Кriza Abazovićevog
kabineta u Crnoj Gori
Кako god da se završi saga oko potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, izvesno je da Crnu Goru najkasnije na proleće čekaju prevremeni izbori. Da li će formalno Vlada pasti manje je važno od činjenice da je Beograd i te kako upleten u događaje u Podgorici
To što su crnogorski premijer Dritan Abazović i srpski patrijarh Porfirije 3. avgusta stavili potpise na Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i SPC, kojim se reguliše status, pre svega pitanje imovine SPC, uopšte nije vest. Tako nešto se moglo naslutiti krajem juna kada je crnogorski premijer tokom posete Beogradu poručio da će „ugovor biti potpisan kada Vlada Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska to odluče“. U redu, možda je malo iznenađenje bio taj datum, imajući u vidu da je Abazović dva dana ranije rekao da neće biti potpisan 3. avgusta, kao i nenajavljeni dolazak patrijarha Porfirija u Podgoricu. Po crnogorskoj prestonici se zbog toga cinično primećuje i govori kako Porfirija u Crnu Goru dostavljaju kao Glovo, isključivo helikopterom, aludirajući i na činjenicu da su poglavar SPC i mitropolit Joanikije i na ustoličenje ovog drugog u manastir Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju prošle godine dovezeni helikopterom.
Кako god bilo, svestan da su Zakon o slobodi veroispovesti i Temeljni ugovor razvalili temelje dve crnogorske vlade, Abazović se odlučio, na prvi pogled, na rizičan korak stavljajući na probu podršku koju Demokratska partija socijalista daje njegovoj manjinskoj vladi. I pritom je izgleda ispravno razumeo da će potencijalni gubitak vlasti moći da izbegne samo ako uz sebe zadrži Beograd. Razume se, DPS je reagovao inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi. Problem je što u ovom trenutku nemaju potrebnu većinu od 41 poslanika za obaranje Abazovićevog kabineta.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, za NIN ističe da se u ovom trenutku ne zna da li DPS ima ili nema većinu za obaranje Abazovića, ali se zna da gubljenjem glasova DPS-a, kojima je aktuelna vlada izglasana, ta vlada i Abazović gube legitimitet. „Treba imati u vidu da tu ima i drugih političkih subjekata koji su od početka bili i ostali protivnici ove vlade, poput Demokrata, pa ne bi bilo neočekivano da oni izglasaju nepovjerenje Vladi, jer je to u skladu sa njihovim političkim ciljevima, a i vratilo bi ih kao relevantne aktere u pozicioniranju prema međunarodnim partnerima koji nisu imali razumijevanja za neke njihove poteze od septembra prošle godine“, ističe Uljarevićeva.
Sasvim drugačije stvari iz Beograda vidi politički analitičar Cvijetin Milivojević. „Pad Vlade nije u interesu onih koji su činili vladajuću većinu. Dakle, Demokratski front i Demokrate ne mogu podržati rušenje Vlade a da im to ne priredi ozbiljne neprijatnosti kod sopstvenih birača.“
Da će potpisivanje Temeljnog ugovora izazvati destabilizaciju bilo je očekivano, smatra novinar Slavoljub Šćekić i naglašava da DPS igra na poslednju kartu koju ima – crnogorski nacionalizam, dok, s druge strane, Demokratski front nije želeo ništa da radi dok se ne potpiše Ugovor. On, međutim ukazuje da će prvo glasanje o poverenju Abazovićeva vlada imati 16. avgusta – tri dana pre nego što se stranke izjasne u parlamentu o inicijativi DPS-a. Tada će se, naime, glasati o izboru pravosudnih organa, na čemu insistira EU kako bi bila zatvorena poglavlja 23 i 24, a za taj izbor potrebno je da se u prvom krugu izjasne dve trećine parlamenta, a u drugom tri petine poslanika. Dakle, 54 glasa u prvom i 49 u drugom krugu. „Raspored snaga je takav da jedna od strana mora da popusti. Ako ugledni pravnici ne budu izabrani u prvom krugu, mora da se sazove nova sednica parlamenta, najverovatnije polovinom septembra. Tako da bi već početkom septembra moglo da se zna ide li Crna Gora ka rešenju institucionalnih stvari zbog kojih stalno trpi kritike EU i zbog čega ni druga poglavlja ne mogu da budu zatvorena“, kaže Šćekić.
Nije, dakle, teško zaključiti da će Dritan o zahtevima Unije misliti sutra, a naznaka boljih odnosa Beograda i Podgorice građena je na Abazovićevoj kalkulaciji da niko manjak evropejstva i dobre odnose sa SPC neće „prišiti“ partiji sa građanskim predznakom i Vučićevoj proceni da mu nije potreban sudar sa čovekom koji je prema Beogradu pokazao više takta nego Milo Đukanović u prethodnih četvrt veka. U međuvremenu, osim pada Vlade, nekoliko je potencijalnih scenarija u ovoj krizi. Izuzev prevremenih izbora, minulih dana u podgoričkim medijima lideri Demokrata i DF-a pominjali su resetovanje Vlade i povratak onih koji su pobedu odneli 2020. Šćekić napominje da bi glasove za pad Vlade ipak mogle da obezbede Demokrate, uprkos pozivima na prvobitnu koaliciju. „Demokrate su izgubile pozicije i Dritan ih polako ’čisti po dubini’. Zanimljivo je da je u danu kada je potpisan Temeljni ugovor nekoliko visokih funkcionera DPS-a postavljeno na direktorska i mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, malo je čudna igra u kojoj se kadrovi DPS-a raspoređuju po dubini, a s druge strane prete smenom“, kaže on. (NIN, 10.8.2022, Zoran Preradović, www.nin.co.rs)
Кako god da se završi saga oko potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, izvesno je da Crnu Goru najkasnije na proleće čekaju prevremeni izbori. Da li će formalno Vlada pasti manje je važno od činjenice da je Beograd i te kako upleten u događaje u Podgorici
To što su crnogorski premijer Dritan Abazović i srpski patrijarh Porfirije 3. avgusta stavili potpise na Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i SPC, kojim se reguliše status, pre svega pitanje imovine SPC, uopšte nije vest. Tako nešto se moglo naslutiti krajem juna kada je crnogorski premijer tokom posete Beogradu poručio da će „ugovor biti potpisan kada Vlada Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska to odluče“. U redu, možda je malo iznenađenje bio taj datum, imajući u vidu da je Abazović dva dana ranije rekao da neće biti potpisan 3. avgusta, kao i nenajavljeni dolazak patrijarha Porfirija u Podgoricu. Po crnogorskoj prestonici se zbog toga cinično primećuje i govori kako Porfirija u Crnu Goru dostavljaju kao Glovo, isključivo helikopterom, aludirajući i na činjenicu da su poglavar SPC i mitropolit Joanikije i na ustoličenje ovog drugog u manastir Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju prošle godine dovezeni helikopterom.
Кako god bilo, svestan da su Zakon o slobodi veroispovesti i Temeljni ugovor razvalili temelje dve crnogorske vlade, Abazović se odlučio, na prvi pogled, na rizičan korak stavljajući na probu podršku koju Demokratska partija socijalista daje njegovoj manjinskoj vladi. I pritom je izgleda ispravno razumeo da će potencijalni gubitak vlasti moći da izbegne samo ako uz sebe zadrži Beograd. Razume se, DPS je reagovao inicijativom za izglasavanje nepoverenja Vladi. Problem je što u ovom trenutku nemaju potrebnu većinu od 41 poslanika za obaranje Abazovićevog kabineta.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, za NIN ističe da se u ovom trenutku ne zna da li DPS ima ili nema većinu za obaranje Abazovića, ali se zna da gubljenjem glasova DPS-a, kojima je aktuelna vlada izglasana, ta vlada i Abazović gube legitimitet. „Treba imati u vidu da tu ima i drugih političkih subjekata koji su od početka bili i ostali protivnici ove vlade, poput Demokrata, pa ne bi bilo neočekivano da oni izglasaju nepovjerenje Vladi, jer je to u skladu sa njihovim političkim ciljevima, a i vratilo bi ih kao relevantne aktere u pozicioniranju prema međunarodnim partnerima koji nisu imali razumijevanja za neke njihove poteze od septembra prošle godine“, ističe Uljarevićeva.
Sasvim drugačije stvari iz Beograda vidi politički analitičar Cvijetin Milivojević. „Pad Vlade nije u interesu onih koji su činili vladajuću većinu. Dakle, Demokratski front i Demokrate ne mogu podržati rušenje Vlade a da im to ne priredi ozbiljne neprijatnosti kod sopstvenih birača.“
Da će potpisivanje Temeljnog ugovora izazvati destabilizaciju bilo je očekivano, smatra novinar Slavoljub Šćekić i naglašava da DPS igra na poslednju kartu koju ima – crnogorski nacionalizam, dok, s druge strane, Demokratski front nije želeo ništa da radi dok se ne potpiše Ugovor. On, međutim ukazuje da će prvo glasanje o poverenju Abazovićeva vlada imati 16. avgusta – tri dana pre nego što se stranke izjasne u parlamentu o inicijativi DPS-a. Tada će se, naime, glasati o izboru pravosudnih organa, na čemu insistira EU kako bi bila zatvorena poglavlja 23 i 24, a za taj izbor potrebno je da se u prvom krugu izjasne dve trećine parlamenta, a u drugom tri petine poslanika. Dakle, 54 glasa u prvom i 49 u drugom krugu. „Raspored snaga je takav da jedna od strana mora da popusti. Ako ugledni pravnici ne budu izabrani u prvom krugu, mora da se sazove nova sednica parlamenta, najverovatnije polovinom septembra. Tako da bi već početkom septembra moglo da se zna ide li Crna Gora ka rešenju institucionalnih stvari zbog kojih stalno trpi kritike EU i zbog čega ni druga poglavlja ne mogu da budu zatvorena“, kaže Šćekić.
Nije, dakle, teško zaključiti da će Dritan o zahtevima Unije misliti sutra, a naznaka boljih odnosa Beograda i Podgorice građena je na Abazovićevoj kalkulaciji da niko manjak evropejstva i dobre odnose sa SPC neće „prišiti“ partiji sa građanskim predznakom i Vučićevoj proceni da mu nije potreban sudar sa čovekom koji je prema Beogradu pokazao više takta nego Milo Đukanović u prethodnih četvrt veka. U međuvremenu, osim pada Vlade, nekoliko je potencijalnih scenarija u ovoj krizi. Izuzev prevremenih izbora, minulih dana u podgoričkim medijima lideri Demokrata i DF-a pominjali su resetovanje Vlade i povratak onih koji su pobedu odneli 2020. Šćekić napominje da bi glasove za pad Vlade ipak mogle da obezbede Demokrate, uprkos pozivima na prvobitnu koaliciju. „Demokrate su izgubile pozicije i Dritan ih polako ’čisti po dubini’. Zanimljivo je da je u danu kada je potpisan Temeljni ugovor nekoliko visokih funkcionera DPS-a postavljeno na direktorska i mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Dakle, malo je čudna igra u kojoj se kadrovi DPS-a raspoređuju po dubini, a s druge strane prete smenom“, kaže on. (NIN, 10.8.2022, Zoran Preradović, www.nin.co.rs)
Нема коментара:
Постави коментар