Србија после још једне Вучићеве претње oставком: И шта ћемо сад

 

Фаталистичка прогноза Дарка Глишића да „без Вучића нема ни СНС, али ни државе“ брзо је заборављена, јавност је преплавио талас подршке напредњака свом лидеру, у коме се стидљиво пласирају идеје о још једним ванредним парламентарним изборима, па и референдуму о решењу косовског питања Мораш да одговориш одмах. То су, под претњом разним врстама санкција, од председника Србије, како тврди сам Александар Вучић, захтевали они који већ двадесет година „менторишу и кажњавају владавину права и механизме демократског одлучивања у Србији“. Вучић тврди и да није ништа потписао, а нејасно је након још једног обраћања нацији остало да ли је позитивно одговорио на француско-немачки предлог који је у Београду, прошле недеље, пред њим елаборирала „петорка“, изасланици Француске, Италије и Немачке и представници ЕУ и САД. Ултиматум, до јуче еуфемистички називан предлогом, још је дефакто постао део Преговарачког оквира за Србију, што значи будућа мера за интеграције, казао је Вучић, иако из ЕУ то не желе ни да потврде, ни да демантују. А и не могу, јер су за такву одлуку потребни гласови и пет земаља које не признају Косово. Две недеље већ портпарол Европске комисије Петер Стано није одговорио на питања НИН-а када се и где о овом предлогу одлучивало, што је неопходан услов да би се звао европским и да би се у било ком смислу тицао процеса придруживања Србије. Штавише, у овом случају се тражи решење одоздо - да се потписом на папир по коме ће, између осталог, признати територијални интегритет и неће кочити чланство Косова у међународним организацијама, Србија обавеже, као и Бриселским споразумом, да то постане њена обавеза на путу до ЕУ. Под претњом прекида евроинтеграција, заустављања па и повлачења инвестиција и флуидне и нејасне казне „свеобухватних мера у политичком и економском смислу које ће нанети штету Републици Србији“, Вучић није прецизирао шта је он одговорио, иако су од њега захтевали да одговори „одмах“. Већ је грађанима Србије обећао специјалне тимове у Влади који ће реаговати ад хок, институционалну транспарентност, консултације са шефовима посланичких клубова у Народној скупштини и да одлуку неће донети он, него „надлежни органи, па ако треба и народ“. „Наравно да није он тај који треба да одлучује, по Уставу није требало ни да води преговоре, али њему је Устав толико небитан да га крши и због неких четам хаус правила, па каже да не сме да обавести јавност о предлогу који је пред њим“, каже политиколог Цвијетин Миливојевић. „Ако он лично не поштује Устав, како може пред другима у преговорима на њега да се позива? Дељење одговорности је стари манир. Влада му је дала мандат да води преговоре, наводно, па ваљда му је дала и инструкције, али видимо да то није случај него он саопштава Влади своје одлуке. Уосталом, премијерка каже да Влада нема план за преговоре, али да најбољи план има председник. Ово је наплата онога о чему опозиција ћути већ годинама, а то је кршење члана 115 Устава и Закона о борби против корупције, по којима су две Вучићеве функције неспојиве.“ Током вишедневног застрашивања грађана глађу и новим бомбардовањем, јер од прекида европских интеграција мало ко и зазире, те две узастопне кампање подршке лидеру СНС-а, једне симболизоване у чопору вукова, и друге, главом и брадом функционера напредњака након састанка у штабу странке, који је Вучић, под претњом оставком, демонстративно напустио - поткрадале су се стидљиво и идеје о ванредним парламентарним изборима, па и референдуму. Та врста куповине времена имала би смисла, сматра Миливојевић, ако се рачуна на неке боље околности за преговоре и промене које би нам обезбедиле бољу позицију. Али Западу се изузетно жури и чини се да је време поскупело, као и други деривати. По Миливојевићу, међутим, квалитет идеје о референдуму пре свега зависи од формулације питања. „Једино о чему се има смисла гласати је избацивање преамбуле из Устава. Ако се, дакле, сруши Устав, онда је легитимно на преговоре гледати другачије. На македонском примеру уласка у НАТО и промене имена видели смо да није важно о чему се гласа него како се резултат тумачи.“ У свим прошлогодишњим анкетама пред питањем да ли бисте подржали независност Косова у замену за чланство у ЕУ, 85 одсто грађана или више одговарало је негативно, али је тај проценат био нешто мањи пред питањем да ли бисте жртвовали КиМ (и Републику Српску) зарад економског напретка. Пошто шаргарепу нико и не нуди, него се само прети батином, председник је одлучио да пред грађанима звучи као мегафон „петорке“, тврдећи да ће „напади и убиства Срба бити свакодневна“ ако не прихватимо да о новим условима разговарамо. Прваци невладиног сектора попут Наташе Кандић, уз Чедомира Јовановића и Драгана Ђиласа, подржали су пристајање на услове, док је реакција СПЦ остала непримећена у дубини сајта Патријаршије. У дану када је примио „петорку“, на Светог Јована Крститеља, Вучић је присуствовао ломљењу славског колача, где му је речено, пише у саопштењу СПЦ, да је „КиМ неотуђиви део Србије, да је очување у границама уставна обавеза и да патријарх и архијереји изражавају уверење да руководство неће и не може пристати ни на каква условљавања“. Реакцију цркве затражио је и Српски национални форум, неке невладине организације из покрајине најавиле су протесте, од странака једино НАДА, Заветници и Двери јавно захтевају нови приступ преговорима, а подршку државни врх нема ни од Демократске странке. „Ако сматра да не треба да прихвати ултиматум, да нам куповина времена обезбеђује бољи положај и неке боље околности за разговоре, ванредни избори нису лоша идеја и обезбедили би шест месеци. У договору са опозицијом, то је оно на чему треба да позове на јединство. Али не видим да је то идеја, јер је све лидере опозиције, осим наравно Ђиласа, у свом обраћању побројао на веома вулгаран начин. Да Вучић није председник странке, могао би у пуном капацитету да буде и глас опозиције, дотле ће и најављене консултације бити смешне, као и својевремени дијалози власти и опозиције“, каже Миливојевић. Медији су „неспретно“ известили о инциденту унутар СНС, описујући след тако да је након „паметовања“ неких Вучић напустио просторије, понудивши оставку на место председника, да би потом извештавали о оставци на место шефа странке. Пре њих, Војислав Шешељ је у живом програму Пинка већ објаснио да је оставка на месту шефа државе неприхватљива, не само зато што Вучић више нема право да се кандидује на изборима за председника, него и зато што то не би било државнички и морално, „јер ако брод тоне, капетан мора да тоне заједно с њим“. Фаталистичка прогноза председника ИО СНС-а Дарка Глишића да „без Вучића нема ни СНС, али ни државе“ брзо је заборављена. „Лично сам избројао 22 пута да је обећао да ће се повући са чела странке, а последњи пут орочио, пре месец дана, да ће то учинити на пролеће 2024, али питам се како ће сад кад позива на јединство и парламентарне странке на разговор симболизовати то јединство. У тим разговорима он може бити само шеф највеће странке. Ствари треба вратити уназад, јер је својим чињењем и нечињењем, опозиција изручила право Вучићу да ради шта хоће“, сматра саговорник НИН-а и подсећа да су бланко подршку Вучићу дали функционери СНС, али не и Ивица Дачић, каже Миливојевић. Ишчекивана реакција „десног крила“ напредњака, у које спада Владимир Ђукановић, стигла је у форми несрећног поређења Вучићевих избора са ситуацијом Милана Недића у време немачке окупације. „Народ не мора да брине, јер нити смо шта потписали нити игде има наш параф. У сваком случају, пред нама је тежак период и биће нам потребно више труда, рада, енергије, пре свега јединства“, казао је Вучић. „Народ не мора да брине, јер нити смо шта потписали нити игде има наш параф. У сваком случају, пред нама је тежак период и биће нам потребно више труда, рада, енергије, пре свега јединства“, казао је Вучић. Питање - какав је то пут јачања Србије који се може завршити „трагедијом“ какво би било повлачење инвестиција - Вучић је уобичајено предупредио подсећањем на катастрофалне грешке претходне власти, рачунајући на страх од старе јеврејске клетве - дабогда имао па немао. Не Косово и Метохију, него стандард, „викенд путовања у Беч“, а лицитирао је и радним местима, па чак и пензијама, иако су током протеклих више од 10 година зарад јачања Србије прво жртвоване пензије и радничка права, која су драстично смањена законским изменама 2014. „Лажни патриота“ је и онда био свако ко се прибојавао да ће круг који је започео паролом - „дођите у Србији, земљу јефтине радне снаге“ да заврши вапајем – „ево вам и Косово, само да из ње не одете“. (www.nin.co.rs, НИН, Драгана Пејовић, 26.1.2023)