Situacija na severu Kosova poslednjih dana i nedelja je na
ivici ozbiljnih sukoba. Srbi su na barikadama, a kosovska policija naoružana
dugim cevima patrolira Severnom Mitrovicom. Dok svi strahuju od one jedne
varnice koja će izazvati požar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan
Gabrijel Eskobar govori o nekakvoj zoni slobodne trgovine. I to upravo u
pomenutoj Severnoj Mitrovici. Sagovornici Nove kažu - još jedna američka
šargarepa.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan posetio je najpre Prištinu, a zatim i Beograd, gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima vlasti. Nakon toga u intervjuima za RTS, ali i N1, Eskobar je govorio o temi svih tema na relaciji Beograd – Priština, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
“Za SAD to je pravnoobavezujući sporazum između Srbije, Kosova i Evropske unije. Za nas je to obaveza jer smo podržali taj proces i jedna politička strana ne može iz toga da se povuče jednostrano, tako da tražićemo načine da tu ideju ostvarimo”, rekao je Eskobar dodajući da je rok za to “odmah”.
Zatim je govorio i o mogućnostima koje iz toga mogu proizaći. U centru te ideje nalazi se Severna Mitrovica.
“Zamislite mogućnosti koje postoje u okviru jedne zajednice koja je na preseku četiri važne zemlje – Srbije, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri zemlje i tu bi mogli da stvorite zonu slobodne trgovine, distributivni centar za Otvoreni Balkan ili za zajedničko regionalno tržište u kontekstu Berlinskog procesa”, naveo je Eskobar i dodao da je već imao razgovore sa predstavnicima civilnog društva, poslovnim organizacijama, omladinskim liderima “koji žele da ta zajednica funkcioniše ne samo za Srbe već za Kosovo i ceo region”.
Sagovornici “Nove” kažu samo lepe želje…
Prvo dajte rešenje
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je to “sjajan, divan i realan predlog, ali od trenutka kad se stvari vrate tamo gde je sve počelo – na Rezoluciju 1244.
“U ovom trenutku to izgleda kao još jedna američka šargarepa. Jasno je da ovo više nije briselski proces, nego vašingtonski, da Evropska unija nema nikakav uticaj na dijalog Beograda i Prištine i da moć da reši stvari u rukama ima samo Amerika. Ovo o čemu priča Eskobar jeste dobar predlog, ali kad dobijemo rešenje, a to nije ovo što gledamo unazad mesec dana”, navodi Milivojević aludirajući na to da situacija na severu KiM više asocira na predratnu, nego na onu u kojoj Severna Mitrovica postaje zona slobodne trgovine, “svi sarađuju i zajedno zarađuju”.
“Više puta sam rekao da samo Amerika može da reši kosovski problem, nekim sporazumom po ugledu na Dejtonski. A to je rešenje u kojem svaka strana nešto gubi, ali i dobija. Ovo što se trenutno Srbiji nudi, formiranje ZSO, koja je već predviđena Briselskim sporazumom i koja je trebalo da bude formirana još 2014, a da zauzvrat prizna Kosovo i odbri njihov prijem u UN, to nijedna vlast ne bi uradila, osim ako ne želi momentalno da bude smenjena. Kad je Kristofer Hil postavljen za ambasadora u Srbiji, mislio sam da je to taj trenutak kad će SAD ponuditi rešenje, jer je Hil bio uključen u sklapanje Dejtonskog sporazuma, međutim već dve godine se ništa ne dešava”. Dakle, tek kad dobijemo neki sporazum koji će biti zadovoljavajući za obe strane, možemo da govorimo o Severnoj Mitrovici kao bescarinskoj zoni”, navodi Milivojević.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da mu ova Eskobarova izjava zvuči kao greška u prevodu ili interpretaciji.
“U suprotnom je reč o opasnoj podvali, jer ne mogu da prihvatim da se na ovaj način brkaju dve stvari – ZSO u formi zaštite manjina i nekakva zajednička ekonomska regija i infrastruktura. Potpuno je besmisleno širiti ZSO na Balkan, pogotovu zato što će se nakon početka procesa pregovaranja o ZSO otkriti da postoji nova realnost. Ona u kojoj na severu KiM ne postoje institucije, već njihovo fingiranje u kojem se u opštinskoj vlasti u Mitrovici nalazi jedan Srbin, a ostalo su Albanci i Bošnjaci. A to je protivno kosovskom ustavu i Briselskom dijalogu. U tom svetlu, besmisleno je govoriti o bescarinskoj zoni i zoni slobodne trgovine”, zaključuje Janjić. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 16.12.2022)
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan posetio je najpre Prištinu, a zatim i Beograd, gde je razgovarao sa najvišim predstavnicima vlasti. Nakon toga u intervjuima za RTS, ali i N1, Eskobar je govorio o temi svih tema na relaciji Beograd – Priština, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
“Za SAD to je pravnoobavezujući sporazum između Srbije, Kosova i Evropske unije. Za nas je to obaveza jer smo podržali taj proces i jedna politička strana ne može iz toga da se povuče jednostrano, tako da tražićemo načine da tu ideju ostvarimo”, rekao je Eskobar dodajući da je rok za to “odmah”.
Zatim je govorio i o mogućnostima koje iz toga mogu proizaći. U centru te ideje nalazi se Severna Mitrovica.
“Zamislite mogućnosti koje postoje u okviru jedne zajednice koja je na preseku četiri važne zemlje – Srbije, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri zemlje i tu bi mogli da stvorite zonu slobodne trgovine, distributivni centar za Otvoreni Balkan ili za zajedničko regionalno tržište u kontekstu Berlinskog procesa”, naveo je Eskobar i dodao da je već imao razgovore sa predstavnicima civilnog društva, poslovnim organizacijama, omladinskim liderima “koji žele da ta zajednica funkcioniše ne samo za Srbe već za Kosovo i ceo region”.
Sagovornici “Nove” kažu samo lepe želje…
Prvo dajte rešenje
Politikolog Cvijetin Milivojević za Nova.rs kaže da je to “sjajan, divan i realan predlog, ali od trenutka kad se stvari vrate tamo gde je sve počelo – na Rezoluciju 1244.
“U ovom trenutku to izgleda kao još jedna američka šargarepa. Jasno je da ovo više nije briselski proces, nego vašingtonski, da Evropska unija nema nikakav uticaj na dijalog Beograda i Prištine i da moć da reši stvari u rukama ima samo Amerika. Ovo o čemu priča Eskobar jeste dobar predlog, ali kad dobijemo rešenje, a to nije ovo što gledamo unazad mesec dana”, navodi Milivojević aludirajući na to da situacija na severu KiM više asocira na predratnu, nego na onu u kojoj Severna Mitrovica postaje zona slobodne trgovine, “svi sarađuju i zajedno zarađuju”.
“Više puta sam rekao da samo Amerika može da reši kosovski problem, nekim sporazumom po ugledu na Dejtonski. A to je rešenje u kojem svaka strana nešto gubi, ali i dobija. Ovo što se trenutno Srbiji nudi, formiranje ZSO, koja je već predviđena Briselskim sporazumom i koja je trebalo da bude formirana još 2014, a da zauzvrat prizna Kosovo i odbri njihov prijem u UN, to nijedna vlast ne bi uradila, osim ako ne želi momentalno da bude smenjena. Kad je Kristofer Hil postavljen za ambasadora u Srbiji, mislio sam da je to taj trenutak kad će SAD ponuditi rešenje, jer je Hil bio uključen u sklapanje Dejtonskog sporazuma, međutim već dve godine se ništa ne dešava”. Dakle, tek kad dobijemo neki sporazum koji će biti zadovoljavajući za obe strane, možemo da govorimo o Severnoj Mitrovici kao bescarinskoj zoni”, navodi Milivojević.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da mu ova Eskobarova izjava zvuči kao greška u prevodu ili interpretaciji.
“U suprotnom je reč o opasnoj podvali, jer ne mogu da prihvatim da se na ovaj način brkaju dve stvari – ZSO u formi zaštite manjina i nekakva zajednička ekonomska regija i infrastruktura. Potpuno je besmisleno širiti ZSO na Balkan, pogotovu zato što će se nakon početka procesa pregovaranja o ZSO otkriti da postoji nova realnost. Ona u kojoj na severu KiM ne postoje institucije, već njihovo fingiranje u kojem se u opštinskoj vlasti u Mitrovici nalazi jedan Srbin, a ostalo su Albanci i Bošnjaci. A to je protivno kosovskom ustavu i Briselskom dijalogu. U tom svetlu, besmisleno je govoriti o bescarinskoj zoni i zoni slobodne trgovine”, zaključuje Janjić. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 16.12.2022)
Нема коментара:
Постави коментар