Nemački stavovi podižu
prašinu i gađaju tamo gde Srbiju najviše boli, a lekcije o diplomatiji mogli bi
da "prepišu" sa dobro poznate adrese
Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel iz politike značio je u izvesnoj meri preokret ne samo na tamošnjem, unutrašnjem planu, već i šire, što ni Srbiju nije zaobišlo, naročito imajući u vidu jednu od najbolnijih tema - Kosovo.
Tako bar izgleda, ako se obrati pažnja na izjave nemačkih zvaničnika u poslednje vreme koji, kao da su skinuli rukavice koje je Merkel nosila, ostavili diplomatske izjave po strani, i sada vrlo jasno i direktno, za neke čak i neprimerenim rečnikom, Beogradu stavljaju do znanja šta traže i očekuju. Izjave u kojima se čuju razne stvari, od "apsurdno", preko "neprihvatljivo", do prizivanja sankcija, pa čak i jasno stavljanje na stranu Prištine i tapšanje po ramenu samo su neki od tih poteza.
Na sasvim suprotnom spektru je Amerika, iako je jasno da Berlin i Vašington imaju istu politiku, ali da Bela kuća to pokazuje sa više takta.
"To je sve više primetno", kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Pozicija CDU je bila suverenistička i Nemačka je tada bila važnija od EU, privredno stabilna, a ova ekipa liberalno - zelenih snaga koja je došla posle njih ima drugačiju politiku. A to je politika indiferencije, mire se sa tim da više nisu lideri EU, prihvatili su ono ćemu se Merkelova odupirala, a to je da politikom gospodari Vašington. Merkelova se trudila da bude suprotno, a sada se Nemačka ne razlikuje od ostalih 26 članica EU, i dovela je sebe u poziciju da gleda i čeka mig Vašingtona - napominje Milivojević.
Najoštrija je bila izjava ambasadora Nemačke u Prištini Jan Rodea, od kog smo čuli da "barikade na severu KiM treba ukloniti pre Božića i da je zahtev Beograda za povratak srpskih snaga na KiM "apsurdan i neprihvatljiv". U isto vreme, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil bio je znatno blaži, rekao je da "Vlada Srbije ima pravo da se obrati KFOR-u sa zahtevom da se srpske snage bezbednosti vrate na Kosovo, ali da to pitanje ostaje političko i samim tim zahteva političko rešenje".
I Rodeova koleginica iz Beograda Anke Konrad odbrusila je da je "stav Nemačke, da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova" , a pre nje nemačka šefica diplomatije Analena Berbok rekla da je "potpuno neprihvatljivo" slanje srpskih snaga na KiM".
Više takta imao je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je poručio da je "legitimna, a često i opravdana, zabrinutost ljudi na barikadama", ali da one treba da se uklone.
Poslednja izjava stigla je juče, i nemački poslanik u Evropskom parlamentu Knut Abraham je poručio da zbog neuvođenja sankcija Rusiji "treba razmisliti o zamrzavanju pregovora sa Srbijom.
Milivojević podseća na sve ove izjave i kaže da je nova taktika Berlina pogrešna, i da će zato teško uroditi plodom.
- Nije Angela Merkel bila za to da Kosovo bude deo Srbije, niti za njen brži ulazak u EU, ali ona nije činila ono što radi aktuelna vlast već suprotno. Nudila je šargarepu i paralelno pritiskala Srbiju da se udalji od Kosova, a nemački ambasadori su se truduli da u rukavicama kažu ono što sad aktuelne diplomate govore bez uvijanja. A to je brutalno povređivanje teritorijalnog integriteta zemlje u kojoj su - napominje Milivojević.
Ukazuje i na sasvim drugačiju, kako napominje, strategiju Vašingtona za koju se ne libi da primeni u praksi.
- Recimo, instalirali su ambasadora, Kristofera Hila, koji je koautor Dejtinskog sporazuma, gde niko od tri strane nije apsolutni pobednik ni gubitnik, dok sada imamo francusko - nemački sporazum koji traži od Srbije da se odrekne Kosova i tako puca sebi u nogu. Teško da to može da urodi plodom - ocenjuje Milivojević.
Spoljna politika Berlina ista je sada kao što je bila i u vreme Merkelove, ali razlika je, i to drastična, što njeni sadašnji političari često posegnu za oštrim izjavama koji odjeknu kao bomba u javnosti, i onda se reakcije srpske javnosti nadovezuju jedna na drugu a, posledično, situacija oko Kosova usložnjava.
Na to podseća bivši ambasador Milan Božinović za "Blic", napominjući da su sve ranije izjave nemačkih zvaničnika jedna vrsta pritiska koji, kako kažem, objektivno ne da ne doprinosi rešavanju problema, već ih pogoršava.
- Nemačka nudi sporazum, ali mora da zna da će pod ovakvim okolnostima Srbija teško da ga prihvati, pogotovo ako je uvređena načinom kojim joj se obraćaju. A naročito kad su ta obraćanja notorna neistina, poput izjave ambasadorke Konrad da u Rezoluciji 1244 nema opcije o slanju naših snaga na Kosovo. To crno na belo stoji u spomenutom dokumentu, i vrlo je čudna ta njena izjava - ističe Božinović.
Nemačka je zauzela poblematičnu ulogu, napominje on, stranog činioca koji unosi nemir.
- Taj neobičan i neprimeren grub jezik kojim oni govore o prilikama na Kosovu, i o temama koje imaju veze sa Srbijom, je još jedan primer zaokreta koji je došao u nemčakoj spoljnoj politici. On nije drugačiji po osvnovnim spoljnopolitičkim opredeljenjima, ali je nova vlada na čelu sa strankom Zelenih uvela rečnik ne političke iskrenosti, već političkog nasilja i često je uvredljiv. To je neoimereno komunikaciji jedne države -
Na sve izjave zvaničnika Berlina, nisu izostale reakcije srpske strane, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je Rode "poznat po antisrpskim stavovima", ali i da je njegova izjava pretnja srpskom narodu.
- Anke Konrad je rekla u Beogradu da je to potpuno neprihvatljivo za nemačku stranu, pa se pitam da li su oni postali komandati Kfora ili su postali članica SB UN, jer smo mi mogli to u drugoj instanci da zahtevao od SB, kao od onoga koji je izglasao tu rezoluciju. Nisam na kraju razumeo kakve to sve veze ima sa Nemačkom. Očigledno da Nemačka to smatra svojim prostorom i želi punu dominaciju na Balkanu i samo ako ste potpuni poslušnik možete da budete pomilovani po glavi i ništa više od toga - rekao je Vučić.
Tačno mesec dana ranije bio je još oštriji, i rekao da "Nemcima ne veruje ama baš ništa kad je reč o Kosovu i Metohiji", ali da Amerika sigurno pokušava da ubedi Kosovo oko smirivanja tenzija. Sliča stav izneo je ponovo, izrazivši nadu da će "Amerika više da nas sluša u narednom periodu nego Evropa".
- Kao što znate, moj ministar je to jasno rekao, to je neprihvatljiv zahtev. Jednostavno rečeno, apsurdan zahtev. Imamo Rezoluciju 1244. Postoji nekoliko paragrafa koji su primenjeni u tadašnjoj situaciji. Za nas kao Nemačku i sve one zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, nezamislivo je da bismo u nezavisnoj zemlji uradili nešto protivno željama nezavisne zemlje. Stoga smatramo da je taj zahtev neprihvatljiv. To je naš jasan stav, to nije samo naš stav. Mislim da i SAD imaju sličan stav - rekao je on.
Svim ovim ocenama Rode se poziva na izjavu Analene Berbok, koja je prethodno pohvalila Prištinu, a osula paljbu po Srbiji.
- Kosovo je, odlaganjem lokalnih izbora, smanjilo tenzije. Nedavna retorika iz Srbije učinila je suprotno. Predlog o slanju srpskih snaga na Kosovo potpuno je neprihvatljiv. Kao i najnoviji napadi na Euleks. Sva moja podrška ide dijalogu koji vodi EU - napisala je Berbok na Tviteru.
Na sve se nadovezala ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, koja je ukazala da je potreban hitamn povratak na pregovarački sto.
- Po stavu Nemačke, rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova, ali Kfor je taj koji treba da da odgovor na zahtev Srbije i treba sačekati taj odgovor - kazala je ona.
Reagovali su i zvaničnici Srbije pa je tako premijerka Ana Brnabić na izjavu Berbekove uzvratila da je u pitanju "zapanjujući novi apsurda".
- Mi ne bismo imali ništa protiv da vidimo poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN, SBUN... Još jedna stvar: ne bi bilo tenzija koje bi trebalo smanjiti da je Kurti poštovao sporazume, a ne jednostrano kršio iste - navela je Ana Brnabić na Tviteru. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 23.12.2022)
Odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel iz politike značio je u izvesnoj meri preokret ne samo na tamošnjem, unutrašnjem planu, već i šire, što ni Srbiju nije zaobišlo, naročito imajući u vidu jednu od najbolnijih tema - Kosovo.
Tako bar izgleda, ako se obrati pažnja na izjave nemačkih zvaničnika u poslednje vreme koji, kao da su skinuli rukavice koje je Merkel nosila, ostavili diplomatske izjave po strani, i sada vrlo jasno i direktno, za neke čak i neprimerenim rečnikom, Beogradu stavljaju do znanja šta traže i očekuju. Izjave u kojima se čuju razne stvari, od "apsurdno", preko "neprihvatljivo", do prizivanja sankcija, pa čak i jasno stavljanje na stranu Prištine i tapšanje po ramenu samo su neki od tih poteza.
Na sasvim suprotnom spektru je Amerika, iako je jasno da Berlin i Vašington imaju istu politiku, ali da Bela kuća to pokazuje sa više takta.
"To je sve više primetno", kaže za "Blic" politički analitičar Cvijetin Milivojević.
- Pozicija CDU je bila suverenistička i Nemačka je tada bila važnija od EU, privredno stabilna, a ova ekipa liberalno - zelenih snaga koja je došla posle njih ima drugačiju politiku. A to je politika indiferencije, mire se sa tim da više nisu lideri EU, prihvatili su ono ćemu se Merkelova odupirala, a to je da politikom gospodari Vašington. Merkelova se trudila da bude suprotno, a sada se Nemačka ne razlikuje od ostalih 26 članica EU, i dovela je sebe u poziciju da gleda i čeka mig Vašingtona - napominje Milivojević.
Najoštrija je bila izjava ambasadora Nemačke u Prištini Jan Rodea, od kog smo čuli da "barikade na severu KiM treba ukloniti pre Božića i da je zahtev Beograda za povratak srpskih snaga na KiM "apsurdan i neprihvatljiv". U isto vreme, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil bio je znatno blaži, rekao je da "Vlada Srbije ima pravo da se obrati KFOR-u sa zahtevom da se srpske snage bezbednosti vrate na Kosovo, ali da to pitanje ostaje političko i samim tim zahteva političko rešenje".
I Rodeova koleginica iz Beograda Anke Konrad odbrusila je da je "stav Nemačke, da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova" , a pre nje nemačka šefica diplomatije Analena Berbok rekla da je "potpuno neprihvatljivo" slanje srpskih snaga na KiM".
Više takta imao je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je poručio da je "legitimna, a često i opravdana, zabrinutost ljudi na barikadama", ali da one treba da se uklone.
Poslednja izjava stigla je juče, i nemački poslanik u Evropskom parlamentu Knut Abraham je poručio da zbog neuvođenja sankcija Rusiji "treba razmisliti o zamrzavanju pregovora sa Srbijom.
Milivojević podseća na sve ove izjave i kaže da je nova taktika Berlina pogrešna, i da će zato teško uroditi plodom.
- Nije Angela Merkel bila za to da Kosovo bude deo Srbije, niti za njen brži ulazak u EU, ali ona nije činila ono što radi aktuelna vlast već suprotno. Nudila je šargarepu i paralelno pritiskala Srbiju da se udalji od Kosova, a nemački ambasadori su se truduli da u rukavicama kažu ono što sad aktuelne diplomate govore bez uvijanja. A to je brutalno povređivanje teritorijalnog integriteta zemlje u kojoj su - napominje Milivojević.
Ukazuje i na sasvim drugačiju, kako napominje, strategiju Vašingtona za koju se ne libi da primeni u praksi.
- Recimo, instalirali su ambasadora, Kristofera Hila, koji je koautor Dejtinskog sporazuma, gde niko od tri strane nije apsolutni pobednik ni gubitnik, dok sada imamo francusko - nemački sporazum koji traži od Srbije da se odrekne Kosova i tako puca sebi u nogu. Teško da to može da urodi plodom - ocenjuje Milivojević.
Spoljna politika Berlina ista je sada kao što je bila i u vreme Merkelove, ali razlika je, i to drastična, što njeni sadašnji političari često posegnu za oštrim izjavama koji odjeknu kao bomba u javnosti, i onda se reakcije srpske javnosti nadovezuju jedna na drugu a, posledično, situacija oko Kosova usložnjava.
Na to podseća bivši ambasador Milan Božinović za "Blic", napominjući da su sve ranije izjave nemačkih zvaničnika jedna vrsta pritiska koji, kako kažem, objektivno ne da ne doprinosi rešavanju problema, već ih pogoršava.
- Nemačka nudi sporazum, ali mora da zna da će pod ovakvim okolnostima Srbija teško da ga prihvati, pogotovo ako je uvređena načinom kojim joj se obraćaju. A naročito kad su ta obraćanja notorna neistina, poput izjave ambasadorke Konrad da u Rezoluciji 1244 nema opcije o slanju naših snaga na Kosovo. To crno na belo stoji u spomenutom dokumentu, i vrlo je čudna ta njena izjava - ističe Božinović.
Nemačka je zauzela poblematičnu ulogu, napominje on, stranog činioca koji unosi nemir.
- Taj neobičan i neprimeren grub jezik kojim oni govore o prilikama na Kosovu, i o temama koje imaju veze sa Srbijom, je još jedan primer zaokreta koji je došao u nemčakoj spoljnoj politici. On nije drugačiji po osvnovnim spoljnopolitičkim opredeljenjima, ali je nova vlada na čelu sa strankom Zelenih uvela rečnik ne političke iskrenosti, već političkog nasilja i često je uvredljiv. To je neoimereno komunikaciji jedne države -
Na sve izjave zvaničnika Berlina, nisu izostale reakcije srpske strane, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je Rode "poznat po antisrpskim stavovima", ali i da je njegova izjava pretnja srpskom narodu.
- Anke Konrad je rekla u Beogradu da je to potpuno neprihvatljivo za nemačku stranu, pa se pitam da li su oni postali komandati Kfora ili su postali članica SB UN, jer smo mi mogli to u drugoj instanci da zahtevao od SB, kao od onoga koji je izglasao tu rezoluciju. Nisam na kraju razumeo kakve to sve veze ima sa Nemačkom. Očigledno da Nemačka to smatra svojim prostorom i želi punu dominaciju na Balkanu i samo ako ste potpuni poslušnik možete da budete pomilovani po glavi i ništa više od toga - rekao je Vučić.
Tačno mesec dana ranije bio je još oštriji, i rekao da "Nemcima ne veruje ama baš ništa kad je reč o Kosovu i Metohiji", ali da Amerika sigurno pokušava da ubedi Kosovo oko smirivanja tenzija. Sliča stav izneo je ponovo, izrazivši nadu da će "Amerika više da nas sluša u narednom periodu nego Evropa".
- Kao što znate, moj ministar je to jasno rekao, to je neprihvatljiv zahtev. Jednostavno rečeno, apsurdan zahtev. Imamo Rezoluciju 1244. Postoji nekoliko paragrafa koji su primenjeni u tadašnjoj situaciji. Za nas kao Nemačku i sve one zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, nezamislivo je da bismo u nezavisnoj zemlji uradili nešto protivno željama nezavisne zemlje. Stoga smatramo da je taj zahtev neprihvatljiv. To je naš jasan stav, to nije samo naš stav. Mislim da i SAD imaju sličan stav - rekao je on.
Svim ovim ocenama Rode se poziva na izjavu Analene Berbok, koja je prethodno pohvalila Prištinu, a osula paljbu po Srbiji.
- Kosovo je, odlaganjem lokalnih izbora, smanjilo tenzije. Nedavna retorika iz Srbije učinila je suprotno. Predlog o slanju srpskih snaga na Kosovo potpuno je neprihvatljiv. Kao i najnoviji napadi na Euleks. Sva moja podrška ide dijalogu koji vodi EU - napisala je Berbok na Tviteru.
Na sve se nadovezala ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, koja je ukazala da je potreban hitamn povratak na pregovarački sto.
- Po stavu Nemačke, rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne daje osnov za povratak srpskih snaga na sever Kosova, ali Kfor je taj koji treba da da odgovor na zahtev Srbije i treba sačekati taj odgovor - kazala je ona.
Reagovali su i zvaničnici Srbije pa je tako premijerka Ana Brnabić na izjavu Berbekove uzvratila da je u pitanju "zapanjujući novi apsurda".
- Mi ne bismo imali ništa protiv da vidimo poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN, SBUN... Još jedna stvar: ne bi bilo tenzija koje bi trebalo smanjiti da je Kurti poštovao sporazume, a ne jednostrano kršio iste - navela je Ana Brnabić na Tviteru. (www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 23.12.2022)
Нема коментара:
Постави коментар