Vanredni izbori su završeni, pripremaju se redovni lokalni. Da li ćemo u novu kampanju ući kao društvo u kojem se svakim danom produbljuju podele, podgreva atmosfera mržnje, organizuju protesti na ulicama ili će tenzije splasnuti? Da li su u pravu oni koji tvrde da je opozicija ostala zaglavljena u devedesetim, ali da nema ništa od nasilnog rušenja institucija jer Srbija nije ista? Šta se očekuje od nove Vlade Srbije? Da li će opstati na dosadašnjem kursu vojne neutralnosti, neuvođenja sankcija Rusiji i spoljnopolitičkog balansiranja? Hoće li njena konstrukcija zavisiti od raspleta političke situacije u Beogradu?
Gosti emisije:
VLADIMIR VULETIĆ, sociolog
DEJAN VUK STANKOVIĆ, politički analitičar
CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, politikolog
Vanredni izbori su završeni, pripremaju se redovni lokalni.
Da li ćemo u novu kampanju ući kao društvo u kojem se svakim danom produbljuju
podele, podgreva atmosfera mržnje, organizuju protesti na ulicama ili će
tenzije splasnuti? Da li su u pravu oni koji tvrde da je opozicija ostala
zaglavljena u devedesetim, ali da nema ništa od nasilnog rušenja institucija
jer Srbija nije ista? Šta se očekuje od nove Vlade Srbije? Da li će opstati na
dosadašnjem kursu vojne neutralnosti, neuvođenja sankcija Rusiji i
spoljnopolitičkog balansiranja? Hoće li njena konstrukcija zavisiti od raspleta
političke situacije u Beogradu?
O ovim i drugim temama, u emisiji "Signali" na
Radio-televiziji Vojvodine, razgovarali su sociolog Vladimir Vuletić, politički
analitičar Dejan Vuk Stanković i politikolog Cvijetin Milivojević.
Vuletić je rekao da se ne plaši toga da može da dođe do bilo
kakve radikalizacije na ulicama Beograda, nakon nedavno završenih izbora, jer
smo posle svakih izbora imali neku vrstu radikalizacije.
„Posle predsedničkih izbora smo imali proteste „1 od 5
miliona“, pa ih ima ih sada, a povodi su različiti. Kada je reč o običnim
ljudima, nema neke velike tenzije, a sami izbori su protekli bez incidenata.
Obični ljudi ne vide tenziju. To što političke partije organizuju demonstracije
u Beogradu i sa kojim motivima, je nešto drugo“, kaže on.
Vuletić kaže da bio na jednom „velikom“ protestu u Beogradu,
koji je na TV ekranu izgledao kao rat, a da u centru Beograda nikoga nije bilo
do pred Skupštinu.
„To nije bilo tog obima kako je predstavljeno na domaćim i
regionalnim medijima. Ko ima od toga interes, teško je reći. Vidim da deo
medija koji podržava vlast pumpa celu priču oko radikalizacije zato što im
odgovara polarizacija. Sve stranke mobilišu ljude i imaju interes da se emocije
i polarizacija podižu“, kaže on.
Vuletić ističe da je sadašnja opozicija sada već gladna
vlasti, jer dugo već nema pristup izvorima finansiranja, kao i da od toga
zavise i interesi ljudi koji u protestima učestvuju.
„Na protestima su uglavnom bili interesno povezani ljudi“,
zaključuje on.
Milivojević, sa druge
strane, smatra da sada, nakon što je Republička izborna komisija saopštila
konačne rezultate, ponavljanje izbora ne bi ništa promenilo.
„Na izborima u
Beogradu je bilo izbornih neregularnosti, namerno ne kažem krađe, a to je
potvrdila vlast. Sada može da se ide u četiri smera, ono što će činiti
opozicija. Prva adresa je obraćanje Ustavnom sudu. Drugo, očekuje se da će
moćne zemlje EU, na prvom mestu Nemačka, vršiti dodatni pritisak na vlast da se
reši pitanje neregularnosti izbora. Treće, doći će do vaninstitucionalnog
pritiska na vlast na ulici, kombinovano sa političkim zahtevima lično
Aleksandru Vučiću“, smatra on.
Milivojević je uveren
da institucija sistema same neće reagovati, ukoliko Aleksandar Vučić ne kaže da
sada treba da se pozabave svojim poslom“, ističe on.
„Kada su u pitanju
optužbe za veliki broj fantomskih birača koji su glasali na izborima,
Milivojević kaže da priča oko promene prebivališta nije tema za Mininstarstvo
državne uprave i lokalne samouprave, koje samo dobija podatke o adresama birača
iz MUP-a“, navodi on i dodaje se time otvara mnogo štošta.
Milivojević kaže da
primećuje kako opozicija sada proširuje zahteve, te da je njima minimum onoga
na šta bi pristali da se ponove beogradski izbori, o čemu će, smatra, odlučiti
Vučić.
Stanković kaže kako nema šanse da se ponove izbore zato što
to traži opozicija, te da jedino može da se ponove u Beogradu ukoliko ne bude
moglo da se dođe do većine u Skupštini Grada.
„Ali da se mi ne zavaravamo, kada bi Vučić uveo sankcije
Rusiji i priznao nezavisnost Kosova, odmah bi stale sve kritike na račun
regularnosti izbora“, ističe on i pita se zašto bi Vučić menjao izbornu volju
građana.
Stanković kaže da nekakav jači pritisak ulice ne postoji,
kao i da je međunarodna zajednica prilično raznorodna u svojim stavovima., što
smo mogli da vidimo u izjavama izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju
Vladimira Bilčika.
„Nemačka gura kosovsku nezavisnost, pa zato sada guraju
priču o neregularnim izborima, zarobljenim medijima i neuvođenju sankcija
Rusiji. Ipak, malo ko od građana Srbije više veruje u evropsku perspektivu
Srbije, ta šargarepa je istrulela“, smatra on.
Stanković objašnjava da pritisak ulice danas postoji samo
simbolički.
„Devedesetih godina prošlog veka pritisak ulice bio
legitiman jer je opozicija pobedila u velikim gradovima, Beogradu, Novom Sadu,
Nišu... Vlast nije htela da to prizna i došlo je do pobune. Dalje, Vojislav
Koštunica je pobedio Slobodana Miloševića 24. septembra 2000. godine. Da bi
došlo do pritiska ulice, mora prvo da dođe do pobede na izborima“, zaključuje
on.
Vuletić kaže kako mu se čini da mnoge stvari koje je
opozicija radila jesu potezi koji su išli na ruku vlasti, da se stvara
atmosfera da od Vučića sve zavisi, a da to njemu odgovara.
„Zar nije normalnije da, ako imate prigovore, idete prvo sa
prigovorom RIK-u, pa na Ustavni sud, pa tek onda ka međunarodnim institucijama?
Neobično je da iste večeri kada su saopšteni rezultati, vi izađete sa tvrdnjom
da je 40.000 glasova ukradeno. To je opasno. Postoji neka procedura, pa ako ste
i nakon nje nezadovoljni, onda idete u štrajk glađu“, navodi on.
Vuletić kaže da je ovde je sve predstava, da se sve radi
kako bi se podigla temperatura i nezadovoljstvo kod ljudi.
„Kako ja da znam da li je nečega bilo ili ne? Valjda postoje
sudovi i institucije. Zašto bih ja verovao na reč bilo kome“, pita se on.
Milivojević podseća
da je Aleksandar Vučić mogao samo da priželjkuje da opozicija zatraži izbore
jesenas, svesna toga da je to samoubistvo i autogol.
„Da ne govorim o tome
da je Srbija poslednja crna rupa u Evropi, gde se lokalni izbori održavaju
zajedno sa parlamentarnim i vi na lokalnim izborima glasate za Aleksandra
Vučića“, objašnjava on.
Milivojević kaže da
pouzdano zna da je jedan vrlo uticajan zapadni ambasador savetovao opoziciji da
zatraži izbore, sa pretpostavkom da će dobiti Beograd, ali da opozicija nema
šanse da dobije izbore koji su natkriljeni Vučićem.
„Plus, računalo se da
će u parlament da uđe politička grupacija koja će dati podršku Vučiću za
usvajanje francusko-nemačkog plana. Taj deo opozicije je izašao preveslan“,
smatra on.
Milivojević kaže da
je sada dobra izlazna strategija to da lista dr Nestorovića ne pruži podršku
SNS-u i da se ponavljaju izbori u Beogradu, da idu zajedno sa izborima u
beogradskim opštinama, plus izbori u 110 opština u Srbiji.
Stanković dodaje da je maksimalni rok za održavanje
ponovljenih beogradskih izbora prva nedelja juna.
„Ja sam sklon da tvrdim da mora doći do razgovora o većini.
Nestorović treba da uzme u obzir cenu izlaska na ponovne izbore i eventualni
dogovor sa SNS na nivou republike. Nestorović je napravio politički kapital na
medijima i društvenim mrežama, on nema infrastrukturu za politiku „od vrata do
vrata“, nema ljude za štandove“, objašnjava on.
Drugo, podseća Stanković, na ovim izborima Nestorović nije
bio meta ni Srpske napredne stranke, ni koalicije Srbija protiv nasilja. Vidimo
da on sada ima jaku ideološku distancu prema koaliciji Srbija protiv nasilja, a
SNS će ga tretirati kao konkurenta“, ističe on.
Stanković kaže da scenario njegovog ulaska u vlast sa SNS
Nestorović omogućava da razvija svoju mrežu odbora, da a u parlamentu može da
progura neku inicijativu koja će biti usvojena od strane vlasti, a koja je
važna za njegove birače.
„Nestorović mora da napravi analizu rizika i koristi. Mora da razmišlja o konkretnim političkim činjenicama. Jedno je kada dobijete glasove preko podkasta. Pogledajte, niko se 2022. godine nije bavio Dverima i Zavetnicima, a kada su nakon protesta za Kosovo i Metohiju postali neko ko je ušao u biračko telo SNS, ostali su ispod cenzusa“, podseća on. (Radio-televizija Vojvodine, www.rtv.rs, media.rtv.rs/signali, emisija “Signali”, Aleksandra Popović, 12.1.2024)
Нема коментара:
Постави коментар