Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski stoji na ulazu u Vladu Srbije, a od doktora Branimira Nestorovića zavisi Beograd. Njegovi odbornici u niskom startu čekaju odluku SNS da li se ide na nove izbore ili se ulazi u formiranje vlasti, pa će u skladu s tim i delovati. Postizborna dešavanja u Srbiji ponovo otvaraju večitu temu, ko je prava, a ko lažna opozicija i kako ih razaznati na vreme.
Lažna opozicija. Omiljeni tremin u predizbornim
prepucavanjima. Uglavnom opozicije. Posle izbora vidi se ko je bio u pravu.
Međutim, stvar je mnogo ozbiljnija.
Godinama unazad, vlast iz prikrajka posmatra kako se
opozicija takmiči u tome ko će dati ubedljivije izjave o tome da nikad neće
sarađivati s njima. Posmatra i smeška se, zato što uglavnom mnogo pre izlaska
na birališta zna ko je “pao”. Za mesto u Vladi ili nekom javnom preduzeću, za
“peglanje” nekih privatnih ili poslovnih problema…
Rezultat je to da glasovi građana koji su dati opoziciji
završe u rukama vlasti ili jednostavno budu “bačeni” jer ove stranke ostanu
ispod cenzusa. A recimo na beogradskim izborima i ove i prošle godine prevagu
odnose jedan ili dva odbornika.
Uoči decembarskih izbora i Zavetnici i koalicija “Mi, glas
iz naroda” izjašnjavali su se kao opozicija.
Nakon izbora stvar se delimično promenila.
Zavetnici su na izborima doživeli debakl. Uprkos tome,
predsednica ove stranke Milica Đurđević Stamenkovski dobila je javne pohvale
predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz manje, više otvoren poziv u SNS.
Sad imamo nagoveštaje da će upravo Đurđević Stamenkovski
biti nova ministarka i da će verovatno preuzeti resor koji je dosad vodila
Darija Kisić.
S druge strane, odbornici liste Branimira Nestorovića
spominju se kao “tas na vagi” u Beogradu. Ukoliko bude bilo namere da se
formira beogradska vlast. A sve su prilike da neće ni biti potrebni, jer ćemo u
maju na nove izbore u Beogradu.
Sve bi to možda i bilo u redu da građani glasajući za njih
nisu mislili da glasaju za opoziciju.
Dobro slušati šta političari
pričaju
Politikolog Cvijetin
Milivojević kaže da ne postoji način na koji bi se pre izbora moglo znati ko će
“preleteti” u suparnički tabor.
“Građani kad glasaju,
glasaju za ljude kojima veruju i za koje misle da su pošteni i neće prodati
svoj glas. Ali na svakim izborima se desi da se razočaraju. Razočaran sam bio i
ja nakon izbora 2022. godine kad je lista za koju sam glasao indirektno
prećutala da je opozicija dobila, a vlast izgubila izbore u Beogradu”.
Što se Zavetnika i
Nestorovića tiče kaže sledeće:
“Slučaj Zavetnika
možda nije dobar primer jer nisu prešli cenzus. Bez njih se može, od njih ništa
ne zavisi, ne odlučuju ni o čemu. Ministarsko mesto koje bi možda dobila Milica
Đurđević Stamenkovski bio bi samo poklon Aleksandra Vučića kao nagrada za
rasturanje desnice uoči izbora”, navodi Milivojević.
Smatra i da Branimir
Nestorović za sad ostaje dosledan.
“On je nakon izbora
rekao da neće ni sa SNS ni sa Srbijom protiv nasilja i prema njegovim
poslednjim izjavama ostaje pri tome. Hoće li se javiti neki prebeg, verujem da
postoji ta mogućnost, ali nisam siguran da postoji Vučićeva volja da ovako
nasilno formira vlast u Beogradu. Posle ovakve Rezolucije Evropskog parlamenta
kojom se traži međunarodna istraga izbora i Izveštaja ODIHR koji se očekuje.
Zato sam uveren da neće ni koristiti Nestorovićeve poslanike, već ćemo imati
nove beogradske izbore”, zaključuje Milivojević.
Na posletku, zaključak je da se birači ipak mogu voditi samo
svojim osećajem, te da nema uputstva na osnovu kojeg se može prepoznati lažna
opozicija.
To smatra i naučni saradnik na Institutu za filozofiju i
društvenu teoriju Dejan Bursać, ali da uvek treba dobro analizirati ono što
političari govore.
“Mislim da su na ovim izborima glasači uspeli na vreme da
prepoznaju. Ne treba zaboraviti da su na prethodnim izborima Zavetnici i Dveri
imali sedam odsto, a sad u koaliciji nisu prešli cenzus. Iako su očekivali da
ova sinergija donese mnogo veći procenat. Zato mislim da su glasači prepoznali
igru, naročito Zavetnika, koji su tokom predizborne kampanje slali signale da
bi mogli sarađivati s vlašću i više kritikovali opoziciju, nego režim”, navodi
Bursać.
Što se Nestorovića tiče, Bursać nije siguran da li je on
uzeo glasove vlasti ili opozicije.
“Mislim da su za njega više glasali apstinenti. Da
zaključim, nema teorijskog utemeljenja na osnovu kojeg bi se moglo reći ko je
prava, a ko lažna opozicija. To se vidi tek nakon izbora. U nekim drugim
demokratskim državama to bi se i moglo predvideti, kod nas ne. I to je neka
naša specifičnost”, zaključuje Bursać. (www.nova.rs,
portal i list Nova, Jelena Jelovac, 19.2.2024)
Нема коментара:
Постави коментар