Oštre reakcije srpskih
zvaničnika na tvrdnje o "medijsko-političkoj agresiji" prema Crnoj
Gori
Predsednik Crne Gore i lider DPS-a Milo Đukanović u intervjuu koji je dao za Njuzmaks adria, prikazanim i u Srbiji, optužio je srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je dao podršku, kako je rekao, velikosrpskom nacionalizmu.
Đukanović je naveo da je moguće da je njegova partija izgubila izbore „zbog nezadovoljstva građana nekim politikama“, što se nije dostigao nivo standarda koji očekuju, ali da kao mogući razlog vidi i, kako je rekao, manipulaciju crkve i zvaničnog Beograda oko Zakona o slobodi veroispovesti.
Predsednik Crne Gore je ocenio da od donošenja pomenutog zakona, od decembra prošle godine, postoji, kako je rekao, jaka medijsko-politička agresija iz Beograda prema Crnoj Gori i to „od svih“.
Na Đukanovićeve izjave odmah su reagovali najviši zvaničnici u Beogradu. Šef diplomatije Ivica Dačić je uzvratio da „nije Vučić pozivao građane Crne Gore za koga da glasaju, već (premijer Albanije Edi) Rama i ostali, a to onda, po Milu Đukanoviću, nije mešanje u unutrašnje stvari“.
Dačić je u pisanoj izjavi naglasio da Srbiju pitanje vlasti u Crnoj Gori ne interesuje, već samo prava i slobode srpskog naroda, koga u toj zemlji ima oko 29 odsto, kao i položaj SPC.
Premijerka Ana Brnabić je izjavila za TV Hepi da „DPS, Đukanović i neki mediji u Srbiji zaista crtaju metu na čelu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ne mogu da se otrgnem utisku da Đukanović ne može da izađe iz devedesetih, dok smo mi daleko odmakli od devedesetih i gledamo u budućnost“.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin poručio je da Đukanović nije pao zbog srpskog nacionalizma, već zbog korupcije i šverca, koji je prikrivao crnogorskim nacionalizmom.
– Nije Đukanović izgubio izbore zato što ga je napala Srbija, već zato što je on napao Srbe. Nije Đukanovića srušila kletva SPC, već ga je obrukao i srušio blagoslov Miraševe crnogorske crkve – istakao je Vulin.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da se, kada govorimo o odnosima SNS-a i DPS-a, pre svega treba prisetiti istorijata nastanka Srpske napredne stranke, naročito onog dela koji se direktno tiče pomoći Mila Đukanovića. On podseća da su se prvi kontakti dešavali pod patronatom zajedničkog poslovnog prijatelja Mila Đukanovića i nekih vlasti odavde.
– Dešavaju se na taj način što biznismeni koji imaju novac ohrabruju disidente iz tadašnje Srpske radikalne stranke, gospodu Nikolića i Vučića da uđu u operaciju razbijanja SRS. Tu već imate tragove Đukanovića, negde lično, a negde preko svojih poslovnih i drugih prijatelja – navodi Milivojević.
Prema njegovim rečima, o odnosima SNS-a i DPS- govori i zvanična komunikacija. Milivojević se osvrće na slučaj kada je specijalni izaslanik predsednika SNS-a bio gost na kongresu DPS-a i tamo o toj stranci govorio kao o „spasiocu Crne Gore“, kao i da im želi „večnu vlast“. Tadašnju komunikaciju dve partije on ocenjuje kao direktnu, najbližu i partnersku.
– Vrlo često je Vučić i kao predsednik vlade i kao predsednik Republike otćutao na vrlo netaktične i protiv-srpske poteze koje je vlast Crne Gore povlačila. Jedan od njih je svakako uloga Crne Gore u lobiranju za prijem Kosova u Unesko. Imali smo niz takvih poteza. Beograd je vrlo često ćutao na te poteze, kao znak manjka državne odgovornosti. Sve je to govorilo da je reč o specifično dobrim odnosima između predsednika Vučiča i predsednika Đukanovića – objašnjava Milivojević.
On pominje i parlamentarne izbore u Crnoj Gori 2016. godine, u kontekstu pokušaja „državnog udara“ na dan glasanja, kako je to u javnosti predstavljeno.
– Čak i da je bilo državnog udara, a maratonski sudski proces to nije dokazao, najmanje je bilo mesta da se tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić najdirektnije umeša u izbore u toku izbornog dana i da zapravo indirektno prizna da su neki građani Srbije i Rusije pokušali državni udar. To naravno u pravnom smislu nema veze s mozgom, jer državnu udar ne može da pravi opozicija, već se on dešava iznutra (iz režima). Jedan deo građana Crne Gore je verovatno to „progutao“ i to je sasvim sigurno u nekih četiri, pet sati koliko su još bila otvorena izborna mesta, ujedinilo birače DPS-a da izađu na izbore i brane Crnu Goru od „velikosrpske agresije i ruskog imperijalizma“. Istovremeno, to je uplašilo glasače tadašnjih opozicionih stranaka i faktički ih oteralo od biračkih mesta. To je bio krunski razlog za kakvu-takvu pobedu koju je DPS napravio te 2016. – ističe Milivojević.
On smatra da bi trebalo postaviti pitanje Milu Đukanoviću zašto se tog izbornog dana nije javio i upitao „zašto se vi predsedniče vlade susedne države mešate u naše izbore“.
– Tada mu je odgovaralo mešanje, jer je ono išlo na njegovu vodenicu. Ruku na srce, sada je mešanje zvaničnog Beograda bilo mnogo manje nego 2016. godine i možda je to i dobro za opoziciju. Da se zvanični Beograd, to jest Vučićeva stranka mešala, opozicija u Crnoj Gori bi sasvim sigurno lošije prošla – poručuje Milivojević.
Govoreći o najavljenim kontramitinzima podrške DPS-u, Milivojević ocenjuje da je to pandan „beogradskoj priči“, te da se radi o rukopisu iste propagande. (Danas, www.danas.rs, Miloš D. Miljković, 3.9.2020)
Predsednik Crne Gore i lider DPS-a Milo Đukanović u intervjuu koji je dao za Njuzmaks adria, prikazanim i u Srbiji, optužio je srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je dao podršku, kako je rekao, velikosrpskom nacionalizmu.
Đukanović je naveo da je moguće da je njegova partija izgubila izbore „zbog nezadovoljstva građana nekim politikama“, što se nije dostigao nivo standarda koji očekuju, ali da kao mogući razlog vidi i, kako je rekao, manipulaciju crkve i zvaničnog Beograda oko Zakona o slobodi veroispovesti.
Predsednik Crne Gore je ocenio da od donošenja pomenutog zakona, od decembra prošle godine, postoji, kako je rekao, jaka medijsko-politička agresija iz Beograda prema Crnoj Gori i to „od svih“.
Na Đukanovićeve izjave odmah su reagovali najviši zvaničnici u Beogradu. Šef diplomatije Ivica Dačić je uzvratio da „nije Vučić pozivao građane Crne Gore za koga da glasaju, već (premijer Albanije Edi) Rama i ostali, a to onda, po Milu Đukanoviću, nije mešanje u unutrašnje stvari“.
Dačić je u pisanoj izjavi naglasio da Srbiju pitanje vlasti u Crnoj Gori ne interesuje, već samo prava i slobode srpskog naroda, koga u toj zemlji ima oko 29 odsto, kao i položaj SPC.
Premijerka Ana Brnabić je izjavila za TV Hepi da „DPS, Đukanović i neki mediji u Srbiji zaista crtaju metu na čelu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ne mogu da se otrgnem utisku da Đukanović ne može da izađe iz devedesetih, dok smo mi daleko odmakli od devedesetih i gledamo u budućnost“.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin poručio je da Đukanović nije pao zbog srpskog nacionalizma, već zbog korupcije i šverca, koji je prikrivao crnogorskim nacionalizmom.
– Nije Đukanović izgubio izbore zato što ga je napala Srbija, već zato što je on napao Srbe. Nije Đukanovića srušila kletva SPC, već ga je obrukao i srušio blagoslov Miraševe crnogorske crkve – istakao je Vulin.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da se, kada govorimo o odnosima SNS-a i DPS-a, pre svega treba prisetiti istorijata nastanka Srpske napredne stranke, naročito onog dela koji se direktno tiče pomoći Mila Đukanovića. On podseća da su se prvi kontakti dešavali pod patronatom zajedničkog poslovnog prijatelja Mila Đukanovića i nekih vlasti odavde.
– Dešavaju se na taj način što biznismeni koji imaju novac ohrabruju disidente iz tadašnje Srpske radikalne stranke, gospodu Nikolića i Vučića da uđu u operaciju razbijanja SRS. Tu već imate tragove Đukanovića, negde lično, a negde preko svojih poslovnih i drugih prijatelja – navodi Milivojević.
Prema njegovim rečima, o odnosima SNS-a i DPS- govori i zvanična komunikacija. Milivojević se osvrće na slučaj kada je specijalni izaslanik predsednika SNS-a bio gost na kongresu DPS-a i tamo o toj stranci govorio kao o „spasiocu Crne Gore“, kao i da im želi „večnu vlast“. Tadašnju komunikaciju dve partije on ocenjuje kao direktnu, najbližu i partnersku.
– Vrlo često je Vučić i kao predsednik vlade i kao predsednik Republike otćutao na vrlo netaktične i protiv-srpske poteze koje je vlast Crne Gore povlačila. Jedan od njih je svakako uloga Crne Gore u lobiranju za prijem Kosova u Unesko. Imali smo niz takvih poteza. Beograd je vrlo često ćutao na te poteze, kao znak manjka državne odgovornosti. Sve je to govorilo da je reč o specifično dobrim odnosima između predsednika Vučiča i predsednika Đukanovića – objašnjava Milivojević.
On pominje i parlamentarne izbore u Crnoj Gori 2016. godine, u kontekstu pokušaja „državnog udara“ na dan glasanja, kako je to u javnosti predstavljeno.
– Čak i da je bilo državnog udara, a maratonski sudski proces to nije dokazao, najmanje je bilo mesta da se tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić najdirektnije umeša u izbore u toku izbornog dana i da zapravo indirektno prizna da su neki građani Srbije i Rusije pokušali državni udar. To naravno u pravnom smislu nema veze s mozgom, jer državnu udar ne može da pravi opozicija, već se on dešava iznutra (iz režima). Jedan deo građana Crne Gore je verovatno to „progutao“ i to je sasvim sigurno u nekih četiri, pet sati koliko su još bila otvorena izborna mesta, ujedinilo birače DPS-a da izađu na izbore i brane Crnu Goru od „velikosrpske agresije i ruskog imperijalizma“. Istovremeno, to je uplašilo glasače tadašnjih opozicionih stranaka i faktički ih oteralo od biračkih mesta. To je bio krunski razlog za kakvu-takvu pobedu koju je DPS napravio te 2016. – ističe Milivojević.
On smatra da bi trebalo postaviti pitanje Milu Đukanoviću zašto se tog izbornog dana nije javio i upitao „zašto se vi predsedniče vlade susedne države mešate u naše izbore“.
– Tada mu je odgovaralo mešanje, jer je ono išlo na njegovu vodenicu. Ruku na srce, sada je mešanje zvaničnog Beograda bilo mnogo manje nego 2016. godine i možda je to i dobro za opoziciju. Da se zvanični Beograd, to jest Vučićeva stranka mešala, opozicija u Crnoj Gori bi sasvim sigurno lošije prošla – poručuje Milivojević.
Govoreći o najavljenim kontramitinzima podrške DPS-u, Milivojević ocenjuje da je to pandan „beogradskoj priči“, te da se radi o rukopisu iste propagande. (Danas, www.danas.rs, Miloš D. Miljković, 3.9.2020)
Нема коментара:
Постави коментар