Iako Republika Srpska i njen status unutar BiH nisu našli centralno mjesto u izbornoj kampanji u Srbiji, pojedini kandidati su posvetili dio pažnje i Srbima s ove strane Drine. Dok su iz vladajućeg bloka predvođenog SNS-om stizale poruke o potrebi jačanja saradnje i očuvanja trenutnog statusa, u opozicionim redovima je bilo dosta raznovrsnije - od ignorisanja i kritika do otvorenog zagovaranja nezavisnosti.
Predsjednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik
ustalasao je domaću političku scenu porukom kako na listi “Srbija protiv
nasilja”, koju čini koalicija proevropske opozicije, vidi mnoge koji misle da
je Republika Srpska eksces te da ne treba da postoji.
- Oni nama nisu politički protivnici, oni su nama
neprijatelji. Možete misliti šta bi bilo sa nama da takvi ljudi dođu na vlast.
Pozivam sve iz Republike Srpske i ko god da drži do jedinstva srpskog naroda,
nemojte glasati za tu listu. Moje opredjeljenje je apsolutno nesporno, ja bez
oklijevanja kažem i pozivam sve ljude da glasaju za listu Srpske napredne
stranke - poručio je nedavno Dodik.
Analizom izbornih poruka može se doći do zaključka da
pomenuta koalicija, koja broji čak 11 subjekata, Srpsku mahom nije ni
spominjala u ovoj kampanji, ali pojedinci sa te liste to jesu činili u
prethodnim godinama, prije svih Marinika Tepić koja se, konkretno, često bavila
zločinom u Srebrenici, a Srpskom se bavila i Biljana Stojković. Jedina priča
koja je dignuta na viši nivo jeste ona o famoznim fantomskim biračima koji
prelaze Drinu i okreću rezultat u korist aktuelne vlasti, iako svi relevantni
sagovornici na tu temu tvrde da pomenuta pojava nikako ne može imati tolike
razmjere. Na novinarska pitanja o aktuelnoj situaciji u Srpskoj i BiH, vodeća
imena sa liste “Srbija protiv nasilja”, sa nosiocem Radomirom Lazovićem na
čelu, nisu imala komentar. Odranije je poznat stav jednog od predstavnika ove
liste i bivšeg predsjedničkog kandidata Zdravka Ponoša da Banjaluka, umjesto ka
Beogradu, treba da se usmjeri prema Sarajevu i tamo rješava svoje probleme.
S druge strane, funkcioneri vladajućeg SNS-a ne izbjegavaju
da pričaju o Republici Srpskoj, ističući nužnost njenog očuvanja i jačanja
međusobne saradnje, ali ne prelazeći granicu koja bi zadirala u cjelovitost
BiH.
- Podržavam svaku borbu za odbranu Srpske s obzirom na to da
mi je otac iz Republike Srpske i familija. Moramo da sačuvamo ono što je, ako
ćemo iskreno, krvlju stečeno. Naš narod je debelu cenu platio da bi Republiku
Srpsku dobio i sačuvao - kaže Vladimir Đukanović, funkcioner najveće partije u Srbiji.
Lider SPS-a, druge po veličini stranke u vladajućoj
koaliciji, Ivica Dačić često “koketira” sa pitanjem samostalnosti Srpske, ali
to uglavnom čini kako bi poentirao pred rukovodstvima zapadnih zemalja i
političarima iz Sarajeva o njihovim dvostrukim aršinima, praveći paralelu sa
samoproglašenim Kosovom.
- BiH treba da se izjasni da li priznaje ili ne priznaje
samoproglašeno Kosovo. Zašto Republika Srpska ne bi imala pravo da postane
posebna država ako Kosovo, koje je deo Srbije, ima to pravo? Vidite koliko su u
pitanju ti dvostruki standardi - govorio je Dačić.
U partijama desnice, očekivano, mnogo konkretniji odgovori.
Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović rekao je za “Glas Srpske” da
nacionalni cilj u 21. vijeku treba da bude nezavisna Republika Srpska i njeno
ujedinjenje sa Srbijom.
- BiH treba mirno da se razdruži kao Čehoslovačka. Čemu
granice između srpskog naroda na Drini kada ih nema ni u Evropskoj uniji? Isto
važi za Crnu Goru koja treba da bude deo srpskih integracija sa Srbijom i
Republikom Srpskom. Do svega ovoga treba da dođe mirnim putem i voljom naroda -
rekao nam je Obradović.
On dodaje da Republiku Srpsku smatra najvećom nacionalnom
pobjedom u posljednjih 100 godina.
- Zbog toga je moramo čuvati po svaku cenu. Ko god da je na
vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj, naši odnosi moraju biti najbolji, a Dveri
predstavljaju zaštitnike svih naših nacionalnih i državnih interesa - kazao je
Obradović.
Predsjednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović
rekao je za “Glas” da je prirodno da se u kampanji često pominje Srpska.
- Mi smo jedan narod, uostalom, Srbija je i garant
Dejtonskog sporazuma, a ta tekovina nastala devedesetih godina prošlog veka
mora da opstane i da bude sve jača. Koalicija NADA se zalaže za očuvanje i
vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj koje su godinama nestajale i prelazile
na Sarajevo. Specijalne paralelne veze moraju biti sve jače između Beograda i
Banjaluke i na njima je potrebno raditi postojano i bez ikakvih interesa drugih
naroda. To je naša srpska stvar - rekao je Jovanović.
Prvi čovjek Narodne stranke Vuk Jeremić biračima je
predstavio program čija je okosnica “Proglas o srpskom pitanju u 21. veku”, u
okviru kojeg se osvrnuo i na Republiku Srpsku te Srbe s ove strane Drine.
- Pomenuti program nudi šta nam je činiti kao narodu u ovom
veku. Srpski narod je jedan i nedeljiv, a to znači da je Srbin jednako onaj ko
živi u Čačku, Banjaluci, Herceg Novom, Nišu ili Sidneju i da je Srbija njegova
matica, koja mora jednako da se brine o svim pripadnicima srpskog naroda -
poručio je Jeremić te dodao da je Srpska temelj i pretpostavka njegovog
kolektivnog opstanka zapadno od Drine.
Jeremić je nedavno objelodanio i inicijativu da u budućnosti
i dijaspora bira svoje predstavnike u Skupštini Srbije.
Za predsjednicu Srpske stranke Zavetnici Milicu Đurđević
Stamenkovski Republika Srpska i njene ustavne nadležnosti moraju biti jedan od
najvažnijih prioriteta Srbije.
- Svi napadi na Srpsku i njeno rukovodstvo, koje sprovodi
lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit uz asistenciju američke i nemačke
ambasade u Sarajevu, imaju za cilj da se srpske institucije u potpunosti
razvlaste, a status Republike Srpske svede na običnu geografsku odrednicu kako
bi se ona lakše stavila pod kontrolu NATO-a - kaže ona.
Dodaje da je za dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma i
pružanje Republici Srpskoj neophodne pravne i diplomatske podrške u očuvanju
njene vojne neutralnosti i vraćanju nasilno oduzetih nadležnosti njenim
institucijama.
- Iniciraćemo rezoluciju o nepriznavanju Kristijana Šmita za
visokog predstavnika i uskratiti podršku svakome ko za obavljanje svoje
funkcije nema mandat Saveta bezbednosti UN. Republika Srpska je jedna od
najdragocenijih tekovina mukotrpne borbe srpskog naroda u novijoj istoriji i
mora biti očuvana. To je interes čitavog srpskog naroda na Balkanu, a Srbija
ima najveću obavezu u odbrani Srpske - zaključuje Đurđević Stamenkovski.
Politikolog Vojislav Savić kaže za “Glas Srpske” da je teško
izabrati opciju iz Srbije koja ima najpovoljnije mišljenje o Srpskoj, ali da je
odgovor na pitanje ko ima negativne tendencije prema njoj jednostavan.
- Sasvim sigurno je
da je značajan dio koalicije “Srbija protiv nasilja” pokazao vrlo negativne
tendencije kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj i generalno Srbima
van Srbije, tako da bi njihova pobjeda pogoršala odnose između Srba sa dvije
strane Drine. Naravno, takav odnos je kontinuitet jedne toksične, zatvorene i
malograđanske politike koja postoji u određenom dijelu Beograda i koja, srećom,
već dugo nema nikakav uticaj u političkim strukturama u Srbiji. Podrška SNS-u i
desnim partijama je logična budući da je to garant da neće biti značajne
promjene u kursu prema Srpskoj - kazao je Savić.
Novinar Saša Bižić saglasan je sa Dodikovom uvodnom izjavom
o tome da priličan broj čelnika bloka “Srbija protiv nasilja” tretira Srpsku
kao “eksces”, nezavisno od toga ko je predvodi, znači, samu po sebi, ali smatra
da lider SNSD-a zanemaruje desnu opoziciju u Srbiji.
- Ni Dodik ni opozicionari u Srpskoj nikada ne pominju desnu
opoziciju u Srbiji mada bi, realno, Miloš Jovanović, Boško Obradović pa i Vuk
Jeremić bili jedini političari koji bi se zaista obradovali podršci iz Srpske
što, naravno, neće dočekati - rekao je Bižić.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević kaže za “Glas Srpske” da je greška što su kompletna
vladajuća koalicija iz Srpske i najveći dio opozicije podršku dali SNS-u i
njegovim partnerima, zanemarujući stranke nacionalne opozicije.
- U našoj zemlji živi
više od milion ljudi koji su prvim, drugim ili trećim kolenom poreklom sa one
strane Drine, Save ili Une, dakle iz BiH, Hrvatske ili Crne Gore i oni su
ozbiljno biračko telo. Zato se sve stranke, pogotovo vladajuće, kao i stranke
nacionalne opozicije uvek obraćaju sa najvećim poštovanjem prema njima,
pogotovo građanima Republike Srpske. Ovaj put SNSD je dao podršku samo SNS-u, a
deo vladajuće koalicije u Srpskoj i SPS-u. Nisam čuo da je bilo ko podržao
nekoga iz stranaka nacionalne opozicije, što je velika greška jer je deo tih
stranaka mnogo iskreniji u podršci Republici Srpskoj na očuvanju njenih
dejtonskih ustavnih nadležnosti u BiH od dela vladajuće koalicije u Srbiji i to
se mora znati - kaže naš sagovornik.
On ističe da u
vladajućoj koaliciji u Srbiji postoji i dio stranaka koje su za unitarnu BiH,
dok u nacionalnoj opoziciji takvih stranka nema.
- U samom SNS-u
postojali su i postoje i sada delovi stranke koji nisu previše prijateljski
raspoloženi prema Srpskoj. Zbog toga je neukusno mešati se na direktan način u
ono što je unutrašnje pitanje Srbije. Bolja varijanta je ono što se nekada
govorilo, da svaka vlast i opozicija u Srpskoj treba da poštuje i najbolje sarađuje
sa onima koji su vlast u Srbiji, njenim rukovodstvom, jer Srpska je mlađi brat
Srbije, ali vezivanje za stranke je nepotrebno - kazao je Milivojević.
Naš sagovornik ističe
da je vlast u Srbiji najglasnija u podršci dobrim odnosima sa Srpskom, ali da je
potrebno uzeti u obzir i sama djela, koja pomenuto negiraju.
- Trenutna vlast u
Beogradu, recimo, priznaje Kristijana Šmita za visokog predstavnika. Kad
govorimo o koaliciji “Srbija protiv nasilja”, veći deo koalicije ima pozitivan
stav prema Srpskoj, ali je tu 11 različitih subjekata, među kojima su i neki
koji smatraju da su Dodik lično pa i čitava Srpska neka vrsta smetnje Srbiji na
putu ka Evropskoj uniji - zaključio je Milivojević.
(Ne)potrebno miješanje
Cvijetin Milivojević
ističe da nije poželjna direktna podrška stranačkih lidera iz Srpske bilo kojoj
političkoj opciji u Srbiji, jer to kod birača stvara otpor.
- Govorio sam to i
kada je bila druga partija na vlasti sa Borisom Tadićem na čelu, da nije
politički mudro da najviši predstavnici Republike Srpske, od predsednika pa do
lidera opozicije, direktno podržavaju nekoga u izbornoj kampanji. Nažalost, to
je partija Milorada Dodika radila i 2012. godine, kada je Boris Tadić bio na
čelu, čak su učestvovali na nekim predizbornim mitinzima u Srbiji, a već punih
deset godina to rade sa Vučićem. Osim Dodika, to čine i predstavnici
opozicionih stranaka, a primetio sam na prošlim izborima da je tu bila i Jelena
Trivić i još neki predstavnici SDS-a - rekao je Milivojević.
Ko koga podržava
Podršku SNS-u iz Srpske su dali SNSD, Ujedinjena Srpska,
DEMOS, DNS, Narodni front i PDP. Socijalistička partija i NPS saradnju imaju sa
SPS-om Ivice Dačića, a SPS Gorana Selaka sa Pokretom socijalista Aleksandra
Vulina, ali svi otvoreno podržavaju i SNS i Vučića. Lider SDS-a Milan Miličević
je poručio da će glasati, ali da bi bilo pogrešno da stranka zauzima stranu
iako je u maju ove godine podržala Vučićev skup. Jedini neutralni o pitanju
izbora u Srbiji su Nebojša Vukanović i njegov pokret.
Glasanje u dvije
države
Za Milivojevića je,
kako je rekao u razgovoru za “Glas Srpske”, sporna i pojava da pojedini
političari iz Srpske glasaju u dvije države.
- Jednu stvar je tu potrebno razlučiti,
građani Srpske koji imaju dvojno državljanstvo imaju legalno i legitimno pravo
da glasaju na parlamentarnim izborima u Srbiji i to u konzulatima u Banjaluci,
sada u Palama i Trebinju, uz glasački punkt u Bijeljini. Ipak, ovde se dešava
nešto drugo, recimo, Milorad Dodik i Jelena Trivić su glasali na lokalnim
izborima u Beogradu, a nigde u svetu ne možete imati dva mesta prebivališta.
Tamo gde imate prebivalište, tamo možete glasati na lokalnim izborima, ne
istovremeno i u Banjaluci ili Gradišci i, recimo, Kragujevcu ili Nišu. Ovaj put
je Dodik otišao i korak dalje, ne samo što je dao podršku SNS-u na izborima
nego je dao i podršku Aleksandru Šapiću, nosiocu liste SNS-a u Beogradu, i
poručio da mu neće biti teško da “zapuca” na Savski venac da glasa, a to je
kontraproduktivno i stvara otpor kod građana Srbije prema svim građanima
Srpske. Ne smeju ljudi koji nemaju prebivalište u Srbiji da se mešaju u lokalne
izbore u Srbiji i to govorim stalno, to radi Dodik, ali i većina predstavnika
opozicije - kazao je Milivojević. (www.glassrpske.com,
Glas Srpske, Banjaluka, Miloš Vasiljević, Ognjen Tešić, 17.12.2023)
Нема коментара:
Постави коментар