Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić došao je na ideju da iz prestonice Srbije iseli zemne ostatke nekadašnjeg maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, da Muzej Jugoslavije pretvori u "muzej Srbije", te da podigne spomenik komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću i ukloni spomenike četiri narodna heroja sa Kalemegdana.
Šapićevoj ponovljenoj ideji o proterivanju Tita,
"osveženoj" idejom za podizanje spomenika Draži i uklanjanje
spomenika Moši Pijadi, Ivi Loli Ribaru, Ivanu Milutinoviću i Đuri Đakoviću,
žustro su se usprotivili njegovi koalicioni partneri, prvenstveno iz SPS i
SDPS.
Koalicioni partneri
protiv ideje
Tako je Ivica Dačić, lider SPS, partije koja pretenduje da
baštini nasleđe Komunističke partije Jugoslavije, na čijem je čelu Tito bio
pre, tokom i posle Drugog svetskog rata i predvodio partizansku gerilu koju je
organizovala ta partija, rekao je da članovi te stranke sigurno neće podržati
Šapićev predlog da grob Josipa Broza Tita bude premešten iz Kuće cveća. Dačić
je tim povodom izjavio da "istorija ne može da se izbriše". I
potpredsednik SPS Aleksandar Antić rekao je kako je protiv Šapićevog predloga.
"Stavovi i obraćenje gradonačelnika koje tangira naše
istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nije platforma sa kojom su
SNS i SPS zajedno izašle na izbore", kazao je Antić na sednici Skupštine
grada Beograda, gde je odbornik.
Šapićevu ideju komentarisao je i Predrag Marković, istoričar
i potpredsednik SPS, rekavši da su socijalisti protiv nje i da "od te
Šapićeve ideje neće biti ništa". Marković je rekao i da želi da
"obavesti doktora Šapića da, ukoliko ne zna, postoji drugi muzej srpske
istorije, a da je Muzej Jugoslavije najposećenija muzejska ustanova u regionu“
i da "ni nacisti nisu dirali dva jevrejska groblja u Beogradu".
Protivljenje je iskazao i Toma Fila, kandidat SPS na
nedavnim izborima za gradonačelnika Beograda i odbornik u Skupštini grada. SDPS
Rasima Ljajića, koja je takođe koalicioni partner SNS na svim nivoima, takođe
je saopštila da neće podržati inicijativu o podizanju spomenika Draži
Mihajloviću, kao ni "slične inicijative koje imaju za cilj prekrajanje
istorije zemlje".
"Kao prvo, protiv smo revizije prošlosti, jer kao
stranka leve orijentacije baštinimo antifašističku tradiciju i doprinos koji
smo kao zemlja dali u pobedi tokom Drugog svetskog rata. Ovakvim inicijativama
mi kao da sami prelazimo iz pobedničkog u gubitnički tabor", navodi se u
saopštenju SDP-a.
Iz te partije najavljeno je i da će njen predsednik Rasim
Ljajić o ovim pitanjima "razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom
Vučićem i predsednikom SNS-a Milošem Vučevićem".
"Demagoški
potezi"
Šapić je rekao da je
izmeštanje grobnice Josipa Broza "izuzetno važna stvar za srpski narod i
budućnost zemlje", međutim, kako za NIN kaže politički analitičar Cvijetin
Milivojević, radi se o "demagoškim potezima" koji služe da se njima
javnost bavi umesto pravim problemima.
"Neko ga je
očigledno savetovao da je najbolji način da se izvuče iz problema tako da
smisli nešto što nema nikakve veze sa životom građana", kaže on, dodajući
da je to još jedan primer kako "živimo u jednom političkom vremenu u kome
selo gori, a baba se češlja".
Milivojević to
ilustruje činjenicom da se politički bavimo ovakvim idejama poput Šapićeve, u
trenutku kada postoji politički spor oko pitanja iskopavanja litijuma na do
sada tehnološki neispitan način ili Kosova, na kom su stvari "izmakle
kontroli". Milivojević posebno podvlači da je Šapićeva priča o Titu i
Draži potpuno "irelevantna u ovom trenutku".
"Ona je uvek
zanimljiva, ali irelevantna u trenutku kada imate faktički svaki dan ili svake
nedelje saobraćajke u kojima učestuju vozila gradskog prevoza ili požare na
vozilima gradskog prevoza. Da ne govorim nekim drugim stvarima, da se ulice
koje su za papren novac rekonstruisane pre nekoliko godina prekopavaju, valjda
jer asociraju na prethodnu gradsku vlast, Gorana Vesića i Zorana Radojičića, pa
verovato gradskim vlastima ne odgovara kaldrma, ili njen izgled... Kad imate
situaciju u kojoj je Beograd u debelom minusu, zatim rebalans budžeta kome
postoji otpor u delu gradskog rukovodstva i partije na vlasti, prema toj vrsti
trošenja novca... A gradonačelnik se dosetio, ili ga je neko od njegovih spin
doktora posavetovao da preusmeri pažnju u smislu da kada imate problem u kući,
vi kažete, eno, kod komšije se svađaju", kaže on.
Milivojević kaže da
imamo zakon kojim su izjednačena dva antifašistička pokreta, partizanski i
četnički, odnosno Jugoslovenska vojska u otadžbini.
"Time treba da
se hvalimo, a da ne stidimo toga", kaže Milivojević.
On podseća i da je
Kuća cveća, u kojoj počiva Tito, jedan od turističkih brendova Beograda.
"Turisti koji
dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, iz okruženja, iz Afrike, je obilaze. Zašto
bismo onda tako nešto proterivali? Zato što je nekome kapric da se u poznim
srednjim godinama setio da izigrava velikog Srbina? To je jedna besmislena stvar,
ne znam ko ga je to savetovao, pretpostavljam da nije premijer Miloš Vučević
koji takođe ima simpatije prema ravnogorskom pokretu, a nema ih prema
komunistima i Titu", kaže Milivojević i dodaje da je, na kraju krajeva, i
Tito deo srpske istorije.
Istorijom bi trebalo
da se bave istoričari, a ne političari
A istorijom bi trebalo da se bave istoričari, a ne
političari, posebno istorijskim događajima i okolnostima koji su veoma
osetljivi, poput Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji, budući da na oba
pokreta, koja su zakonom izjednačena kao oslobodilačka, postoje ozbiljne
istorijske zamerke. Na ravnogorski zbog uloge u samom ratu i kolaboracije sa
okupatorima, a na partizanski zbog onoga što se događalo neposredno posle rata.
Međutim, dok se ceo svet diči svojim antifašizmom, Šapićeva demagoška
"borba protiv komunizma" (koji je, uzgred, kao važan činilac nestao
sa svetske scene pre više od tri decenije) bi da ga poništi u zemlji koja je
zbog borbe protiv nacističkog i fašističkog zla podnela ogromne žrtve.
I neki od istoričara reagovali su na Šapićev
"istorijski" nastup. Tako je istoričar Milan Radanović, koji se,
između ostalog, bavi i izučavanjem istorijskog revizionizma i kolaboracijom u
Drugom svetskom ratu, prokomentarisao je Šapićev predlog rečima kako
pretpostavlja da će na spomeniku Mihailoviću biti ispisane njegove reči iz
naređenja o "čišćenju" partizanskih jataka i simpatizera, posle čega
je usledio talas zločina u Šumadiji. Radanović je na svom nalogu na Iksu
podelio i citat iz Mihailovićeve naredbe iz novembra 1943. u knjizi depeša
Jugoslovenske vojske u otadžbini, u kojoj se, između ostalog, navodi:
"Produžite rad na definitivnom čišćenju komunista. Oni
ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo.
Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali
simpatizere, neće moći ni da postoje".
Radanović navodi i kako je bilo "bezbroj primera
saradnje pokreta predvođenog Dražom Mihailovićem sa nacistima i fašistima, a
istom tom Mihailoviću Šapić bi da podiže spomenik", dodajući da naredba
koju je citirao, kao i zločini koji su usledili, "dešavaju se u vreme kada
traje pisani sporazum o saradnji između JVuO i Vermahta u Srbiji (od novembra
'43. do februara '44)".
Istoričar Predrag Marković kaže za NIN da "živ nije šta
će biti sa turbetom turskog paše na Kalemegdanu".
"Kako je počeo, Šapić će iskopati sve istorijske
ličnosti koje ne voli. Spomenik bilo kome na Terazijama je stvar za najdublje
razmišljanje. Spomenik je kao ukras ili ožiljak na gradskom tkivu. Da li je
čovek koji je izgubio sve bitke prava ličnost da zauzme najcentralniji gradski
prostor", kaže Marković.
Stojanović: Šapićevi
predlozi "samo finalna faza" nečega što je veoma davno počelo
Sa druge strane, istoričarka Dubravka Stojanović ocenila je
da je "na neki način licemerno" čuđenje povodom Šapićeve inicijative,
jer su ti Šapićevi predlozi "samo finalna faza" nečega što je veoma
davno počelo" odnosom predsednika Srbije i Jugoslavije 1990-ih Slobodane
Miloševića prema Titu i Jugoslaviji".
Ona je rekla i da je revizionistički talas u punoj meri
zaživeo posle smene Miloševića, 2000. godine, kada su, kako je ukazala,
demokratske vlasti želele da "pobede pobednike Drugog svetskog rata i na
terenu sećanja".
"Vrlo brzo posle preuzimanja vlasti, promenjena su
imena 900 ulica u Beogradu, spomenici su ostavljeni da propadaju,
...oslobođenje Beograda (u Drugom svetskom ratu) nazivano je okupacijom",
kazala je Stojanović.
Rekla je da su istoričari bunili i protiv zakona o
izjednačavanju četnika i partizana, protiv sudskih odluka koje su
rehabilitovale četnike i protiv udžbenika u kojima se zamenjuju istorijska
mesta dva pokreta. Stojanović kaže kako se radi o "procesu dužem od 25
godina".
"Stalno smo (istoričari) na ovo upozoravali, ali
društvo nije reagovalo. E, sada da li društvo nije reagovalo jer nije
zainteresovano, ili možda nije reagovalo jer se zapravo podržava ta
interpretacija istorije i misli da je bilo bolje podržavati četnike, sarađivati
s okupatorom, etnički 'čistiti' druge narode - to ostaje da se pita društvo u
Srbiji.., ali ovo (sada sa Šapićem) je samo kruna nečega u čemu su učestvovale
sve vlasti", kazala je Stojanović.
Šapićeva šešeljevska
iskliznuća
Nije ovo Šapićevo "šešeljevsko" (istina,
gradonačelnik nije pominjao glogov kolac za Tita, poput predsednika SRS
svojevremeno) iskakanje iz zvanično proklamovane politike vladajuće koalicije
jedino. Imao je on i druga iskliznuća udesno, poput uvredljivih nastupa prema LGBT
osobama, izjavama da je Beogradu potrebna "srpska vlast, srpski
gradonačelnik", druženja sa osuđenim ratnim zločincima ili odbrani murala
sa likom generala optuženog za ratne zločine, napada na festival
"Mirdita", "odbranom Kosova" tako što će pobediti na beogradskim
lokalnim izborima...
Međutim, za
Milivojevića, Šapićev nacionalizam je takođe demagogija, što objašnjava
činjenicom da gradonačelnik Beograda, na primer, nije na isti način istupio
kada je predsednik Srbije izašao sa nedavnim planom za Kosovo. Milivojević kaže
da, ako Šapić smatra da je "veliki Srbin", zašto se onda nije
usprotivio ideji vlasti o povratku na situaciju od pre dve godine u dijalogu
Beograda i Prištine i zašto Šapić nije, na primer, tražio povratak na stanje
pre Briselskog sporazuma i situaciju pre nego što je "naprednjačka vlast
izručila elemente identiteta Srbije na Kosovu", kao što su "lične
karte, saobraćajne i vozačke dozvole dinar..."
Tako Šapić izgleda
kao nacionalista, koji se uključuje na dugme samo kada je to potrebno.
Milivojević to objašnjava činjenicom da Šapićeva budućnost na vlasti zavisi od
njegove stranke SNS. Prema Milivojevićevim rečima, na njegov status ne može
uticati čak ni sukob sa SPS i SDPS po pitanju spomenika Draži Mihailoviću i
Kuće cveća.
"Ako uspe da
omekša i savlada otpor koji ima u sopstvenoj stranci, u SNS, on će ostati
gradonačelnik. Ako to ne uspe, biće smenjen. A ostali koalicioni partneri će
prosto morati da dignu ruku bilo za, bilo protiv, kako im kaže SNS. To zavisi
jedino isključivo od čoveka koji nije predsednik Srpske napredne stranke, a
zove se Aleksandar Vučić", kaže Milivojević. (www.nin.co.rs, Nedeljko Čolić, 17.9.2024)
Нема коментара:
Постави коментар