Vojvođanski manifest: Može li se tema autonomije Vojvodine vratiti na dnevni red?

Vojvođanski manifest Pokreta slobodnih građana i Akcije progresivne Vojvodine pokušaće da na političku mapu Srbije vrati temu autonomije. Kako su najavili u najskorije vreme podneće predlog Zakona o finasiranju Vojvodine.

Anna Oreg narodna poslanica i predsednica Vojvođanskog odbora PSG-a na sinoćnem predstavljaju manifesta u Novom Sadu, rekla je da ta organizacija vidi Vojvodinu „kao autonomnu regiju zasnovanu na građanskim i liberalnim idejama, kao model za buduću regionalizaciju Srbije i da zato pokrajinu moramo urediti da bude primer svima ostalima“.

Napomenula je da su tri zakona kroz čije je donošenje ili izmene moguće poboljšati autonomni kapacitet Vojvodine.

„Na prvom mestu je Zakon o finansiranju, koji nije donet, a Ustavna je obaveza i rok za njegovo donošenje je istekao, ne slučajno još davne 2008. godine. Neophodno je izmeniti i dopuniti još dva zakona: Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i Zakon o javnoj svojini“, objasnila je Anna Oreg.

Dodala je i kako je trenutno u fokusu Pokreta slobodnih građana izrada Zakona o finansiranju, te kako planiraju da predlog tog zakona podnesu u Narodnoj skupštini u najskorije vreme.

Nikola Ačanski, jedan je od osnivača APV-a i jedan od autora Vojvođanskog manifesta, istakao je kako postoje tri dominantne istorijsko-političke paradigme koje su oblikovale narativ o Vojvodini: građansko-liberalna paradigma, nacionalistička paradigma i socijalistička (komunistička) paradigma, te da je svaka od te tri ideologije donela nešto novo u samorazumevanju Vojvodine i ljudi koji su ovde živeli i žive.

Politički analitičar Aleksandar Popov napominje da je čitao izlaganja predlagatelja manifesta, te smatra da se njihovim pozivanjem da se do autonomije dođe, “sprovođenjem nadležnosti Vojvodine garantovane Ustavom”, neće daleko stići.

Kako kaže, jedina izvorna ovlašćenja koja AP Vojvodina ima garantovana Ustavom iz 2006. godine je da donese svoj grb i zastavu, što je i učinila.

“Na Ustav se ne vredi pozivati jer on ne daje ništa. Autonomija Vojvodine je trebalo da se unapredi 2005. godine, na predlog Borisa Tadića, koji je čak uključivao zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pa je tada čak i Vlada na čijem je čelu bio Koštunica predlogom Ustava bila dala Pokrajini delomična zakonodavna i sudska uz izvršna ovlašćenja. Ipak, umesto ovih predloga, 2006. godine dobili smo jedan nakaradan Ustav, po kojem Vojvodina ima samo jedno izvorno ovlašćenje”, rekao je Popov.

Kako dodaje, Zakon o finasiranju Vojvodine nije donet i ko god se na tome od političkih snaga iskreno angažuje, mogao bi da očekuje podršku građana koji znaju o čemu se radi i koliko bi to donelo boljitka ljudima u Vojvodini.

Ipak, problem je kako smatra, što je politička javnost trenutno okupirana drugim pitanjima, svaki dan nas plaše raznim opasnostima, od državnih udara i atentata, do uplitanja stranih sila u domaće prilike.

“Ovo je tvrd centralitički režim, vlast nije više samo u Beogradu, nego u rukama jednog čoveka. Pomalo je beznadežna situacija da se sada o tome razgovara. Opet ako ova tema ne bude držana, nikada neće ni doći na dnevni red. Iako smo mi na putu evorpskih integracija, to nam u ovoj priči neće pomoći. EU neće forsirati ovo pitanje jer i sama ima manje ili više decentralizovane zemlje u svom sastavu i neće vršiti pritisak u tom pravcu. To je naš domaći zadatak“, rekao je Popov.

Njegov kolega, politički analitičar Cvijetin Milivojević, kaže da je tema autonomije Vojvodine svoj zenit dosegla u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stanka, a sticajem okolnosti ta tema je i tada skrajnuta od strane vlasti.

„Imam jedno lično sećanje, meni je bila zabranjena kolumna u Politici jer sam pisao da je tadašnji predsednik Tadić umesto da se pojavio na poglašenju Statuta Vojvodine u Novom Sadu, otišao da poseti iskopine rimskog Sirmijuma u Sremskoj Mitrovici. Tadašnji partneri u vlasti DS i LSV, ali pre svega DS, jednom rukom su radili, a drugom odmagali u uspostavljanju autonomije“, rekao je Milivojević.

Sada je ova priča, kako nastavlja, u senci kurentnijih događaja u zemlji, okruženju, pa i na geopolitičkom nivou. Iako je potpuno legitimno da političke snage koje se zalažu za autonomiju kandiduju ovu temu, smatra da nije pravi tajming, jer će ona proći i mimo interesovanja javnosti u Vojvodini.

„Ljudi koji se bave politikom imaju svoje taktike, potpuno legitimno, ali za otvaranje ovako značajnih tema mora se odabrati vreme kada ona neće biti pod senkom drugih. Opet, vešt političar uvek će se truditi da kandiduje svoju temu. I sa stanovišta dela vladajuće koalicije ne vidim da će ova tema dobit podršku, a kako je velika većina medija direktno pod uticajem vlasti, ni medijski neće biti vidljiva“, nastavio je Milivojević.

Manifest podeljen u pet tačaka: Unutrašnja kolonizacija Vojvodine

U Vojvođanskom manifestu koji je podeljen je u pet tačaka kaže se da je “autonomija kao ideja upravljanja svojim životom uvek za Vojvodinu bila put mira i slobode i vodila ju je do ekonomskog razvoja i bogatstva”.

Ali da danas autonomija postoji samo formalno, te da je građanima Vojvodine potrebno vratiti pravo da upravljaju svojim javnim dobrima; materijalnim: šumama, rekama, jezerima, zemljom, saobraćajnom infrastrukturom; kao i nematerijalnim: zdravstvo, obrazovanje, nauka, kultura, radna prava, javna bezbednost, socijalna zaštita.

Kako piše u prvoj tački: “Nekad najrazvijenija regija jugoistočne Evrope, Vojvodina se danas nalazi u položaju koji nalikuje situaciji unutrašnjeg kolonijalizma. Oduzeta su joj temeljna politička i ekonomska prava, a o njenoj sudbini mahom odlučuju oni koji u njoj i ne žive”.

U drugoj tački se nastavlja, kako je je mir i prosperitet Vojvodina uspevala da održi i ostvari samo kad je imala nadležnosti da sama upravlja svojim resursima – najveći ekonomski i društveni napredak ostvaren je u vreme kad je imala najviši stepen autonomije.

„Temin unutrašnja kolonizacija nije nov termin u političkim i sociološkim teorijama i koristi se da se napravi distinkcija kolonijalizma, kolonizacije. Kolonijalni položaj u vlastitoj državi zapravo je unutrašnja kolonizacija, a ona podrazumeva dihotomiju na centar i periferiju, odnos moći potčinjenih i dominantnih, eksploatisanih i eksploatatora, moćnih i onih bez moći“, rekao je Aleksandar Jovanović, iz APV-a i jedan od tvoraca Vojvođanskog manifesta.

Ko je jači Pajtić ili Mirović?

Dolaskom naprednjaka i Igora Mirovića na čelo Vlade Vojvodine, deluje da je dodatno opala moć ove funkcije. Milivojević kaže da je razlog tome što je Pajtić ipak smatran za čoveka sa „vojvođanske strane“, ali i „vojvođanskog Srbina sa obe noge“.

„Nažalost Pajtić u tom trenutku kada se pričalo o autonomiji, u svojoj stranci nije imao politički kapacitet da tu priču vodi na jedan način koji bi doneo više rezultata. Njegova moć u stranci je narasla tek posle. Sa druge strane, Mirović jeste etabliran kao stari radikal i jedan od osnivača SNS-a i najbližih ljudi oko Vučica, ali u realnom odnosu snaga unutar SNS nije ni prvi čovek vojvođanskog SNS. I da ima ideju, a zaista ne prepoznajem koje su njegove ideje u ovoj priči, nema kako da ih sprovede“, rekao je Milivojević. (www.danas.rs, Danas, A. Latas, 3.2.2023)