Opozicija bi izbore, vlast pristaje, ali nisu realni

ISTRAŽUJEMO: Da li će građani vanredno izlaziti na birališta ove godine

Razlog više za to je činjenica da se tada održavaju i redovni lokalni i pokrajinski izbori, a ne treba zaboraviti ni očekivanje Zapada da tokom ove godine Beograd i Priština sprovedu Ohridski sporazum.

Đilas: Vučiću, kaži tačan datum

Prošle nedelje zvanično su izbore zatražile desno orijentisane opozicione stranke koju čine koalicija Nada, Dveri i Zavetnici. Nekoliko dana kasnije, oglasio se lider SSP-a Dragan Đilas koji, za razliku od opozicione desnice, već mesecima traži vanredne beogradske i parlamentarne, ali ne i predsedničke izbore.

Sada kada cela opozicija traži izbore, pozivam Aleksandra Vučića da kaže tačan datum kada će biti održani ne samo beogradski nego i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji – rekao je Đilas.

I Dobrica Veselinović iz inicijative “Ne davimo Beograd” istakao je da svi u tom pokretu “jedva čekaju izbore i da Zeleno-levi front nudi alternativu za Beograd i Srbiju”.

Vučić: Ako hoće izbore, dobiće ih

Odgovor Vučiča je ubrzo usledio. Predsednik SNS-a je poručio opoziciji da „ako hoće izbore dobiće ih“, ali ih je upozorio da će ih “pobediti ubedljivije nego ranije”.

Prokomentarisao je opoziciju i ocenio da “oni nemaju problem da sednu zajedno i da rade na „rušenju Vučića“ i sa onima koji su za nezavisnost Kosova i sa „najgorim desnim ekstremistima“.

Na drugoj strani, predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić je izjavio da će se tek videti da li će biti vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora, a da je on lično, kao i većina članstva te partije “za to da budu sad u nedelju”.

Krajnji rok za izbore je polovina 2024. godine, a moja želja je da budu što pre - rekao je Glišić.

Kako je istakao, SNS je spremna na izbore u svakom trenutku i da, ako ih opozicija baš želi, naprednjaci „mogu da učine dodatni napor da im iziđu u susret“. Glišić je poručio da su građani “pre godinu dana iskazali opredeljenje koga žele da ih vodi” i dodao da je “sada poverenje u SNS još drastičnije“.

Posle svega, mnogi bi pomislili da se samo čeka datum vanrednih izbora, međutim da li je baš tako? Klačar: Nisu realni ove godine

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar primećuje da će se sve češće pričati o izborima kako se bliže redovni lokalni i pokrajinski izbori sledećeg proleća.

Opozicija pitanje izbora povezuje sa pitanjem Kosova i Ohridskog sporazuma jer računa da je SNS sada slabiji nego inače. Zbog toga otvaraju temu izbora kao rešenja za aktuelnu političku situaciju.

Međutim, mislim da izbori nisu realni u ovoj godini - ocenjuje Klačar.

Kako kaže, poznavajući praksu SNS znatno je veća verovatnoća da imamo izbore sledećeg proleća.

Redovni lokalni i pokrajinski izbori održavaju se sledećeg proleća, a do sada SNS je te izbore vezivao sa parlamentarnim izborima.

Za SNS je Kosovo vrlo sveža tema pa ne vidim motiva da izborima otvaraju drugu temu. Jedino bi SNS možda mogao u ovom vremenskom prostoru do početka primene Ohridskog sporazuma da brzinski organizuje izbore, ali to je malo verovatno - analizira Klačar.

Naš sagovornik smatra da Zapad ne bi blagonaklono gledao na izbore u Srbiji tokom ove godine.

Međutim, ne mislim da bi ti izbori bili toliki trn u oku Zapada jer je Ohridski sporazum prihvaćen, a rokovi za implementaciju su fleksibilni. Naravno, EU i SAD žele napredak u implementaciji Ohridskog sporazuma i znaju da bi eventualni izbori u Srbiji tokom ove godine značili da će primena tog sporazuma biti tek na početku - zaključuje Klačar.

Milivojević: SNS bira termin

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević veruje da bi vanredni lokalni i beogradski izbori mogli da se organizuju i do kraja ove godine.

To bi bila kupovina vremena vlasti koja bi na taj način odložila primenu delova Ohridskog sporazuma koji nisu povoljni. Mislim da i Zapad ne bi imao ništa protiv izbora jer je i sam Gabrijel Eskobar, izaslanik Stejt dipartmenta za Zapadni Balkan rekao da SAD očekuje implementaciju Ohridskog sporazuma do kraja godine - poručuje Milivojević.

Kako kaže, ne sumnja da će izbori biti održani kada rejting SNS bude najjači.

SNS odlučuje kada će biti izbori. Vlast i opozicija trenutno su usmereni na geostrateške odnose Beograda i Vašingtona i mere se prema tome. S tim što je vlast za sada izabrala dobitnu kombinaciju što se tiče spoljne politike.

Ne uvodi sankcije Rusiji, a brani teritorijalni integritet Ukrajine što većina građana Srbije podržava - analizira Milivojević.

„U Srbiji ne može kao u Crnoj Gori“

Politički analitičar Zoran Stojiljković rekao je “da ne veruje da je u skorom periodu moguće da se u Srbiji, kao u Crnoj Gore, pojavi politička opcija čiji bi kandidat imao energetski koalicioni potencijal da na izborima pobedi predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

On je za agenciju Beta kazao da „ne veruje“ i da „ne vidi tu mogućnost u skorom periodu od narednih godinu, dve“. Kako je kazao, “politička scena u Crnoj Gori je prilično drugačija od one u Srbiji”.

Kazao je i da ne vidi tu mogućnost „imajući u vidu da je opozicija u Srbiji podeljena, (i) da praktično raspolaže podrškom tek trećine birackog tela“.

Tri pitanja: Kada, ko i kako

Priča o izborima je trenutno kao jednačina sa tri nepoznate - kada, ko i kako. A odluka je na SNS, tačnije Aleksandru Vučiću.

Dakle, prvo treba da se odredi termin izbora, da li će to biti kraj ove ili početak/sredina sledeće godine. Zatim, ko će na njima učestvovati, odnosno da li će to biti samo lokalni ili i vanredni parlamentarni i beogradski izbori kako traži opozicija.

Konačno, poslednje pitanje je “kako”. Tačnije, da li će kao što se sve češće priča, izborni prag biti vraćen sa tri na pet odsto, što bi značilo da mnoge manje stranke ne bi mogle samostalno da se dokopaju parlamenta. (Blic, Marko Tašković, 6.4.2023)