Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo je proteklog
vikenda u obilazak Srbije u kampanji koja se smatra početkom formiranja
Narodnog pokreta za državu. Prema njegovim rečima, novi pokret ne bi ukinuo SNS
i ideja je da bude „nadstranački“, odnosno da okuplja i one koji nisu članovi
političkih partija. Vučić je istakao i da je pred „Srbijom težak period i da je
potrebno jedinstvo“. Za sada, od koalicionih partnera SNS, jedino je stranka
Rasima Ljajića (SDPS) potvrdila da će biti deo novog pokreta, dok su SPS, PUPS,
Demokratski savez Hrvata Vojvodine podržali ideju.
Istovremeno sa nastajanjem novog pokreta, vodi se kampanja
protiv desnih, nacionalističkih političkih stranaka - Novog DSS-a, Zavetnika,
Dveri, Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, koje su se izjasnile protiv
evropskog plana za Kosovo. Kampanja je za sada anonimna i niko nije potpisao
plakate na kojima se lideri desne opozicije prikazuju sa albanskim kapama, ili
na kojima se lider Novog DSS-a naziva „Miloš Francuz“ (referenca na francusko
državljanstvo Miloša Jovanovića koji je kao dete živeo u toj zemlji, a potom
studirao i doktorirao na Sorboni).
U Beogradu su viđeni i grafiti „Miloš Francuz“ i „Milica
lažljivica“, koji se odnosi na liderku Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski.
Sve se ovo dešava u periodu kada se od Srbije i Kosova
očekuje da dogovore kako će se primeniti evropski predlog – na koji su obe
strane pristale 27. februara u Briselu. Između ostalog, predlog predviđa i da
se dve strane međusobno ne blokiraju pri učlanjenju u međunarodne organizacije
– što je za predsednika Srbije sporna tačka. Osim zbog Kosova, Srbija je pod
pritiskom Zapada i da uvede sankcije Rusiji – čemu se desna i nacionalistčka
opozicija takođe protivi.
Iako smatra da ni sam
Vučić još nije do kraja odlučio hoće ili neće da prihvati evropski plan,
analitičar Cvijetin Milivojević kaže da formiranjem pokreta pokušava da proširi
front podrške koji ima, s obzirom na to da trpi sve veće pritiske međunarodne
zajednice da prihvati sproazum.
“Zapravo cilj mu je
da obezbedi blanko podršku za bilo šta u vezi sa Kosovom da on odluči. Kao što
možemo primetiti, Vučić je uzurpirao sve institucije i zapravo kad se kaže da
je Srbija nešto prihvatila i da Srbija nije nešto prihvatila, da Srbija
razgovara ili da Srbija neće prihvatiti – u stvari misli se da je Vučić
prihvatio ili Vučić nije prihvatio itd. Tako da je on prosto shvatio da će mu
za buduće pregovore, u koje je on očigledno debelo ušao, biti neophodno da on
makar od svoje stranke, cele vladajuće koalicije i dela opozicije, i dela
javnih ličnosti, institutcija, nevladinog sektora itd ima podršku da odluči dža
ili bu”, kaže Milivojević.
Objašnjava i da Vučić
svojim pokretom otvara dva kontrafronta – jedan protiv ekstremne desnice i
drugi protiv liberalno-građanskog fronta koji mu takođe ne daje blanko podršku
za naredne poteze.
Rizik od desnice ili
baze SNS?
Prema februarskom istraživanju agencije Faktor plus rejting
nacionalnih desnih stranaka je u blagom porastu u odnosu na prethodne
parlamentarne izbore, dok je rejting naprednjaka manje-više isti.
SNS je imala 46 odsto u februarskom istraživanju, sledi je
SPS, pa opoziciona Stranka slobode i pravde. Na četvrtom mestu je koalicija
NADA (Novi DSS-POKS), slede Zavetnici, pa Dveri – što je rast u odnosu na
parlamentarne izbore 2022.
„Taj korups je porastao, ali ne toliko značajno koliko je
porasla preraspodela unutar tog bloka i tu se vodi neka glavna borba, ko će
biti lider . Naravno, usled svega što se dešavalo desnica ima veći broj
simpatizera i da možemo očekivati da u nekom budućem periodu takav trend bude
možda i oštriji. U okolnostima koje nisu skroz nerealne – da se uvedu sankcije
Rusiji i postizanje plana za Kosovo koji ne odgovara većem delu građana Srbije,
u tom slučaju možemo da očekujemo da nacionalno opredeljene stranke imaju mnogo
veći broj glasova i da onda na neki način ugroze vladajuću koaliciju i SNS“,
objašnjava za Glas Amerike Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.
Prema istom istraživanju Faktor plusa, većina ispitanika
izjasnila se protiv evropskog predloga za Kosovo u obliku kakav je sada,
odnosno protive se tački koja daje mogućnost Kosovu da se učlani u međunarodne
organizacije. Ako bi se taj član izbacio, za većinu građana bi sporazum bio
prihvatljiv, pokazuje istraživanje.
Iako za sada nije drastičan- da li je rast desničarskih
stranaka ubrzao pokretanje Narodnog pokreta za državu i aktivirao kampanju
protiv desne opozicije?
„To je deo šireg paketa kojim se istovremeno pokušava
predstaviti Vučić kao neko ko je patriota, ko brani nacionalne interese, ko
govori u ime Srbije, i sa druge strane da se delegitimizuju i napadaju akteri
koje delovi javnosti percipiraju na takav način – a to su pre svega te stranke
koje vidimo na desnici ili krajnjoj desnici. Oni su već neko duže vreme predmet
različitih kritika i to je počelo negde nakon poslednjih izbora“, kaže za Glas
Amerike vanredni profesor FPN Dušan Spasojević.
Cvijetin Milivojević
smatra da su stranke desnice, na koje se sručio napad poslednjih dana, zapravo
pogrešna meta i da govore o određenoj vrsti nervoze koja je prisutna.
“Ta grupa stranaka
koje je u ovom trenutku targetovana nije u ovom trenutku ni smislu rejtinga, ni
u smislu potencijala nešto što može da zavrti ozbiljnu priču. Barem ne u ovom
trenutku. Veći problem je unutrašnje jezgro SNS-a, a pre svega njihovih birača koji
nisu glasali za ovog Vučića, nego su glasali upravo za onog Vučića kakav misle
da jeste. A to je Vučić koji je jedini garant da je Kosovo zauvek u Srbiji,
koji je jedini garant da Srbija nikada neće u NATO, koji je jedini garant da
nikada neće biti uvedene sankcije Rusiji. Oni su glasali za tog Vučića jer ih
je Vučićeva propaganda uverila da je on taj”, kaže Milivojević i dodaje da bi
ti njegovi glasači pre glasali za “ovu ekipu koju Vučić danas ruži po gradu na
grafitima i plakatima, nego nego dobar deo njegove vladajuće koalicije”.
Postoji i mogućnost da novi Nacionalni pokret za državu
„okrnji“ postojeću nacionalnu desnicu i integriše neke od njenih članova, a
onda povuče i glasače. U ponedeljak, predsednik Izvršnog odbora SNS Darko
Glišić predstavio je četiri nova člana SNS koja su prešla iz POKS-a. Početkom
februara, Glišić je predstavio i petoro Zavetnika koji su prešli u SNS.
Pejić kaže da je jedan od ciljeva Nacionalnog pokreta za
državu, iako ne glavni, da privuče u svoj blok neke od glasača aktuelne desne
nacionalne opozicije i odbrani svoj rejting. Spasojević, pak, ne smatra da je
glavni cilj novog pokreta da se oslabi desnica ili da joj se uzme nešto što je
osvojila, već manir SNS u kojem reaguje kada bilo koja stranka „počne da raste
iznad 5,6 odsto“.
„Rast desnice je relativno mali, možda nekih 100.000 birača
u poslednjih nekoliko godina ako poredimo sa izborima iz 2016. Ništa se tu
dramatično ne dešava i ne raste desnica dramatično, već je jedna potvrda
naprednjaka da reaguju na to, i da potvrde da su oni predstavnici tog desnog
ili krajnjeg desnog biračkog tela. To je neodvojivo od činjenice da je desnica
imala prostor u medijima na koji je uticala SNS i da je SNS u jednom trenutku
im dao prostor za rast“.
"Kupovina vremena
do nove šargarepe"
S obzirom na ogromno
političko iskustvo lidera SNS i predsednika Srbije, Cvijetin Milivojević kaže
da su celoj priči ne treba potcenjivati Aleksandra Vučića i da sve ove igre sa
osnivanjem pokreta, napadima na ekstremnu desnicu možda treba u kontekstu
Kosova posmatrati i kao kupovinu vremena.
U igri koju vode
Kurti i Vučić čeka se ko će pre izgubiti živce kaže saagovornik Glasa Amerike i
ističe da se time šalje i poruka Evropi i Americi.
“I treća stvar koja može
to da bude jedna vrsta uzimanja vazduha i slanja poruka da ipak ta njegova
odluka koju Amerika i EU očekuju od njega ipak isuviše velika da bi tako
jevtino on tu odluku doneo. Možda se čeka neka nova šargarepa. Što u ovom
trenutku, razumno gledano, može da bude neka ekspresna ponuda EU na neki
ubrzani ulazak preko reda, u šta ja naravno ne verujem, ali u svakom slučaju to
je to”.
Četiri stranke nacionalne desnice, koje sebe zovu
„državotvornim“, najavile su veliki miting za Kosovo u petak 17. marta. Šetnja
će biti održana od hrama Svetog Save do Predsedništva, a stranke su skup takođe
okarakterisale kao „nadstranački“. (www.glasamerike.net,
Jovana Đurović, Rade Ranković, 14.3.2023)
Нема коментара:
Постави коментар