Ostavka premijera Velike Britanije može biti znak za uzbunu,
jer se čini da su zapadne zemlje spremne na sve kako bi imale potpunu kontrolu
u sukobu između Rusije i Ukrajine
Baš na 134. dan ruske vojne operacije u Ukrajini, na drugom kraju sveta došlo je do novog potresa. Britanski premijer Boris Džonson odlučio je da se povuče i podnese ostavku nakon što mu je većina vladinih zvaničnika okrenula leđa. Istog dana, Moskva je izdala zvanično saopštenje u kojem je navela da se sa mesta premijera Britanije povukao čovek koji je glavni rusofob, ali i da bi ista sudbina mogla da zadesi i ostale evropske lidere.
Odlazak Džonsona u već nestabilnoj Evropi mogao bi da znači dve stvari. Ili da lideri kakve poznajemo, a koji na sve načine pokušavaju da kroz mnogobrojne malverzacije kontrolišu ostatak sveta, više nisu u stanju da se bore sa zemljama koje su u punoj snazi (Rusija, Kina).
Ili da je najvećim silama, poput Sjedinjenih Američkih Država, potreban neko među evropskim liderima ko bi zauzeo ratoborniji stav i ko bi njihove radikalne ideje uspeo da sprovede u delo, a sve kako bi u Evropi pokazao nadmoć i pokušao da, sada već zvanično, uđe u sukob u Ukrajini.
Očigledno da poklon u vidu sistema višecevnih raketnih lansera koje je Britanija poslala Ukrajini početkom juna nije bio dovoljan da se pod izgovorom "zaštite od ruske artiljerije" ta zemlja dokaže američkoj dubokoj državi, i da je iznos od 1,5 milijardi evra bio nedovoljan za jedinstvo zapadnih država u borbi protiv Rusije.
Iako se činilo da se NATO na neki način povlači iz rusko-ukrajinskog sukoba, zbog izjave generalnog sekretara Stoltenberga da Ukrajina može do mira jedino ako Rusiji ustupi deo svoje teritorije, sada je više nego očigledno da je to bila još jedna u nizu prljavih igara Alijanse. O tome najbolje govori činjenica da će Finska i druga nordijska država Švedska uskoro da se, ubrzano, pridruže NATO.
Ostavka britanskog premijera Džonsona samo je podgrejala sumnje da Zapad ne namerava da odustane i da je u svojoj želji da potisne Rusiju iz Evrope spreman na sve, pa se zato postavlja pitanje kojom brzinom će Britanija izabrati novog premijera, ali i ono bitnije, ko bi mogao da se nađe na njegovom mestu.
Peskov o Džonsonovoj ostavci
Na pitanje da li se Džonsonova verovatna ostavka može tumačiti kao krah antiruske politike i da li ima nade da će novi kabinet zauzeti balansiraniji stav, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio:
- Mislim da pitanje nije pravilno postavljeno, nije to nikakav krah i nije na nama da dajemo ocene retorike britanske vlade. Tamo je veoma komplikovan politički sistem i na čelu vlade može da bude i neko ko uopšte nema podršku u društvu. Britanci treba sami da daju ocenu rada svoje vlade.
Čak je i sam Džonson, u prethodnim danima, očajnički pokušavao da ostane na tom mestu, uz izgovor da ne može da napušta premijersko mesto u veoma teškoj situaciji za svet, ali je i spomenuo oružje koje je obećao Ukrajini. Na taj način kao da je hteo da se opravda i dokaže da će se, svim silama, umešati u rat u Ukrajini, ali je očigledno za njega bilo kasno i "neko" više nije imao vremena da čeka da preuzme stvar u svoje ruke.
Da ne govorimo o tome da su se njegove ranije iznenadne posete Zelenskom završavale razgovorom o izvozu žitarica za Ukrajinu, a to, reklo bi se, nije zadovoljilo potrebe onih koji žele pogoršanje situacije na tom tlu.
"Odlazak Džonsona neće sprečiti antirusku histeriju"
Ipak, novinar i analitičar Cvijetin Milivojević za 24sedam kaže da Džonsonov odlazak neće mnogo uticati na ulogu Britanije kada je reč o antiruskoj propagandi.
- U ovom slučaju potpuno je nevažno ko je na vlasti, ko je ministar. Oni imaju sličnu politiku kao SAD i prilagođavaju je NATO. Njegov odlazak neće promeniti odnos ka Rusiji, niti smanjiti sankcije, a siguran sam da će i novi premijer raditi isto ono što i SAD i NATO. Zato ne treba obraćati mnogo pažnje na ove promene - objašnjava naš sagovornik.
- Džonson je na neki način pokazao nesvakidašnje ponašanje i odnos koji ima prema Rusiji, ali to je ono što čini Zapadni blok takvim kakav je. Sankcije koje je uveo su pokazale da želi da bude jedan od predvodnika te antiruske histerije. Ne treba zaboraviti da narod u Britaniji na njega ne gleda kao na nekog velikog lidera, već samo na osobu koja je uspela da iznese referendum i tu zemlju "izvuče" iz Evropske unije. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da se odnos ka Rusiji neće promeniti i da o tome ne odlučuju ni političari, ni predsednici, ni premijeri, već strukture koje nama nisu toliko poznate i vidljive - kaže Milivojević.
- Na njegovom mestu naći će se neko ko će u svakom slučaju biti prihvatljiviji za Britance. On je bio neuobičajen i hiperosetljiv, a neko takav ne može ozbiljno da upravlja državom - zaključuje on.
"Britaniji se sankcije vraćaju kao bumerang"
Sličnog stava je i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji za 24sedam kaže da Džonson nije u stanju da vodi ekskluzivnu politiku u Britaniji i da je u biti britanskog naroda antiruska politika.
- Bilo da se radi o vlasti ili opoziciji, oni će zauvek imati antiruski stav, i neće se to mnogo promeniti. Džonson je oličavao uličarski nastup, i oni će sada možda odmerenije da se ponašaju, ali će i dalje imati rusofobni kurs - rekao nam je Anđelković, i dodao:
- Ono što je najvažnije jeste to da se britanska vlada zatalasala najviše zbog ekonomije, a to je upravo rezultat sankcija Rusiji, i sada im se sve vratilo kao bumerang. Sasvim je moguće da će elita sada da omekša stav, zato što su svesni toga da nisu spremni za sukob, jer bi to bio nuklearni obračun, kojeg se Rusija najmanje pribojava. Sve ovo što radi Zapad, sa ulaskom Finske i Švedske u NATO, radi zbog javnog mnjenja, kako bi stvorili predstavu da nešto čine da bi doveli do navodnog mira.
"Sukob Rusije i NATO nije nemoguć, kao ni nuklearni rat"
Aleksandar Radić, vojni analitičar, tvrdi za 24sedam da se rat neće zaustaviti, bez obzira na Džonsonovu ostavku.
- Rusija je prethodnih meseci pokušavala da uspostavi bar neki kontakt sa Zapadom, ali se niko nije javljao. SAD i Engleska i taj anglosaksonski svet imali su ulogu koja je prednjačila u podršci Ukrajini, slali su naoružanje, ali realno gledano ne dovoljno, jer su sve zemlje sada smanjile proizvodnju oružja. Engleska je bila motor zapadne podrške Ukrajini i pored SAD, koje imaju najviše resursa, donosi odluke o nastavku sukoba. Ostavka Džonsona neće uticati na promenu spoljnopolitičkog kursa, ali Britanija uglavnom sve što radi, radi uz konsultacije sa Amerikom - objašnjava Radić.
Pored toga, kaže naš sagovornik, ne treba zanemariti proširenje NATO na Švedsku i Finsku, jer na taj način Zapad želi da pritisne Rusiju što više.
- Efekat rata je suprotan onome što su želeli postići. Postoji velika šansa za proširenje sukoba, ali NATO sada nije spreman za to. Iako istoričari prikazuju to kao logičan sled, ovo je nepredvidljiva situacija i jedino što je sigurno je da će ovo biti dugotrajan rat. Sasvim je moguće da će se proširiti na druge zemlje, i od jeseni će se situacija samo pogoršati. Dugotrajnost rata upravo omogućava razne scenarije, a sukob NATO i Rusije nije nemoguć. Svakako, to bi dovelo do nuklearnog rata, iako to iz ovog ugla zvuči neracionalno, mogućnost postoji - zaključuje Radić. (www.24sedam.rs, Mussab Al Shukeir, 7.7.2022)
Baš na 134. dan ruske vojne operacije u Ukrajini, na drugom kraju sveta došlo je do novog potresa. Britanski premijer Boris Džonson odlučio je da se povuče i podnese ostavku nakon što mu je većina vladinih zvaničnika okrenula leđa. Istog dana, Moskva je izdala zvanično saopštenje u kojem je navela da se sa mesta premijera Britanije povukao čovek koji je glavni rusofob, ali i da bi ista sudbina mogla da zadesi i ostale evropske lidere.
Odlazak Džonsona u već nestabilnoj Evropi mogao bi da znači dve stvari. Ili da lideri kakve poznajemo, a koji na sve načine pokušavaju da kroz mnogobrojne malverzacije kontrolišu ostatak sveta, više nisu u stanju da se bore sa zemljama koje su u punoj snazi (Rusija, Kina).
Ili da je najvećim silama, poput Sjedinjenih Američkih Država, potreban neko među evropskim liderima ko bi zauzeo ratoborniji stav i ko bi njihove radikalne ideje uspeo da sprovede u delo, a sve kako bi u Evropi pokazao nadmoć i pokušao da, sada već zvanično, uđe u sukob u Ukrajini.
Očigledno da poklon u vidu sistema višecevnih raketnih lansera koje je Britanija poslala Ukrajini početkom juna nije bio dovoljan da se pod izgovorom "zaštite od ruske artiljerije" ta zemlja dokaže američkoj dubokoj državi, i da je iznos od 1,5 milijardi evra bio nedovoljan za jedinstvo zapadnih država u borbi protiv Rusije.
Iako se činilo da se NATO na neki način povlači iz rusko-ukrajinskog sukoba, zbog izjave generalnog sekretara Stoltenberga da Ukrajina može do mira jedino ako Rusiji ustupi deo svoje teritorije, sada je više nego očigledno da je to bila još jedna u nizu prljavih igara Alijanse. O tome najbolje govori činjenica da će Finska i druga nordijska država Švedska uskoro da se, ubrzano, pridruže NATO.
Ostavka britanskog premijera Džonsona samo je podgrejala sumnje da Zapad ne namerava da odustane i da je u svojoj želji da potisne Rusiju iz Evrope spreman na sve, pa se zato postavlja pitanje kojom brzinom će Britanija izabrati novog premijera, ali i ono bitnije, ko bi mogao da se nađe na njegovom mestu.
Peskov o Džonsonovoj ostavci
Na pitanje da li se Džonsonova verovatna ostavka može tumačiti kao krah antiruske politike i da li ima nade da će novi kabinet zauzeti balansiraniji stav, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio:
- Mislim da pitanje nije pravilno postavljeno, nije to nikakav krah i nije na nama da dajemo ocene retorike britanske vlade. Tamo je veoma komplikovan politički sistem i na čelu vlade može da bude i neko ko uopšte nema podršku u društvu. Britanci treba sami da daju ocenu rada svoje vlade.
Čak je i sam Džonson, u prethodnim danima, očajnički pokušavao da ostane na tom mestu, uz izgovor da ne može da napušta premijersko mesto u veoma teškoj situaciji za svet, ali je i spomenuo oružje koje je obećao Ukrajini. Na taj način kao da je hteo da se opravda i dokaže da će se, svim silama, umešati u rat u Ukrajini, ali je očigledno za njega bilo kasno i "neko" više nije imao vremena da čeka da preuzme stvar u svoje ruke.
Da ne govorimo o tome da su se njegove ranije iznenadne posete Zelenskom završavale razgovorom o izvozu žitarica za Ukrajinu, a to, reklo bi se, nije zadovoljilo potrebe onih koji žele pogoršanje situacije na tom tlu.
"Odlazak Džonsona neće sprečiti antirusku histeriju"
Ipak, novinar i analitičar Cvijetin Milivojević za 24sedam kaže da Džonsonov odlazak neće mnogo uticati na ulogu Britanije kada je reč o antiruskoj propagandi.
- U ovom slučaju potpuno je nevažno ko je na vlasti, ko je ministar. Oni imaju sličnu politiku kao SAD i prilagođavaju je NATO. Njegov odlazak neće promeniti odnos ka Rusiji, niti smanjiti sankcije, a siguran sam da će i novi premijer raditi isto ono što i SAD i NATO. Zato ne treba obraćati mnogo pažnje na ove promene - objašnjava naš sagovornik.
- Džonson je na neki način pokazao nesvakidašnje ponašanje i odnos koji ima prema Rusiji, ali to je ono što čini Zapadni blok takvim kakav je. Sankcije koje je uveo su pokazale da želi da bude jedan od predvodnika te antiruske histerije. Ne treba zaboraviti da narod u Britaniji na njega ne gleda kao na nekog velikog lidera, već samo na osobu koja je uspela da iznese referendum i tu zemlju "izvuče" iz Evropske unije. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da se odnos ka Rusiji neće promeniti i da o tome ne odlučuju ni političari, ni predsednici, ni premijeri, već strukture koje nama nisu toliko poznate i vidljive - kaže Milivojević.
- Na njegovom mestu naći će se neko ko će u svakom slučaju biti prihvatljiviji za Britance. On je bio neuobičajen i hiperosetljiv, a neko takav ne može ozbiljno da upravlja državom - zaključuje on.
"Britaniji se sankcije vraćaju kao bumerang"
Sličnog stava je i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji za 24sedam kaže da Džonson nije u stanju da vodi ekskluzivnu politiku u Britaniji i da je u biti britanskog naroda antiruska politika.
- Bilo da se radi o vlasti ili opoziciji, oni će zauvek imati antiruski stav, i neće se to mnogo promeniti. Džonson je oličavao uličarski nastup, i oni će sada možda odmerenije da se ponašaju, ali će i dalje imati rusofobni kurs - rekao nam je Anđelković, i dodao:
- Ono što je najvažnije jeste to da se britanska vlada zatalasala najviše zbog ekonomije, a to je upravo rezultat sankcija Rusiji, i sada im se sve vratilo kao bumerang. Sasvim je moguće da će elita sada da omekša stav, zato što su svesni toga da nisu spremni za sukob, jer bi to bio nuklearni obračun, kojeg se Rusija najmanje pribojava. Sve ovo što radi Zapad, sa ulaskom Finske i Švedske u NATO, radi zbog javnog mnjenja, kako bi stvorili predstavu da nešto čine da bi doveli do navodnog mira.
"Sukob Rusije i NATO nije nemoguć, kao ni nuklearni rat"
Aleksandar Radić, vojni analitičar, tvrdi za 24sedam da se rat neće zaustaviti, bez obzira na Džonsonovu ostavku.
- Rusija je prethodnih meseci pokušavala da uspostavi bar neki kontakt sa Zapadom, ali se niko nije javljao. SAD i Engleska i taj anglosaksonski svet imali su ulogu koja je prednjačila u podršci Ukrajini, slali su naoružanje, ali realno gledano ne dovoljno, jer su sve zemlje sada smanjile proizvodnju oružja. Engleska je bila motor zapadne podrške Ukrajini i pored SAD, koje imaju najviše resursa, donosi odluke o nastavku sukoba. Ostavka Džonsona neće uticati na promenu spoljnopolitičkog kursa, ali Britanija uglavnom sve što radi, radi uz konsultacije sa Amerikom - objašnjava Radić.
Pored toga, kaže naš sagovornik, ne treba zanemariti proširenje NATO na Švedsku i Finsku, jer na taj način Zapad želi da pritisne Rusiju što više.
- Efekat rata je suprotan onome što su želeli postići. Postoji velika šansa za proširenje sukoba, ali NATO sada nije spreman za to. Iako istoričari prikazuju to kao logičan sled, ovo je nepredvidljiva situacija i jedino što je sigurno je da će ovo biti dugotrajan rat. Sasvim je moguće da će se proširiti na druge zemlje, i od jeseni će se situacija samo pogoršati. Dugotrajnost rata upravo omogućava razne scenarije, a sukob NATO i Rusije nije nemoguć. Svakako, to bi dovelo do nuklearnog rata, iako to iz ovog ugla zvuči neracionalno, mogućnost postoji - zaključuje Radić. (www.24sedam.rs, Mussab Al Shukeir, 7.7.2022)
Нема коментара:
Постави коментар