Euractiv istražuje: Šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine?

Na temu - šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine i sastanka Vučića i Kurtija u četvrtak, 14. septembra razgovarali smo sa političkim analitičarom Cvijetinom Milivojevićem i Markom Jakšićem, pravnikom i političarem

U četvrtak 14. septembra u Briselu će biti održan dijalog Beograda i Prištine na visokom nivou uz posredovanje EU.

"Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj biće domaćin sastanka na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu na kojem će učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove.

Borelj će sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom održati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem od 9 sati, nakon čega će uslediti zajednički trilateralni sastanak.

Fokus sastanka je na primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i aktuelna pitanja, navedeno je saopštenju na sajtu EEAS.

Na pitanje šta se može očekivati od nastavka dijaloga Beograda i Prištine, sagovornik EURACTIV-a, Cvijetin Milivojević, siguran je u to šta su očekivanja onih koji organizuju taj susret.

„Mi imamo jednu tenzičnu situaciju od novembra prošle godine. U ovom trenutku, zahtev za srpsku stranu je da prihvati izlazak na izbore za lokalne samouprave u četiri opštine na severu Kosova i Metohije i da se predstavnici Srba vrate u kosovske institucije iz kojih su izašli. Od Kurtijeve pregovaračke ekipe se očekuje da nađe taj modus kako bi se legalni, ali nelegitimni predsednici na severu Kosova i Metohije povukli. Mislim da su to osnovna očekivanja od jedne i od druge strane, a ostatak će se odvijati u skladu sa tim da li će se ispuniti ovi zahtevi", kazao je on za EURACTIV.

Marko Jakšić za naš portal kaže da svaku rundu razgovora Srbi sa Kosova i Metohije očekuju sa zebnjom, jer se svaki postignuti dogovor zaključi na njihovu štetu i protivno njihove volje.

„Vezano za okolnosti koje su na terenu, a i na osnovu retorike iz Beograda i Prištine, a najviše od strane Kurtija, najrealnije bi bilo očekivati da se u Briselu ne desi baš ništa i da izostane bilo koji dogovor. U najboljem slučaju, moguće je da bude postignut neki dogovor oko lokalnih izbora na Severu Kosova, koji će potom u praksi biti opstruisan kao i svi ostali. Čitav koncept briselskog dijaloga je pogrešno postavljen i već se nalazi duboko u slepoj ulici. Mene ne bi iznenadile i nove jednostrane akcije Prištine nakon kojih bi definitivno svi udarili glavom o zid, što bi najzad moglo da predstavlja otrežnjenje za sve, a najviše za posrednike. Ovaj dosadašnji koncept pregovora predviđa kao dogovor dve strane o normalizaciji odnosa uz garancije treće tj. posrednika, dok je u praksi - svaki takav dogovor, uključujući i poslednji Ohridski, doveo do toga da je život onih na koje se najviše odnosi, Srba na Kosovu i Metohiji, učinio komplikovanijim i nenormalnijim. To ne daje rezultate i neće se ništa normalizovati. Neophodno je što pre promeniti i koncept i formu dijaloga i ciljeve, jer permanentna kriza na Severu Kosova koja traje već predugo pokazuje da su potrebni i novi aranžmani koji bi život lokalnog stanovništva učinili normalnijim i približnijim prosečnom stanovniku Evrope, kao i uključivanje lokalnih Srba u njih, jer nema normalizacije odnosa Beograda i Prištine bez normalizacije odnosa Srba i Albanaca na Kosovu, a ti odnosi su prvashodno režimu Aljbina Kurtija vraćeni na stanje koje je bilo posle rata 1999. godine", istakao je Jakšić.

Na pitanje - da li izjava srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, da će za srpsku stranu glavna tema razgovora biti napadi na Srbe, i s druge strane, izjava Kurtija da je specijalnom izaslaniku SAD Gabrijelu Eskobaru rekao da je spreman da se aktivno angažuje na predstojećem sastanku, determiniše tok daljeg razgovora, Milivojević je rekao:

„To što su izjavili i Vučić i Kurti, nije bitno i nisu diplomatske izjave. Vučićeva izjava je na nivou- želim mir u svetu- i to nije sporno, to je opšta stvar i tu niko ne može da kaže ništa protiv. S druge strane, ta stalna magla koju sipa Kurti da je on toliko odgovoran prema institucijama te njegove države, te eto on ništa ne čini pre nego što se konsultuje sa svim državnim organima - i sa skupštinom i sa predsednicom Kosova, kako opozicija od njega traži da se u Skupštini izjasni o toku razgovora u Briselu, zapravo je poruka kako to druga strana ne čini, i kako je i u demokratskom smislu Kosovo jedna ozbiljnija demokratija od Srbije", smatra on.

Milivojević navodi da mu nije jasna pozicija srpskog predsednika, i osnov po kom pregovara o statusu Kosova i Metohije jer ima osam ceremonijalnih ustavnih nadležnosti dok je spoljna i unutrašnja politika nadležnost vlade.

"On je dobio mandat na početku pregovora, kada je bio prvi potpredsednik Vlade, zajedno sa Dačićem, koji je bio predsednik Vlade, da pregovaraju o uređenju životnih pitanja, ne statusnih pitanja. Meni je čudno da neko od ovih arbitara, pre svega mislim na Amerikance i predstavnika EU, ne skrene pažnju predsedniku Vučiću i pita ga da li ima mandat da pregovara o ovim pitanjima. S druge strane, primećujemo da se prištinski pregovarači smenjuju od Edite Tahiri pa naovamo i da se ipak poštuje, po nekim kosovskim zakonima, nadležnost svake od instituicija. Pregovori su 2013. godine počeli sa agendom i najbitnija pitanja o kojima je trebalo pregovarati je pitanje imovine, imovine građana, države Srbije, državnih i društvenih preduzeća i verskih zajednica, da bi se Vučić požalio pre godinu dana kako oni nisu hteli o tome da pregovaraju. Umesto toga, došli smo u situaciju da se sada pregovara o statusu. Na mala vrata i protivno Rezoluciji iz 2010. godine kojom je EU dobila status, ne arbitra, već nekog ko će da olakša i relaksira dijalog Beograda i Prištine, ne da nameće rešenje. Mi smo daleko otišli od toga, čak smo prihvatili da osim posrednika koji dolaze iz EU, kao što su Lajčak i Borelj, dodatno imamo i neke nadri-posrednike, recimo Gabrijela Eskobara koji nije ni predstavnik EU, niti Saveta bezbednosti, jer podsećam, Savet bezbednosti je pozajmio taj mandat Evropskoj Uniji. Dakle pojavljuju se neki ljudi koji kontrolišu one koji posreduju u ime Evropske unije. Još jedno važno pitanje je kakav sad Francusko-nemački plan? Pregovori su započeti 2010. godine kao 'Tehnički pregovori', a pregovarači su bili Boško Veselinović i Edita Tahiri. Mi smo evoluirali do toga da više ne važe predlozi od predstavnika EU, mi sad imamo neke nadri-predstavnike EU, a to su dve od 27 zemalja članica - navodno Nemačke i Francuske. Postavlja se pitanje u kakvom mandatu je predsednik trenutno i kakav je plan prihvatio. Još važnije, u čije ime je taj plan predložen? Saveta bezbednosti? Koliko sam razumeo nije. Evropske unije? Ne, ona ga je navodno naknadno iza toga verifikovala i rekla da stoji iza toga. O čemu se onda sada pregovara? Sve su ovo otvorena pitanja i građani Srbije čekaju odgovore na njih", smatra on.

Na pitanje - šta govori stav prištinske opozicije, koja traži da se Kurti obrati Skupštini sa planom za dalje razgovore sa Beogradom, Jakšić kaže da su najpribližniji stavovi vlasti i opozicije u Prištini, upravo po pitanju prava Srba na Kosovu.

„Tu postoji prećutno jedinstvo da je čak i nevladina organizacija ZSO nešto što se njima ne treba dati. Sa jedne strane oštro protivljenje onome što bi Kurti trebao da pregovara daje mu jaču pregovaračku poziciju jer je demek pod pritiskom opozicije. Bilo je naznaka i pokušaja opozicije da ruše Kurtija ali zbog toga što je svojim potezima Kosovo 'posvađao' sa svojim tradiconalnim saveznicima sa Zapada i što je pod nekim nazovi sankcijama EU. Verovatno da ima onih koji ovaj stav prištinske opozicije povezuju sa time, međutim uveren sam da je posredi indirektna podrška pred razgovore sa Vučićem tj. Beogradom, koji se i danas percipiraju kao neprijatelji", smatra Jakšić.

Komentar kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zapad treba da sprovede kaznenu politiku prema Beogradu, jer je, kako je naveo, njihov pristup Srbiji „mek", Milivojević vidi kao duhovit.

„Kurti savršeno koristi svoju poziciju i svoju političku biografiju. Njegova biografija nije ratna, za razliku od njegovih prethodnika. On sticajem okolnosti nije učestvovao u ratu 1999. godine jer je bio u srpskom zatvoru. On je neopterećeniji u odnosu na Tačija i Haradinaja i u tom smislu on jeste veći problem Aleksandru Vučiću od Tačija i Haradinaja. Kurti je vrlo radikalan u svojoj politici i vrlo specifičan političar. Međutim Haradinaj je jednom prilikom vrlo korektno govorio o tome koja je spoljna politika Kosova, rekavši da je to zapravo spoljna politika SAD. Kosovo je nus-produkt NATO agresije. Pošto je 'država' Kosovo došla kao neka vrsta poklona, razumem da se oni ponekad ponašaju kao razmažene bebe jer smatraju da ako su bili mezimci 1999. godine to treba da budu i dalje. Oni jesu štićenici SAD i od njih se očekuju da postupaju onako kako kaže zvanični Vašington. Tu generalno nema puno iskakanja, nekad se zaigraju, pa im padne vlada. Međutim, onog trenutka kad Kurti dozvoli raspisivanje novih izbora, on će ponovo postati apsolutni mezimac kolektivnog Zapada. Gledano iz ugla nekog ko to posmatra sa strane, ja da sam na njegovom mestu, ja bih to odmah uradio jer njega tamo nema šta da boli. Tamo su Srbi većina, pa većina. Njega plaši da kad se ponovo formira vlast u ove četiri opštine, sledeća stvar koju će od njega tražiti "mentori" sa Zapada je da uđe u proces formiranja ZSO. Gledno iz ugla kako je zamišljena ZSO, i to njega ne bi trebalo da boli. Realno gledajući, osim budžeta i prava na imovinu, koji se spominju sa srpske strane, ali koji Zapad nije potvrdio, Kurti možda ima razloga za brigu. Više bi se Srbi imali šta žaliti i brinuti, pogotovo Beograd, naročito što je to ZSO u okviru nezavisnog Kosova, pa je sledeća faza međusobno priznanje. Što se tiče sankcija prema Prištini, kao što vidimo, od toga nema ništa. Čak i priča o odlaganju primene bezviznog režima, za mene je nerealna. To je 'plašenje mečke rešetom'. Kolektivnom Zapadu u ovom trenutku odgovara Vučić. On je dosta pokazao u svojoj kooperativnosti jer ono što nisu učinile vlade posle petog oktobra, to je učinio on. Uradio je ono što nisu ni Đinđić, ni Koštunica, ni Tadić. Iako je za neke od zapadnih lidera, Vučić prespor u odricanju od Kosova, definitivno im odgovara. Videli ste kako se Zapad odnosi prema problemima građana Srbije, manjku vladavine prava, slobode medija, zahtevima opozicije. To njih apsolutno ne zanima. Ne žele da rizikuju pitanje Kosova sa nekim nepoznatim, pa makar taj neko došao sa proevropske strane i zbog toga je Vučić, tu gde je", smatra Milivojević.

Za Jakšića, ovakve Kurtijeve izjave su jednake onome kad lopov viče "drž'te lopova".

"Aljbin Kurti je očigledno i sam sebe ubedio u svoju laž da je Kosovo najveća evropska demokratija i da je dovoljna bezrezervna deklaratorna podrška Ukrajini da sebe smatra predsednikom Sveta a da je Kosovo u najmanju ruku jednako sa SAD a iznad svih ostalih država pa su svi dužni da ispunjavaju njegove želje. Međutim, za posrednike ali i članiice EU kao i SAD nesporna je činjenica da su on i njegovi saradnici šaljući specijalnu policiju da zauzme opštinske objekte izazvali poslednju, vrlo opasnu, eskalaciju situacije na terenu, kao i da on u međuvremenu preduzima i dodatne aktivnosti koje predstavljaju dolivanje benzina na vatru koja već gori. Taj poziv je i deo taktike Prištine koja na svaki način pokušava da diskredituje Beograd, koji je po pitanju rešavanja krize oko izbora pokazao meni preteranu i iznenađujuću konsktruktivnost, kada je obećao bezuslovno učešće Srba na njima, iako nisu ispunjena dva ključna zahteva nakon napuštanja institucija, ili za bojkot prethodnih izbora, a to je povlačenje specijalnih policijskih jedinica sa Severa Kosova i Metohije i formiranje ZSO", naglašava Jakšić.

O trenutnoj situaciji na severu Kosova i Metohije i očekivanjima Srba kada su u pitanju pregovori, Jakšić kaže:

„Iako deluje da je prividno mirno, situacija nije uopšte dobra i tendencije su da će biti i dodatnog pogoršanja. Kurti zajedno sa ministrom policije Svečljom i gradonačelnikom Severne Mitrovice Erdenom Atićem svakodnevnim akcijama i aktivnostima pokušavaju da život Srba učine nepodnošljivim i da ih nateraju na iseljavanje. Sveprisuta specijalna policija, kao i ostala policija sa dugim cevima, posebno na punktu na Bistrici, koja maltretira i hapsi po nacionalnoj osnovi, okupiranje zgrada opština, oduzimanje licence mts doo, izbacivanje srpskih institucija iz zgrade nekadašnje vatrogasne stanice u Kosovskoj Mitrovici, ali i najava sličnih aktivnosti i u pogledu drugih institucija, kontrola ribolova na Gazivodskom jezeru sa automatskim puškama, donošenje konačne odluke o eksporprijaciji zemljišta na kojem su ilegalno izgrađene baze bez poštovanja zakona, nestašica lekova u KBC kao i u državnim apotekama, zabrana uvoza robe iz centralne Srbije su samo jedan deo problema sa kojima se lokalno stanovništvo trenutno i svakodnevno suočava. Sve to je dovelo do velikog talasa iseljavanja, dok su preostali koji nisu otišli odlučni da ovde ostanu, i kod njih polako nemoć prerasta u ogorčenje i bes, odnosno spremnost da se svim ovim ludilima Kurtija i ekipe oko njega suprostavi na bilo koji način. To nažalost, osim KFOR-a možda, niko ne razume. Ni u Beogradu, ni u Briselu niti Vašingtonu, ponajmanje u Prištini. Zbog svega toga nema prevelikih očekivanja od pregovora sa Prištinom, jer kao što sam već napomenuo svaki dogovor dosada je bio na štetu Srba. Sve to liči na prividno zatišje pred veliku buru".

Cvijetin Milivojević smatra da su Srbi razočarani, pre svega u zvanični Beograd. Od načina na koji ih je uterao u kosovske institucije 2013, naterao ih da izađu na izbore pod kosovskim zakonima, činjenice da za 10 godina predsednik Skupštine Republike Srbije, a to je njegova ustavna obaveza, nije raspisao lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, već prepustio to vlastima u Prištini. Spomenuli smo podstrekivanje vlasti da izađu iz kosovskih institucija, zatim situaciju oko barikada, pa sada i izlaska na lokalne izbore, ako do tog dogovora dođe...Paralelno, oni se osećaju nebezbednim, ne samo od strane Kurtija i kosovske policije, već i od pritiska koje dobijaju od Vučićevih najbližih saradnika koji kontrolišu slobodu misli i govora na severu KiM. Na kraju, istraživanje tokom ovog proleća je pokazalo da se Srbi osećaju nebezbednim, uplašenim za egsistenciju svoje porodice, i to ne samo Srbi na severu već i u južnom delu Kosova i Metohije. Oni se jednako plaše i Kurtija, ali i nekih koji se nazivaju 'zaštitnicima Srba na Kosovu'. Ja sam se lično radovao povratku Kristofera Hila, jer sam smatrao da je to poruka američke administracije da želi jedno ozbiljno rešenje za Kosovo. Jer Hil je neko ko jako dobro poznaje situaciju, a učestvovao je i u Dejtonskom sporazumevanju koje je najbolje rešenje SAD administracije u savremenoj istoriji, a koje nakon 28 godina obezbeđuje to da nema nijednog međunacionalnog incidenta na tom prostoru. Verovao sam da im je takvo i rešenje za Kosovo, ali vidim da to nije slučaj. Mislim da kompromis na Kosovu svakako nije ZSO sa ovlašćenjima nevladine organizacije nezavisne države Kosovo. Bilo ko da je na vlasti u Srbiji, tu vrstu kompromisa neće prihvatiti", zaključio je on. (www.euractiv.rs, portal, Milena Antonijević, 14.9.2023)