Srbija: Izbori za studentske parlamente i odsjaj visoke politike

Iznošenje kutija sa glasovima, blokada glasanja, ubacivanje glasačkih listića i šamari.

Ovo nisu slike sa biračkog mesta za lokalne ili parlamentarne izbore u Srbiji, već sa drugog kruga glasanja za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su prekinuti pošto su zbog koškanja reagovali i policija i hitna pomoć.

Na izborima je učestvovala samo lista Savez studenata, zbog čega je neformalna grupa Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) blokirala glasanje.

Savez studenata predvodi Ivana Macak, predsednica Studentskog parlamenta i prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima u Novom Sadu.

Ona je bila i među studentima koji su tražili smenu profesora Dinka Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje u montiranom video snimku, što su zdušno kritikovali i predstavnici vlasti u Srbiji iz redova naprednjaka.

Ovo prožimanje visoke politike i glasanja na kojima bi trebalo da se biraju predstavnici koji će se boriti za niže školarine, bolju hranu u menzama i viši kvalitet obrazovanja deo je šireg problema u društvu, ocenjuje marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević.

„Jedna od karakteristika tehnologije upravljanja ove vlasti je to da pokušava da vlada na svim nivoima, u svim organizacijama, po horizontali i vertikali.

„Naprednjaci ništa ne prepuštaju slučaju, te je postalo pravilo da lokalni izbori budu pod okriljem pokrajinskih, parlamentarnih ili predsedničkih, samo da bi se glasalo za ime predsednika Aleksandra Vučića", kaže Milivojević za BBC na srpskom.

To on vidi i u žustroj borbi SNS za savete mesnih zajednica kao da je „smak sveta", ali i u neformalnom postavljanju čelnika u fudbalskim i košarkaškim klubovima Zvezdi, Partizanu, sportskim savezima ili u nevladinom sektoru.

„Zagađivači iz vrha vlasti namerno žele da svaku temu zagade visokom politikom, a onda one koji su kritičari i opozicija, po pravilu, predstave kao rušitelje institucija ili države, na šta se opozicija upeca", ističe Milivojević.

Kroz tu vizuru gleda i na dešavanja na fakultetima, gde se ne samo obrazuju, već i pripremaju novi birači.

Šta se dešavalo u Novom Sadu?

Predstavnici studentske organizacije STAV blokirali su u utorak glasanje na fakultetu, jer po pravilniku, da bi se kandidovali, moraju da prikupe podršku 10 odsto - oko 500 studenata, koji će popuniti obrasce, dati indekse na uvid i to sve overiti za pet radnih dana.

To je „fizički nemoguće", kaže Lazar Dinić iz ove organizacije.

U zategnutoj atmosferi, došlo je i do fizičkih obračuna: kada je izneta kutija sa glasovima, Dinića je ošamario jedan od članova izborne komisije i član SNS Aleksandar Gajić, prenose mediji.

Udarena je i Ivana Macak, koja nije bila dostupna za razgovor, a na njen broj se javila žena koja se predstavila kao njena majka i poručila da „nemaju komentar".

I iz dekanata Filozofskog fakulteta su za BBC na srpskom rekli da ne mogu da komentarišu izbore za studentski parlament i da je najbolje razgovarati sa studentima.

„Sve je počelo kada su blokadama fakulteta zbog profesora Gruhonjića, kada su oni (Macak i ostali) pričali u ime svih, predstavljajući se kao predstavnici studenata.

„A većina tih ljudi je politički aktivna na raznim listama", kaže Dinić.

Šta je bilo na FPN-u u Beogradu?

Mesec dana ranije, bili su burni i izbori za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Pavle Cicvarić, student FPN-a i jedan od lidera studenata tokom protesta 2023, smatra da je to sve lančana reakcija od prošle godine, kada su učestvovali u protestima posle nasilja i organizovali blokade ulica.

„Sad je manje pažnja na samim ulicama, jer protesti više ne postoje, te su ekipe studenata otišle svaka na svoju stranu", kaže Cicvarić.

On je zbog govora na antivladinim protestima došao na udar zvaničnika iz redova Srpske napredne stranke.

Na izborima na FPN-u, početkom aprila su učestvovale dve koalicije - uslovno rečeno vladajuća, jer je prethodne dve godine bila jedina u parlamentu i druga, konkurentska, koju je podržao Cicvarić i koja je odnela pobedu.

„To je bio slučaj na velikom broju fakulteta: da na izborima učestvuje samo po jedna lista, što nema veze s demokratijom.

„Kad se tome doda da mi studiramo Fakultet političkih nauka, zapitamo se kako nas uče o demokratiji i pluralizmu, a ne umemo to da sprovedemo u našoj 'životnoj sredini'", kaže Cicvarić.

Iako su mediji njihove protivnike u toj političkoj trci nazivali „mali SNS", Cicvarić dodaje da je to teško tvrditi bez dokaza, ali da je postojao sličan obrazac ponašanja prema neistomišljenicima.

„Način kako se vodi, odnosno ne vodi dijalog, i kako se ophodi prema neistomišljenicima, ista retorika postoji i na fakultetu, čuli smo sve one čuvene etikete 'domaći izdajnik i strani plaćenik'", ističe Cicvarić.

Lazar Dinić ukazuje i na drugi problem: u prošlom izbornom ciklusu na njihovom fakultetu, izbori su se ponavljali pet puta, jer nije bilo dovoljne izlaznosti, a kolege nisu motivisane da glasaju.

„Studenti generalno ne znaju da se to dešava, evo sad prvi put vidimo da se preko našeg Instagrama informišu, a jako je bitno ko će da te predstavlja i reaguje na poskupljenje školarina, plaćanja ispita ili uslove u menzi", kaže novosadski student četvrte godine na smeru kulturologija.

Studentske organizacije nemaju presudan uticaj na upravljanje fakultetima, ali učestvuju u nekim organima uprave.

„Nažalost, tu ima puno politike s obe strane, i ovi koji su bliži nekim opozicionim opcijama, i ovi koji se ponašaju kao mačevi odbrane vlasti", kaže Cvijetin Milivojević.

Nije nova pojava

Nije retko da se politika preslikava na studentska zbivanja na Balkanu.

Tako je bilo i u vreme kada su dvadesetih godina 20. veka jugoslovenski komunisti između dva svetska rata tražili bolje uslove za studiranje ili 1968. kada su protestovali zbog sve većih socijalnih razlika i raskošnog života crvene buržoazije, oličene u komunističkim liderima.

Nekada su bili i nacionalno obojeni, poput protesta Albanaca 1981. kada su velike demonstracije na kojima je traženo da tadašnja autonomna pokrajina Kosovo postane republika - započele u menzi, a zatim nasilno ugušene.

Dan kada je Srbija bila na ivici građanskog rata

I posle raspada Jugoslavije, tokom 1996. i 1997. usled krađe lokalnih izbora u vreme vlasti Slobodana Miloševića, na antirežimskim protestima u Beogradu su masovno učestvovali studenti.

Tada je svaka stranka opozicije formirala sopstvene studentske klubove, a vlast je pojačavala prisustvo svojih pristalica, podseća Milivojević.

„Posle 5. oktobra i promene vlasti, studenti su se više bavili studentskim pravima, menzama, domovima, a onda se posle 2012. i pokušaja ove vlasti da direktno stranački upravlja školama u ovoj zemlji, stvorio kontrapunkt, poput pokreta 1 od 5 miliona", dodaje Milivojević.

Ipak, takvim preplitanjem se, kaže, „mešaju babe i žabe", jer bi među studentima trebalo da se biraju predstavnici od kojih će svi imati koristi, bez obzira na političku opciju. (www.bbc.com, RAdio BBC na rpskom, portal, Nataša Anđelković, 22.5.2024)