Nikolićev zlatni padobran: Građani i dalje plaćaju to što se bivši predsednik povukao iz visoke politike

Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, od kada se iz političkog života povukao u državnu vilu na Dedinju, retko staje ispred objektiva kamera i fotoaparata. Postoje tri izuzetka: ako u Srbiju dolazi ruski predsednik Vladimir Putin ili njegov kolega Si Đinping, te ako se u Areni održava završna konvencija stranke koju je napravio.

U prva dva slučaja Nikolić nastupa kao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Kinom. U trećem, kao ostareli roditelj deteta koje je „poraslo, osamostalilo se“, ali i potpuno zaboravilo na njega. Svog oca dete se seti jedino kada organizuje velika porodična okupljanja pa ga pozove, onako, reda radi. Ali to ne znači da ga je ostavilo da svoju političku starost provodi u oskudici. Naprotiv!

Kako su se odavno navršile tri godine od isteka predsedničkog mandata, Nikolić više nije u obavezi da dostavlja podatke o svojoj imovini. Takođe, ne mora da se pravda ni Agenciji za sprečavanje korupcije, jer je, po tumačenju zakona, Savet za saradnju sa Rusijom i Kinom, na čijem je čelu, koordinaciono telo, a ne organ javne vlasti.

A novac koji država troši na Nikolića i njegov „zlatni padobran“, koji je isposlovao u zamenu za povlačenje bez talasanja, svakako nije mali.

Košta, a ne isplati se

Samo održavanje vile u kojoj od 2012. godine Nikolić živi, prema podacima iz 2018. godine, koštalo je oko 400.000 dinara na mesečnom nivou. Takođe, tokom 2022. godine Tomislav Nikolić još jednom je postavljen za predsednika pomenutog saveta. Do danas nije poznato kolika je Nikolićeva plata, niti dohodak njegovih saradnika, ali se zna da je budžet Kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom, koja radi u okviru Saveta, za 2023. godinu iznosio 40,4 miliona dinara. Kažemo „radi“. A šta kancelarija zaista radi? Kada se na njenom zvaničnom sajtu pogledaju aktuelnosti, prva zvanična aktivnost kancelarije za prošlu godinu zabeležena je tek krajem jula 2023. Tada je Tomislav Nikolić primio odlazeću ambasadorku Kine Čen Bo u oproštajnu posetu. Tri meseca kasnije dočekao je novoimenovanog ambasadora Li Minga. Idemo dalje. Bivši ministar spoljnih poslova i Nikolićev saradnik Ivan Mrkić, kao član Saveta, u novembru je putovao u Peking da bi se obratio na simpozijumu „Saradnja centralne i istočne Evrope sa Kinom“. To bi bilo sve za 2023. godinu, bar prema sajtu – cele tri aktivnosti za onih 40,4 miliona dinara.

Nikolić je, kako su preneli mediji, 17. maja u jutarnjim časovima, na uglu Kneza Miloša i Birčaninove ulice u Beogradu, imao saobraćajnu nezgodu kada se njegov službeni „audi A8“ sudario sa „fijatom 500“. Na sreću niko nije povređen, a Nikolić je prebačen u drugo vozilo koje je došlo po njega i odvezen je sa mesta udesa. I eto još jednog pitanja koje se nameće. Prema Zakonu o predsedniku, Nikolić je imao pravo na službenog vozača u periodu dok mu je trajao mandat. Ne samo što je taj period istekao, nego je on to pravo mogao da koristi samo onda kada to od njega iziskuju obaveze u svojstvu bivšeg predsednika Republike. Dalje, ako Savet nije organ javne vlasti, onda Tomislav Nikolić nije javni funkcioner. I po kom osnovu onda Nikolić ima službeni automobil i vozača (osim ako nije u pitanju stranačko vozilo)?

Neko će reći – „nije Toma jedini“. Da je jedini, pa ni po jada. Puna je Srbija „većih“ i „manjih“ Toma, sa brojnijim i skromnijim prohtevima. Srpskim džadama preko pune i duple pune linije, sa blinkerima ili sva četiri migavca, jure službeni „audiji“ i „škode“. U njima se voze poznati i manje znani pripadnici privilegovane manjine. Karte za avione kojima lete, dnevnice od kojih se kupuju toaletne vode, gorivo za „audije“ i male i velike servise za „škode“ plaćamo mi. A sve je počelo 2008. godine kada je jednom čoveku dosadilo da na mestu večitog zamenika predsednika SRS večito gubi na izborima. Ljudi zaboravljaju: da Tomislav Nikolić nije skinuo bedž sa likom Vojislava Šešelja sa revera, cela jedna epoha moderne istorije koju i dalje živimo, verovatno bi izgledala potpuno drugačije.

Dunav, Morava, Vardar

Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je sinekura Tomislava Nikolića plod njegovog dogovora sa Aleksandrom Vučićem iz februara 2017. godine, pre izbora. On navodi da je pre toga Nikolić najavio kandidaturu za drugi mandat, da bi potom usledio pritisak od medija pod Vučićevom kontrolom, a onda od samog Vučića, da Nikolić prizna da nije dorastao funkciji predsednika.

„Plod tog dogovora, odnosno odustajanja Nikolića od kandidature, jeste sinekura koju je dobio. Mislim da je ona u međuvremenu i legalizovana. Ovde je kapacitet te sinekure očigledno pojačan, da bi se odobrovoljio Tomislav Nikolić. Sa druge strane, Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom je formirana, ona je zakonska kategorija, institucija… U tom smislu je i taj drugi deo zahteva Nikolića, da se potpuno ne povuče iz političke javnosti, na neki način ispoštovan. Dakle, ona košta puno, koliki su efekti ne znam, ali sam primetio da se na zvaničnim susretima sa predstavnicima Kine ili Rusije, jedino Nikolić pojavljuje”, kaže Milivojević.

Kada je reč o saradnji sa Kinom, Milivojević kaže da ne treba zaboraviti da je Nikolić u vreme svog mandata kandidovao izgradnju plovnog puta koji bi povezao luku Solun u Egejskom moru, preko Vardara, Morave i Dunava, što je trebalo da bude „vodeni put svile”.

„Većini javnosti je to ovde izgledalo kao dobra šala, mada taj naoko megalomanski projekat nije ništa više smešan od, recimo, projekta izvoza pilećih nožica i svinjskih papaka u Kinu, a zauzvrat uvoza letećih automobila”, ističe Milivojević.

Nepristojna ponuda

Politikolog Duško Radosavljević smatra da je Tomislav Nikolić svojevremeno dobio ponudu koju nije mogao da odbije, da ne bi morali da ga provlače kroz živo blato srpske politike, te da je on na taj način pacifikovan. On podseća da Srbija ima Zakon o predsedniku koji reguliše koje privilegije on ima kada ode sa vlasti, kao sa neke vrhunske političke funkcije, što je u redu.

 „Sporno jeste kada se reprezentativna vila da čoveku koji ne obavlja nikakvu funkciju. Da li direktoru Radio-televizije Srbije Draganu Bujoševiću treba ostaviti ceo sprat RTS-a ako ikada ode u penziju?”, pravi poređenje Radosavljević.

On kaže da je veliki broj ljudi 2012. godine ukazao poverenje Srpskoj naprednoj stranci baš zbog toga što su mislili da će oni biti borci protiv korupcije. Na tom tragu, Radosavljević pita nije li ovo vrhunska korupcija?!

„Koliki je obraz u nekoga ko je bio predsednik Republike Srbije da živi na mestu, u prostoru koji nikako ne zaslužuje? Sve ovo o čemu pričamo je više pitanje za gospodina Nikolića. Drugo pitanje za konferenciju za štampu: gospodine predsedniče Srbije, u liku Aleksandra Vučića, dokle ćete društveno-političkog parazita da trpite u reprezentativnom zdanju?”, ističe Radosavljević, koji Savet poredi sa institucijom iz stripa Alan Ford, po imenu „ministarstvo ruda i gubljenja vremena”.

Toma i sin u minusu u biznisu sa rakijom

Bivši predsednik je, kako pišu mediji, po svemu sudeći, na temelju svog imidža „čoveka iz naroda koji peče rakiju“, izašao na tržište sa svojim brendom žestokog alkoholnog pića, koji u narodu nazivaju „tomovača“. Preduzeće „Nikolić“ d.o.o. osnovano je u predsednikovoj rodnoj Bajčetini. Tomislav Nikolić je vlasnik preduzeća, a njegov sin Radomir Nikolić direktor. Prema pisanju medija, ukupni prihodi preduzeća u 2022. godini su bili 3.230.000 miliona dinara, što je znatno više od godine pre toga kada su prihodovali svega 1.486.000 miliona. Mada je obe godine firma završila sa gubicima, izgleda da je Nikolićima ipak krenulo jer je gubitak 2022. godine bio 194.000 dinara, dok su godinu dana ranije bili u minusu malo više od pola miliona dinara.

Uspon i pad Tome Nikolića

Jedan od aduta Tomislava Nikolića u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, sada davne 2012. godine, bilo je obećanje da će, ukoliko bude izabran, podneti ostavku na mesto predsednika SNS-a. Što je rekao, Nikolić je i učinio. Zaplakao je u Sava centru, stranku predao u ruke Aleksandru Vučiću i time, vreme će pokazati, izgubio svaki uticaj u partiji koja danas ima više članova od nekadašnjeg Saveza komunista. Izgubio je moć i uticaj koji je godinama u opoziciji, sa bedžom na reveru i bez njega, toliko priželjkivao. Čuje se to na tonskom zapisu sednice Centralne otadžbinske uprave SRS iz 12. septembra 2008. godine, koji je objavljen u dokumentarcu „SNS: Početak“.

„Da sam malo stariji, ne bih se više bavio politikom. Ja para imam dovoljno za ceo život. Ako vi mislite da smo nešto uspeli sa 18 godina bavljenja politikom u opoziciji... I da niko neće sa nama i da nikad nećemo biti na vlasti... I da nikada nijednog prijatelja nećete moći ni da zaposlite ni da lečite dok ne pitate ove druge koji su na vlasti. Je l’ to smisao bavljenja politikom?“, rekao je Nikolić i pocepao radikale.

Istina je ono što su primetili analitičari koji se vrzmaju po televizijama u vreme doručka: iako je to malo ko očekivao od bivšeg radikala, Nikolić je jedini predsednik od demokratskih promena naovamo koji nije izlazio izvan ovlašćenja koja ima predsednik Republike. Putovao je po svetu na sahrane stranih lidera, primao akreditive od ambasadora, tri puta ljubio hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, citirao Tarabiće, a radnici Zavoda na Topčideru jedva su postizali da iskuju dovoljno ordenja i medalja.

Sve što je lepo, ma koliko god da je trajalo, za onoga koji je osetio blagodet trajalo je kratko. Približavali su se predsednički izbori u aprilu 2017. godine. Oni koji su se predstavljali za opoziciju, okupili su se oko zajedničkog kandidata, nestranačke ličnosti: bivšeg zaštitnika građana Saše Jankovića. Tomislav Nikolić želeo je da se kandiduje za novi mandat, siguran u svoju pobedu. Ali u stranci koju je otkinuo od radikala, postavio na noge pa onda na vlast, nisu mislili isto. Vrh stranke, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, smatrao je da je on, kao aktuelni premijer, mnogo jači kandidat. Nikolić nije odustajao. Slao je poruke da će odluku o kandidaturi saopštiti do Božića, da je Srbiji potreban predsednik poput njega, da će razgovarati sa Vučićem...

I taman kada su neki pomislili da će se Nikolić kandidovati i rasturiti jedinstvo među naprednjacima, Toma je saopštio: jedino je izvesno da će Vučić biti predsednik Srbije. Gostujući na RTS-u, Nikolić je pomenuo da je jedan od predloga bio da se vrati na čelo stranke i dobije mandat za sastav Vlade, te da će se o tome razgovarati. Jedino što je dobio je državna vila da u njoj živi koliko god hoće i sinekura za njega i mali broj bliskih saradnika koji mu je ostao lojalan. Mali problem leži u tome što te, ne tako sitne privilegije u zamenu za njegovo ćutanje već sedam godina plaćaju građani Srbije. I ko zna još koliko će ih plaćati.

Toma i sin u minusu u biznisu sa rakijom

Bivši predsednik je, kako pišu mediji, po svemu sudeći, na temelju svog imidža „čoveka iz naroda koji peče rakiju“, izašao na tržište sa svojim brendom žestokog alkoholnog pića, koji u narodu nazivaju „tomovača“. Preduzeće „Nikolić“ d.o.o. osnovano je u predsednikovoj rodnoj Bajčetini. Tomislav Nikolić je vlasnik preduzeća, a njegov sin Radomir Nikolić direktor. Prema pisanju medija, ukupni prihodi preduzeća u 2022. godini su bili 3.230.000 miliona dinara, što je znatno više od godine pre toga kada su prihodovali svega 1.486.000 miliona. Mada je obe godine firma završila sa gubicima, izgleda da je Nikolićima ipak krenulo jer je gubitak 2022. godine bio 194.000 dinara, dok su godinu dana ranije bili u minusu malo više od pola miliona dinara. (www.nin.co.rs, NIN, Miloš Miljković, 5.6.2024)