Litijumsko raskršće: Smekšavanje retorike uz policijsku pratnju

Sa pauzom dugom godinu dana, Beograd je prošlog vikenda ponovo preplavila reka demonstranata, a ovoga puta šetalo se zbog namere vlasti da sprovede u delo projekat Jadar. I iako procene o broju demonstranata variraju od dvadesetak hiljada koliko tvrdi vlast do 120 hiljada koliko su preko aplikacije izmerili u pokretu Kreni-promeni jedno je izvesno – sezona velikih protestnih okupljanja je ponovo otvorena. Ono što je daleko manje izvesno je da li će ovi protesti biti uspešniji od brojnih prethodih koji su više služili kao društveni ventil, nego što su ostvarili ciljeve kojima su stremili.

Protesti su organizovani 10. avgusta, na dan kada je isticao rok od 40 dana koji su ekološki aktivisti i žitelji lozničkog kraja postavili Vladi Srbije da usvoji zakonski moratorijum na eksploataciju litijuma i bora. U tom smislu je ovo protestno okupljanje, za razliku nekih ranijih, imalo jasan cilj i smisao – usvojiti zakon kojim će biti onemogućeno kopanje litijuma u dolini Jadra, ali i slični rudarski poduhvati u drugim delovima zemlje.

Spuštanje tona za dve oktave

Predstavnici vlasti nisu ispunili zahteve vlasti, ali i pored toga, prema rečima političkog analitičara Cvijetina Milivojevića protest je već delimično ostvario svoj cilj.

„Ne ulazim u to šta su bila očekivanja organizatora i učesnika, ali se već dan kasnije videlo koliko je vlast zabrinuta brojnošću beogradskog protesta, ali i brojnošću prethodnih protesta u dvadesetak mesta po Srbiji. To pokazuje činjenica da je vlast na prvu loptu promenila retoriku. Jesu ministarstva sile kasnije uhapsile demonstrante koji su prema njihovoj oceni kršili javni red i mir, ali smo istovremeno videli i da je Vučić, ali i njegovo okruženje, praktično spustio ton za dve oktave. Koliko do subote, organizatori su javno optuživani da žele da organizuju novi Majdan i da sruše vlast, a nakon protesta te retorike više nema“, ističe Milivojević za NIN.

Dan nakon protesta, Aleksandar Vučić je, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem organizovao konferenciju za medije, ističući da je protest prošao „onako kako je to potrebno da funkcioniše u demokratskim zemljama“. On je naglasio da je potrebno da se diskusija o ovoj temi racionalizuje, ali i najavio da će lično ići u mesta po Srbiji da razgovara sa ljudima na temu litijuma.

Kako primećuje Milivojević, Vučić je u svom obraćanju pripremio i potencijalnu izlaznu varijantu iz situacije u kojoj se našao.

„On je najpre govorio da rudnik u svakom slučaju neće biti otvoren dve godine, a onda je rekao da ga neće biti dok njemu ne istekne mandat, što znači tri godine. Takođe je rekao da će od ponedeljka sići u narod da čuje šta ljudi misle. To su sve poruke koje su očigledno posledica ozbiljnih istraživanja javnog mnjenja, a koja kažu da je u ovom trenutku većina građana Srbije protiv pokušaja da se od Srbije napravi neka vrsta pokusnog kunića, gde će se ispitivati da li je i koliko štetno iskopavanje litijuma“, navodi Milivojević.

Promena paradigme

I pored velikog broja ljudi, beogradski antilitijumski protest je svojom formom podsećao na neke prethodne, najviše proteste „Srbija protiv nasilja“, gde je nakon nekoliko govornika grupa demonstranata krenula put mosta Gazela. Kada se tamo stiglo, manja grupa je otišla na dve železničke stanice, na Prokopu i Novom Beogradu, gde je do jutra blokiran železnički saobraćaj.

Veći deo građana je, međutim, nakon šetnje otišao kući.

Ipak, iako je protest protiv litijuma podsećao na one koji su nastali prošlog leta, politikolog Duško Radosavljević ističe da se u jednoj bitnoj stvari razlikuju od svih prethodnih.

„Ovoga puta je promenjena paradigma. Svi protesti prethodnih godina su bili izrazito politički protesti. Naravno da je ovo isto jedan politički proces, svako pitanje u modernoj državi je političko pitanje. Ali je ovde stvar i gole egzistenicije. Pitanje kopanja litijuma udarilo je u temelj društva, u privatnu svojinu građana. Mi smo trenutno u situaciji gde se od većine ljudi traži da se žrtvuje da bi izrazitoj manjini bilo dobro. Pritom su se na udaru našli i interesi ljudi koji dobrim delom glasaju za stranke na vlasti“, navodi Radosavljević.

Ono što je beogradski protest takođe pokazao je i akutan nedostatak organizacije. Ekološki aktivisti koji su na okupljanje pozvali su tek pošto se kolona približila mostu Gazela, objavili da je cilj da se blokira pruga na dve tačke. To je dovelo do situacija da ljudi koji su u koloni ne znaju kuda idu i šta je cilj šetnje, što je svakako dovelo i do toga da se manji broj njih odazove pozivu na blokade.

Cvijetin Milivojević navodi da su pokušaji blokade delovali pomalo amaterski, ali napominje da u ovom kontekstu to izgovara kao kompliment.

„Organizatori ovih protesta nisu ljudi od politike, oni su debitanti u ovoj vrsti komunkacije sa javnošću. Ali je to istovremeno i pokazalo da vlast nije u pravu kada su tvrdili da su oni instrumenti u rukama nekakvih opozicionih lidera. Da jesu, valjda bi njihova javna komunkacija bila efikasnija. Oni su pokazali da su amateri, ali amateri sa srcem. O Zlatku Kokanoviću se može svašta misliti, ali ne može mu se osporiti hrabrost. To je čovek koji odbio stotine hiljada evra, koji živi u Gornjim Nedeljicama, uzgaja krave muzare. Ne može mu se pripisati da je došao da ruši državu u ime Šolaka, Đilasa ili Miloša Jovanovića i to je njihova prednost. To možda neće odmah doneti rezultat, ali je dugoročno to njihova prednost. Ako ostanu čvrsti“, kaže Milivojević.

A ako je vlast i smekšala retoriku vezanu za građane koji su učestvovali u protestima, onda je njihova reakcija bila znato oštrija prema onim građanima koji su učestvovali u blokadama pruga. I dok je sama intervencija prošla bez incidenata, Ivica Dačić je saopštio da će protiv 14 ljudi biti podnete krivične prijave zbog blokada. Trojica aktivista su zbog narušavanja javnog reda i mira prekršajno sankcionisani sa 40, odnosno 30 dana zatvora. Dan nakon protesta je kao reakcija na hapšenja učesnika organizovan još jedan skup. Međutim, na ovom okupljanju ispred Vlade Srbije došlo je svega nekoliko stotina ljudi.

Kako navodi Milivojević, ideja vlasti bila je da hapšenjem aktivista obeshrabri ostale protestante, ali i dodaje da misli da to njih neće uplašiti.

„Predstavnici vlasti su mogli da seire malim brojem ljudi na tom ponovljenom skupu, ali mislim da je to privremeno seirenje. Ako vlast ne bude reagovala brzo i na neki način abolirala uhapšene, pričamo o samo privremenoj pauzi u protestima. Mislim da ljudi u vlasti imaju dovoljno iskustva i mudrosti da ne naprave tu vrstu greške“, zaključuje Milivojević.

Za sada ekološki aktivisti su vlastima dali rok do srede u 12 časova da uhapšene građane pusti iz pritvora. Ukoliko se ovom zahtevu ne izađe u susret, kako su istakli, izaćiće u javnost sa novim planovima. (www.nin.co.rs, portal, Vuk Jeremić, 13.8.2024)