Pre otpočinjanja
formalnih konsultacija u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, predsednik
države trebalo je da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne
stranke. Opozicione stranke koje će se odazvati pozivu na konsultacije trebalo
je da od Vučića zahtevaju povlačenje sa čela stranke, kaže politički analitičar
Cvijetin Milivojević za Insajder.
Na konsultacije u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, koje počinju od četvrtka 14. jula, odazvaće se većina, kako opozicionih, tako i stranaka koje su sa većinskom Sprskom naprednom strankom već učestvovale u vlasti u prethodnom periodu.
Novi parlament bi trebalo da bude konstituisan do kraja jula, sudeći prema najavi predsednika Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu Ivice Dačića.
Konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa čelnicima poslaničkih klubova onih stranaka koje će se naći u novom sazivu parlamenta počeće u četvrtak, dakle petnaestak dana pre konstituisanja skupštine. Prvi će se pozivu na konsultacije odazvati predstavnici stranaka manjina.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Insajder da ne može da se seti da su te konsultacije ikada, u periodu od 32 godine, tj. od uvođenja novog višestranačja u Srbiji, do sada, obavljane pre nego što bi bio konstituisan parlament.
Milivojević naglašava da trenutno nije poznato ni to ko će tačno biti poslanici koje liste, zbog čega smatra da nisu obezbeđeni preduslovi za obavljanje formalnih konsultacija.
Moguće da se konsultacije, pre verifikacije mandata, smatra Milivojević, obavljaju s ciljem ubrzavanja procesa formiranja vlasti „zbog obećanja datog nekom drugom“. One mogu biti i „pokušaj da se pred svršen čin stave neki od političkih aktera sa prevelikim aspiracijama, kada je učešće u vlasti u pitanju“, ocenjuje on.
Upravo bi to što konsultacije počinju razgovorima sa manjinama moglo da predstavlja pokušaj većinske stranke da smanji političke apsiracije dosadašnjih političkih saveznika iz SPS-a, ocenjuje sagovornik Insajdera. Manjinske stranke i savezi osvojili su na ovim izborima 13 poslaničkih mandata.
Milivojević se pita „zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja nova pravila u razgovorima sa političkim strankama, ali i zbog čega na ta pravila pristaju one stranke iz opozicije koje će se odazvati pozivu na konsultacije pre konstituisanja skupštine“.
Sagovornik Insajdera podseća i da je Aleksandar Vučić, još početkom aprila, a zatim i u maju ove godine, nakon održanih izbora, najavio da će se povući sa čela stranke, kako ne bismo došli u situaciju da se predsednik države i svih njenih građana nalazi na čelu jedne stranke.
„Kasnije je Vučić izjavio da će se sa čela SNS-a povući nakon što bude formirana vlada“, podseća Milivojević i dodaje da je „protivno Ustavu Srbije, članovima 111. i 115, ali i Zakonu o sprečavanju korupcije, da jedan čovek bude i na čelu države, i na čelu stranke“.
Član 111. Ustava Srbije kaže da „predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, a član 115. da „predsednik ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu delatnost“.
U izjavi za Insajder, Milivojević javnost podseća i na odluku bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se povuče sa čela SNS-a, upravo kako bi izbegao obavljanje dve funkcije istovremeno.
Cvijetin Milivojević ocenjuje da je tužno što opozicija u Srbiji nije, kao uslov za otpočinjanje konsultacija, postavila Vučićevo povlačenje sa čela stranke.
„Da naše opozicione stranke imaju iole demokratskog u sebi, one bi ovo postavile kao uslov za konsultacije o formiranju vlade“, zaključuje on.
Inače, ne postoje zakonske prepreke da predsednik države otpočne formalne pregovore o formiranju Vlade sa predstavnicima poslaničkih lista u parlamentu. Ustav Srbije u članovima 112. i 127. propisuje da predsednik države predlaže skupštini kandidata za predsednika Vlade Srbije, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Formalne konsultacije je moguće otpočeti pošto Republička izborna komisija (RIK) jednoglasno donese rešenje o dodeli mandata poslanicima, što je RIK učinio na sednici održanoj 11. jula.
Demokratska stranka, Narodna stranka, politička organizacija „Zajedno“ i inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštile su da se pozivu na konsultacije neće odazvati.
Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Nova demokratska stranka Srbije, Zavetnici, savez POKS i Dveri, SPS i Jedinstvena Srbija, kao i manjinske stranke najavile su da će se pozivu na konsultacije odazvati, ako i kada im taj poziv bude poslat.
Prema konačnim rezultatima republičkih izbora, koje je 5. jula objavio RIK, u narednom sazivu parlamenta naći će se predstavnici dvanaest parlamentarnih lista.
Srpska napredna stranka, koja je na izbore izašla zajedno sa još nekoliko stranaka, osvojila je 120 mandata, partije okupljene oko SPS-a 31 mandat, a opozicione stranke koje su na izbore izašle u koaliciji pod nazivom „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ osvojile su 38 poslaničkih mesta, stranke koalicije „NADA“, okupljene oko Nove DSS petnaest mandata, Srpska stranka Zavetnici deset, dok su koalicije Srpskog pokreta Dveri i POKS-a osvojile deset poslaničkih mesta. U narednom sazivu skupštine naći će se i trinaest predstavnika manjinskih stranaka. (www.insajder.net, portal, 12.7.2022)
Na konsultacije u vezi sa formiranjem nove Vlade Srbije, koje počinju od četvrtka 14. jula, odazvaće se većina, kako opozicionih, tako i stranaka koje su sa većinskom Sprskom naprednom strankom već učestvovale u vlasti u prethodnom periodu.
Novi parlament bi trebalo da bude konstituisan do kraja jula, sudeći prema najavi predsednika Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu Ivice Dačića.
Konsultacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa čelnicima poslaničkih klubova onih stranaka koje će se naći u novom sazivu parlamenta počeće u četvrtak, dakle petnaestak dana pre konstituisanja skupštine. Prvi će se pozivu na konsultacije odazvati predstavnici stranaka manjina.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Insajder da ne može da se seti da su te konsultacije ikada, u periodu od 32 godine, tj. od uvođenja novog višestranačja u Srbiji, do sada, obavljane pre nego što bi bio konstituisan parlament.
Milivojević naglašava da trenutno nije poznato ni to ko će tačno biti poslanici koje liste, zbog čega smatra da nisu obezbeđeni preduslovi za obavljanje formalnih konsultacija.
Moguće da se konsultacije, pre verifikacije mandata, smatra Milivojević, obavljaju s ciljem ubrzavanja procesa formiranja vlasti „zbog obećanja datog nekom drugom“. One mogu biti i „pokušaj da se pred svršen čin stave neki od političkih aktera sa prevelikim aspiracijama, kada je učešće u vlasti u pitanju“, ocenjuje on.
Upravo bi to što konsultacije počinju razgovorima sa manjinama moglo da predstavlja pokušaj većinske stranke da smanji političke apsiracije dosadašnjih političkih saveznika iz SPS-a, ocenjuje sagovornik Insajdera. Manjinske stranke i savezi osvojili su na ovim izborima 13 poslaničkih mandata.
Milivojević se pita „zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić postavlja nova pravila u razgovorima sa političkim strankama, ali i zbog čega na ta pravila pristaju one stranke iz opozicije koje će se odazvati pozivu na konsultacije pre konstituisanja skupštine“.
Sagovornik Insajdera podseća i da je Aleksandar Vučić, još početkom aprila, a zatim i u maju ove godine, nakon održanih izbora, najavio da će se povući sa čela stranke, kako ne bismo došli u situaciju da se predsednik države i svih njenih građana nalazi na čelu jedne stranke.
„Kasnije je Vučić izjavio da će se sa čela SNS-a povući nakon što bude formirana vlada“, podseća Milivojević i dodaje da je „protivno Ustavu Srbije, članovima 111. i 115, ali i Zakonu o sprečavanju korupcije, da jedan čovek bude i na čelu države, i na čelu stranke“.
Član 111. Ustava Srbije kaže da „predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, a član 115. da „predsednik ne može obavljati drugu javnu ili profesionalnu delatnost“.
U izjavi za Insajder, Milivojević javnost podseća i na odluku bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se povuče sa čela SNS-a, upravo kako bi izbegao obavljanje dve funkcije istovremeno.
Cvijetin Milivojević ocenjuje da je tužno što opozicija u Srbiji nije, kao uslov za otpočinjanje konsultacija, postavila Vučićevo povlačenje sa čela stranke.
„Da naše opozicione stranke imaju iole demokratskog u sebi, one bi ovo postavile kao uslov za konsultacije o formiranju vlade“, zaključuje on.
Inače, ne postoje zakonske prepreke da predsednik države otpočne formalne pregovore o formiranju Vlade sa predstavnicima poslaničkih lista u parlamentu. Ustav Srbije u članovima 112. i 127. propisuje da predsednik države predlaže skupštini kandidata za predsednika Vlade Srbije, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Formalne konsultacije je moguće otpočeti pošto Republička izborna komisija (RIK) jednoglasno donese rešenje o dodeli mandata poslanicima, što je RIK učinio na sednici održanoj 11. jula.
Demokratska stranka, Narodna stranka, politička organizacija „Zajedno“ i inicijativa „Ne davimo Beograd“ saopštile su da se pozivu na konsultacije neće odazvati.
Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Nova demokratska stranka Srbije, Zavetnici, savez POKS i Dveri, SPS i Jedinstvena Srbija, kao i manjinske stranke najavile su da će se pozivu na konsultacije odazvati, ako i kada im taj poziv bude poslat.
Prema konačnim rezultatima republičkih izbora, koje je 5. jula objavio RIK, u narednom sazivu parlamenta naći će se predstavnici dvanaest parlamentarnih lista.
Srpska napredna stranka, koja je na izbore izašla zajedno sa još nekoliko stranaka, osvojila je 120 mandata, partije okupljene oko SPS-a 31 mandat, a opozicione stranke koje su na izbore izašle u koaliciji pod nazivom „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ osvojile su 38 poslaničkih mesta, stranke koalicije „NADA“, okupljene oko Nove DSS petnaest mandata, Srpska stranka Zavetnici deset, dok su koalicije Srpskog pokreta Dveri i POKS-a osvojile deset poslaničkih mesta. U narednom sazivu skupštine naći će se i trinaest predstavnika manjinskih stranaka. (www.insajder.net, portal, 12.7.2022)
Нема коментара:
Постави коментар