Sa dve liste nema rasipanja, sa tri ima prelivanja

Izborna kombinatorika opozicije izgleda kao viša matematika: Ključno pitanje je da li se koalicioni ražanj sprema dok je izborni zec u šumi

Da li će opozicija ići na izbore u dve kolone i koliko će na tu odluku uticati eventualno podizanje cenzusa sa tri na pet odsto - još jedno je u nizu pitanja koje donosi već višemesečna saga o izborima. Čini se da u većem delu opozicije postoji zainteresovanost da pred birače izađu u dve ideološke kolone pogotovo ako za ulazak u parlament bude potrebno pet odsto glasova.

Opozicija bi mogla na izbore da izađe u dve ideološke kolone

Organizatori protesta "Srbija protiv nasilja" već danima pozivaju na ujedinjenje svih stranaka koje već četiri meseca učestvuju u demonstracijama. Najveći zagovornici te ideje u poslednje vreme su Miroslav Aleksić, Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac i Zdravko Ponoš iako imaju izvesne razlike u svojim predlozima za jednu listu prozapadne opozicije.

S druge strane, i na "desnom krilu" opozicije sve više "cveta ljubav". To se moglo videti i na nedavnom Kongresu Zavetnika na kome je za predsednicu stranke ponovo izabrana Milica Đurđević Stamenkovski. Na tom skupu pored pripadnika Zavetnika bili su i lider Dveri Boško Obradović i poslanik Novog DSS-a Predrag Marsenić. Takođe, članovi Narodne stranke su u sve boljim odnosima sa predstavnicima Dveri pa su zajedno učestvovali na tribini "Srpsko nacionalno pitanje u 21. veku" koju je u Čačku organizovao pokret Obradovića.

"Opozicija priprema ražanj dok je zec u šumi"

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da opozicija svojim ponašanjem ide na ruku vlasti.

- Da sam u koži Vučića ja bih rekao opoziciji "Bravo, ljudi". Opozicija priprema ražanj dok je zec u šumi. A zec su izbori. Priča o ujedinjenju postoji od kad je višestranačja u Srbiji. Dakle, više od 30 godina. Ujedinjenje je uvek tačka početka izborne kampanje da bi se kasnije ta priča izjalovila. Evo u skupštini imamo dve parlamentarne grupe koje su se podelile na dva činilaca, a sada pozivaju na ujedinjenje što je prva metodološka greška - ocenjuje Milivojević.

Milivojević smatra da opozicija "priprema ražanj dok je zec u šumi"

Kako kaže, druga metodološka greška je što opozicija i dalje ne zna za koje izbore se sprema.

- I opozicija je zaboravila na dogovor Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa nakon poslednjih izbora da se u roku od šest meseci održe vanredni beogradski izbori. Opozicija treba da traži od Vučića da jasno kaže hoće li biti izbora, kojih će biti izbora i kada će oni biti. Ovako pripremaju ražanj dok je zec u šumi - analizira Milivojević.

"Dve liste čuvaju opoziciju od rasipanja glasova"

Naš sagovornik smatra da opozicija može da maksimalizuje glasove jedino ako ide u dve kolone na parlamentarne izbore.

- Dve liste čuvaju opoziciju od rasipanja glasova, a tri i više lista dovode do prelivanja glasova na račun najjače stranke odnosno SNS-a. S druge strane, u Beogradu mislim da nema razloga da opozicija ide u više od jedne kolone jer je reč o lokalnoj zajednici i lokalnim temama, a ne o tome da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji. Videli smo na primeru Tadićeve stranke da je bilo pogrešno ići sa više lista u prestonici - objašnjava Milivojević.

Jednu kolonu na izborima mogli bi da čine organizatori protesta "Srbija protiv nasilja"

Mnogi smatraju da bi eventualno povećanje cenzusa sa tri na pet odsto doprinelo ukrupnjavanju opozicije. Ipak, Milivojević ne deli to mišljenje.

- Opozicija koja bude gledala da li je cenzus tri ili pet odsto da bi odlučili da li će ući u koaliciju i nije prava opozicija jer razmišlja samo o svojim interesima i kako da uđe u skupštinu i uzima pare iz budžeta. Takvu opoziciju ne interesuju građani. Inače, lično sam za stepenasti cenzus koji bi recimo bio tri odsto za jednu stranku, pet procenata za koaliciju od dve stranke, a sedam procenata za listu od tri ili više stranaka - zaključuje Milivojević.

"Uvek ima neko ko na kraju ne uđe u koaliciju"

I Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremenu politiku, smatra da su dve kolone idealan scenario za opoziciju.

- Dve liste sprečiće rasipanje glasova, ali je pitanje koliko to realno. Ako se vratimo malo u prošlost, recimo, "Ujedinjeni za pobedu Srbije" nisu uspeli da okupe ni sve stranke prozapadne opcije. Uvek ima neko ko na kraju ne uđe u koaliciju. Videćemo da li će tako biti i sada - navodi Ivković.

Viši cenzus od pet odsto mogao bi da doprinese ukrupnjavanju opozicije

Kako kaže, ako dođe do podizanja cenzusa na pet odsto doći će do ukrupnjavanja opozicije.

- Mislim da će u tom slučaju Zavetnici i Dveri sigurno ući u koaliciju sa Novim DSS-om jer Zavetnici i Dveri ne mogu samostalno da pređu cenzus od pet odsto, a Novi DSS može. Slična je situacija i sa prozapadnim strankama. Zeleno-levi front na nacionalnom nivou ne može da dosegne pet odsto glasova i zato bi verovatno išao u koaliciju sa ostalim organizatorima protesta - ocenjuje Ivković.

"Nije u interesu vlasti cenzus od pet odsto"

Naš sagovornik, ipak, ne veruje da će vlast dići cenzus na pet odsto.

- Na taj način doprinela bi samo ukrupnjavanju opozicije, a nije u interesu vlasti da skoro sve stranke pređu cenzus u nekoj od koalicija i da ne dođe do rasipanja glasova - zaključuje Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 21.9.2023)