Uklonjene formalne
prepreke da Brnabić opet bude premijerka
Podnošenjem ostavke na mesto narodne poslanice, posle samo jednog dana parlamentarnog rada, Ana Brnabić, koja je još uvek i premijerka Srbije u tehničkom mandatu, i formalno je otvorila mogućnost da ponovo bude imenovana za predsednicu Vlade Srbije.
Kao narodna poslanica, Ana Brnabić je za samo jedan dan zasedanja Narodne Skupštine u kome je učestvovala stigla da izazove pažnju javnosti oštrim komentarima upućenim na račun opozicije, ali i kritike opozicije što ona sedi među poslanicima dok još uvek obavlja funkciju premijera.
Još više pažnje od skupštinskog delovanja Brnabić, privuklo je njeno podnošenje ostavke na mandat u najvišem zakonodavnom telu Srbije. Možda zato što je poslušala kritike dela opozicije, a možda i zato što se sprema na povratak u premijersku stolicu, izvesno je samo da zakonskih prepreka koje se odnose na nespojivost funkcija u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti – sada nema.
Slovo zakona koje se odnosi na zabranu narodnim poslanicima da istovremeno kumuliraju poslanički mandat s položajima koje su zauzimali pre izbora ili koje su stekli posle izbora, tzv. parlamentarni inkompatibilitet, u praksi znači da naordni poslanik ne može da obavlja druge funkcije i poslove za koje postoji sukob interesa, kao što je recimo premijersko mesto. Ipak, zakon ostavlja sivu zonu za slučajeve kao što je ovaj – kada je neki funkcioner u tehničkom mandatu, deo Vlade koja je raspuštena, a biva izabran na nove funkcije.
Iz tog ugla gledajući, i na osnovu dosadašnje prakse Narodne Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao i većina ministara iz njene, prethodne, vlade, nisu bili ni u kakvom prekršaju, kako su objasnili sagovornici Danasa, već u vakuumu pre izbora na eventualne nove izvršne funkcije.
Ipak, Brnabić je rešila da skrati trajanje tog „vakuuma“, te sada nema ni formalnih prepreka da ona ponovo bude birana za premijerku, ili neku drugu izvršnu funkciju, kako ukazuje za Danas Bojan Klačar, analitičar i istraživač CESID-a.
– Ana Brnabić je izvesno u krugu favorita za premijersku poziciju iz više razloga: iskustvo i poverenje predsednika stranke su najvažniji, ali je ona na čelu najvažnijeg beogradskog odbora stranke. Njeno ime je, uz ime Siniše Malog, pomenuo i sam Aleksandar Vučić. Podnošenjem ostavke u parlamentu su uklonjene formalne prepreke i sada je na Vučiću i SNS da predlože ime za koje su se odlučili, kao deo šireg paketa buduće vlade i dogovora sa koalicionim partnerima – naglasio je on.
Čak i ako nije sigurno da će Brnabić ponovo biti premijerka, Klačar naglašava da je njena ostavka na mesto poslanika „očekivana“, jer njen politički put i karijera nikada nisu išli u pravcu parlamentarnog rada.
Osim mogućnosti da postane premijerka, postoji i mogućnost da se Brnabić odlučila na ovakav potez kako bi izašla u susret, jednim malim ustupkom, opoziciji koja ju je kritikovala zbog „spajanja“ ovih funkcija, ukazuje politički analitičar Cvijetin Milivojević.
– Napadi poslanika opozicije su je suočili sa onim što piše u zakonu. Ali ako celoj javnosti Srbije – onoj koja je kontrolisana, pa nažalost i dobrom delu opozicije, ne smeta to što, protivno Ustavu, predsednik Republike započinje svoj mandat a da se istovremeno nije povukao sa mesta predsednika stranke, onda ja postavljam vrlo glasno pitanje – u čemu je problem sa Anom Brnabić, naglasio je Milivojević.
On je isakao da se slaže da svakako ne treba spajati ovakve funkcije, ali je i podsetio da je Brnabić samo dva dana bila narodni poslanik, te da se radilo o peridou „pravne praznine“, što ranije nije bio problem.
– Skoro svi članovi tehničke vlade su izabrani za nove narodne poslanike. Ranije se u tumačenju zakona polazilo od toga da je to jedan kratak tranzicioni period i da će se vrlo brzo znati ko će ući u izvršnu vlast, a ko neće. Onaj ko ne ulazi u izvršnu vlast on može da ostane narodni poslanik“, objasnio je Milivojević.
Postoje i tumačenja da ni ovako kratak period „preklapanja“ funkcija nije prihvatljiv, kao što zagovara Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
– Sa etičke strane, a čak i sa ustavne strane, Ana Brnabić ne može biti istovremeno biti i deo izvršne i deo zakonodavne vlasti, čak i ako je u tehničkom mandatu, naveo je on.
Gavrilović: Svi poslanici SNS u „zarobljenom statusu“
Još problematičnija situacija od funkcija Ane Brnabić, kako ističe Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, jeste što su svi narodni poslanici SNS u „zarobljenom statusu“. „Njih je predložio Aleksandar Vučić i podržao u izbornoj kampanji, kao predsednik stranke. Oni kao poslanici sada treba njega da kontrolišu kao Predsednika Republike da li krši ustav. Takva situacija se rešava ili tako što bi Vučić podneo ostavku na mesto predsednika stranke, ili tako što bi bili raspisani novi izbori“, navodi Gavrilović. (www.danas.rs, list Danas, Aleksandra Popović, 4.8.2022)
Podnošenjem ostavke na mesto narodne poslanice, posle samo jednog dana parlamentarnog rada, Ana Brnabić, koja je još uvek i premijerka Srbije u tehničkom mandatu, i formalno je otvorila mogućnost da ponovo bude imenovana za predsednicu Vlade Srbije.
Kao narodna poslanica, Ana Brnabić je za samo jedan dan zasedanja Narodne Skupštine u kome je učestvovala stigla da izazove pažnju javnosti oštrim komentarima upućenim na račun opozicije, ali i kritike opozicije što ona sedi među poslanicima dok još uvek obavlja funkciju premijera.
Još više pažnje od skupštinskog delovanja Brnabić, privuklo je njeno podnošenje ostavke na mandat u najvišem zakonodavnom telu Srbije. Možda zato što je poslušala kritike dela opozicije, a možda i zato što se sprema na povratak u premijersku stolicu, izvesno je samo da zakonskih prepreka koje se odnose na nespojivost funkcija u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti – sada nema.
Slovo zakona koje se odnosi na zabranu narodnim poslanicima da istovremeno kumuliraju poslanički mandat s položajima koje su zauzimali pre izbora ili koje su stekli posle izbora, tzv. parlamentarni inkompatibilitet, u praksi znači da naordni poslanik ne može da obavlja druge funkcije i poslove za koje postoji sukob interesa, kao što je recimo premijersko mesto. Ipak, zakon ostavlja sivu zonu za slučajeve kao što je ovaj – kada je neki funkcioner u tehničkom mandatu, deo Vlade koja je raspuštena, a biva izabran na nove funkcije.
Iz tog ugla gledajući, i na osnovu dosadašnje prakse Narodne Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao i većina ministara iz njene, prethodne, vlade, nisu bili ni u kakvom prekršaju, kako su objasnili sagovornici Danasa, već u vakuumu pre izbora na eventualne nove izvršne funkcije.
Ipak, Brnabić je rešila da skrati trajanje tog „vakuuma“, te sada nema ni formalnih prepreka da ona ponovo bude birana za premijerku, ili neku drugu izvršnu funkciju, kako ukazuje za Danas Bojan Klačar, analitičar i istraživač CESID-a.
– Ana Brnabić je izvesno u krugu favorita za premijersku poziciju iz više razloga: iskustvo i poverenje predsednika stranke su najvažniji, ali je ona na čelu najvažnijeg beogradskog odbora stranke. Njeno ime je, uz ime Siniše Malog, pomenuo i sam Aleksandar Vučić. Podnošenjem ostavke u parlamentu su uklonjene formalne prepreke i sada je na Vučiću i SNS da predlože ime za koje su se odlučili, kao deo šireg paketa buduće vlade i dogovora sa koalicionim partnerima – naglasio je on.
Čak i ako nije sigurno da će Brnabić ponovo biti premijerka, Klačar naglašava da je njena ostavka na mesto poslanika „očekivana“, jer njen politički put i karijera nikada nisu išli u pravcu parlamentarnog rada.
Osim mogućnosti da postane premijerka, postoji i mogućnost da se Brnabić odlučila na ovakav potez kako bi izašla u susret, jednim malim ustupkom, opoziciji koja ju je kritikovala zbog „spajanja“ ovih funkcija, ukazuje politički analitičar Cvijetin Milivojević.
– Napadi poslanika opozicije su je suočili sa onim što piše u zakonu. Ali ako celoj javnosti Srbije – onoj koja je kontrolisana, pa nažalost i dobrom delu opozicije, ne smeta to što, protivno Ustavu, predsednik Republike započinje svoj mandat a da se istovremeno nije povukao sa mesta predsednika stranke, onda ja postavljam vrlo glasno pitanje – u čemu je problem sa Anom Brnabić, naglasio je Milivojević.
On je isakao da se slaže da svakako ne treba spajati ovakve funkcije, ali je i podsetio da je Brnabić samo dva dana bila narodni poslanik, te da se radilo o peridou „pravne praznine“, što ranije nije bio problem.
– Skoro svi članovi tehničke vlade su izabrani za nove narodne poslanike. Ranije se u tumačenju zakona polazilo od toga da je to jedan kratak tranzicioni period i da će se vrlo brzo znati ko će ući u izvršnu vlast, a ko neće. Onaj ko ne ulazi u izvršnu vlast on može da ostane narodni poslanik“, objasnio je Milivojević.
Postoje i tumačenja da ni ovako kratak period „preklapanja“ funkcija nije prihvatljiv, kao što zagovara Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
– Sa etičke strane, a čak i sa ustavne strane, Ana Brnabić ne može biti istovremeno biti i deo izvršne i deo zakonodavne vlasti, čak i ako je u tehničkom mandatu, naveo je on.
Gavrilović: Svi poslanici SNS u „zarobljenom statusu“
Još problematičnija situacija od funkcija Ane Brnabić, kako ističe Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, jeste što su svi narodni poslanici SNS u „zarobljenom statusu“. „Njih je predložio Aleksandar Vučić i podržao u izbornoj kampanji, kao predsednik stranke. Oni kao poslanici sada treba njega da kontrolišu kao Predsednika Republike da li krši ustav. Takva situacija se rešava ili tako što bi Vučić podneo ostavku na mesto predsednika stranke, ili tako što bi bili raspisani novi izbori“, navodi Gavrilović. (www.danas.rs, list Danas, Aleksandra Popović, 4.8.2022)
Нема коментара:
Постави коментар