Da li najave
ukrupnjavanja stranaka građanskog opredeljenja stvaraju gužvu na proevropskom
spektru
Podršku Brisela u
najurgentnijem pravcu da se vlast u Beogradu prisili da organizuje normalan
dijalog u vezi sa izbornim uslovima, ne očekuje samo deo građanskog bloka već i
stranke proevropskog bloka koje su bojkotovale izbore, ali i stranke nacionalne
opozicije.
To ocenjuje politički
analitičar Cvijetin Milivojević, koji odgovara na pitanje našeg lista koje su
kolone u opoziciji koje očekuju podršku EU, te da li najave ukrupnjavanja
stranaka građanske provenijencije znače stvaranje gužve na proevropskom
političkom spektru.
Milivojević podseća
da je on jedan od onih koji je posle izbora smatrao da je opozicija koja je
bojkotovala izbore bila u pravu, jer je bilo jasno da tamo neće biti regularnih
izbornih uslova i da će oni biti ne samo nelegitimni, već i nelegalni.
– S druge strane,
imao sam razumevanja za onaj deo opozicije koji je razmišljao pomalo
šićardžijski „hajde da probamo da uđemo u parlament, jer, bože moj, tu je udica
koja se zove tri odsto cenzusa“. Međutim, ta opozicija se provela kao bosa po
trnju, s tim što ja, za razliku od „bojkotaša“, ne smatram da je ona samim tim
prestala da bude opozicija – ističe Milivojević.
Zbog svega navedenog,
on smatra da bi radi „mira u kući“ bilo najkorektnije da jedan od tri opoziciona
bloka bude proevropski i građanski koji je izašao na izbore.
– Jer, kao što
vidite, imate i proevropski i građanski blok koji nije izašao na izbore. Mislim
na onaj deo bivšeg Saveza za Srbiju, a sada Udružene opozicije Srbije, koji je
u većem delu građanski. On bi sasvim sigurno hteo da bude jedna posebna
grupacija. Mislim, pre svega, na stranke koje predvode Đilasova Stranka slobode
i pravde i na legitimnu Demokratsku stranku, dakle na rukovodstvo koje predvodi
Zoran Lutovac, a ne na frakcijsko – objašnjava Milivojević.
Prema njegovom
mišljenju, pomenute stranke mogle bi da čine poseban blok, dok bi treću kolonu
činile stranke i pokreti nacionalne opozicije koji su bojkotovali izbore.
– To njih razlikuje
od nekih drugih stranaka i time faktički sve tri opcije dobijaju mogućnost da
se provere pred biračima kad do izbora dođe, a pre toga da zauzmu principijalan
opozicioni stav da novih izbora neće biti dok se ne obezbede normalni izborni
uslovi – naglašava Milivojević.
On se osvrće i na
predlog gradonačelnika Šapca i lidera Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića za
ujedinjenje građanske opozicije u tri tačke.
– To je divna
inicijativa, ali ne možete vi iz pozicije nekoga ko je prekršio „zavet bojkota“
i dogovor sa narodom pledirati da vodite buduću građansku opoziciju u kojoj će,
na primer, biti Đilasova stranka. To je nemoguće. Bolje je radi „mira u kući“
uopšte ne ulaziti u tu vrstu priče – ukazuje Milivojević.
On navodi da bi
pomenuta tri opoziciona bloka mogla da postave neki prethodni dogovor ili pismo
o dobrim namerama, kao što je učinila opozicija u Crnoj Gori. Milivojević
podseća da su i tamo to učinile tri politički nesrodne kolone, koje znaju šta
im je cilj.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene
politike, kaže za Danas da je očigledno da se događa određeno prekomponovanje
na opozicionoj sceni, gde se traži ukrupnjavanje i stvaranje saveza na osnovu
ideološke ili vrednosne bliskosti.
– To ide ruku pod ruku sa stvaranjem Udružene opozicije
Srbije kao labavijeg saveza koji sačinjava veći broj stranaka, ali ostaje
donekle nejasno koja će biti njegova uloga. Konsolidacija opozicije
ujedinjavanjem stranaka i stvaranjem programskih koalicija je svakako
dobrodošla i predstavlja preduslov za jačanje opozicije – zaključuje Burazer. (Danas,
www.danas.rs, Miloš D. Miljković,14.10.2020)
Нема коментара:
Постави коментар