Napeta atmosfera, zapaljiva retorika, vređanje i
dobacivanje, regularne su stavke na zasedanjima srpskog parlamenta. Deluje,
međutim, da ta vrsta komunikacije nije rezervisana samo za Srbiju, već da ceo
region neguje tu vrstu retorike.O tome kako razgovori u parlamentu izgledaju
danas, a kako bi zaista trebalo da izgledaju, kao i o posledicama
"prelivanja" te retorike na celo društvo, u emisiji "Hajde da
razgovaramo" su za Euronews Srbija govorili Vladimir Pavićević, direktor
Društva za istraživanje politike i političke teorije i Cvijetin Milivojević,
politički analitičar.
Pavićević, koji je bio poslanik u Skupštini Srbije 2014,
2015. i 2016. godine, smatra da je trenutni saziv, u odnosu na to vreme, mnogo
raznovrsniji.
"Na primer, kada sam ja bio poslanik, tamo je bilo više
od 200 ljudi koji su zagovarali politike stranaka na vlasti, i možda nas
nekoliko koji smo se trudili da nešto utičemo na drugačiji način, da agitujemo
za drugu vrstu politike. Sada, vi kada vidite skupštinski prenos, ne znate sa
koje sve strane može da dođe neka ideja, neki napad... Skupština Srbije je
mnogo pluralnija nego kada sam ja bio poslanik, i mislim da građani imaju mnogo
bolju reprezentativnost nego što je bio slučaj tada", kaže Pavićević.
Milivojević je
podsetio na prvi saziv višestranačkog parlamenta, 1991. i 1992. godine, rekavši
da je tada situacija bila "još dramatičnija po opoziciju, ali za ovo što
gledamo u poslednje 33 godine, to je bio patlament gde su govorili plemići i
vojvode".
"Uglavnom su tu
bili ljudi od imena i prezimena, i to je bila posledica većinskog sistema. Oni
su pobedili na svoje ime, i poslanicima je slikanje sa (Slobodanom) Miloševićem
bilo samo dodatni plus. U opoziciji ste imali 'krem de la krem' srpskog
intelektualnog, odnosno javnog života. Prosto, to je bila ozbiljna priča,
neuporediva sa ovim što danas gledamo", kaže Milivojević.
Milivojević je
slikovito dodao i da se skupština koju danas gledamo može svesti u jednu
rečenicu slikara Milića od Mačve, koji je svojevremeno rekao da je napravio
"prvu srpsku lajaonicu".
Pavićević: Skupština
se gleda mnogo više nego ranije
Pavićević navodi da postoji više tačaka na koje bi trebalo
obratiti pažnju, i odvojiti ih pri posmatranju rada i stanja narodne skupštine
u nekoj zemlji.
"Jedna tema je pitanje pluralnosti same skupštine, koja
proizvodi dobru posledicu, a to je da se odražavaju različitosti u društvu.
Mislim da je uvek dobro kada skupština odslikava ono što je neko stanje u
društvu, koje je uvek pluralno. Srbija je moderno društvo, podeljeno duž
različitih linija, i dobro je da skuptšina to odslikava", kaže Pavićević.
Potpuno druga tema je pristojnost u parlamentu, ili rečnik
koji se koristi.
"Na primer, kada sam ja bio poslanik, predlagao sam da
uzmemo model koji je postojao pre 100 godina, u skupštini kraljevine. Tada je
bilo određeno da se formuliše rečnik neparlamentarnih izraza, i da to bude
orijentir poslanicama, pa da se upozorava na reči koje ne mogu da se
koriste", dodao je on.
"Treća stvar, mislim da su oko skupštine važni i javni
prenosi. Ljudi to gledaju, i kada imate takvu vrstu otvorenosti jedne institucije,
imate najbolji upliv šta se dešava u njoj, pa se onda dešava povremeno, a
nekada i češće, da se kažu teške reči", istakao je Pavićević.
Postoji, međutim, uvek opasnost od toga da se izricanjem
teških reči i stalnim međusobnim vređanjem poslanika, gubi na dostojanstvenosti
institucije i samoj poenti parlamentarne debate. Pavićević smatra da to kako će
neko da se ponaša i šta će da govori u skupštini, ima veze sa njegovim
pristupom toj instituciji.
"Na primer, ja sam zaključio da je skupština, i to je
mislim najbolja kovanica, svetilište političkog života Srbije. Stalno sam to
imao u glavi, pa mi se nije moglo desiti da kiksnem. I tada smo nailazili na
osudu ili napade. Naš odgovor je uvek bio kontra koja počiva na drugačijem
pristupu - podsećanju na ozbiljnost i odgovornost", navodi Pavićević.
To što se deo polemike premeo i na Tviter, pa sada reaguju i
korisnici i poslanici, Pavićević vidi kao dobru stvar jer, kako kaže,
"pokazuje da se skupština gleda mnogo više nego ranije, ima uticaj na
javno mnjenje".
Milivojević: Možda
žele da se zgadi ne samo simpatizerima opozicije, već i vlasti
Često se vodi debata, kako među stručnjacima, tako i u široj
javnosti, o tome da li bi trebalo reći da je parlament odraz društva, ili je
situacija zapravo obrnuta. Međutim, postavlja se pitanje i da li poslanici
imaju osećaj odgovornosti kada se obraćaju na nekom zasedanju.
"Tema ove
poslednje sednice redovnog prolećnog i prve vanrednog zasedanja je borba protiv
nasilja, a mi smo imali tamo emitovanu enormnu količinu političkog nasilja u
prvoj fazi - verbalnom nasilju", kaže Milivojević.
On se pita šta je
cilj ovako organizovanih sednica skupštine, jer kako kaže, "kako sednica
ide kraju, povećava se količina verbalne agresivnosti, pre svega od poslanika
vladajuće koalicije, što uredno prati opozicija istim jezikom".
"Možda je cilj
vlasti da ovaj parlament u jednom trenutku pusti niz vodu, pa da ne bi bio tek
tako raspušten, da kaže kao Milošević 1992. godine da 'Srbija ne zaslužuje
ovakav parlament'. Možda je ovo početak puštanja parlamenta niz vodu, i u tom
smislu mogu da razumem da oni koji vode parlament, žele da se zgadi ne samo
simpatizerima opozicije, već i vlasti", kaže Milivojević.
"Ako to nije
cilj, može samo da porodi novu količinu nasilja, i da dođemo u varijantu da ova
sednica, umesto kako sprečiti, ima za cilj kako pospešiti nasilje", naveo
je Milivojević, dodajući da "u Srbiji postoje dobri zakoni, ali se oni ne
primenjuju".
Ovakav vid komunikacije, preliva se iz poslaničkih klupa i
na društvene mreže. Tako smo na Tviteru imali priliku da vidimo kako korisnici
kritikuju poslanike, ali i kako sami poslanici iznose svoje stavove na način
još oštriji nego u skupštini, Među njima je i Nebojša Bakarec, poslanik
vladajuće koalicije.
Milivojević kaže da
"u vladajućoj koaliciji ima mnogo onih koji su bili deo prethodne
vladajuće koalicije, i u tu su bili prepoznati kao neko ko ima 'pogan
jezik'", i navodi primer upravo Bakareca.
"On je
izvestilac po jednoj tački dnevnog reda o REM-u, upravo o temi sednice koja se
tiče nasilja. Neko ko je o (Aleksandru) Vučiću 2015. mogao da napiše i kaže to
što je rekao, je sasvim sigurno spreman da i o svakom drugom, iz pozicije koja
ga brani, kaže nešto još gore. Kada regrutujete kadrove koji predstavljaju vašu
trenutno vladajuću koaliciju iz redova onih koji su se već dokazali u poganosti
jezika, to znači da imate želju da potpirujete takvu vrstu jezika, koji se,
naravno, širi kroz medije ili na medije, i u celu javnost", ističe
Milivojević.
Kritikovao je i
premijerku Srbije Anu Brnabić, za koju je rekao da bi "trebalo po našem
Ustavu da bude najmoćnija figura u zemlji, a ona se bavi klasičnim tračarenjem,
koje ima opasne posledice jer to govori predsednica Vlade".
"Činjenica da
neko ko upravlja čitavom pričom potpiruje poslednjih dana to verbalno političko
nasilje koje se širi iz parlamenta, govori mi da će vrlo brzo doći do
raspuštanja parlamenta", kaže Milivojević.
Uvrede i oštra
retorika "boljke" celog regiona
Ovakva retorika u parlamentu, čini se, nije karakteristična
samo za Srbiju, već se slične stvari mogu videti i u regionu. Nedavno je u
Hrvatskoj izbila oštra polemika, pa čak i razmena uvreda između premijera
Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, poznati su takvi slučajevi
i u Republici Srpskoj, dok se čini da se u crnogorskom parlamentu nešto manje
"sipaju uvrede" nego u ostatku regiona.
"U Crnoj Gori ima i prenosa sednice Vlade, i ljudi
jedva čekaju da ih gledaju, gledaju ih više nego skupštinu. Uvek bih podržao
transparentnost neke institucije, pa i ako se desi da zbog nje neko nastupi
malo neprimerenije nego što je dobro za takvu instituciju", kaže
Pavićević.
Govoreći o situaciji u hrvatskoj, on je istakao da u toj
zemlji postoji ključna osobenost - kohabitacija vlasti, pa i zbog toga dolazi
do "iskakanja" koja nekada ljudima mogu biti zanimljiva, ali se
nekada i pređe mera.
"Uvek sam za to da se definiše neka mera koja ne sme da
se pređe u politici, jer ono što se dešava u institucijama ima odraz na
društvo", istakao je Pavićević.
Milivojević napominje
da je u Hrvatskoj situacija ipak drugačija nego u Srbiji, jer se, kako kaže,
Milanović kao predsednik Hrvatske strogo drži svojih ustavnih nadležnosti, kao
i Plenković kao premijer.
"Mada postoji ta
vrsta "stranačkog razilaženja", ne trpe građani Hrvatske takve
posledice zbog njihovog gloženja. Čini mi se da se situacija kod nas
pojednostavljuje, da se za svaku odluku gleda šta će reći predsednik. Neki kažu
da je to dobro, ja kažem da nije, jer je protivustavno", naveo je
Milivojević.
On je zaključio time
da bi parlament trebalo da bude konstruktivan i pristojan, "jer svih 250
poslanika predstavlja neke građane".
"Opozicija treba
da bude pozitivno diskriminisana, a ne ovako kao sada. Kod nas nema te volje,
ne samo za mandata ove vlasti, već jako dugo. Mnogo preduslova je potrebno...
Na primer, promeniti izborni sistem. Ne mora biti većinski, može biti kao u BiH
- proporcionalni izborni sistem, ali personalizovani. Onda bi građani
prepoznali ko je kvalitet u nekoj stranci", rekao je Milivojević. (www.euronews.rs,
voditeljke Jelena Stojiljković i Marija Sehić, TV Euronews Srbija, 3.6.2023)
Нема коментара:
Постави коментар