Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da se u govoru patrijarha Porfirija prilikom dodele ordena Republike Srpske, koji mu je uručio predsednik RS Milorad Dodik, a u kome je govorio između ostalog i o kosovskom zavetu, ne vidi stav Srpske pravoslavne crkve o evropskom predlogu za KiM i napominje da je ovaj nastup došao nakon nekoliko događaja koji su prošli bez šireg objašnjenja SPC, poput davanja autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, te napominje da Porifije za svoje postupke čeka dozvolu vrha države.
Milivojević kaže da je izostao odgovor pod kojim uslovima je
autokefalnost prihvaćena, kakav je status hramova, da li je arhiepiskopija SPC
koja je postojala na tlu Severne Makedonija prestala da postoji.
– Niko od vladika se nije oglasio, patrijarh je prečuo.
Izgleda da je tačno ono što javnost spekuliše, da to nije autonomna odluka SPC
već faktički stvar političkog pritiska, ali mi ne znamo od koga, kaže naš
sagovornik.
Poglavar SPC priznao je autokefalnost Makedonskoj
pravoslavnoj crkvi u maju prošle godine, koju SPC nije priznavala sve od 1967.
godine, kada se MPC – Ohridska arhiepiskopija otcepila.
Smatra da je Porfirije prilikom dodele ordena bio dužan
odgovora i zašto nije bio na obeležavanju Dana Republike Srpske, napominjući da
nije morao da ide na policijsku paradu u Istočnom Sarajevu, ali da je morao
biti na svečanom prijemu gde je bilo i nekoliko predstavnika zapadnih ambasada.
– Izbegao je to uz obrazloženje da je bio bolestan. Dan
ranije je bio u Zagrebu za Badnji dan u prostroijama Zagrebačko-ljubljanske
eparhije i slikao se sa Dačićem i Plenkovićem, podseća Milivojević iznoseći
sumnju u to šta je pravi razlog Porfirijevog neodlaska na obeležavanje Dana
Republike Srpske.
Milivojević kaže da je patrijarh dužan i odgovora kojim
povodom je bio u SAD krajem januara, da li samo zbog posete prekookanskim
eparhijama ili je to povezano sa, kako ga naziva, francusko-nemačko-američkim
planom za dijalog Beograda i Priština, kojim se konstatuje neophodnost
autonomije SPC na Kosovu.
– Ta tri odgovora su mnogo bitna. Ona nisu samo duhovna,
nisu samo za vernike bitna, nego za sve građane Srbije, od velikog interesa su
za njih. Ako tih odgovora ne bude ispašće da su u pravu oni koji tvrde da je
patrijarh srpski nažalost onaj ko sluša naređenja iz političkog vrha ove
zemlje. Iz ovog njegovog odgovora koji je imao pred Dodikom nisam mogao da
zaključim da je dao odgovor na ova pitanja. Svi znamo da crkva ima samo
molebane kao oružje za očuvanje Kosova, ali iz ova tri pitanja koja sam nabrojao
izgleda da postoje i druga oruđa za borbu, da je vlast SPC bitna čak i delu
međunarodne organizacije, ako je istina da je ubacivanje autonomije SPC u ovaj
plan sporazuma rezultat njegove posete SAD. Hajde nek se pohvali time, jer ako
je tako onda je to za pohvalu, navodi ovaj politikolog.
Porfirije je u SAD bio od 24. januara i biće tamo do 5.
februara, a Milivojević je tada komentarisao da patrijarh očekuje da će
Amerikanci, koju su se uključili u proces oko evropskog plana, obezbediti
autonomiju srpskih crkava i manastira na KiM.
I zaista u objavljenoj verziji evropskog predloga sporazuma
nalazi setačka po kojoj se obe strane obavezuju da „formalizuju status Srpske
pravoslavne crkve na Kosovu i pruže snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog
i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima“.
Deo javnosti kritikovao je Porfirijevo neoglašavanje povodom
namere predsednika Vučića da prihvati evropski plan, slično situacije oko
organizovanja manifestacije Evroprajd u septembru prošle godine. Tada su
grupacije okupljene oko organizacije „Litija za spas Srbije“ izražavale
nezadovoljstvo Porfirijevim neoglašavanjem povodom Evroprajda, da bi onda SPC,
nakon nekoliko akcija ovih desnih grupacija, organizovala moleban za spas
porodice, što se tumačilo kao kontrola nezadovoljstva unutar same crkve koje je
postojalo, smatra se, i među sveštenstvom i među samim vernicima.
Danas SPC najavljuje molebane i bogosluženja za spas
svetinja i srpskog naroda, a Milivojević kaže da one mogu imati značaj za vernike
koji, za razliku od njega, ne pristupaju religiji tradicionalistički
– Ali kao laik i neko ko prepoznaje šta je uloga crkve u
političkom životu mogu da prepoznam da su u Crnoj Gori bile litije koje nisu
bile eksluzivističko verske, već su bile građanske jer tema koja ih je
kandidovala bila građanska. A iz te priče je izašao čovek koji nije ni Srbin,
ni Crnogorac nego Albanac, Dritan Abazović, a on je bio jedan koje učestovvao u
tim građanskim litijama koje je pokojni mitropolit Amfilohije samo inicirao.
One nisu bile eksluzivističko crkvene, već građanske koje su davale podršku SPC
u odbrani svojih prava i imovine. Takva vrsta molebana bi bila opravdana, jer
je tema isto odbrana imovine na Kosovu i Metohiji, ali očigledno da ovde neko
čeka da vidi da li sme da uključi ovu vrstu molebana, kaže on.
Komentarišući pomenute spekulacije Milivojević kaže da
molebani povodom Evroprajda nisu molebani nisu bili znak jedinstva, za koje se
Porfirije u svom nedavnom govoru zalagao, nego podela, imajući u vidu da je i
među vernicima SPC ima onih koji su drugačijeg seksualnog opredeljenja.
– Molebane treba koristiti tamo gde za njih ima mesta.
Tvrdim vrlo odgovorno da je situacija sa imovinom i statusom SPC na Kosovu
identična povodu od pre dve i po godine u Crnoj Gori, kao i da je reč o
građanskoj opravdanosti zahteva za tako nešto. Niko ne može da kaže da „Aha,
ovo sada nije Srbija, i crkva je kosovska“, navodi on.
Milivojević kaže i da kod patrijarha prepoznaje potrebu da i
za odluke koje su u njegovom domenu traži podršku vrha vlasti, onog istog vrha
vlasti koji kaže da se često čuje s patrijarhom, ali isto tako daje, navodi naš
sagovornik, vrlo često ima netaktične poruke na račun SPC i pojedinih vladika.
– Iz vlasti su govorili da stav SPC da Kosovo ne može biti
nezavisno je poziv na rat. To je suludo, ali crkveno poglavarstvo je odlučilo
da je bolje da ćuti. Nemaju kuraži za nekog ko je direktno ugrožen. Tema
njihove imovine je građanska, nije samo ni crkvena, ni srpska. Imovina je
svugde sveto pravo, napominje Milivojević.
SPC kritikuje jer braneći imovinu Visokih Dečanih ne
potražuje imovinu koju je, navodi, još Titov režim nacionalizovao, a koja je
pripadala i SPC, kao i Katoličkoj crkvi.
– I sad se nadaju da će im imovina biti vraćena, pozivajući
se na odluku Ustavnog suda Kosova. To ćutanje je možda želja za nezamerivanjem
Kurtiju, Vučiću, Lajčaku možda, ali građane to ne interesuje, jer je to
građansko pravo i nešto sveto svugde, pa bi trebalo i na Balkanu, navodi.
Govoreći o daljem razvitku situacije kaže da ne očekuje da
se ulicama Srbije pronesu litije nalik onim u Crnoj Gori.
– Nažalost ne očekujem. Mesta ima, opravdanosti ima, kao i
želje građana koji odgovorno razmišljaju o svojoj zemlji. Ali se čeka dopuštenje
onog ko odlučuje o svemu u ovoj zemlji, i kad ćemo postaviti i povući barikade,
i ući i izaći iz institucija. Vučić je protivustavno uzurpirao sve poluge
vlasti, on je protivustavno i predsednik države i predsednik stranke, a na
izborima 3. aprila se kandidovao da za sve nivoe vlasti u Srbiji. Tako da osim
što je sve nabrojano, Vučić je i istovremeno rezervni patrijarh SPC. Bar to
deluje nama koji to gledamo sa strane, kaže Milivojević.
Porfirije je tokom besede u Domu vojske, gde mu je Orden
Republike Srpske na lenti dodeljen, govorio i o kosovskom zavetu, neophodnosti
mira na Kosovu i Metohiji kao i međusobnog razumevanja ljudi koji na KiM žive,
kao i o sabornosti u molitvi koja je neophodna da bi se do toga došlo. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 3.3.2023)
Нема коментара:
Постави коментар