Pritisci na Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština se
intenziviraju, a u pozivima da se ovo pitanje konačno reši Vašington je postao
posebno glasan. U ambasadi SAD na Kosovu u utorak bi trebalo da se održi
rasprava o ZSO. Iako je kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdio da na taj
sastanak on nije pozvan Ambasada SAD u Prištini saopštila je večeras da su iz
njegove i kancelarije i predsednice Vjose Osmani potvrdili učešće u diskusiji.
Novu fazu odnosa, barem prema Kurtiju, sugerisale su nedavne izjave specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je nakon posete Beogradu i Prištini ukazao da međunarodna zajednica zahteva od kosovskog premijera da formira ZSO. Kako je rekao za Glas Amerike, "Kurti ne mora da se složi, Kosovo se već složilo".
A upravo su Eskobar i savetnik u Stejt departmentu Derek Šole u ponedeljak još jednom istakli da je ZSO međunarodna obaveza i da je vreme za njeno osnivanje. U autorskom tekstu za Kohu, dvojica američkih diplomata objasnili su kako bi ta zajednica izgledala, te da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić za Euronews Srbija kaže da nikada nije bio ovakav intezitet diplomatske ofanzive u vezi sa dijalogom Prištine i Beograda, a posebno u vezi sa SZO.
"O tome govori i činjenica da imamo i jedan vrlo razrađen predlog, kao što je ovaj Fridrih Ebert fondacije koji ima 18 članova, sa puno detalja o kojima se može diskutovati. Očigledno se uporno insistira na tome da nema nikakvog odustajanja od onoga što je usvojeno u Briselskom sporazumu, a da se o detaljima može razgovarati", kaže ona.
Prema oceni političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, ako SAD uistinu žele ZSO, ta zajednica će biti formirana.
"Prvi put pokazuju spremnost da izvrše ozbiljan pritisak na Kurtija i da albanskom društvu nametnu formiranje zajednice", rekao je on za Euronews Srbija.
U međuvremenu, Kurti se suočava sa brojnim pritiscima i kod kuće, pa iako dijalog sa Beogradom pri formiranju vlade nije bio ni u prvih deset prioriteta, sada je on na prvom mestu, a analitičari ukazuju da ga ZSO dovodi u sukob sa međunarodnom zajednicom iz kog će on izaći kao "poraženi".
Jasan signal Vašingtona
Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa.
Međutim, više neko ikada, Zapad je u poslednjih nekoliko meseci jedinstven u stavu da se ZSO, koja je dogovorena Briselskim sporazumom još pre deset godina, mora formirati. U tom pozivu naglasnije su SAD, pa će se u organizaciji američke ambasade u Prištini 31. januara održati diskusija o ZSO koja će okupiti različite grupe lidera civilnog društva, vladinih zvaničnika, političkih lidera i diplomata. Iako je ambasada SAD potvrdila Kurtijevo prisustvo na ovom skupu, to je učinjeno tek nakon njegovih javnih tvrdnji da na skup nije pozvan. Ekspert za politička pitanja Arbnor Sadiku kaže da je ovo ignorisanje jasna poruka iz SAD.
"To je dokaz da kosovska strana nije ta koja sarađuje sa Kvintom oko postizanja sporazuma o ZSO, a istovremeno je upozorenje da SAD zaista mogu da naprave Zajednicu na Kosovu i bez Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija", ističe Sadiku, prenosi Kosovo online.
Profesor Driter Arifi dodaje da je sastanak koji organizuju SAD pokazatelj da vlada beži od odgovornosti.
"Ovo vidimo kao neku vrstu bekstva od odgovornosti vlade Kosova. Na neki način, sva ovlašćenja po pitanju ZSO predata su američkoj ambasadi. SAD su ozbiljno shvatile ovo pitanje da bi završile ovu tačku Briselskog sporazuma i da možemo ići do konačnog dogovora", objašnjava Arifi, prenosi Dukađini.
Amerikanci su, kako podseća Anđelković, više puta verbalno institirali na formiranju ZSO, ali nisu pokazivali spremnost da se umeštaju iako i te kako imaju kapacitete da deluju na Kurtija.
"SAD prvi put pokazuju spremnost. Ne treba zanemariti činjenicu da nije samo Kurti protiv toga, bukvalno sve albanske partije ili su protiv formiranja ZSO ili je doživljavaju kao nevladinu organizaciju. Mi moramo da institiramo na tome da ona bude u formatu koji je predviđen Briselom, a taj format se ne obazire na kosovski ustav", rekao je on.
Minić ističe da je Eskobar u svojoj nedavnoj izjavi, kada je rekao da ne može jedan čovek da igra odlučujuću ulogu i koči proces i da ako Kurti ne bude kooperativan postoje drugi na Kosovu sa kojima se može raditi, bio brutalan.
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević navodi da SAD nisu ni sa čim pozvane da određuju odnose između Beograda i Prištine i postavlja pitanje otkud to da se SAD posle deset godina "vraćaju u igru" i preuzimaju od EU ulogu "glavnog arbitra".
Na pitanje kakve efekte očekuje od razgovora u američkoj ambasadi, Milivojević kaže da ne razume zašto se odgovori na sva pitanja traže u ambasadi.
"Formiranje ZSO sa ovakvim nadležnostima je tragikomično, a zauzvrat tražiti od Srbije da dozvoli ulazak Kosova u UN... tu nema ni 'k' od 'kompromisa'. Ako se želi kompromis, on stanuje u komšiluku - mi slušamo jednu neverovatnu stvar, gde se američki ambasador u Prištini slaže sa Kurtijem koji kaže da ZSO ne sme ličiti na Republiku Srpsku. Ona upravo mora da liči na RS ako se želi kompromis", rekao je Milivojević.
Uticaj dijaloga na Kurtijevu vlast
Stranka Samoopredeljenje, lidera Aljbina Kurtija, na vlast je došla sa osvojenih čak 48 odsto glasova građana Kosova. Samo nekoliko meseci kasnije, ubedljiva pobeda na parlamentarnim, pretvorila se u ubedljiv poraz na lokalnim izborima, kada je vlast osvojila u samo četiri, od 38 opština. Trenutna ekonomska i politička situacija, a posebno dijalog između Beograda i Prištine mogli bi i te kako da utiču na premijera, ali je pitanje šta opozicija može da uradi povodom toga.
Proteste medicinskih i prosvetnih radnika, kao i bivših pripadnika takozvane oslobodilačke vojske Kosova, opozicija je podržala. Sve to, kao i negodovanje protiv nezaposlenosti, nepotizma, poskupljenja struje, životnih namirnica i povećanja poreza, prošlo je bez većih posledica po Kurtija i njegovu vladu.
Dijalog sa Beogradom sada je jedan od glavnih prioriteta što mu opozicija zamera, a međunarodna zajednica je jednoglasna u insistiranju na formiranju već dogovorene zajednice opština sa srpskom većinom što Kurti ne želi.
"Znači alternativa tome će biti: deset opština sa srpskom većinom, koje imaju blizu 250 odbornika, da se jednog dana sakupljaju negde u Zubinom Potoku ili Zvečanu i da proglase Zajednicu srpskih opština. Institucije Kosova će reći da je to neustavno, nezakonito. Međutim, počeće susreti između međunarodnog faktora i tih činioca koji su to uradili, jer je to međunarodna obaveza Kosova. E tada počinje jedna nova kriza, u kojoj krizi mislim da Kurti će biti sigurni gubitnik", rekao je Fatmir Šeholi iz Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
Ovakavi stavovi Kurtija dovode u sukob sa međunarodnom zajednicom.
"A kako će se to odraziti uopšte u odnosu Kosova sa međunarodnom zajednicom uopšte, ne samo sa SAD, treba tek da se vidi u idućim danima, krajem ovog meseca, idućeg meseca", rekao je Adrijan Arifaj, bivši savetnik Hašima Tačija.
Objavljen nacrt - ZSO po kosovskom ustavu i uz simbole
U međuvremenu, Fondacija Fridrih Ebert Štiftung (FES) objavila je svoj Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, u kojem se navodi da će ovo udruženje imati zvanične simbole, uključujući zastavu, i da će biti osnovano u skladu sa Ustavom Kosova.
U Nacrtu statuta koji su zajednički izradili FES i Evropski institut za mir (EIP), udruženje se naziva "Asocijacijom opština u kojoj je zajednica kosovskih Srba većina", a sam nacrt ima 18 članova.
Milivojević međutim ističe da je ovde suština da je Nacrt naslonjen jedino na kosovski ustav, te da ne zna otkud je ova fondacija pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država.
"Treba imati u vidu da je reč o stranačkoj fondaciji vladajuće stranke u Nemačkoj. Ne znam otkud je ona pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država, ali hajde, ostavimo to po strani... Suština je to da je ovaj predlog naslonjen isključivo i jedino na ustav Kosova, na zakone Kosova i tako dalje - od unutrašnjeg uređenja te zajednice, do budžeta, dakle i budžet Zajednice odobrava vlada Kosova, koja se bavi i razrešenjem svih nedoumica. Ne vidim u čemu je tu pomak u odnosu na ono što gledamo deset godina, da Kurti i njegovi prethodnici na mestu premijera Kosova ne žele da formiraju ZSO zato što što nije u skladu sa ustavom Kosova", istakao je Milivojević.
"Ako prihvatimo da su Albanci time što su formirali ovakvu ZSO učinili korak napred u pregovorima, automatski će se od Srbije tražiti ono što mi znamo da će se tražiti, a to je pristanak da Kosovo uđe u UN", zaključio je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 30.1.2023)
Novu fazu odnosa, barem prema Kurtiju, sugerisale su nedavne izjave specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je nakon posete Beogradu i Prištini ukazao da međunarodna zajednica zahteva od kosovskog premijera da formira ZSO. Kako je rekao za Glas Amerike, "Kurti ne mora da se složi, Kosovo se već složilo".
A upravo su Eskobar i savetnik u Stejt departmentu Derek Šole u ponedeljak još jednom istakli da je ZSO međunarodna obaveza i da je vreme za njeno osnivanje. U autorskom tekstu za Kohu, dvojica američkih diplomata objasnili su kako bi ta zajednica izgledala, te da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić za Euronews Srbija kaže da nikada nije bio ovakav intezitet diplomatske ofanzive u vezi sa dijalogom Prištine i Beograda, a posebno u vezi sa SZO.
"O tome govori i činjenica da imamo i jedan vrlo razrađen predlog, kao što je ovaj Fridrih Ebert fondacije koji ima 18 članova, sa puno detalja o kojima se može diskutovati. Očigledno se uporno insistira na tome da nema nikakvog odustajanja od onoga što je usvojeno u Briselskom sporazumu, a da se o detaljima može razgovarati", kaže ona.
Prema oceni političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, ako SAD uistinu žele ZSO, ta zajednica će biti formirana.
"Prvi put pokazuju spremnost da izvrše ozbiljan pritisak na Kurtija i da albanskom društvu nametnu formiranje zajednice", rekao je on za Euronews Srbija.
U međuvremenu, Kurti se suočava sa brojnim pritiscima i kod kuće, pa iako dijalog sa Beogradom pri formiranju vlade nije bio ni u prvih deset prioriteta, sada je on na prvom mestu, a analitičari ukazuju da ga ZSO dovodi u sukob sa međunarodnom zajednicom iz kog će on izaći kao "poraženi".
Jasan signal Vašingtona
Tema ZSO dosad je bila u začaranom krugu pokušaja da se dijalog Beograda i Prištine pomeri sa mrtve tačke, pa je njeno formiranje, sa jedne strane, preduslov Srba da se vrate u kosovske institucije, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti dosad bio izričit u navodima da ona nije u saglasnosti sa kosovskim ustavom i da od formiranja ZSO praktično nema ništa.
Međutim, više neko ikada, Zapad je u poslednjih nekoliko meseci jedinstven u stavu da se ZSO, koja je dogovorena Briselskim sporazumom još pre deset godina, mora formirati. U tom pozivu naglasnije su SAD, pa će se u organizaciji američke ambasade u Prištini 31. januara održati diskusija o ZSO koja će okupiti različite grupe lidera civilnog društva, vladinih zvaničnika, političkih lidera i diplomata. Iako je ambasada SAD potvrdila Kurtijevo prisustvo na ovom skupu, to je učinjeno tek nakon njegovih javnih tvrdnji da na skup nije pozvan. Ekspert za politička pitanja Arbnor Sadiku kaže da je ovo ignorisanje jasna poruka iz SAD.
"To je dokaz da kosovska strana nije ta koja sarađuje sa Kvintom oko postizanja sporazuma o ZSO, a istovremeno je upozorenje da SAD zaista mogu da naprave Zajednicu na Kosovu i bez Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija", ističe Sadiku, prenosi Kosovo online.
Profesor Driter Arifi dodaje da je sastanak koji organizuju SAD pokazatelj da vlada beži od odgovornosti.
"Ovo vidimo kao neku vrstu bekstva od odgovornosti vlade Kosova. Na neki način, sva ovlašćenja po pitanju ZSO predata su američkoj ambasadi. SAD su ozbiljno shvatile ovo pitanje da bi završile ovu tačku Briselskog sporazuma i da možemo ići do konačnog dogovora", objašnjava Arifi, prenosi Dukađini.
Amerikanci su, kako podseća Anđelković, više puta verbalno institirali na formiranju ZSO, ali nisu pokazivali spremnost da se umeštaju iako i te kako imaju kapacitete da deluju na Kurtija.
"SAD prvi put pokazuju spremnost. Ne treba zanemariti činjenicu da nije samo Kurti protiv toga, bukvalno sve albanske partije ili su protiv formiranja ZSO ili je doživljavaju kao nevladinu organizaciju. Mi moramo da institiramo na tome da ona bude u formatu koji je predviđen Briselom, a taj format se ne obazire na kosovski ustav", rekao je on.
Minić ističe da je Eskobar u svojoj nedavnoj izjavi, kada je rekao da ne može jedan čovek da igra odlučujuću ulogu i koči proces i da ako Kurti ne bude kooperativan postoje drugi na Kosovu sa kojima se može raditi, bio brutalan.
S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević navodi da SAD nisu ni sa čim pozvane da određuju odnose između Beograda i Prištine i postavlja pitanje otkud to da se SAD posle deset godina "vraćaju u igru" i preuzimaju od EU ulogu "glavnog arbitra".
Na pitanje kakve efekte očekuje od razgovora u američkoj ambasadi, Milivojević kaže da ne razume zašto se odgovori na sva pitanja traže u ambasadi.
"Formiranje ZSO sa ovakvim nadležnostima je tragikomično, a zauzvrat tražiti od Srbije da dozvoli ulazak Kosova u UN... tu nema ni 'k' od 'kompromisa'. Ako se želi kompromis, on stanuje u komšiluku - mi slušamo jednu neverovatnu stvar, gde se američki ambasador u Prištini slaže sa Kurtijem koji kaže da ZSO ne sme ličiti na Republiku Srpsku. Ona upravo mora da liči na RS ako se želi kompromis", rekao je Milivojević.
Uticaj dijaloga na Kurtijevu vlast
Stranka Samoopredeljenje, lidera Aljbina Kurtija, na vlast je došla sa osvojenih čak 48 odsto glasova građana Kosova. Samo nekoliko meseci kasnije, ubedljiva pobeda na parlamentarnim, pretvorila se u ubedljiv poraz na lokalnim izborima, kada je vlast osvojila u samo četiri, od 38 opština. Trenutna ekonomska i politička situacija, a posebno dijalog između Beograda i Prištine mogli bi i te kako da utiču na premijera, ali je pitanje šta opozicija može da uradi povodom toga.
Proteste medicinskih i prosvetnih radnika, kao i bivših pripadnika takozvane oslobodilačke vojske Kosova, opozicija je podržala. Sve to, kao i negodovanje protiv nezaposlenosti, nepotizma, poskupljenja struje, životnih namirnica i povećanja poreza, prošlo je bez većih posledica po Kurtija i njegovu vladu.
Dijalog sa Beogradom sada je jedan od glavnih prioriteta što mu opozicija zamera, a međunarodna zajednica je jednoglasna u insistiranju na formiranju već dogovorene zajednice opština sa srpskom većinom što Kurti ne želi.
"Znači alternativa tome će biti: deset opština sa srpskom većinom, koje imaju blizu 250 odbornika, da se jednog dana sakupljaju negde u Zubinom Potoku ili Zvečanu i da proglase Zajednicu srpskih opština. Institucije Kosova će reći da je to neustavno, nezakonito. Međutim, počeće susreti između međunarodnog faktora i tih činioca koji su to uradili, jer je to međunarodna obaveza Kosova. E tada počinje jedna nova kriza, u kojoj krizi mislim da Kurti će biti sigurni gubitnik", rekao je Fatmir Šeholi iz Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
Ovakavi stavovi Kurtija dovode u sukob sa međunarodnom zajednicom.
"A kako će se to odraziti uopšte u odnosu Kosova sa međunarodnom zajednicom uopšte, ne samo sa SAD, treba tek da se vidi u idućim danima, krajem ovog meseca, idućeg meseca", rekao je Adrijan Arifaj, bivši savetnik Hašima Tačija.
Objavljen nacrt - ZSO po kosovskom ustavu i uz simbole
U međuvremenu, Fondacija Fridrih Ebert Štiftung (FES) objavila je svoj Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, u kojem se navodi da će ovo udruženje imati zvanične simbole, uključujući zastavu, i da će biti osnovano u skladu sa Ustavom Kosova.
U Nacrtu statuta koji su zajednički izradili FES i Evropski institut za mir (EIP), udruženje se naziva "Asocijacijom opština u kojoj je zajednica kosovskih Srba većina", a sam nacrt ima 18 članova.
Milivojević međutim ističe da je ovde suština da je Nacrt naslonjen jedino na kosovski ustav, te da ne zna otkud je ova fondacija pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država.
"Treba imati u vidu da je reč o stranačkoj fondaciji vladajuće stranke u Nemačkoj. Ne znam otkud je ona pozvana da se bavi uređenjem pitanja nekih drugih država, ali hajde, ostavimo to po strani... Suština je to da je ovaj predlog naslonjen isključivo i jedino na ustav Kosova, na zakone Kosova i tako dalje - od unutrašnjeg uređenja te zajednice, do budžeta, dakle i budžet Zajednice odobrava vlada Kosova, koja se bavi i razrešenjem svih nedoumica. Ne vidim u čemu je tu pomak u odnosu na ono što gledamo deset godina, da Kurti i njegovi prethodnici na mestu premijera Kosova ne žele da formiraju ZSO zato što što nije u skladu sa ustavom Kosova", istakao je Milivojević.
"Ako prihvatimo da su Albanci time što su formirali ovakvu ZSO učinili korak napred u pregovorima, automatski će se od Srbije tražiti ono što mi znamo da će se tražiti, a to je pristanak da Kosovo uđe u UN", zaključio je Milivojević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, 30.1.2023)
Нема коментара:
Постави коментар