Licemerna strana Zapada
Srbiji je ponovo stavljeno do znanja da je najveći deo
Evrope rešen da privede kraju ono što je NATO započeo 1999. godine. Pod taj deo
Evrope ne treba više svrstavati samo one uz koje ide prefiks "zapadne
sile“, već i one mnogo manje silne, koje se nalaze u našem komšiluku.
Odnos Evrope prema Srbiji najbolje će se opisati ukoliko se
osvrnemo na događaje koji su obeležili poslednjih desetak dana. U ovom kratkom
vremenskom periodu Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju, na korak je od
pristupanja Savetu Evrope i aminovano mu je organizovanje izbora u četiri
opštine sa srpskom većinom bez učestvovanja srpskih predstavnika. U istom
vremenskom periodu obeleženo je tačno 10 godina od kako na istom tom Kosovu
nije formirana Zajednica srpskih opština, na šta Evropa nije ni trepnula.
U istoj toj Evropi važe određena, odavno uspostavljena
pravila, koja između ostalog kažu da je za pristupanje međunarodnim
organizacijama potrebno da država bude priznata, da je priznaju UN, da ima
priznat međunarodni suverenitet, odnosno da ima granice i sređen teritorijalni
integritet. Da je Evropa spremna da pravila koriguje po potrebi, pokazalo je
glasanje u Savetu Evrope.
Za predlog Kosova da pristupi Savetu Evrope glasale su čak
33 države, među kojima su Crna Gora i Severna Makedonija, dok je protiv predloga
bilo ukupno sedam država, među kojima je i Srbija.
Ono što je verovatno najviše iznenadilo jeste to što su se
među uzdržanim državama našle BiH, Grčka, Slovačka i Ukrajina. Ćutanje
Ukrajine, koje je u ovom slučaju ekvivalentno saglasnosti, iznenađuje jer se
upravo ova država u poslednjih godinu dana suočava sa kidanjem delova svoje
teritorije. Uzdržanost Grčke i Slovačke trebalo bi da nas brine jer u neku ruku
naglašava mogućnost promene stava oko priznanja nezavisnosti Kosova, dok
iznenađenost potezom BiH ne treba posebno komentarisati.
Zbog svega navedenog, ali pre svega zbog nedavnog glasanja u
Savetu Evrope, možda vreme je da se neke stvari u srpskoj diplomatiji promene.
Da bi u spoljnoj politici Srbije konačno moglo da dođe do
određenog zaokreta najavio je nedavno Aleksandar Vučić koji je rekao da će
„biti dubinskih i suštinskih promena“.
Šta bismo pod tim
promenama mogli da očekujemo pitali smo politikologa Cvijetina Milivojevića,
koji ističe da nema potrebe za bilo kakvom novom strategijom, već je dovoljno
primeniti samo ono što bi primenila svaka normalna država.
"Svaka normalna
država u strategiji svoje politike ima nešto što se zove pravilo reciprociteta.
Pa šta Srbija treba da uradi na planu konačnog normalizovanja odnosa sa Crnom
Gorom? Pa da stvari vrati na restart. Ukoliko je Crna Gora 2008. godine priznavanjem
Kosova narušila teritorijalni integritet Srbije, ona faktički od tada ne
priznaje Srbiju u njenom punom teritorijalnom integritetu. U najmanju ruku
Srbija mora da uzvrati recipročnom merom i ne samo prema Crnoj Gori, već i
prema nekim drugim državama. Razumem da ne možemo da povučemo recipročnu meru
prema Amerikancima, ali postoje države poput Crne Gore koja je prva potrčala da
glasa za ulazak Kosova u Savet Evrope. Ukrajina je glasala neutralno, zašto se
onda Srbija pridružuje rezolucijama Generalne skupštine protiv Rusije?
Poštujemo to što Ukrajina ne priznaje Kosovo, u redu, ne priznajemo ni mi rusku
aneksiju Krima i Donbasa, ali Ukrajina je glasala onako kako je bilo neophodno
da bi Kosovo ušlo u Savet Evrope. Dakle, na nama je da povučemo recipročni potez.
Isto važi i za BiH“, kaže Milivojević za "Ekspres“.
Promena stava definitivno je neophodna i prema dogovorima i
dokumentima kojima je kumovao Zapad. Makar, dok iste te dogovore ne počne da
poštuje i druga strana.
Pravo da u pitanje dovodi bilo kakav dogovor ili potpisani
dokument koji je došao na predlog Amerike, Nemačke, Francuske ili Velike
Britanije, Srbija je stekla odavno, međutim, nedavno održani lokalni izbori na
Kosovu moraju da budu kap koja će konačno preliti čašu. Naročito ukoliko uzmemo
u obzir da je izborima na Kosovu prethodila diplomatska ofanziva i forsiranje
nemačko-francuskog predloga koji je, između ostalog, podrazumevao formiranje
ZSO, na šta se čeka 10 godina.
Izbore koji su održani u četiri opštine sa srpskom većinom
bojkotovali su srpski predsednici, a rezultat bojkota bio je takav da je glas
za buduću vlast dalo svega 3,5 odsto birača. Uprkos ovakvoj izlaznosti, sa
Zapada je ocenjeno da su izbori održani u skladu sa pravnim okvirom Kosova.
Takođe, izraženo je žaljenje zbog toga što nisu sve stranke i zajednice na
njima učestvovale. Zapad je u ovoj poruci zaboravio da naglasi da je
neučestvovanjem srpskih političkih predstavnika na ovim izborima prekršen
Briselski sporazum koji predviđa integraciju Srba u kosovski sistem. A upravo iz
tog sistema Srpska lista je izašla u jesen 2022. godine uz obećanje da će se u
njih vratiti kada bude formirana Zajednica srpskih opština i kada se budu
povukle specijalne jedinice Kosova iz opština na severu.
Sagovornik
"Ekspresa“ nema sumnje da izbori na Kosovu, koji su organizovani na ovaj
način i na kojima je izlaznost bila 3,5 odsto, nemaju legitimitet, ali u svom
obrazloženju odlazi korak dalje.
"Naravno da o
njima ne možemo da govorimo kao o legitimnim izborima, ali moj lični stav je da
o njima ne možemo da govorimo ni kao o legalnim izborima. Koliko znam da čitam
Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnim izborima Republike Srbije, obaveza
predsednika Narodne skupštine Republike Srbije jeste da raspiše izbore na
čitavoj teritoriji Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju. Što je i
činjeno sve do 2012. godine. Ono što je potom učinjeno, posle 2013. godine,
jeste da se faktički deo suvereniteta Republike Srbije protivno volji građana,
a protivno Ustavu Republike Srbije izruči Prištini. To govori da svi lokalni
izbori koji su održani, pogotovo u srpskim sredinama, nisu bili legalni sa
stanovišta zakona. Sada ulazimo u drugu opasnost. Oni jesu bili legalni sa
stanovišta Ustava Kosova, ali koliko znam Republika Srbija ne priznaje
Republiku Kosovo. Zato je moja prva reakcija bila, posle svega lošeg što se
desilo Srbima na Kosovu, posle očiglednog bojkota koji je uspeo, da je već u
ponedeljak predsednik Narodne skupštine Srbije morao da raspiše lokalne izbore
u te četiri srpske opštine na Kosovu gde nije bilo valjanih izbora. Šta bi na
to rekao neki Vašington, London ili neka druga prestonica NATO zemalja koje su
izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, protivno odluci Saveta bezbednosti, a
onda i okupirali Kosovo i Metohiju, to je druga stvar. Mislim da mi treba da se
vodimo onim što je Ustav Republike Srbije pogotovo u situaciji kad je Srbija,
po mom ukusu, bila i više nego konstruktivna. Ukoliko takva vrsta
konstruktivnosti ne uspeva, onda se vraćate na nultu tačku, restartujete stanje
pre Briselskog sporazuma“, ističe sagovornik "Ekspresa“.
Milivojević se,
takođe, osvrće na još jedan problem koji bi mogli da izazovu nedavno održani
lokalni izbori na Kosovu, a tiče se Zajednice srpskih opština.
"Ukoliko bi sada
neko i ubedio Kurtija da formira ZSO kako je predviđeno, ona se ne može
formirati iz tehničkih razloga. Zajednicu srpskih opština formira njih 10
opština, od toga su ove četiri velike na severu Kosova. Svaka od tih opština
mora da inicira formiranje zajednice i da kaže da će ući u sastav ZSO. Ja ne
verujem da će albanski gradonačelnici, predstavnici opština, inicirati da te
četiri opštine ulaze u sastav opština“, smatra Milivojević.
Predstavnici Zapada su još jednom pokazali svoju licemernu
stranu. Dok su im sa jedne strane usta puna normalizacije odnosa, već sa druge
nisu ništa uradili da odlože održavanje izbora na kojima je unapred najavljen
bojkot Srba ukoliko se stanje na terenu ne promeni i dok srpski narod ne dobije
ono što mu je obećano pre 10 godina.
U takvoj situaciji
nikoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko Srbi koji žive na Kosovu ponovo na
neki način izraze nezadovoljstvo i otpor kada novoimenovani gradonačelnici
četiri opštine budu želeli da pristupe novim funkcijama. Ipak, politikolog
Milivojević ne misli da bi moglo da dođe do novih barikada.
"Niti ih
prizivam, niti bih voleo da do njih dođe. Mislio sam da sa barikadama postoji
neka vizija, ideja šta se želi s njima postići, međutim, ispostavilo se da
ideje nema. Zato verujem da je jedino pravo rešenje koje je legalno, legitimno,
kulturno, miroljubivo, koje poziva na mir i poštovanje, to da predsednik
Narodne skupštine Republike Srbije što pre raspiše lokalne izbore u te četiri
opštine. To je jedini način da se stvari vrate, što bi Ivica Dačić rekao, u
predbriselsko stanje“.
Iza Beograda i Prištine je turbulentan period. Neće mnogo
vremena proći niti će se strasti stišati, a doći će do novog susreta u Briselu
u okviru nove runde dijaloga koja je zakazana za 2. maj. Ponovo će se, po ko
zna koji put, razgovarati o Zajednici srpskih opština. Kao najavu nove runde
dijaloga, Kristofer Hil je rekao da nakon ovog sastanka očekuje pomak u
formiranju ZSO.
"Jako je važno da se nastavi sa dijalogom, dijalogu
treba novi momentum, zadovoljan sam što imaju plan za 2. maj. Jasno je da je
vreme za ZSO sada i da će se u tom smislu brzo dešavati“, izjavio je HIl.
Američki ambasador je, takođe, nedavno rekao da „njegova
zemlja i mnoge druge zemlje smatraju da nije pravo vreme za izbore na Kosovu“,
pa ipak njegova država i mnoge druge države nisu ništa učinile da odlože
izbore, već su ih proglasile legitimnim.
Za razliku od Hila,
koji deluje kao da je optimista pred nastavak dijaloga, sagovornik „Ekspresa“
ne očekuje mnogo od nove runde u Briselu, već ističe da „ne zna o čemu bi moglo
da se razgovara drugog maja“.
Paket koji je poslednjih dana isporučen Kosovu u vidu
liberalizacije viza, lokalnih izbora i Saveta Evrope u neku ruku je i poruka
Srbiji. Na Beogradu je da stavi prst na čelo i izvuče zaključke. Jedan od onih
koji se sigurno, u ovom trenutku, nameće jeste da sa Kurtijem i Zapadom nema
dogovora. (www.ekspres.net, nedeljnik
Ekspres, Mihailo Paunović, 1.5.2023)
Нема коментара:
Постави коментар