Kako je meč Srbija – Švajcarska na Mundijalu uticao na to da Vikipedija podigne nivo zaštite?

Najpoznatija onlajn enciklopedija, Vikipedija, krajem prošle godine morala je ponovo da podigne nivo zaštite – a na ovaj korak uticala je i utakmica Srbije i Švajcarske na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Nakon završetka utakmice, vandalizovani su članci o fudbalerima reprezentacija Srbije i Švajcarske – na stranici Vikipedije „Granit Džaka“, bilo je čak 109 izmena u roku od 10 dana, koje su većinski bile dezinformacije i uvrede.

Uvrede nisu zaobišli ni fudbalere reprezentacije Srbije, pa je stranica o Vanji Milinkoviću Saviću bila izmenjena čak 21 put nakon utakmice.

Vikipedija trenutno ima više od 60 miliona članaka, a čak 660.000 je na srpskom. Vikipedija na srpskom je po posećenosti na 21. mestu na svetskom nivou. Trenutni broj aktivnih urednika je oko 850, a broj registrovanih korisnika oko 320.000.

– U slučaju da želite da postanete urednik na Vikipediji, dovoljno je samo da napravite nalog, kaže za Danas Ivana Madžarević, izvršna direktorka neprofitne organizacije Wikimedia, čiji je cilj sakupljanje slobodnog sadržaja na internetu.

S obzirom na to da urednik Vikipedije može da postane svako, dešava se da se na sajtu objavljuju neproverene informacije ili dezinformacije.

– Na Vikipediji glasi pravilo „pretpostavite dobru nameru“, što znači da svako ko uređuje, uređuje to na dobrovoljnoj osnovi i pretpostavlja se da neće trošiti svoje vreme samo kako bi uništavao članke, kaže Madžarević.

Iako je teško kontrolisati protok dezinformacija kako na Vikipediji, tako i na ostalim platformama, postoje određeni sistemi kontrole koji vode računa o tome da korisnici koriste svoj položaj isključivo u informativne svrhe.

U slučaju da je korisnik širio govor mržnje, vređao nekoga ili vršio vandalizme nad člancima, urednik ima mogućnost da korisnika blokira na određeni vremenski period, a u nekim slučajevima i trajno.

Članci o Slobodanu Miloševiću, Aliji Izetbegoviću, Ratku Mladiću i Draži Mihailoviću su u prethodnih nekoliko godina korišćeni za plasiranje lažnih informacija o ovim ličnostima, pa su zbog velikog broja netačnih informacija i širenja mržnje bili privremeno blokirani i na kraju zaključani za izmene.

Dinko Gruhonjić, novinar i docent na Univerzitetu u Novom Sadu, kaže za Danas da su dezinformacije dominantna matrica u većini domaćih medija, koji su ogromnom većinom prorežimski.

– Efekat hiperprodukcije dezinformacija jeste targetiranje „neprijatelja“ i progon neistomišljenika, kaže Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, kada je u pitanju progon neistomišljenika, veoma često su na meti nezavisni novinari.

– Sledeći efekat je zatupljivanje građana a potom i njihovo otupljivanje. Zatupljivanje ne moram posebno objašnjavati, a otupljivanje znači da građani, usled tolike oluje dezinformacija, kroz, na primer, hiperprodukciju lansiranih afera koje nikada ne dočekaju sudski epilog, jednostavno počnu da odmahuju rukom i gube osećaj potrebe za pravdom, što vodi do apatije i do njihove političke idiotizacije, dodaje Gruhonjić.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da su se naši mediji pretvorili u jednu veliku „propagandnu mašinu“.

– Informacije se dobijaju iz nekog centra moći, koji nije autohtoni izvor, nego su u pitanju agencije, lobi grupe, političke partije i institucije moći, navodi Milivojević za Danas.

Kampanja

Vikimedija je organizovala kampanju pod nazivom „One lib, one ref“, sa ciljem rešavanja problema dezinformacija. Kampanja se bavi unošenjem što većeg broja referenci, a volonteri su većinski bibliotekari. Uz saradnju Vikimedije sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ uneto je 13.000 novih referenci. (www.danas.rs, Danas, Milana Jovanović, 28.3.2023)