Да имам 50
година мање, као што немам, синопсис за предизборни спот, са мном у
главној споредној, а садашњим Врховником у
главној улози, могао би да гласи и овако:
"Твој деда је радио у иностранству, је ли
тако?" – упита ме, на пример, Највећи унук и син српског народа и осталих
народности. "Да, присилно
је радио у Немачкој", одговорим му ја.
"Ако бих ти рекао да имам идеју и план како да твог деду, али и све друге
деде вратим у Србију?", поново ме упита Највећи. "То бих волео највише
на свету. Да ми вратиш покојног
деду који је, као заробљени војник Краљевине
Југославије, провео четири и по године у немачком логору Кришвиц, задња пошта
Плауен и Цвикау... е, да, и да ми вратиш другог деду који је, као војник
Југословенске краљевске војске у отаџбини, нетрагом нестао незнано где, незнано
зашто, негде на путу ка „луци спаса“ која се указивала у Аустрији или Италији... е,
и да престанеш да опањкаваш Србију како је у њој на делу фашизам, и да
престанеш да у имену своје изборне листе и кроз изборне поруке фалсификујеш Хитлерову кампању "Unseren
Kindern - die Zukunft durch AH“..."
А све је почело тако што је неодговорна "Струка над Струкама", овде, у Србији са два (озакоњена) антифашистичка покрета из Другог
светског рата, пре две године, почела да
вређа сопствену државу и народ, тврдећи да је у Србији "на делу
фашизам", оличен, наравно, у (Бојкот) опозицији, а да је, ето, баш он, наш
Врховник, позван да, у име ЕУ, спасава "европски антифашистички образ",
од помахниталих опозиционих фашиста, тј. грађана државе на чијем је челу!
Дакле, као грађанин, дуго већ, јавно питам Врховника ко га је за то овластио, ко му је дао
мандат да своје критичаре денунцира чак и као фашисте; у чије име и за чије интересе то ради, да ли
се цинкарењем државе на чијем је челу бави волонтерски, драговољно, или је за
то плаћен, или, не дао Бог, уцењен и натеран да то чини? Јер, председник
Републике, мним можда превише наивно, требало би да дела
управо супротно - на одржавању и побољшању
међународног угледа своје земље, а не, далеко било, на свесном или несвесном срозавању њеног антифашистичког имиџа.
Кад сам оно, пре три месеца, шокиран
најавом да би, не само главни изборни слоган, него чак и име листе Врховникових
виделиста, могло да гласи одвећ познато ("Unseren Kindern - die Zukunft
durch...), апеловао сам на Републичку изборну комисију да, одбијањем те листе,
спаси што се спасти још могло - част те партије, али и самог Врховника. Због
чега нас је, мене скупа са проф. Ђорђем Павићевићем (због нашег добронамерног
упозорења), неки, данас Врховников (а годинама пре тога, Коштуничин) душебрижни
чанколизац из врха Ес-ен-еса, претпостављам по специјалном овлашћењу Врховника
- назвао "мутираним Ђиласовим вирусима"!?
А ја сам тада само изговорио (и
слично написао у текстовима: “А деца пуна маште, (наша) деца су украс
Ес-ен-еса”, 6.3.2020; “Ко је сместио Зеки Роџеру?“, 9.3.2020) следеће: “Искрено верујем да Вучић не зна, није информисан, али верујем да део
његовог изборног штаба зна који су били ударни слогани Адолфа Хитлера пре него
што је постао то што је постао."
Врховник сада, бежећи од суштине
проблема, просто зачикава "надлежне органе" да му, ето, забране
прокужени спот, а он ће, ето, као и увек што је, поштовати ту одлуку, а
уистину, као да једва чека ту забрану и, изгледа шашаво, али - радује јој се!
Јер ће тако показати колико су изборни услови у Србији фер и демократски!
Поручује да би "најволео" да му
забране његов спот о тати из
Немачке, па се још хвали како његови „имају декларацију уз спот, са сагласношћу родитеља“. Да застанемо овде: декларација која прати рекламни
спот није ствар добре воље Врховника, већ се, без достављене декларације у
којој су подаци о наручиоцу, финансијеру и креатору спота, према Закону о
оглашавању, спот не сме ни емитовати ни на једном медију! (Додуше, и ту има
изузетака: Декларацију са именом наручиоца спота потернице за покојним Оливером
Ивановићем наша најгледаније ружичаста ТВ тровачница - никада није хтела да
достави на увид јавности, иако је закон на то обавезује!)
Он се сада вади како су и други
имали децу у спотовима. У чему је у праву: од Тита, преко Ђинђића, до Тадића и
Ђиласа сви су - изузимајући Коштуницу и, делимично, Милошевића - сви су се радо
сликали са децом. Али, било је то пре ригидног озакоњења употребе деце у
политичке сврхе и - нико од њих као потку за кампању није користио победнички
слоган Националсоцијалистичке партије Немачке из половине тридесетих година 20.
века!
Ако ово овако прође, само са евентуалном
забраном једног спота, пошто је он већ добрано иземитован, остаје нам да се,
сви заједно, плашимо фазе, о којој сам понешто написао у тексту "Прети ли нам Закон о преносу овлашћења" (Ermächtigungsgesetz)"?
(15.5.2020)
За ружно подсећање: Након што је,
у пролеће 1933, нетом изабрани канцелар Хитлер донео "најкраћи закон у
историји", Закон о поправљању стања нације и државе (колоквијално: о
преносу овлашћења) којим је суспендован чл. 48 Вајмарског устава, легализовао
је себи позицију да више ни за шта, ни за какву одлуку, закон или уредбу не
само да не мора да пита, него ни да консултује Рајхстаг (парламент)! Већ у јулу
1934, Хитлеров доглавник Геринг ће саопштити немачком народу: „Сви ми, од најпростијег припадника СА (Штурмабтајлунг) до
председника владе, потичемо од Адолфа Хитлера и постојимо захваљујући Адолфу
Хитлеру!“ Само два дана после смрти формалног
председника фон Хиндебурга, почетком
августа те године, Немачку су већ преплавили
новински „хедлајнови“: „Данас је цела Немачка Хитлер!“ Канцелар је, не часећи
часа, укинуо институцију председника (Вајмарске републике), а две недеље доцније,
под слоганом „Хитлер за Немачку – цела Немачка за Хитлера“, на плебисциту је немачки народ, скоро акламативно (90 одсто
"за"), Хитлеру доделио право обједињавања двојства у непоновљиву
титулу - "Führer und Reichskanzler"... а, успут, постао је и врховни командант војске...
Његови ретки, тада још неућуткани,
политички противници признавали су да је Хитлер, тих тридесетих година,
"завео" немачки народ, пре свега, због неколико видљивих резултата
своје владавине: постигао је скоро апсолутну запосленост, усправио Немачку на
ноге и учинио је јаком, увео рад и завео ред.
У стварању култа личности и,
потоње, дивинизације појавно су припомагали и, наоко периферни, перформанси
попут ритуалних годишњих обраћања др Гебелса "нашем Фиреру", на сваки
Хитлеров рођендан; штанцовање и, у милионским тиражима, продаја и дистрибуција
пригодних књига фотографија Хајнриха Хофмана које су откривале Фирерову
приватну личност, попут наслова "Хитлер кога нико не познаје",
"Хитлер ван дужности", "Хитлер у својим планинама",
"Хитлер окружен омладином"... Немерљивом брзином растао је број малих
новорођених Адолфа, тј. родитеља који су својој деци давали Фирерово име, због
чега је морао да буде донесен чак и декрет о обесхрабривању овакве праксе,
односно за "за заштиту Фиреровог имена".
Николо Макијавели је у свом, додуше, делимично
удворичком, "Владаоцу",
тексту с почетка 16. века који је посветио Лоренцу
Другом Медичији, тадашњем владару Фиренце, с циљем да поново придобије наклоност Медичијевих којима је,
претходно, "радио о глави",
записао: „Потребно је да владалац уме да
се понаша и као животиња, од свег звериња би требало да изабере лисицу и лава:
лав не уме да избегне замке, а лисица не зна да се одбрани од вука. Треба,
дакле,
бити лисица да би се умакло замкама и лав да би се застрашили вуци. Они који су само
лавови, не опстају. Мудар владалац, стога, не може и не треба да се држи
обећања када је то на његову штету и кад је нестало разлога због којих је
обећање првобитно дао...Владалац је увек имао начина како да у закон одене
своје вероломство...“
Било како било, избори 1997, на
којима је ондашња Демократска странка водила своју "бојкот ИЈА-ИЈА
кампању", "падали" су 21. септембра, због чека су грађани
позивани да, уместо на гласачка места, изађу у провод на Малогоспојински вашар
у Шапцу. Овај пут, (не)избори ће бити на дан Светог великомученика Теодора Стратилата, у хришћанском свету препознатог као заштитника
војника.
Бојкот кампања је овога пролећа,
за прост свет, скоро невидљива. Уместо што
су питали Уставни суд је ли било уставно увођење ванредног стања на превише интиман
(троје страначких јарана и јараница)
начин, знајући унапред какав ће одговор стићи –
а и није хитња, то се питање могло оставити
и за
касније - опозиција је „Сестре кармелићанке“ из
Уставног могла приупитати је ли уставно или
противуставно одржавати изборе после 3. јуна, датума када истиче мандат садашњем
скупштинском сазиву и влади коју је тај сазив изабрао? Као и: да ли је зезање у здрав мозак режимска и опоозиционочанколизачка тврдња да би
кршење Устава било ако би се избори одложили за
крај августа или за јесен, а није кршење
Устава ако се тај Устав крши „само“ 18 дана, дакле од 3. до 21. липња!?
Чувени члан парадржавног "кризног штаба" за
ногомет и остала лоптања, Доктор Терза, познат је у овој, напредној Србији по томе што осваја шампионске титуле и
пре него што такмичења у ногометању и отпочну, али најчувенији по томе што је, да би „Звезди“ прилепио тридесету
шампионску звездицу, ретроактивно измислио некакво фудбалско првенство из 1946,
које није ни играно, али то
напредном тандему Терза – Кокеза није сметало да и у том, непостојећем шампионату, Врховникову „Звезду“ овенча ловоровим венцем. Елем, чак и тај и такав Звездан др Терза, сигуран сам, више би
волео да му, и у следећем ногометању по Србији у коме ће "Звезда" да тријумфује,
лажног ривала, тј. спаринг партнера, глуми мој кастрирани „Партизан“, него, рецимо, будући
суперлигаш у лику „Звездине“ филијале „Графичар“!
Зато се питам, хоће ли се уистину један такав такмичар, борац и
победник по вокацији, као што је наш Врховник, 21. липња увече, искрено, више радовати „тријумфу (воље)“
над својом конструктивном, инстант или чанколизачком опозицијом, свеједно, него
што би се радовао победи на Фашистом, Тајкуном, рушитељима Србије, савезницима коронавируса
и осталима из Бојкот опозиције који су, током пандемије, „навијали за смрт грађана Србије“?!
А за, наравоученије, пре
свега Бојкот опозицији, као скројено за описе свих
изборних циклуса од 2012. наовамо у Србији под
Врховником, још једном Макијавели: „Нека
се владалац, стога, труди да победи и да сачува државу, а средства која је
притом користио сви ће увек сматрати часним и похвалним. Јер, пучина држи само
до оног што види и што је крајњи исход неке ствари...“(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар