'Samo je odjednom buknulo': Protesti širom Srbije protiv kopanja litijuma

"To je najmanje što mogu da uradim kao pojedinac – da iskažem svoj stav protiv Rio Tinta, rudnika i iskopavanja litijuma".

Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) priču počinje Snežana Jurišić iz Bogatića, gradića u Mačvi na zapadu Srbije.

U Bogatiću je 27. jula učestvovala na protestu protiv rudnika litijuma multinacionalne kompanije Rio Tinto, koji bi, prema planovima, od njihove opštine bio udaljen oko 50 kilometara.

Dok država svojim odlukama proteklih sedmica oživljava Rio Tintov projekat u dolini reke Jadar, serija ekoloških protesta organizuje se u gradovima širom Srbije.

"Strah me je od otvaranja tog rudnika, od načina na koji će se litijum eksploatisati", dodaje Snežana Jurišić.

Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja godinama ukazuje da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu.

Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, uverava javnost da je projekat bezbedan.

Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, rudnik bi bio otvoren 2028. ako kompanija ispoštuje ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Ne isključuju mogućnost da se građani o kopanju litijuma izjasne na referendumu.

Gde su protesti?

Od Valjeva, preko Krupnja, Koceljeve, Arilja, do Negotina, stotine građana su se okupile proteklih dana sa porukom da "rudnika neće biti".

Pored Aranđelovca, Šapca, Kraljeva, protesti su ove sedmice planirani i u Ljigu, Kosjeriću, Mladenovcu.

Aktivista Ivan Bjelić istakao je za RSE da su protesti "spontani i samoorganizovani".

"Samo je odjednom buknulo", ocenio je.

I opozicione političke partije protive se projektu "Jadar", ali, kako se naglašava, nisu organizatori protestnih skupova.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podseća da je Vlada Srbije stopirala izgradnju Rio Tintovog rudnika početkom 2022, pod pritiskom masovnih ekoloških protesta.

Zato u novim skupovima vidi šansu da utiču na nameru vlasti u vezi sa eksploatacijom litijuma.

"Protesti su manje-više spontani. Nemaju međusobnu koordinaciju. Ja to vidim kao autohton pristup, odnosno da tu nema rukopisa političkih stranaka", ocenjuje on.

"Najviše prava da predvode proteste imaju ljudi koji žive na lokacijama koje su potencijalna mesta za eksploataciju. Ti ljudi su veća opasnost po ovu vlast nego opozicija", dodaje Milivojević.

Šta su motivi za protest?

U Bogatiću koji ima oko 5.500 stanovnika, na protestu protiv rudnika okupilo se, prema procenama, oko 1.000 ljudi.

Snežana Jurišić kaže da u njenom mestu, koliko se ona seća, većeg protesta nije bilo.

"Videla sam svog nekadašnjeg profesora istorije, svoje prijatelje, drugove iz škole. Prosto, videla sam da nisam sama i da nas ima još. I sad mi je lakše, to mi je dalo nadu", dodaje.

Uverena je da protesti imaju snagu da promene nameru vlasti da se rudnik litijuma otvori.

"Ja nikada nisam bila član političke stranke, niti ja imam motiv da bilo koga rušimo sa vlasti, nego samo da se projekat zaustavi i da se sve još jednom preispita", objašnjava ona.

Ko su organizatori protesta?

Informacije o protestima se, kaže Ivan Bjelić, šire putem telefona i društvenih mreža.

"Sve ide tako što lokalci prave plakate, na internetu podele pozive na protest", dodaje.

Bjelić je među aktivistima koji te objave dele na svojim profilima.

"Pre nego što podelimo poziv da je u nekom gradu protest, mi tražimo proveru", objašnjava.

Ističe da nema formalnih organizatora protesta, ali da njihovu realizaciju pomažu članovi lokalnih ekoloških udruženja ili grupa građana.

"Ono što nam ljudi govore je da im se na protestima priključuju i ljudi iz političkih partija, ali svojim imenom i prezimenom, ne strankom ili pokretom. Ovo je građanska reakcija i tako bi trebalo da ostane", ocenjuje on.

Jedan od vidova samoorganizovanja su, kako navodi, i transparenti protiv rudnika koji "osviću" širom države – primera radi, okačeni na ograde mostova ili puteva.

"Srbija je ekološki tempirana bomba i u svakom gradu možete čuti bar dva ekološka problema. Ekološki protesti bukte već godinama i ljudi su shvatili da ovo (otvaranje rudnika litijuma) ne smemo da pustimo", smatra Bjelić.

Protesti su do sada proticali bez incidenata.

Kad su počeli protesti?

Poslednji talas skupova protiv iskopavanja litijuma počeo je u Loznici, 28. juna.

Nedaleko od tog grada planirana je izgradnja Rio Tintovog rudnika.

Loznicom je tog dana prošlo više hiljada građana, a vlastima je upućen zahtev da se zakonom zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Za usvajanje zahteva dat je rok od 40 dana, odnosno do 10. avgusta, za kad su organizatori najavili dalje akcije, poput blokiranja železnica.

Na to su reagovali predstavnici vlasti sa porukom da blokade neće biti dozvoljene.

Ovaj protest je bio u organizaciji udruženja "Ne damo Jadar" i Saveza ekoloških organizacija Srbije.

Njihovi aktivisti bili su i u Beogradu ispred Ustavnog suda, kada je ta pravosudna institucija 11. jula proglasila neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta.

Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.

Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.

Kakav je stav opozicije?

Dok su stotine građana na lokalnim protestima, poslanici vlasti i opozicije su u skupštinskoj sali, gde od 23. jula traje zasedanje o 60 tačaka dnevnog reda.

Iako litijum nije među njima, jedna je od glavnih tema rasprave.

Većina opozicionih partija se protivi projektu "Jadar".

Njihovi su zahtevi različiti – kreću se od raspisivanja vanrednih izbora, poziva na proteste i "opštu pobunu", sazivanja sednice o litijumu, do zahteva da Skupština raspravlja o narodnoj inicijativi o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele države.

Ta inicijativa, sa 38.000 potpisa građana, upućena je u Skupštinu u maju 2022. godine, ali od tad nije uvrštena na dnevni red.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da opozicija nema potencijal da se ujedini oko ove teme.

"Opozicija dve godine nije uspela da natera vlast da stavi na dnevni red Skupštine narodnu inicijativu o litijumu. Dakle, ona je nejaka i dalje. Ne može ni ono što je po zakonu i Ustavu da istera, kako onda dalje pričati o bilo čemu", ocenjuje on.

Da li je moguć dijalog oko litijuma?

Poziv opoziciji da "spusti loptu" po pitanju kopanja litijuma uputila je predsednica parlamenta Ana Brnabić.

Ona je 26. jula najavila formiranje parlamentarne komisije u vezi sa projektom Jadar.

Istog dana, opozicija joj je poručila da u toj komisiji ne bi učestvovala, optužujući vlast da "lobira za Rio Tinto".

Cvijetin Milivojević smatra da predlog vlasti o dijalogu nema perspektivu.

"Ukoliko vi imate iskrenu želju da čujete sve strane, ne samo stručnjake i laike koji su politički ostrašćeni, nego i građane, onda ne biste krenuli sa brutalnom kampanjom u korist eksploatacije litijuma, po svaku cenu. Ne biste one koji su protiv ili imaju određenu rezervu nazivali izdajnicima ili ljudima koji su protiv Evrope i mrze napredak Srbije", dodaje on.

Da li će biti referenduma?

Mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine prvo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je iz Pariza 26. jula poručio da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.

"Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih", naveo je on.

Vučić je ocenio da građani na tom izjašnjavanju ne bi birali "između kopanja i zdravlja", već između "lažne brige i ekonomskog napretka i prosperiteta".

Opoziciju je optuživao za "negativnu kampanju" i "širenje neistina" o litijumu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je potencijalni referendum najavljen za kraj naredne godine kako bi bilo dovoljno vremena da se utiče na stav javnog mnjenja po pitanju iskopavanja litijuma.

"Referendum bi došao na kraju puta, pogotovo što bi se išlo na tu vrstu politizacije, po principu - ko nije za Vučića taj je protiv Srbije, a onda ko nije za litijum, taj je protiv Vučića", objašnjava on.

Ističe da je nakon lokalnih izbora 2. juna, na kojima je vlast odnela ubedljivu pobedu, na delu "ne samo propaganda za Rio Tinto, nego kampanja indoktrinacije od strane vlasti".

"Dakle, imamo sada državnu parolu 'Litijum nema alternativu'. Teško da će građani uspeti da se odupru toj ideji, ako kampanja potraje godinu-dve dana bez nekog većeg angažmana građanskih udruženja", dodaje on.

Zašto je državama važan litijum?

Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila.

Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine, koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.

Memorandum potpisan između EU i Srbije predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.

Prema planu Rio Tinta, "Jadar" bi proizvodio oko 58.000 tona litijuma godišnje - dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi.

Rio Tinto tvrdi da projekat može bezbedno da se razvija uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.

"Kompanija može sa sigurnošću da tvrdi da život u dolini Jadra može nesmetano da se nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i preradom rude", naveli su ranije za RSE.

Istovremeno, kopanje litijuma širom sveta nailazi na otpor ekoloških organizacija i dela naučnika, koji upozoravaju da je šteta zbog devastacije životne sredine veća od ekonomske koristi.

A sama kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine. (www.slobodnaevropa.org, Radio Slobodna Evropa, Nevena Bogdanović, Jovana Krstić, 29.7.2024)