Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде
Дилеме више нема - „телефонске жице
брује“, из Лондона, Врховник нам, егзалтирано, поручује: „Од литијума,
литијумских батерија, привлачења додатних инвеститора до електричних
аутомобила, где очекујемо њихову помоћ за производњу, што би значило огроман
скок, квантни скок Србије унапред, много више новца, много више богатства за
наше грађане и верујем да ћемо то успети сад. Ми сада разговарамо о томе како
да од Србије направимо, много брже него што би то иначе било могуће, изузетно
место за живот, како да остваримо предност у односу на све друге и бринемо о
томе. Ја ово говорим због грађана који желе да чују, који воле своју Србију и који
размишљају о нечему...“
Пре само три недеље, тврдио сам да се
наш месија, ради „привођење грађанства познанију Светог минерала“ и ширења
литијумских идеја и садржаја, служи, углавном, катехезом, као и модернизованом
црквеном и мисионарском проповеди, у форми монолога.
У међувремену је индоктринација за
„литијум по сваку цену“ убачена у пету брзину, па су зато, према типологији Ч.С
Драшковића („Облици проповеди Господа Исуса Христа и апостола“ и „Златни век
хришћанске проповеди“, Зборник Православног факултета у Београду, 1950. и 1951.
године) – уведене још три врсте проповеди.
Једна је егзетска која се практикује
у „читању одређеног места из Светог писма и његовом тумачењу“, што је иначе и
широко коришћен начин проповеди којим су се користили и учитељи јеховизма у
синагогама. На тај начин, у једном делу Беседе на Гори, Исус тумачи Десет
Божјих заповести.
Следећа је наративна проповед у којој
се даје објашњење натприродних појава и догађаја, апстрактних појмова итд,
„помоћу лако схватљивих прича, уз широко коришћење парабола, попут параболе о
сејачу, пшеници и кукољу, бисеру, мрежи, квасцу, заблуделој овци, неваљалом
сину“ и слично.
У овој фази литијумске
индоктринације, актуелни српски месија и неки његови „апостоли“, с нарочитом
сладострашћу, почињу да конзумирају и профитије, тј. пророчанске беседе које
„настају као израз религијске егзалтације, божанског надахнућа, које се
драматично исказује као предсказање Божије воље“.
.
. .
Добар познавалац овдашњих прилика,
новинар „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ Михаел Мартенс, још пре неки дан, први
је офирао хитну визиту Београду бундес канцелара Немачке (која има 27 пута веће
резерве литијума од Србије), под условом „да се отворена правосудна питања реше
или су на ивици решавања“. Што су, јелте, „сестре кармелићанке“ из нашег
уставно-зауставног суда, промптно, по жељи РТ-а и Берлина, и на наговор нашег
Врха Врхова и – решиле!
Јер, да утврдимо градиво: српски
литијум је потребан немачкој ауто-индустрији, пошто, природно, немачки литијум
може да штети немачког здрављу, али ако се ископава у Србији, онда не штети
немачком човеку, осим што, евентуално, може да шкоди грађанима Србије.
Зато, колико сутра, на француски
аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, у заједничку мисију (политичког) спасавања
редова Вучића, слећу Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије за енергетику
Марош Шефчович, ради потписивања некаквог „меморандума о разумевању између ЕУ и
Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње
батерија и електричним возилима“.
Као европски комесар за „Зелени
план“, „брат Словак“ Шефчович се, још пре неколико месеци, „излануо“ како се
„уклањају последње правне препреке за трговинско партнерство ЕУ - Србија у вези
са литијумом односно другим критичним сировинама“, али је тада упутио и на потписивање
писма о намерама о стратешком партнерству између ЕУ и Србије о критичним
сировинама и батеријама, што је “представљало важан корак ка стварању одрживог
и конкурентног екосистема е-мобилности у Србији”. То је „писмено“ парафирано
22. септембра 2023, што пада отприлике у дане када су се српска власт и
мејнстрим опозиција, по наређењу Кристофера Хила, договориле да се иде на
експресне изборе до краја године и то – у истом дану, и на локалне београдске и
на ванредне парламентарне!?
Када смо заклали вола због кила
меса...
.
. .
Пендрек ефендија у трећем мандату
(рачунајући и онај у коалицији са жутима, када је успешно хапсио Караџића и
Младића), припретио је Горњонедељичанима и осталим противницима подземне жетве
литијума на пољима Мачве, Јадра и Подриња како – „полиција неће дозволити
нереде, блокаде пруга и путева које помињу противници ископавања литијума“.
Био је то одговор Сави Манојловићу
(„власт ће бити одговорна за било какве сукобе и немире у друштву“), Ћути
Јовановићу („Влада је овим прогласила стање непосредне ратне опасности“),
Маријани Петковић („Влада је управо капитулирала“), Златку Кокановићу („Шолц и
Урсула Фон дер Лајен нису добродошли у Србији“) и осталима који су се дрзнули
да доведу у питању уредбу Владе којом је „пројекат Јадар“ враћен у живот.
Први пендрек Србије, међутим, није
био прецизан да ли се његова претња односи и на дојучерашњу министарку здравља
професорку Даницу Грујичић која је упозорила да приликом доношења одлуке о
отварању рудника литијума „пресудан критеријум мора да буде здравље људи и зато
не може РТ да прави процену утицаја рудника на животну средину, већ то мора да
уради држава“.
.
. .
А шта су, судећи по насловницама и
хедлајновима његових пропагандних оруђа и оружја (погрешно је звати их медијима
масовног обавештавања), постале главне натукнице из Врховниковог пропагандног
штаба, нарочито након атентата на Трампа. Идемо редом:
Брутална медијска хајка на Вучића –
„нигде на свету ништа слично не постоји“.
Негативни медијски (ваљда у оних
неколико антирежимских медија, пошто огромна већина има идолопоклонички однос?)
„третман председника Републике и његове породице“.
Годинама једна група људи које све
заједно окупљају тајкунски медији, ствара климу, тачније медијску припрему, за
атентат на председника Вучића, „зато је он нечастиви, преварант, ратни хушкач,
недостојан, хулиган, без харизме, мафијаш, шеф криминалне групе“...
Због тога су „целу кампању за
децембарске изборе 2023. године, један део опозиције и тајкунски медији
буквално потрошили на обрачун са Вучићем и његовом породицом“.
Наратив опозиције, медија и на
друштвеним мрежама је углавном исти – позива се на директан или индиректан крај
Александра Вучића, „јер је он најгори на свету и јер уништава Србију“, уз
„најстрашније увреде и најмонструозније претњи на рачун председника Вучића“.
„Страшно у свему јесте чињеница да ни
у једном тренутку не постоји глас разума (нејасно: код власти или код
опозиције, или и код једних и код других?) да неке ствари једноставно не смеју
бити прихватљиве“ у дневнополитичкој борби. Управо због тога што не постоји
друштвена осуда таквог понашања, „такви појединци и ти медији се међусобно
надмећу у томе шта ће гнусније написати, изговорити или емитовати о председнику
лично и члановима његове породице“.
Сви (који сви, ваљда сви они који на
дневном нивоу не изражавају јавну подршку председнику и његовој
дневнополитичкој партијској кампањи?) се углавном „праве луди“ када се спомене
ова тема, „нико у томе не види таргетирање и дехуманизацију“.
Циљ такве кампање је „криминализација
и дехуманизација како би се сутра створило оправдање за неку психички лабилну
особу која би председнику Србије покушала да уради исто што је Крукс покушао да
уради Трампу“.
.
. .
Сада је у току фаза кампање
индоктринације за „свети српски минерал“, у којој се све и свашта бесрамно
импутира онима који се противе ископавању литијума по сваку цену (независно од
тога је ли реч о „националним“ или „проевропским“ опцијама), фали још само
„уредба о губљењу националне части“, какву су комунистички „ослободиоци“, 1945,
увели за своје политичке противнике и остале „реакционарне и ретроградне снаге“
које су затекли у „ослобођеној Србији“. Или, можда оне уредбе и акти који су
тим „ослободиоцима“ омогућавали, по кратком поступку, елиминисање „народних
непријатеља“ и „сарадника окупатора“,све према слободном тумачењу ондашњих
узурпатора све три гране власти!
Стављање знака питања на оправданост
експлоатације литијума одмах и по сваку цену, „тумачи“ се као „антисрпска
кампања против јадарита и развоја западне Србије, али и економског процвата
целе наше земље“.
Сутра, то би значило да, „ако си за
Републику Српску“ и „јединство Србије и Српске“, онда не само да мораш да будеш
за ископавање литијума, сад и одмах, у Јадру, него и на Мајевици и Озрену?!
Да много штошта иде у том смеру,
показало је и, управо због опојног мириса (немачког) тамјана, пардон, литијума
који долази од преко Дрине - привремено одустајање Српске од дијалога о
„споразуму о раздруживању“ два ентитета у БиХ,
РС и Федерације. Куриозитета ради, управо док се у Генералној скупштини
УН расправљало о резолуцији о Сребреници, Народна скупштина Српске одбила је
резолуцију којом се тражила забрана рударења литијума у околини Лопара?!
Следећа фаза „суперћелијске кампање“
у Србији могла би да буде Инквизиција. Јер, тренутно, баш они који су, пре него
су, из претходних јата, са задршком од неколико година, прелетели у напредњаке,
они који су клели и, на најбестиднији начин, вређали данашњег Врховника и
његовог претходника екс Екселенцију Николића – баш ти конвертити најбучније
сваку критику ове власти проглашавају за „дехуманизацију и криминализацију“
Врховника лично, покушавајући да од њега направе Трампа и, далеко било, његову
коб „срећног губитника“...
.
. .
Ова власт, на дневном нивоу упућена у
пулс бирачког тела, уплашена је мањком подршке, чак и својих политичких
симпатизера, „пројекту Јадар“. Зато све личи на један велики предреферендумски
монолог за референдум који би био темпиран за тренутак када Вучићева агенција
за истраживање јавног мнења препоручи: Идемо на референдум, јавност је
анестезирана, народ силован у здрав мозак, отпора више нема.
Све личи на ону, назови кампању за
оне прве послератне изборе у Србији који су одржани 11. новембра 1945, пред
које су „ослободиоци“, са предизборних плаката „Народном фронта“, претили
„реакцији“ (а то су сви они који нису подржавали превратом успостављену власт):
„Очистимо нашу земљу од остатак фашизма: корупција, реакција, афере,
шпекулација, црна берза“!
У свом 6. броју, 1.11.1945,
„Демократија“, као једино опозиционо гласило које је излазило у Београду пре
тих избора (већ после седмог броја биће трајно забрањена), објавила је песмицу
„Предизборка“ о изборној симултанци коју су Маршал и „Народни фронт“
одиграли само за себе а, као, „против
себе“: „Немогућа ту је збрка, / само један коњ се трка: / Ко је бржи од зеленка?
/ Сустиже га само - сенка! / То јахачу квари славу, / претече га коњ за главу.
/ Ал' и њему ћар је лепа, / јер је бржи он од – репа.“
Онима којима је филмска уметност
ближа од поезије и сатире, мало подсећање на филм Гаге Антонијевића (да, овог,
данас напредног) „О покојнику све најлепше“, из 1984. Он, поред осталог, прича
о референдуму за изградњу рудника који се, под геслом „Гласајмо за рудник“,
одржава у фиктивном Горњем Јауковцу, и где се гласа убацивањем ораха у „за“ или
у „ћорак“ кутију.
Главни партијски функционер има фикс
идеју да се, у сред те плодне оранице и воћњака, направи рудник, а од сељака -
рудари. А то зато што се он, кад је био мали, играо по околним пећинама и из
њих „излазио гаравих руку“, што би значило да ту има – много угља?!
На дан отварања рудника сељаци су
шајкаче већ заменили рударским шлемовима. Стигао је и дувачки оркестар, народ
је приведен да кличе Титу и партији и другу члану ЦК чија је генијална идеја
била да се рудник ту направи. На крају, излазе сељаци, сада већ рудари, из
рудника и довозе први фургон, а унутра тек неколико комадића угља. Али, нема
везе, члан ЦК је изгурао своје.
.
. .
Дан након обележавања геноцида у
Сребреници председник Србије је одржао једно од бројних „обраћања нацији“ с
намером да појасни на који начин се одиграва „морално сакаћење“ Србије, у коме
учествују неке земље региона, али и светске силе попут САД, али и, више него
симптоматично - Немачка.
Тај „напад на Србију у пет тачака“,
према Врховнику, изгледа овако:
1. Морално сакаћење + вермахтизација
Србије (они у окружењу који су одувек служили искључиво страним интересима,
увек се позивају на међународну подршку јер не желе да разговарају и проблеме
решавају са Србима; историјски ревизионизам у којем је потребно заборавити
Јасеновац, Олују и увек ће се говорити о српској кривици за распад Југославије;
Србија као руски агент се спрема за ратне сукобе, наоружава се, милитаризује и
само је питање тренутка када ће Путин да изда налог његовом потрчку у Србији,
Вучићу; лажно оптуживање Србије да жели рат; недостатак демократије, диктатура
- не би ли се показао један антизападни приступ Србије и не би ли се тражила
подршка Запада за даље акције против Србије.);
2. Економско слабљење Србије (кроз
успоравање европских интеграција Србије; кроз минијатуре као што је обустава
јадарита која се веома лукаво ради);
3. Политичко-медијска агресија
(„Медији - европски, светски, регионални и српски. Код нас можете да чујете да
сам убица, диктатор. Погледајте како функционишу главни медији у Сарајеву,
Подгорици, Загребу, Приштини. Шта год добро да урадите, то мора да се прикрије.
Погледајте, РС донела одлуку да одложи седницу о раздруживању. Јесте приметили
да то нигде није вест?“);
4. Прижељкивање сукоба + интервенција
НАТО (све има за циљ - прижељкивање сукоба и интервенција НАТО, а пошто је
Србија и даље исувише мала, важно је да испровоцирају, да НАТО интервенише.);
5. Крај Србије.
Али, наш Врховник не би био то што
јесте да нема излаз: копаћемо литијум пре свих, и једини у Европи, и тиме
предупредити зле планове за крај Србије!
И онда је Врховник – након те
презентације надолазеће свеопште катастрофе из које Србија може да се, логично,
извуче искључиво на челу с њим - пронашао пут да предупреди све ове опасности
од „моралног сакаћења“ и извесне
катаклизме: понудио је Немачкој која му (нам?) ради о глави да Србија
постане немачки (сутра и целе ЕУ!) рудник литијума!
Као Мојсије што је извукао Јевреје из
египатског ропства. Пошто се претходно Црвено море раздвојило у заливу Акиба, а
Јевреји прошли кроз суво.
А потом се његовом пропагандном
стожеру атентат на Трампа наместио „као поручен“...
.
. .
Цела „суперћелијска“ пролитијумска
пропаганда, паралелно је „пројахала“ с подгревањем приче о „миленијумској“
угрожености живота председника, али и „зајахала на таласу“ властитих
инсинуација да се и њему „исто спрема“ као Трампу.
Првакиња „прислањања“ на Трампов
случај постала је Врховникова Тајница, дојучерашња премијерка која је
(ис)преговарала са РТ, данас залудна спикерка највишег законодавног тела у
земљи која је, због немешања у посао за који је изабрана, аванзовала у самоуког
стручњака за прес клипинг, мониторинг и анализу садржаја медија. Она је позвала
„независне медије“ да виде „какве могу бити последице мржње коју свакодневно
промовишу“, јер је то (покушаји убиства Фица и Трампа) „след исте матрице, матрице
коју ми годинама гледамо у Србији и која се погоршава и постаје све
монструознија“.
Она је такође додала да никада окидач
не повуку они који су инспиратори, „Увек повуку они који су ментално лабилнији,
‘екстремисти’, неснађени, непронађени, са маргина друштва – у својим главама
‘борци за правду’, а они су, ипак, као и сам пиштољ, снајпер, или нешто треће,
само оруђе у рукама свесне ‘елите’ која их свакодневно позива да то ураде,
свакодневно инспирише, свакодневно их заговара“. „Јер шта је лоше у томе да
убијете ‘непоменика’, ‘Хитлера’, ‘шефа организоване криминалне групе’, ‘лобисту
међународних мултинационалних компанија, а против интереса сопствене земље и
народа’, ‘зло’, ‘болесника’, ‘нечастивог’, ‘радиоактивног’, итд, итд“ -
поручила је друга жена Србије која, ево и данас, док је председник у Лондону,
Њега замењује на месту „врховног команданта“.
У одбрану од „таргетовања председника
од стране лажне елите и њених независних медија“, она, дакле, таргетује све оне
који, јасно и гласно, нису за њу, њега и њихове,
Но, не рече Тајница, има ли „шта лоше
у томе да убијете“ оне стотине неподржавалаца режима које свакодневно баш
Тајница, Врховник и њихове пропагандне фаланге разапињу по „зависним медијима“.
И избегну да призна факат да се говор мржње као најубојитије оружје политичке
борбе вратио у Србију управо доласком виделиста на власт, пре 12 година...
Одговорила јој је Мариника Тепић:
"Ма, срам да вас буде. Нама бисте сада да припишете говор мржње, хушкање,
дехуманизацију?! Годинама са највиших државних функција, као и ваш Шеф и СНС
јуришници, говорите да смо олош, говнари, шљам, бедници, протуве, болесници,
лешинари… нацисти, усташке слуге, издајници и страни плаћеници, мрзитељи Србије
и свега српског, Куртијеви извршиоци… Беливукова опозиција, плаћеници мафије.”
.
. .
А кад бисмо, неким случајем, и добили
гарантије, еколошке и друге, па још од Немаца – шта бисмо с њима, осим да их
окачимо мачку о реп?!
Шта су гарантије и ко их издаје, ко
удара мур, ко печатира, ко лупа водени жиг или ко је тај каубој који нас, не
дај Боже, жигоше усијаним гвожђем? Ко нам то и за шта гарантује? Јесмо ли
гаранцијом, па била она и немачка, превентивно заштићени од некакве
потенцијалне епидемије „литијумитиса“?
Има ли Немачка као „Сила гарантије“
властитог (и каквог?) искуства у ископавању литијума без угрожавања животне
средине на својој територији да би могла сада да нешто гарантује нама? Тамо се
тек најављује градња литијумске рафинерије у Битерфелду (исток Немачке), за
прераду литијум хидроксида...
Кад смо већ код међународних
„гаранција“, шта би са „Заједницом српских општина“ која је, према Бриселском
(првом) споразуму, требало да буде формирана до фебруара 2014, а то нам је
„гарантовала“ не само Немачка него и осталих 27 (укључив и Ју-Кеј) земаља ЕУ?
Шта би са „усменим гаранцијама“
НАТО-а, како нам је у више наврата тврдио наш Врховник, да неће бити никакве
војске Косова, а камоли да ће војничка или полицијска чизма из Приштине икада
крочити на север КиМ?
.
. .
У претходној колумни, „Утицај
француских избора на овогодишњи род литијума у Србији“, написао сам да смо у
другом кругу пропаганде за „литијум који нема алтернативу“, што је за врховног
команданта индоктринације сигнал да је, после хомогенизације свог табора, време
за окупљање целе земље, и да се достојанственост, визија, надахнуће, као терен
пристојног прагматизма, напуштају - ради свеопште мобилизације првог, другог и
трећег позива за „утеривање љубави, наде
и вере“ Србима, милом или силом, у литијум као „Свети минерал“.
Запад не само да жмури на гажење људских
и грађанских слобода, права и демократије у Србији, него још и отворено гура и
навија за „стабилократију“, тј. несмењивост ове хиперкооперативне владајуће
коалиције под именом „Покрет за бланко подршку Вучићу било шта о било чему да
одлучи, укључивши и литијум“.
„Босоноге заветнице вечне ћутње“ из
уставно-зауставног суда обавиле су свој посао и могу да рапортирају Врховном
команданту: Задатак је испуњен - право и правда више не постоје!
Бројимо дане до Светог Пантелејмона,
до када је СЕОС Врху Врхова дао рок да усвоји законску забрану геолошких
истраживања и експлоатације литијума и бора. А од „дискусије о литијуму у којој
ће доминирати аргументи, а не празне речи“, коју је Врховник најавио – ни трага
ни гласа. Уместо ње, када је о јадариту реч – политика свршеног чина. А Косово
– шта то беше Косово и Метохија?
(www.pravda.rs, извор: Правда, 18.7.2024)
Нема коментара:
Постави коментар