Dok vlast svakog dana ponavlja da je potreban dijalog o iskopavanju litijuma i razmena argumenata stručnih ljudi, a ne političara, ekološki aktivisti uporno se drže jednog zahteva – donošenje zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora. U situaciji u kojoj se svi čvrsto drže pozicija i društvu koje je po ovom pitanju podeljeno možda više i nego po bilo kom drugom, u situaciji gorljivih nastupa i zagovornika i protivnika iskopavanja litijuma postavlja se pitanje ima li volje za dijalog i razmenu argumenata i sluha za drugačije mišljenje?
Na dijalogu o iskopavanju litijuma uporno insistira vlast,
uz tvrdnje da se moraju čuti reči stručnih ljudi, a ne, kako kažu
“polupolitičara”, i da se mora sprečiti širenje panike i dezinformacija.
Najave vlasti o modelu dijaloga se menjaju - od obećanja da
će biti održano javno slušanje u Narodnoj skupštini, preko parlamentarne
komisije i poseta nemačkim i finskim rudnicima litjuma, do multidisciplinarnog
tima Vlade. Taj tim bi trebalo da se bavi zaštitom zdravlja meštana doline
Jadra, ali i pitanjima u oblasti poljoprivrede, energetike i ekonomije. O
podeljenosti govori I linjenica da je već na saopštavanje sastava tima deo
javnosti reagovao dovođenjem u pitanje kompetencija njegovih članova. S druge
strane, ekološke organizacije i aktivisti zahtevaju zabranu iskopavanja
litijuma i bora, ne pristajući ni na šta manje od toga preteći, u suprotnom,
blokadama pruga.
S njihove tačke gledišta nema prostora za dijalog sa onima
koje angažuje kompanija Rio Tinto - vlastima ne veruju, a priznaju mišljenja
naučnika SANU-a koji su na skupu 2021. godine ocenili da bi projekat Jadar
devastirao Srbiju. Naučnike i profesore koji se protive iskopavanju litijuma i
govore o tome na protestima, vlast diskredituje, i uporno ponavlja da se moraju
čuti oni koji se zaista razumeju u tu temu.
Ko međutim određuje ko su stručnjaci koji o tome mogu da
govore, i kako pomiriti mišljenje stručnajka koje predlaže država i onih koje
podržavaju ekološke organizacije?
Sociolog Đokica Jovanović za Insajder kaže da u takvoj
atmosferi nema prostora za dijalog.
“Ovde se radi o sukobu dva interesa koja se međusobno
isključuju i tu nema dijaloga. Ovde se radi o odnosu snaga, i koja će snaga na
kraju udariti pesnicom o sto. Pretpostavka za dijalog je tolerancija i
sadejstvo, ali toga ima onda kada obe strane znaju šta je njihov elementarni
interes, i da im je zajednički, ovde elementarni interes nije zajednički”, ističe
Jovanović za Insajder.
Sličnog stava je i
politikolog Cvijetin Milivojević koji za Insajder ističe da ne vidi mogućnost
dijaloga kada je odluka već doneta.
“Nema dijaloga kada
ste vi neku odluku već doneli. Dakle, vlast sada kandiduje neko svoje viđenje
dijaloga, a kakvo je to viđenje dijaloga, to smo videli za ovih 12 godina
njihove vlasti. Meni se sve čini da je neka skupo plaćena ruka nekog
propagandnog maga smislila čitavu priču i rekla - sa tim ćete krenuti već 2.
juna uveče, kad otaljamo ove lokalne izbore. Ni vlast u ovoj zemlji nije
autonomna u načinu na koji vodi komunikaciju povodom iskopavanja litijuma i ta
strategija komunikacije čini mi se nije autonomno delo vladajuće koalicije”,
smatra Milivojević.
Litijum - tačka
ujedinjenja ili razlog za dodatnu polarizaciju?
Osim poziva na dijalog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić
ranije je obećavao i referendum na kom bi se građani izjasnili da li su za
iskopavanje litijuma ili ne.
Tu ideju predsednik je ponovo oživeo, ali je uz nju ponudio
i referendum na kom bi se izjašnjavali o njegovom opozivu - uz opasku da
protivnicima rudnika ne smeta litijum nego on.
Kakav god refrendum da bude održan i gde god, predsednik
Srbije poručuje - pobedićemo.
"Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje
građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u
zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god
izaberu, pobedićemo ih", rekao je Vučić.
Nejasno je međutim šta znači pobeda na referendumu, na kom
bi građani trebalo da se izjasne da li su za ili protiv projekta Jadar, odnosno
zbog čega bi predsednik svih građana založio svoju funkciju i pobedom smatrao
da se otvori rudnik litijuma koji otvoreno zagovara, uprkos pobuni hiljade
građana širom Srbije.
“Koliko god se mi busali u grudi da smo za dijalog - kaže
se, svaki rat se završi razgovorom za stolom - da, ali se zna koja je
pobednička strana i zna se koja strana diktira uslove i pretpostavke razgovora.
To je ono što narod kaže - igraćeš kolo kako ti ja sviram”, smatra sociolog
Đokica Jovanović.
Politikolog Cvijetin
Milivojević ističe da je takva izjava pokazatelj da je na delu indoktrinacija.
“Ja ovo sada zovem
brutalnom kampanjom indoktrinacije - jer imate sve resurse države, sve što čini
društvo, sve je upregnuto u donošenje odluke u kojoj se litijum širi kao jedna
krilatica - litijum nema alternativu. Dakle rekao bih da se koriste i mediji i
obrazovanje, da se građnima nameće da pričamo o litijumu, da je to naše crno
zlato, i litijum se tako oslanja na neku ideju svetog grala”, smatra
Milivojević.
U govorima onih koji se obraćaju na protestu, međutim ne
čuju se samo stavovi o iskopavanju litijuma, već i stavovi o Kosovu i Metohiji,
ratu u Ukrajini i Evropskoj uniji.
“Isti oni koji su nas bombardovali i koji su okupirali
Kosovo i Metohiju kupuju istražna prava i eksploatišu kritične mineralne
resurse na Kosovu i Metohiji i to je jedan od razloga otimačine Kosova. Isti ti
objašnjavaju Srbima da su oni Zapad i da treba da se distanciraju od Rusije i
da uvedu sankcije Rusiji i ohrabruju da se kopa litijum u Srbiji”, poručio je
profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić na protestu u Loznici 28. juna.
Na pitanje da li je
litijum još jedna tema koja će uneti dodatnu polarizaciju u već podeljeno srpsko
društvo, i da opredeljenje “za” ili “protiv” rudnika zavisi i od stavova u vezi
sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju ili nezavisnosti Kosova i Metohije,
Milivojević odgovara da pitanje litijuma za sada uspešno nadilazi sve političke
i ideološke podele.
“Bez obzira šta oni
(govornici, i građani) misle o nekim nacionalnim idejama, oni su tu svi vrlo
jasni, postoji apsolutni konsezus - sto posto su protiv iskopavanja litijuma.
Ne vidim problem ni da se na protestu pojavi neko ko smatra da je Kosovo deo Srbije,
ali isto tako nije problem da se pojavi neko ko je na primer za nezavisno
Kosovo, ako znamo da je on stručnjak za ovu oblast i smatra da sada nije dobro
za građane da se iskopava litijum, ja pretpostavljam da građani razmišljaju na
takav način”, smatra Milivojević.
Sa tim je saglasan i sociolog Đokica Jovanović.
“Mislim da na protestim ima više desno orijentisanih, ali
nije važno da li su tu levi ili desni ako brane moje pravo na hleb”, zaključuje
Jovanović. (www.insajder.net, izvor:
Insajder, 8.8.2024)
Нема коментара:
Постави коментар