Politikolog Cvijetin Milivojević u podkastu NIN-a govori o političkoj krizi posle izbora u Srbiji, zašto je Aleksandru Vučiću potreban Pokret za državu i narod, šta mora da uradi opozicija pred nove izbore i gde greši, kakav je odnos predsednika prema novinarima i javnosti, kakva je medijska scena u Srbiji... (www.nin.rs, nedeljnik NIN, podkast NIN-a "Ni crno ni belo", Svetlana Janićijević, 26.2.2024)
https://www.youtube.com/watch?v=a50SowJ3oW8
Milivojević
za NIN: Vlast se plaši reakcija Zapada iako izigravaju da su hrabri i da ih to
ne zanima
Ide se na nove izbore u Beogradu, ja sam već 17. decembra
uveče rekao da očekujem ponovljene izbore. Naravno, ne očekujem da oni budu
poništeni jer to nijedna vlast sebi ne bi dozvolila. Pogotovo ne očekujem da
vlast koja je dobila ozbiljnu podršku na republičkom nivou prizna da je, ne daj
bože, pokrala izbore u Beogradu, kaže u podkastu NIN-a, politikolog Cvijetin
Milivojević.
Šta je u pozadini
odlaganja konstitutivne sednice Skupštine Beograda, priprema kompromisa zbog
evopskih institucija ili čekanje Nestorovića?
Ova teza o izbornim neregularnostima je nešto što je zapravo
izlazna priča. Svaki drugi smer kojim bi vlast eventualno krenula, značio bi
novi prst u oko tzv. međunarodnoj zajednici. Imate već crno na belo Rezoluciju
Evropskog parlamenta. Na svu sreću, tu nema ni zahteva za uvođenje sankcija
Rusiji niti ima zahteva za priznanje Kosova, što je korektno sa strane tih koji
su glasali, a glasali su gotovo svi, pa čak i prirodni saveznici SNS-a. Među
tih 25 tačaka postoji i jedna koja je vrlo eksplicitna, govori se isključivo o
beogradskim izborima. Dakle, ne traže od ove vlasti da poništi i republičke
izbore, iako imate inicijativu naše opozicije prema Ustavnom sudu za ocenu
regularnosti i republičkih izbora. I onda, kad imate s jedne strane
maksimalistički zahtev - da se ponište svi izbori, a s druge strane imate stav
vlasti - da su izbori bili najslobodniji u istoriji, onda je neki kompromis
ponavljanje beogradskih izbora i mislim da je to vrlo elegantno.
Ja sam se zgrozio kad sam čuo izjavu Aleksandra Šapića,
trenutno prinudnog upravnika Beograda, koji dva puta kaže da su oni dali šansu
profesoru Nestoroviću da dobro razmisli šta će da uradi. Ja to mogu da čitam
jedino kao neku vrstu, daleko bilo, pretnje čoveku koji ima 70 godina, profesor
je Medicinskog fakulteta, jedan od najboljih pulmologa na ovim prostorima. Šta
ja mislim o Nestorovićevim političkim stavovima to nema veze, ali ako je već
rekao da neće podržati ni vlast ni opoziciju, šta tu imate da mu dajete
vremena. Nije on maloletno dete pa da mu kažete „ajde razmisli još jednom pa
ako ne bude, biće batina“. To je zaista neverovatno, ja se nadam da je to neki
incident, da to nije kolektivna misao SNS-a. Iako vidim da se neke stvari
požuruju, odjedanput otpočinju konsultacije oko formiranja nove vlade, to je
tih dodatnih sedam dana kad se može u paketu, na primer, ponuditi toj
Nestorovićevoj opciji, još nešto.
Deo javnosti veruje
da Nestorović zapravo sve radi u nekakvom dogovoru sa Aleksandrom Vučićem?
Ja bih malo obrnuo stvar. To govore ljudi uglavnom iz tog
ekstremnog dela opozicije, jer znate, kao što imate ekstremne nacionaliste,
imate i ekstremne građaniste, ekstremne evrofanatike, itd. Oni u svemu što nije
na njihovoj strani vide crno, nekakvu zaveru protiv evropskih vrednosti. Nešto
što ja mislim da niko ne može da ospori - svi glasovi koje je dobio Nestorović
i njegova grupa, a to je 6 posto u Beogradu odnosno 4,5 na republičkom nivou, su glasovi
opozicionih birača, tj. birača koji nisu hteli da glasaju ni za jednu od dve
vladajuće koalicije, ni onu oko SNS-a, ni onu oko SPS-a, to je vrlo jasna
stvar.
Nestorović je pre ovih izbora rekao nešto što je, ako se
drži principa i reči, korektno prema tim biračima, rekao je da neće podržati
vlast ali ni taj deo opozicije, Srbiju protiv nasilja. Prema tome, svaki pokušaj
da ta grupa uđe na jednu ili na drugu stranu bi zaista bila izdaja volje
birača. A kad me to pitate reći ću vam da mislim da je opoziciji bilo mnogo
mudrije da je pokušala da nagovori Nestorovića da podrži njih pa da zajedno
formiraju vlast, da toj grupi ponudi ako treba i mesto gradonačelnika ili šta
već, a ne da u startu kaže, on je Vučićev trojanski konj i da ga time čak
dovede u situaciju da možda iz inata razmisli da podrži tu vlast u Beogradu.
Ali ne kaže to samo
opozicija za Nestorovića, njegovo iznenadno uključivanje u izbornu trku, bez
neke aktivne politike pre toga, tako je tumačio i veliki broj analitičira?
Pamtim kad je Nestorović bio aktivista SPO-a na početku
uvođenja višestranačja u Srbiji, početkom 90-ih. Dakle, čovek je imao
političkih ambicija, kažu neki da je bio čak blizak i DS-u i SPS-u, itd. To je
na jednoj strani, a drugo, vidite to je sada skup staraca, antički ideal
demokratije, kad se politikom bave ljudi koji su se već ostvarili na nekom
drugom polju u karijeri i ne treba im politika kao prečica da bi ostvarili moć,
uzeli sinekure, beneficije, ono što im ne pripada. Ja se ne slažem sa njihovim
političkim stavovima, sa njihovim pogledima na to da li smo mi Marsovci ili šta
smo, sa njihovim radikalnim antivakserizmom itd, ali svi oni su nešto uradili u
životu, imaju ozbiljne godine, nisu ušli tu da bi na brzu ruku nešto zaradili.
Možda pomažu Vučiću
samo kao prijatelji?
Legitimno je da vi imate i konstruktivnu opoziciju. Ali
svaka opozicija, i ona koja sebe zove pravom opozicijom i oni koji sebe zovu
konstruktivnom, pa čak i oni koji su satelitska opozicija, imaju na to pravo,
pa neka građani prepoznaju jesu li oni instant lista. Oni meni deluju kao
konstruktivna opozicija, pri čemu mi takođe nije simpatično to što se
izjašnjavaju kao neki ultranacionalisti a istovremeno ne kritikuju čoveka koji
vodi sve pregovore o Kosovu, a to je predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Nisam na tu temu čuo njihovu kritiku na njegov račun, ali ni na neke druge
teme. E sad, verovatno su shvatili da, ako idu direktno na Vučića, da ih onda
neće biti ni na toj televiziji Hepi na kojoj su se oni afirmisali kao ljudi
koji navijaju za Rusiju u rusko-ukrajinskom sukobu. U slučaju da uđu u vlast sa
naprednjacima završili su svoju političku igranku.
Da li je još pre
izbora bio plan da Zavetnici uđu u vlast s naprednjacima i da zato nije bilo
ujedinjenja te tzv. nacionalne opozicije?
Vučićeva opsesija nacionalnom opozicijom nije upitna, jer su
njegovi glasači nacionalno orijentisani,
80 posto glasačkog tela SNS-a su izrazito nacionalno orijentisani. Oni u Vučiću
vide najvećeg Srbina koga je majka rodila za 200 godina unazad, od Karađorđa na
ovamo. I to je tako, tamo nema građanski orijentisanih birača. Vučića zato pred
svake izbore upravo plaši taj nacionalni deo opozicije, lako će on da se
obračuna sa ovim drugim, što bi on rekao, izdajnicima. On pred svake izbore
pokušava da zamuti vodu i to je očigledno njegov posao. Za sad izgleda da su
Zavetnici glavni krivci što nije bilo ujedinjenja, ja nisam siguran da su oni
jedini krivci, postoji verovatno još neko u toj grupaciji koji se radovao
neujedinjenju.
Ali, osnovni problem je nešto drugo. Nije Vučić tek tako
zakazao istovremeno lokalne, beogradske i parlamentarne izbore, on je to uradio
na zahtev građanskog dela opozicije i nekih nacionalnih opozicionih stranaka. A
taj genijalni plan o istovremenim lokalnim i parlamentarnim izborima mislim da
nije smislila opozicija nego jedan ambasador koji sedi u Beogradu.
Posledice istovremenog
održavanja lokalnih i parlamentarnih izbora
Mislite na američkog
ambasadora?
Jedan ambasador, možda dva. Taj ambasador je smislio upravo
varijantu da opozicija ne pobedi u Beogradu. Kad imate samo lokalne izbore ima
li išta logičnije nego da sve ono što je opozicija bude na jednoj listi. Ali
kada u istom danu imate i političke izbore poput parlamentarnih ili
predsedničkih, onda to obesmišljava čitav plan o ujedinjenju.
Evo konkretno, da biste u Beogradu imali jednu opozicionu
grupaciju koja bi ubedljivo pobedila na ovim izborima koji su bili
17.decemebra, trebalo je samo da pomerite parlamentarne izbore. Onda bi teme
bile, na primer, zašto je Vučić tek tako pre pet godina u jednoj lokalnoj
kampanji u Beogradu, otišao u Krnjaču, popeo se na hoklicu i rekao dobićete
kanalizaciju u 21.veku. I posle pet godina nisam čuo da se iko hvali da tamo
ima kanalizacija. To bi bila tema za opoziciju, a ne bi bila tema ona oko koje
bi se opozicija svađala. Na primer, građanska opozicija kaže „odmah treba
uvesti sankcije Rusiji to je jedini put da sutra uđemo u EU“, a ovi drugi kažu
„ma ne, nego ćemo da ratujemo sa NATO-om“. Čim vi zagadite tim izborima koji su
parlamentarni ono što bi trebalo da budu lokalni izbori tu nema priče o bilo
kakvom ozbiljnom ujedinjavanju.
Kada je opozicija tražila samo beogradske izbore,
Vučić je govorio da mu ne mogu oni određivati koje će izbore da raspiše?
Jeste to rekao, ali je rekao još nešto. Kad su u maju počeli
građanski protesti povodom dva masakra u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni,
Vučić je bio uplašen brojnošću ljudi koji su izašli na ulice, odmah je ponudio
politički dijalog i ponudio izbore, nije tada rekao koje izbore. On o tome koje
će izbore raspisati, da li ove ili one, govori tek kad shvati da su protesti propali.
Opozicija je na tu njegovu ponudu u maju morala da ode na dijalog i da odmah
zatraži da ispuni prvo obećanje a to su vanredni beogradski izbori i da se
održe do kraja juna, pre leta, a ne da se sačeka jesen, kad utihnu protesti.
Opozicija to nije tražila, oni su sa gnušanjem odbili i rekli "nemamo mi
šta da razgovramo sa predsednikom republike, bože moj, prvo neka ispuni naše
građanske zahteve". Ne zaboravite, sam Vučić govori da je prednost
opozicije tokom majskih protesta u Beogradu bila za 10 odsto veća u odnosu na
SNS.
Ali on zato u tom
trenutku ne bi raspisao izbore, nisu mu odgovorali?
Nije on tad bio u situaciji da bira, sila boga ne moli, nije
bilo pitanje da li njemu odgovaraju. Morao bi da ih raspiše da je opozicija
izvršila pritisak, da je prihvatila njegov poziv na dijalog i došla sa samo
jednim zehtevom - beogradski izbori.
Ako se ti izbori u
Beogradu sada ponove, kakve promene će doneti i da li će posle Rezolucije
Evropskog parlamenta vlast nešto menjati i u vezi sa izbornim uslovima?
Ima jedna stvar koju
hoću da pohvalim kod opozicije, oni su na međunarodnom planu uspeli da
izboksuju nešto što u ovom trenutku vlast najviše plaši. Ma kako oni izigravali
hrabre ljude „ rekao sam im to i to kad sam bio u Briselu“, itd , jasno je da
njih plaši reakcija bilo čega što dolazi sa Zapada, iz tog moćnog dela Zapada,
pa tako i Evropskog parlamenta za čiju rezoluciju oni kažu da je neobavezujuća.
Je l, neobavezujuća?!
Ako je Evropski parlament za Evropsku komisiju, isto što i
Skupština za Vladu, znači da bi Komisija trebalo da posluša ove savete i da
nađe neku formu da deo toga što je u Rezoluciji faktički u izvršnom smislu i
učini. Da ne govorimo o tome da čekamo ono što će reći OEBS, odnosno ODIHR čiji
će izveštaj takođe biti vrlo kritičan, videli smo po prednacrtu. To što je
opozicija izdejstvovala je dobro, ali da li je to dovoljno, pa nije. Čak i da
bude ponovljenih izbora, ne može opozicija samo sa tim da ide pred birače,
„dragi brirači uspeli smo da izboksujemo ponavaljanje izbora“. Ne, to je nedovoljno,
mora da sledi neki program. Šta je program za Beograd, šta je program za 115
gradova i opština gde će biti izbori.
"Pokret za
očuvanje Aleksandra Vučića"
Zasto se sad opet
pominje formiranje Pokreta za državu i narod?
Zato da bi Aleksandar Vučić imao podršku za svoje odluke.
Zar mislite da su te odluke produkt kolektivnog uma Vlade Srbije, Skupštine
Srbije, bezbednosnih službi i ne znam koga već. Na primer, odluka o nagovaranju
kosovskih Srba pre skoro godinu i po dana da izađu na barikade, da srpski
policajci skinu uniforme, da izađu iz skupština opština na severu Kosova,
mislite da je to bio proizvod kolektivnog uma? A jel mislite da je proizvod
kolektivnog uma to da nakon što su ti ljudi izašli iz institucija, izgubili i
onu vlast koju su imali na Severu, sve zbog nekakvih RKS tablica, da bi onda
posle Nove godine čuli da je zapravo genijalna, fantastična stvar što će
tablice Republike Kosovo špartati putevima Srbije, da će to biti divna prilika
da Albanci konačno vide kako je lepa Srbija. Čekajte, šta hoćete da kažete, da
Kosovo nije Srbija, pa valjda je i Kosovo Srbija.
E, tako ja i za prvu i za drugu stvar dozvoljavam sebi da
zaključim da je sve to proizvod indivudualnog uma čoveka koji o tome odlučuje a
zove se Aleksandar Vučić.
Ali što mu je za to
potreban Pokret?
Da bi imao podršku i aplauze za to što radi. (www.nin.rs, portal, Svetlana Janićijević,
26.2.2024)
Нема коментара:
Постави коментар