Izjava Mila Đukanovića da se Aleksandar Vučić direktno mešao u unutrašnja pitanja Crne Gore i tek završene izbore, te da je sprovodio jaku medijsko - političku agresiju, što su neki protumačili kao stavljanje mete na čelo predsedniku Srbije, prema mišljenju poznavaoca političkih, ali i privatnih odnosa dvojice predsednika, samo je još jedan spin. Zaključak je da Vučić i Đukanović ostaju prijatelji povezani mnogim zajedničkim projektima, a Srbija i Crna Gora ubuduće će biti sve bliže.
Predsednik Crne Gore i lider DPS Milo Đukanović nije se
libio teških reči u ekskluzivnom intervjuu za Newsmax Adria, pa je izjavio da
su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i aktuelna politika Srbije “pokazali vrlo
problematične intencije” prema Crnoj Gori i da od donošenja Zakona o slobodi
veroispovesti, od decembra, postoji jaka medijsko-politička agresija iz
Beograda, “od svih” pa i od njega lično.
“Govorim, kada kažem
svi, o manje-više svim medijima i svim značajnim političkim akterima u Srbiji”,
rekao je Đukanović, a na pitanje da li misli na Vučića odgovorio je – naravno.
“Predsednik Vučić i aktuelna politika Srbije pokazali su dve
vrlo problematične intencije. Prva je da žele da se mešaju u unutrašnji
politički život drugih država, a drugi je da se mešaju na način da pokušavaju
da revitalizuju politiku velikosrpskog nacionalizma u regionu. I jedno i drugo
je veoma pogrešno i veoma pogubno”, naglasio je Đukanović i dodao da je u svim
javnim nastupima i u razgovorima sa pojedinim ljudima sa političke scene Srbije
upozoravao da je to “neodgovorno poigravanje sa duhom iz boce”.
Stari prijatelji
Jedini duh iz boce koji se ovde pušta, po svemu sudeći, je
političko spinovanje karakteristično za srpsku i crnogorsku vlast bezmalo 30
godina unazad.
Objašnjavajući novi zaokret na relaciji Vučić – Đukanović
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da svedočimo čitavom nizu
paradoksa.
“Tu se sad dešavaju
paradoksi kad je reč o Vučićevom i Đukanovićevom odnosu. Interesantno je da je
za vreme demokratske vlasti u Srbiji, koja deli slična načela sa Milovim
DPS-om, odnos između dve države bio lošiji nego u vladavini SNS. Milo i Vučić
su bili u vrlo dobrim odnosima, tome u prilog idu priče da je crnogorski
predsednik potpomogao formiranje SNS. Pokretanje pitanja Srba u Crnoj Gori,
uvlačenje crkve i na kraju sa usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, odnosi
su se iskomplikovali. Vučić je direktno podržao SPC i Milo je tu u pravu, mešao
se Vučić u unutrašnja pitanja Crne Gore, ali to nije prvi put”, navodi Popov za
Nova. rs.
Čak i da ima sukoba između dvojice predsednika, što bi
suštinski moglo zaoštriti odnose dveju država, Popov je uveren da od njih
zapravo u tom smislu više ne zavisi ništa.
“Mislim da realno od njihovih odnosa sada više ne zavisi
ništa, već od nove vlasti u Crnoj Gori. Koliko će trenutna idila te tri
pobedničke kolone potrajati videćemo, ali nije isključeno da Demokratski front
pokuša uz pomoć crkve u nekom trenutku da ostvari svoju agendu. Od svega toga
će zavisiti neki budući odnosi. Ako se bude krenulo sa isticanjem pravoslavlja,
srpstva i sličnih stvari, bojim se da bi moglo da dođe do narušavanja jednog
visokog nivoa tolerancije u kojoj su Srbi i Crnogorci živeli u Crnoj Gori do
sada. Iskreno, veoma dobro poznajem tamošnje prilike i znam da su priče o
ugroženom položaju Srba u velikoj meri preuveličane”, kaže Popov.
Zajednički projekti
Da su Đukanovićeve
optužbe na račun Vučića običan spin uveren je i analitičar Cvijetin
Milivojević.
“Retoričko pitanje je zašto sad Milo? Jer,
nije mu smetalo kad se u jesen 2016. Vučić uključio na programe nacionalnih
frekvencija koje su prenosili i u Crnoj Gori i upozorio na pokušaj državnog
udara u Crnoj Gori, od strane nekih Srba i Rusa. Upravo zbog toga su uspavani
glasači DPS pohrlili na birališta pet sati pre zatvaranja da se ne bi nešto
loše desilo Crnoj Gori, pa smo na kraju imali tesnu pobedu Đukanovića.
Zahvaljujući lično Aleksandru Vučiću. Ovog puta Đukanović nije u pravu, jer
Vučić nije nešto pohrlio da pomogne opoziciji”, smatra Milivojević i dodaje da
njih dvojicu i dalje povezuje čitav niz zajedničkih prohekata.
“Njihovi odnosi su bez sumnje i dalje partnerski.
Najbolji primer toga je saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pa sam Milo
je govorio da je on lično spojio Vučića sa njihovim investitorima. Ne verujem
da će ovaj nazovi sukob biti na štetu odnosa dve države, jer se od nove vlasti
možemo očekivati da se ukinu sporne odredbe Zakona o veroispovesti, da stane
antisrpska kampanja i da se popravi status Srba koji u Crnoj Gori čine 30 odsto
stanovništva. To znači da idemo samo na bolje”, tvrdi Milivojevć.
Nestaju čvrste granice
Sa druge strane, predsednik Nove srpske demokratije Andrija
Mandić uveren je da je Đukanović nacrtao metu na čelo Vučiću.
“Mislim da je to
opasna poruka kojom se poručuje građanima Crne Gore koji su na izborima svojom
voljom odlučili da promene vlast. Neko ko se predsatvlja kao predsednik Crne
Gore ne želi da im prizna to pravo nego da je to uradio neko sa strane. To je
vređanje većine sa jedne strane, a sa druge pokušaj uvlačenja Vučića u nešto sa
čime nema veze. Ovde nije glasao ni on, nit građani Srbije, već građani Crne
Gore. Vučić se ni najmanje nije mešao u izbore, već je sve vreme pozivao na
toleranciju, dok je Edi Rama direktno pozvao ljude da glasaju za Mila. Ne znam
zašto je Milo fiksirao Vučića ni zašto ga žigoše na ovaj način, ali to nije ni
prijateljski ni dobronameran gest” ocenio je Mandić u izjavi za Nova.rs.
Ipak, uveren je da će odnosi Srbije i Crne Gore ići samo
uzlaznom putanjom.
“Naravno da će se promeneniti odnosi Srbije Crne Gore, to je
u samom vrhu programa buduće vlade. Crna Gora će imati najbolje moguće odnose
sa Srbijom i sa ostalim zemljama u regionu. Radićemo na tome da najčvršća
granica u Evropi, ona između naše dve zemlje, postane samo administrativna
linija sa slobodnim protokom ljudi, robe, usluga. Zakon o slobodi veroispovesti
više neće postojati u ovom obliku, neće se više diskriminisati ni vređati SPC,
a potrdudićemo se da Srbi imaju prava kao i svi ostali građani Crne Gore. U
smislu da se taj stav prenese i na zapošljavanje u javnoj upravi, državnim
preduzećima… “, zaključio je Mandić. (www.nova.rs,
Jelena Jelovac, 2.9.2020)
Нема коментара:
Постави коментар