четвртак, 20. април 2023.

Trivić, Dodik, Stanivuković – Na koga sada igra Vučić u Republici Srpskoj?

U političkoj javnosti Srbije i Republike Srpske spekuliše se o tome da je Aleksandar Vučić i ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci počeli podršku pre svega da daju Jeleni Trivić, opozicionoj političarki koja je ušla formiranje opcije čije ime neodoljivo podseća na Vučićev Narodni pokret za državu – Narodni front.

Naši sagovornici ukazuju da je predsednik Srbije oduvek igrao na dve strane, te da su, i pored susreta za Veliki Petak odnosi Dodika i Vučića zahladneli.

Građani Republike Srpke prošle godine birali su novo rukovodstvo – predsednika Republike Srpske, srpskog člana Predsedništva BiH, kao i poslanike u Narodnoj Skupštini Republike Srpske.

Opozicija je stala iza Mirka Šarovića za člana Predsedništva i Jelene Trivić za predsednicu Republike Srpske. Oba kandidata izgubila su trku – Šarović od Željke Cvijanović, Trivić od Dodika.

Trivić izborne rezultate i dalje ne prihvata, te ni Dodika za predsednika, jer su izbori, kaže, pokradeni.

Nakon izbora krenule su optužbe usmerene prema partijskom kolegi Drašku Stanivuković, uzdanici Partije demokratskog progresa (PDP) i gradonačelniku Banja Luke, da je u „simbiozi“ sa predsednikom SNSD-a, odnosno da je izdao opozicione birače. Do sukoba je došlo i sa rukovodstvom PDP-a, a nekoliko meseci nakon izbornog dana – Trivić izlazi iz stranke čiji je bila deo i ulazi u osnivanje nove opcije – Narodni front.

I tokom kampanje, pa i nakon nje ovu političarku pratile su priče kako uživa podršku zvaničnog Beograda.

Draško Stanivuković i Jelena Trivić uz trećeg poslanika rodom iz Trebinja, predsednika Liste za pravdu i red, Nebojšu Vukanovića predstavljali su okosnicu opozicionog delovanja protekle četiri godine. Danas Vukanović kritikuje Stanivukovića, takođe zbog navodne „simbioze“, koju banjalučki gradonačelnik demantuje, a podržava Trivić.

Trivićkin pokret – imenjak i prezimenjak Vučićevog pokreta za državu

Gostujući u emisiji „Mat“ na banjalučkoj BN televiziji pre mesec dana, Trivić je ničim izazvana počela da brani Alekandra Vučića od Milorada Dodika, odnosno od rečenica dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka iz Banja Luke Predraga Ćeranića tokom tribine održane u Beogradu – „Srpska se brani i u Srbiji“, kojoj je prisustvovao i sam Dodik.

Ćeranića je zbog obraćanja u kome je upitao zašto Vučić u Briselu nije tražio da na stolu, kad je na njemu već Kosovo, bude i Republika Srpska, odnosno da se ta dva problema zajedno rešavaju, optužila za „perfidno udaranje po Vučića“, a sve, kako smatra, po nalogu Milorada Dodika – za nju je Ćeranić „Dodikov megafon“.

Nebojša Vukanović kaže da je očit zaokret u odnosu Trivić prema Vučiću.

„Mislim da ona ima neke kontakte sa ljudima koji su poreklom iz RS, a bliski su Vučiću, pa onda to radi pod njihovim uticajem. Očit je zaokret, 2013. gospođa Tivić je pisala Vučiću da ne djeli srpski narod, kao što je to radio u kampanji 2018. godine, kada je i pričao o britancima. Odakle taj zaokret, moraćete da pitate nju“, kaže on.

Jelena Trivić na pozive i poruke našeg novinara do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila.

Vučić između podrške Trivić i Velikog petka sa Dodikom

Vukanović, i danas poslanik u NSRS, dodaje da Vučić nikada otvoreno neće ići protiv Dodika, ali i da je evidentno da Trivić određene konekcije sa Vučićevim režimom ima.

„Već sam ponovio u bezrboj navrata proteklih 12 godina, da opozicija u RS treba da se uzda u se i u svoje kljuse, a ne u nečiju pomoć sa strane, bilo da se radi o Vučiću, međunarodnoj zajednici… I Vučić i stranci uvek igraju na onog ko je na vlasti, to je sada Dodik“, navodi Vukanović.

Politikolog Cvijetin Milivojević navodi da netrpeljivost Vučića prema Dodiku postoji još od onda kada je, navodi, Dodik shvatio da „Vučić onog trenutka kada je odlučio da prihvati ono što je prihvatio 2013 u vezi sa Kosovom, će još lakše da se odrekne RS“.

„To sad više nije ni tajno, Dodik je više garancija za opstanak Srpske počeo da traži u Moskvi, poslednje dve godine u Pekingu. Iako postoji sporazum o paralelnim vezama, pa bi time trebalo to da traži od Srbije, kao potpisnika Dejtonskog sporazuma. Stranci često traže od Vučića da smiri Dodika, a njemu to često ne uspeva iako bi on to rado nekad uradio. Na neki način Dodik mu se otgnuo kontroli“, kaže on.

Susret za Veliki petak Milivojević vidi kao plod pragmatičnog Vučićevog osećanja.

„Dodik je simbol RS, računa se da u Srbiji postoji skoro 2.000.000 birača koji su direktno ili indirektno sa one strane Drine, na koje Dodik može imati uticaj pozivima da se glasa ili ne glasa za Vučića i SNS. To je njegov verovatno opravdan strah. Ta relacija kod njih funkcionišu na nivou onoga što se kod Nesvrstanih zvalo „miroljubiva aktivna koegzistencija“ – ne vole se puno, ali to funkcioniše barem u pojavnosti, kao nešto što traje“, ukazuje ovaj politikolog.

Njegov kolega iz Banja Luke, novinar i predsednik udruženja „ReStart“ Stefan Blagić kaže da je već primetno da odnosi između predsednika Srbije i Republike Srpske nisu na zavidnom nivou.

„Javnost je već mogla da primijeti da odnosi između Predsjednika Srbije i Predsjednika Srpske nisu na zavidnom nivou već neko vrijeme, ali institucionalni odnosi postoje, što se moglo vidjeti i po prethodnom sastanku Dodika i Vučića.

Blagić dodaje da ne treba zanemariti činjenicu da je Vučić „ultrapragmatičan političar“, te da do sledećih izbora ima još mnogo vremena, pa ga ne bi čudilo ni da zaigra na obe karte.

„Dovoljno je samo da Dodik promijeni retoriku i da sa strancima okrene novi list, jer je upravo ratoborna i potencijalno opasna Dodikova retorika postala i „kamen oko vrata“ Aleksandru Vučiću. Odavno je jasno da Dodik ne pomaže miru i stabilnosti na ovim prostorima“, kaže on.

Upitna ranija podrška Vučića Dodiku

Naš sagovornik dodaje da je Vučić davao podršku Dodiku pred svake izbore još od 2014. godine.

„Igrao je Vučić važnu, ako ne i presudnu ulogu da Dodik ostane na vlasti, govorio je ono što je Dodiku odgovaralo – da postoje neki stranci, britanski agenti, koji hoće da hapse. Suštinski uvek je radio u korist Dodika, sem na poslednjim izborima kada se Vučić ponašao nekako neutralno, što je za pohvalu“, kaže on.

Vukanović sumnja da će neko iz Dodikove opozicije imati podršku zvaničnog Beograda, a spekulacije oko Trivić gleda više kao na dizanje fame i davanja na značaju njenom novoosnovanom pokretu, nego na suštinsku podršku.

„Za više detalja trebate pitati nju. Po meni nikako nije dobro da se oslanja ni na jedan centar moći izvan Republike Srpske“, poručuje Vukanović.

Raniju podršku Vučića Dodiku, Milivojević vidi kao upitnu.

„Dodika je sa Borisom Tadićem vezivalo i prijateljstvo koje nije bilo samo političko partnerstvo, a Dodik i Vučić nikada nisu bili prijatelji. Dodik je na stranačkim mitinzima DS-a vrlo jasno govorio protiv Nikolića i Vučića, i pozivao birače da glasaju za Tadića“, podseća Milivojević.

Ovaj politikolog napominje i da lider SNSD-a nikada nije direktno podržao Vučića, iako je izlaskom na parlamentarne i beogradske izbore u Srbiji, na šta ima pravo s obzirom na dvojno državljanstvo koje poseduje, davao indirektnu poruku biračima u Srbiji koji su poreklom „s druge strane Drine“ da glasaju za SNS i Vučića. Napominje i da je na tim izborima glasala i Trivić, te da je i ona time dala podršku Vučiću.

Oni su glasali na izborima 2022. godine, a do Beograda su potegnuli kako bi iskoristili pravo glasa za predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

„Vučić još od parlamentarnih izbora 2014. je radio na obe vodenice, i na vlast i na opoziciju. Čak su neki propagandni magovi Vučićevi još 2014. nudili besplatne usluge i Dodiku i koaliciji oko SDS-a, najveće opozicione stranke”, kaže Milivojević.

Izbori 2022. i postavljenje Dodikovog oponenta za Vučićevog savetnika

Ranije spekulacije potvrdilo je privođenje dvojice istaknutih članova Srpske napredne stranke u Republici Srpskoj uz optužbe za pomoganje Dodikove opozicije.

Vlada Mandić i Adam Šukalo, članovi Glavnog odbora SNS-a, nakon pretresa i zadržavanja vozila članove Glavnog odbora SNS-a, pušteni su bez objašnjenja zašto su privedeni, pisali su mediji.

Privođenje je izazvalo negodovanje opozicije u Srpskoj, pa i same Trivić, koji su o Mandiću i Šukalu govorili kao o prijateljima Republike Srpske.

Mandić je i ranije privođen tokom kampanje za lokalne izbore u Nikšiću prošle godine ovaj funkcioner SNS-a priveden je na saslušanje sa još devet osoba zbog sumnje da su zbog sumnje da su unosili novac u Crnu Goru za potrebe kupovine glasova u Nikšiću, objavila je tada podgorička Pobjeda.

Šukalo je nedavno postavljen na mesto savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zadužen je za regionalna pitanja.

Šukalo – opozicionar u RS, vlast u Srbiji

Adam Šukalo je 2004. i 2012. biran za odbornik Skupštine opštine Gradiška, a od 2010. do 2013. bio je predsednik Srpske napredne stranke u RS. Nakon sukoba unutar stranke, Šukalo osniva Naprednu stranku. Postaje poslanik u Skupštini Republike Srpske 2014. u koaliciji NS, Demokratskim narodnim savezom i Srpskom radikalnom strankom dr Vojislav Šešelj. Nekoliko meseci je proveo u koaliciji sa Dodikovom strankom, da bi onda prešao u poslanički klub opozicionog PDP-a. Na izborima 2018. godine bio je kandidat PDP-a za predstavnički dom Parlamentarne skupštine u Sarajevu, ali ne dobija mandat, i onda dolazi u Srbiju i postaje narodni poslanik u Skupštini Srbije sa liste SNS, u kojoj je i član Glavnog odbora. Raniej te 2018. bio je uz grupaciju „Pravda za Davida“ koja je organizovala proteste u Banja Luci kojima se tražila istina oko smrti mladića Davida Dragićevića.

Dok Vukanović kaže da je Vučić zauzeo netralnu poziciju, Milivojević pak smatra da se predsednik SNS direktno umešao protiv Dodika, slanjem ovih članova Glavnog odbora.

„Ti izbori su bili specifični jer mi se činilo da Vučić nije imao nameru da potpuno uruši Dodika, ali je želeo da ga ozbiljno potkopa. On je faktički navijao da Dodik izgubi predsedničke izbore, ali da SNSD zadrži vlast, i tako da kontroliše i Trivić i Vladu Republike Srpske, gde bi Dodik imao glavni uticaj, ali ne bi bio predsednik Republike“, smatra Milivojević.

Postavljenje Šukala ovaj politikolog vidi kao poruku Dodiku, ali s obzirom da Šukalo nema preteranog uticaja u RS – specijalni efekat, smatra, nije postignut.

Blagić smatra da je ovaj potez potvrdio spekulacije o bliskosti Trivić i Vučića.

Vukanović, upitan za ova privođenja, kaže da u tom delu kampanje nije učestvovao i da direktnih dokaza o tome što se pisalo on nema, ali da je očito konekcija sa SNS-om bilo. Govoreći o postavljenju Šukala, on pre svega ističe njegova preletanja u Srpskoj, pa prelazak u Beograd i Vučićevu stranku, te kaže da on verovatno ima konekcije sa PDP-om i Stanivukovićem, kao i sa trivić.

“Da li će im to biti od pomoći? Ne znam, meni je bitno da ja nemam nikakve konekcije nisa Beogradom ni sa patrijarhom, da ne zavisim od njih. Tuđe krstove ne mogu da nosim“, kaže Vukanović.

Gde je tu Draško?

Milivojević podseća da je Stanivuković odmah zatim pobede nad SNSD-om u Banja Luci bio specijalni gost prilikom otvaranja spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, a optužbe za „simbiozu“ komentariše kao neosnovane.

„Stanivuković kao i gradonačelnik Bijeljine, jesu gradonačelnici koji dolaze iz opozicije, ali nemaju većinu u skupštinama gradova. Jedini način da se opstane je ovo što radi Stanivuković. Pokazuje konstruktivnost time što prečesto ne napada Dodika znajući da će mu blokirati funkcionisanje grada. Prenebegava se da je Trivić u Banja Luci dobila više glasova od Dodika, što znači da je Stanivuković dobro odradio kampanju za Trivić. Tu postoji lična sujeta, oboje su bili potpredsednici PDP-a i smatrani su budućim predsednicima umesto sadašnjeg rukovodstva… Mislim i da animozitet koji je Trivić pokazivala prema Stanivukoviću je zasnovan na manjku argumentacije“, mišljenja je politikolog. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 20.4.2023)


Нема коментара:

Постави коментар