posledica procene da ovo nije u redu i ona
dobija na snazi od izveštaja Evropske komisije na ovamo, a u izveštaju je
potencirana vladavina prava, sloboda medija i tako dalje. Mislim da je u
vladajućoj stranci počelo da sazreva uverenje da Kosovo nije dovoljno i da se
neće gledati kroz prste kada je reč o Kosovu, i sada se traži način da se izađe
iz situacije u kojoj je parlament monolitan", kaže Janjić.
"Mi smo jedina zemlja u Evropi koja
nema opoziciju u institucijama, što je paradoksalno. Zemlja koja je poodmakla u
pregovorima sa EU, dakle svi mi sada čekamo da EU konstatuje sve to, ali ne u
formi političkog teksta kakav je izveštaj o napretku, već u formi direktnog
zahteva Vučiću – ako hoćeš da pregovaraš dalje, reši prvo ono što jeste –
primeni ustav i zakone svoje zemlje", kaže Milivojević.
Zašto Vučić najavljuje prevremene izbore već za 2022?
Sagovornici Glasa Amerike ipak različito gledaju na to koliko će biti jaki
pritisci iz Brisela na predsednika Srbije.
"Mislim da će se pritisci iz Vašingtona i Brisela nastaviti jer kad imate
dvotrećinsku većinu, vi treba da ispunite neke standarde koji se tiču ne samo
Kosova, već i vladavine prava i slično", zaključuje Janjić.
Rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja Skupštine – u kojoj su 3.
avgusta samo potvrđeni mandati poslanika, ali nisu izabrani predsednik,
potpredsednik, niti predstavnici drugih radnih tela.
Predsednik Srbije je konsultacije sa predstavnicima politčkih stranaka održao
početkom jula i ranije najaviljivao da će vlada biti formirana do kraja
avgusta.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna, a uz četiri manjinske
stranke, samo su tri liste prešle cenzus i osvojile mandate u Skupštni: lista
oko SNS osvojila je 188 mandata, SPS 32, a SPAS Aleksandra Šapića 11 mandata.
(www.glasamerike, Jovana Đurović,
14.10.2020)
четвртак, 15. октобар 2020.
Zbog čega Srbija i dalje nema vladu?
Uprkos većini koju SNS ima u parlamentu, Srbija ni 115 dana posle
parlamentarnih izbora nema vladu. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da do
kraja nedelje, a najkasnije do ponedeljka, očekuje da mandatarka Ana Brnabić
saopšti sastav kabineta i da bude poznato koje stranke učestvuju u vlasti.
Analitičari kažu da se ne odugovlači zbog političke trgovine naprednjaka sa
potencijalnim koalicionim partnerima, već zbog toga što izbori u Srbiji spolja
ne deluju kao legitimni, te da je u toku priprema za vanredne parlamentarne
izbore 2022.
Нема коментара:
Постави коментар