Beograd, 29. juna – Zalažem se za pravi društveni dijalog po pitanju Rio Tinta i tzv. iskopavanja litijuma u dolini Jadra, a ne ovakav kome svedočimo, i u kome su najviši državni zvaničnici otvoreni promoteri i lobisti jedne strane, multinacionalne i privatne kompanije, ističe u razgovoru za “Simptom” politikolog Cvijetin Milivojević, te napominje da u takvom nazovidijalogu nema ni reči o pravoj ugroženosti životne sredine, benefitima ili ne itd.
“Trenutno je
situacija da su u tzv. dijalogu prisutni stručnjaci, koji su istovremeno i
nemeštenici, tj. ljudi koji u ime Rio Tinta rade razne studije, o ugroženosti
životne sredine, izvodljivosti projekta… Takođe, protiv sam ovakve vrste
dijaloga, treba li nam litijum ili ne. Zašto? Zato što je donet zakon da nam
litijum ne treba; šta su rekli zvaničnici, predsednik države i tadašnja
premijerka – da nikada u Srbiji nećemo iskopavati litijum dok Nemačka, koja
tvrdi da će tek kad dođe do najviših bezbednosnih standarda ući u iskopavanje
litijuma, ne uđe u taj proces, a mi vidimo da Nemačka nije ni blizu početka
iskopavanja litijuma. Istovremeno, naš predsednik Republike i državna
propadanda okreću list i sad kažu da je nama Nemačka garant nekakvog
iskopavanja litijuma!?” čudi se Milivojević pa dodaje “ako je to tačno i ako je
Nemačka garant, hajde da vidimo jedan primer, slučaj i studiju gde to Nemačka
iskopava litijum i sa kakvim bezbednosnim garancijama?!”.
Kaže da je tek nakon
toga moguće otvoriti svedruštveni dijalog o litijumu dok je, kako navodi, sa
ovakvim manjkom informacija koje javnost ima i “medijskom torturom koju po
nalogu državne propagande vrše najvažniji mediji”, svaki dijalog “čista farsa”.
Sinoć je u Loznici održan prvi, izuzetno posećen protest u
organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) protiv Rio Tinta,
tačnije protiv namere te kompanije da oživi projekat “Jadar” i uz rudnik
započne iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar, kome je prisustvovala gotovo
čitava, posve posvađana opozicija (od najdesnijih Pokreta Živim za Srbiju
Jovane Stojković i pokreta MI prof. Branimira Nestorovića, preko Dveri, Narodne
stranke, Novog DSS-a, DS-a, SRCE-a, SSP-a, do najlevljih ZLF-a i grupacije
Zajedno).
Upitan o tzv. Frontu
za odbranu Srbije, koji je najavljen kao opozicioni odgovor obnovljenim
težnjama za otvaranje rudnika Rio Tinta, Milivojević kaže kako smatra da to
nije dobro i da bi opozicija, svakako, trebalo da podrži taj front ako ga
naprave sami građani, “odnosno pravi ekološki aktivisti i oni koje taj problem
dotiče direktno”.
“Imamo izjavu
Aleksandra Jovanovića Ćute koji je ‘reterirao’ i složio se da ako neko treba da
organizuje ‘bunu protiv litijuma’ to je SEOS, a ne političke stranke. Jer, čega
se naša nejaka opozicija dohvati, po pravilu bude izgubljeno. Opozicija ima
obavezu da podrži sve te akcije, pojavljuje se kao juče, ali oni juče nisu bili
u epicentru zbivanja već među posmatračima, slušaocima, a govorili su ljudi
koji se i životom svojim bore protiv zagađenja svoje životne sredine i koji su
rešili tu da ostanu uprkos svim opasnostima”, ističe sagovornik portala.
Za njega je važna
stavka juče viđena “jedan zahtev vrlo konkretan i oročen”.
“To je dobro i
pokazuje da nije bilo “pisaca, sastavljača zahteva, iz više ruku”. Tamo se
kaže: ‘imate 40 dana vremena da pronađete 38.000 izgubljenih potpisa za narodnu
inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora. 41. dan ako ne nađete… idemo
dalje’. Ako postoji i trag od pravne države, za 40 dana je obaveza da se nađe
tih 38.000 potpisa građana koji su svojim imenom i prezimenom, identifikacionim
podacima podržali narodnu inicijativu. I svako onaj ko se na takav zahtev
ogluši ili ga opstruiše – da se pronađe posle dve godine nešto što je
izgubljeno ili bude kriv što je to nestalo, biće krivično odgovaran. To je
dobar put”, napomenuo je Milivojević.
On primećuje kako je
“simptomatično da se, pogotovo od 2. juna naovamo, kada su završeni lokalni
izbori u Srbiji, pojavljuju najviši državni funkcioneri, kao direktni promoteri
i lobisti, celodnevno prisutni u “režimskim medijima” da bi se promovisao
projekat jedne strane privatne kompanije”.
“Kao državni
funkcioneri Republike Srbije oni ne smeju biti promoteri interesa strane
privatne kompanije, i to je pitanje za istražne organe u zemlji, da ne ulazim u
detalje kakva je to kompanija i šta je ona ostavila iza sebe tamo gde je ušla u
eksploataciju ruda, od Madagaskara, Čilea itd. ‘Za čije babe zdravlje’ najviši
državni funkcioneri to rade?” pita se Milivojević te dodaje da se predsednica
Skupštine, Ana Brnabić ističe i pojavljuje kao jedan od tih “direktnih
promotera”, pitajući i “da li je Narodna skupština usvojila nekakav zaključak
pa da je ona ovlašćena da bude promoter jedne privatne kompanije?”.
“Ako jeste, povlačim
svoje primedbe. I tu nije samo Brnabićeva, to radi ona, ali i drugih barem
četvoro, petoro ministara, kao i čitava upregnuta državna propaganda, tzv.
analitičari opšte prakse koji se, izuzetno dobro, razumeju u sve: Kosovo,
fudbal, litijum”, zaključuje ironično Milivojević, uz naglasak da je reč o
agendi Rio Tinta i “natuknicama koje stižu iz Rio Tinta”. (www.simptom.rs, portal Simptom/M. M,
29.6.2024)
Нема коментара:
Постави коментар