Svesrpski sabor održan je u subotu i samo neka od pitanja nakon sabora su šta će biti sa devetim januarom i zašto vlast u RS pominje razdruživanje. Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme” da je cilj svega zapravo vraćanje Dejtonskog sporazuma na nultu tačku
Trobojke Srbije i Republike Srpske u subotu bile su na ulicama,
banderama i zgradama. Ispred Hrama Svetog Save bili su mediji, a ljudi gotovo
nigde.
Zvona počinju da zvone, a u tom trenutku pristižu Njegova svetost
Patrijarh srpski g. Porfirije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik. Prisutni su bili visoki predstavnici Republike
Srpske i Srbije sa crkvenim velikodostojnicima.
Počinje moleban, a time i Prvi svesrpski sabor pod nazivom
„Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska”.
Kasnije, na sastanku u Palati Srbije potpisana je, između
ostalog, Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj
budućnosti srpskog naroda. Usvojile su je i Vlada RS i Vlada Srbije, a ona se
sastoji iz 49 tačaka.
„Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. Februar, Dan
državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba
ujedinjeno i zajednički proslavljati. Svesrpski sabor očekuje da Republika
Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu
slavu”, je 29. tačka ove Deklaracije i šta ona zapravo znači?
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević za „Vreme” kaže da, kada govorimo o devetom januaru kao
danu nastanka, on se preklapa sa devetim januarom kao hrišćanskim praznikom
(Sveti Stefan).
„Trebalo je da prođe
15 godina od mirovnog sporazuma u Dejtonu 1995. Godine, pa da se sete kako se
ne može ostvariti Dan nastanka RS zato što pada na hrišćanski praznik. Uz takvo
obrazloženje je Ustavni sud poništio pravo RS da slavi Dan nastanka RS“,
ukazuje Milivojević.
Objašnjava da je
razumeo da će se stvari menjati samo utoliko da će se u RS insistirati na Dan
državnosti na Sretenje, a da će ostati Dan nastanka RS devetog januara. To je
dan kada je proglašena Srpska Republika BiH.
Važnije je šta se
događa u pozadini
Međutim, naš
sagovornik kaže da je bitnije ono što se događa u pozadini, a to je da je
Republika Srpska najavila platformu o razdruživanju.
„Takođe, tu možete
primetiti da se ne pominje nikakvo otcepljenje, što je opet taktika koju je
koristila Slovenija pred raspad SFRJ. Krajem 80-ih godina Slovenija nije
govorila o otcepljenju od Jugoslavije nego razdruživanju. Šta to znači? To
znači da je svako od onih koji bi sada da se razdružuje uneo ponešto u tu neku
zajedničku državu“, navodi Milivojević.
Dodaje da se sa
stanovišta vlasti u RS pominje razdruživanje da se pokaže da je BiH država koja
postoji kao država tri konstitutivna naroda i dva entiteta (jedna je RS, a
druga je Federacija BiH).
„Da li iza toga može
stajati nekakva naznaka potrebe za osamostaljenjem RS u punom kapacitetu?
Mislim da ne. Mislim da se platforma o razdruživanju i sve ovo što je
prethodilo, pa čak i Svesrpski sabor, koristi da bi se poslala poruka američkom
ambasadoru. Činjenica jeste da BiH trenutno upravlja američki ambasador i
takozvani visoki predstavnik koji dolazi iz Nemačke. Da im se pokaže poruka da
zapravo cilj RS nije otcepljenje pošto-poto, odnosno razdruživanje nego
vraćanje Dejtonskog sporazuma na nultu tačku“, objašnjava Cvijetin Milivojević.
Crvena tačka
Ono što je pisalo u
Dejtonskom sporazumu 1995. godine, navodi Milivojević , a visoki predstavnici u
BiH i američka ambasada su čitali drugačije, jeste to da po tom sporazumu
entiteti su imali svoju vojsku, čak i pravo na svoju monetarnu politiku, fiskalnu
politiku, carinu i drugo.
„Dejtonskim
sporazumom je samo spoljna politika faktički nešto što je zajednička politika
državne zajednice BiH. A intervencijama visokih predstavnika za BiH su faktički
entitetima, a pre svega RS, uzete mnoge ingerecnije. Okidač za novu politiku RS
svakako je pretnja visokog predstavnika da će i državna imovina postati imovina
BiH, a ne imovina entiteta kao što je to do sada bilo i prema Dejtonskom
sproazumu jeste“, ukazuje Milivojević.
Dodaje da je
mišljenja da je to zapravo bila crvena tačka zbog koje je priprećeno razdruživanjem,
ali da iza toga ne stoji ni želja da do toga dođe. Već, kaže Milivojević, da se
dođe do vraćanja na Dejtonski sproazum kakav je potpisan u Dejtonu, pa onda u
Parizu u novembru 1995. godine.
Mir, mir, mir niko nije
kriv
Jedna od poruka
Svesrpskog sabora o kojoj je govorio Vučić jeste očuvanje mira. A time
pokazuje, kaže Milivojević, da je kooperativan prema svima i kada želi da
pokaže koliko je kooperativan prema zapadu on stalno govori: „Mir, mir, mir
niko nije kriv“.
„Istovremeno kada mu
neko odavde prigovori i kaže: ’Gospodine Vučiću šta je sa tom zajednicom
srpskih opština na Kosovu?’, on odgovara: ’Šta hoćete, da ratujem protiv
NATO-a’. Nije tvoje da ratuješ, rat nikome nije potreban. Potrebno je da
insistiraš na onome na šta imaš pravo prema Rezoluciji 1244“, navodi
Milivojević.
Dodaje da se Vučić
povremeno zarekne na mir, a povremeno se igra nacionalnog junaka pa kaže: ’Ima
jedna zemlja na brdovitom Balkanu’.
„To da uteši
nacionalne snage u Srbiji, a da uteši zapad on kaže: ’Mir, mir niko nije kriv’.
To je njegova taktika koja se nažalost prihvata u biračkom telu u Srbiji i kod
većine spoljnopolitičkih partnera Srbije kao da insistira na tome, i na istoku
i na zapadu“, zaključuje naš sagovornik.
A biračko telo na Svesrpskom saboru okupilo se na centralnom
događaju na Trgu republike, gde su dolazili u grupama sa zastavama u rukama. Na
Trgu štandovi sa vodom, smokijem, štapićima i majicama sa slikom srpske
zastave.
Ljudi su međusobno, jedni drugima dovikivali gde mogu uzeti
majicu. Tako spremni, uz pesmu „Veseli se srpski rode“ dočekani su folklorni
ansambli i centralni događaj sabora mogao je da počne. (www.vreme.com, Milica
Srejić, 11.6.2024)
Нема коментара:
Постави коментар