SRBIJA NIJE UMORNA OD LIDERA Da li je ideja o jakom lideru u kog će se "NAROD ZALJUBITI" jedino rešenje za opoziciju

Rame uz rame sa idejom o zajedničkoj listi, mada trenutno stidljivije, stalno se promalja ideja da bi opozicija moralo da iznedri i jednog, dominantnog lidera ako želi da ugrozi vlast. Birači moraju da budu zaljubljeni u jednog čoveka, argumenti su u prilog ovoj ideji, a analitičari ističu da je "lakše reći nego učiniti" jer je politička scena suviše rascepkana.

- U većini država postoji neko ko je lider opozicije i ko se ističe kao glavni izazivač vladajuće stranke i aktuelne vlasti. Apsolutno nema dileme ko je na toj poziciji u Engleskoj, pa čak ni u zemljama u regionu. S takvim političarem se onda birači identifikuju, pa nema zablude ko će biti naslednik ako dođe do smene vlasti - kaže za "Blic" Bojan Klačar, politikolog i izvršni direktor Cesida.

A Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za "Blic" da tačno ima na umu odakle bi trebalo da se počne sa tom potragom.

- Prestonici nedostaje lider opozicije. Neophodan je čovek koji može da izađe na izborima u Beogradu, kao neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Treba im neko ko će voditi prestonicu dobro, da ga narod zapamti. A imali smo takve, pa i u doba socijalista, dovoljno je setiti se Branka Pešića - kaže Milivojević.

"Pamet, znanje, šarm..."

Ideju o jednom lideru izneo je akademik i dramski pisac Duško Kovačević. Tek kada pruži jednog lidera opozicija može da ugrozi vlast, smatra on.

- Dok ne iznedri jednog čoveka koji će kao ličnost biti prihvatljiv za većinu ljudi, svojom pameću, znanjem, šarmom i svim ostalim što mora da poseduje jedan budući predsednik, i dok ga ne formira u javnosti, neće uspeti da ugrozi sadašnju vlast - rekao je Kovačević.

Kovačević smatra da "rasipanje na 10 ili 20 potencijalnih lidera jednostavno ne funkcioniše“.

- Srpski narod je od Karađorđa do danas naučio da ima jednog čoveka i jednog vladara, i morao je, metaforično rečeno, da bude zaljubljen u jednog čoveka - ocenio je Kovačević.

Da li je to rešenje za uspeh i da li je opozicija zrela za takav dogovor?

Milivojević: Neki od novih aktivista, možda?

Cvijetin Milivojević tvrdi da nema dileme.

- Mislim da bi to mogao da bude neki od novih aktivista. Da je neko od opozicije pametan imao bi u vidu da je vođenje Beograda komunalna stvar i da treba da kandiduje nekoga ko je kod birača prepoznat kao političar kome je prestonica na prvom mestu - kaže Milivojević.

Do dogovora je, čini se, daleko, jer su se od prošlih izbora u Srbiji stranke opozicije još više usitnile. Poslednja u nizu je Narodna stranka.

Klačar: Potrebno ozbiljno ukrupnjavanje opozicije

Klačar podseća na taj raskol i kaže da je za stvaranje lidera važan preduslov ukrupnjavanje političke scene.

- I to mora da bude ozbiljan proces, da se umesto 15 stranaka naprave tri ili četiri koalicione liste. Ukrupnjavanjem će se onda podići procenti podrške, izdvojiće se lideri, a najjači među njima će se prikazati kao lider. Do toga ne može da dođe ako stranke imaju podršku koja je dovoljna za cenzus, ili procenat iznad toga. Iz takve podrške ne nastaje lider - kaže Klačar.

Klačar ocenjuje da je sve ovo "lakše reći nego učiniti".

- Ujedno, opozicija ne može da ga stvori, on mora organski da se nametne kao lider. A uz to, nije jedini način. Primer za to je Crna Gora. Do promene vlasti je došlo kad se nekoliko lidera okupilo na jednoj platformi - podseća Klačar.

Kada su ranije za Blic govorili o idealnom kandidatu opozicije, analitičari bi uvek oslikali istog fotorobota: javna ličnost, neprikosnovena biografija i autoritet, kao i neupitna podrška onih koji su ga kandidovali. Ne manje važno je da bi svuda i u svakoj prilici morao da zastupa jasnu ideju, politiku i jedinstvo.

Srbija nije umorna od lidera

Ali, Milivojević podseća da je još pre 35 godina na čuvenoj Osmoj sednici izgovorena čuvena rečenica: “Srbija je umorna od raznih lidera i novi joj nisu potrebni.”

- Ispostavilo se da nije, već da ih i dalje traže, a neki se i sami nameću. I pored svega rečenog, meni je ovo pitanje metafizičko, jer ne znamo ni koji će izbori biti, ni kada će biti održani - kaže Milivojević.

Izbori u Beogradu održani su 3. aprila 2022. godine, a vlast je ponovo formirala Srpska napredna stranka. Nedugo posle toga lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas išao je 11. aprila na sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i od njega zatražio novo glasanje, a posle sastanka je rekao da mu je obećano da budu održani na proleće 2023. godine. To se, međutim, nije dogodilo, a Vučić je poslednji put kada je govorio o toj temi rekao "kad budu tražili izbore, dobiće".

Vučić je nedavno poručio i da će Srbija ići na prevremene parlamentarne izbore, i da je njihovo održavanje "pitanje meseca". Da bi se to desilo, treba da se ispuni sledeći zakonski sled: da premijerke da ostavku, da prođe rok od mesec dana za drugog mandatara, raspisivanje izbora, izborna kampanja od 45 do 60 dana.

Mandat aktuelnog saziva pokrajinskog parlamenta ističe 31. jula 2024. godine, a redovni izbori, prema Statutu AP Vojvodina, moraju biti raspisani 90 dana pre tog datuma, dakle 2. maja. Propisano je i da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60 dana, što znači da glasanje za novi saziv vojvođanskog parlamenta mora biti održano u periodu od 1. juna do 1. jula. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 18.8.2023)