Бањалука,
Београд - Могућност организовања новог трилатералног састанка оживјела
је након разговора српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и турског
министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа, а аналитичари сматрају да ће у
креирању потенцијалног датума сусрета тог формата пресудну улогу имати тактика
политичара у свјетлу предстојећих општих избора.
Посљедњи самит тог типа одржан је крајем 2019. године у Београду, гдје су разговарали предсједници Србије и Турске, Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган те чланови Предсједништва БиХ у којем, осим Додика, сједе Жељко Комшић и Шефик Џаферовић. Након тог трилатералног самита и разговора о политичким и економским темама и сарадњи положен је камен-темељац за градњу аутопута од Београда до Сарајева, на локацији Сремска Рача. Политичка ситуација у БиХ била је тема о којој су у уторак касно увече у Истанбулу разговарали Додик и Чавушоглу. У фокусу је, према Додиковим ријечима, била и могућност организовања трилатералног састанка са циљем додатног стабилизовања ситуације у БиХ.
- Поново смо рехабилитовали стару тему, а то је да се путем трилатералног састанка на којем би били Ердоган, Вучић и хрватски предсједник Зоран Милановић те представници српског, хрватског и бошњачког народа, нађе додатна енергија и воља за договор који би стабилизовао ситуацију у самој БиХ - навео је Додик, наводећи да је Чавушоглу добар познавалац ситуације у БиХ и да се може сматрати пријатељем, као и турски предсједник.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже за “Глас” да је предуслов за одржавање састанка процјена лидера у БиХ да ли им то доноси побољшање рејтинга пред изборе, тако да очекује тактизирање.
- Мислим да ће то бити тешко организовати пре избора, посебно јер је и раније било резерве бошњачке политичке елите, предвођене СДА, према таквом састанку, иако је то мало необично, јер је као учесник помињан и сам председник Турске. Срби и Хрвати су, мислим, спремни - рекао је Миливојевић.
Сматра како је извјесније да трилатерала буде одржана након формирања нове власти у БиХ послије октобарских избора. Подсјетио је и на то да је ЕУ у Бриселу отворила причу о БиХ, али се показало да не може да организује неформални сусрет на којем би били сви.
- Трагикомично је да за столом имате представнике десет, 11 партија које представљају Бошњаке, четири или пет Србе те ниједну која представља Хрвате. Све то сигурно има везе са изборном кампањом и свако вага шта ће тиме добити код свог бирачког тела - закључио је.
Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски такође не вјерује да ће до састанка трилатерале доћи прије избора, а тој иницијативи тренутно наруку не иде ни актуелна ситуација у вези са сукобом Русије и Украјине.
- Сигуран сам да би неким од потенцијалних учесника, као што је Додик, то ишло у корист у предизборном периоду, а Комшић и Џаферовић би дошли под удар снага са бошњачке сцене које се препознају као грађанске, што им сад не би одговарало. Треба имати у виду и да је контекст таквих састанака променио рат у Украјини. Промењене су позиције потенцијалних учесника изван БиХ - каже Ситарски за “Глас”.
У неким ранијим покушајима да буде организован трилатерални састанак, у политичком Сарајеву нису били одушевљени. Засметала им је идеја да са предсједницима Србије и Турске причају политички представници народа, јер сматрају да би тај дијалог требало да воде чланови Предсједништва БиХ.
Чавушоглу од јуче борави у службеној посјети Србији, Хрватској, БиХ, а данас ће се састати са предсједником Србије, Александром Вучићем.
Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова Турске, Чавушоглу ће током посјете која ће трајати до 19. јуна са званичницима земаља Балкана разговарати о билатералним односима, актуелним регионалним и међународним дешавањима са фокусом на БиХ.
Човић
Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић рекао је јуче да одраније постоје иницијативе о трилатералном састанку о стабилизацији ситуације у БиХ, а да би сада то било другачије - Србија, Турска, Хрватска и БиХ.
Човић је рекао да о овој теми није разговарао са Додиком и да није упознат са њом, осим медијски.
Према његовим ријечима, те иницијативе већ се налазе у етеру, можда и годину-двије, да се покуша направити трилатерала у различитим садржајима. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Ведрана Кулага Симић, 16.6.2022)
Посљедњи самит тог типа одржан је крајем 2019. године у Београду, гдје су разговарали предсједници Србије и Турске, Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган те чланови Предсједништва БиХ у којем, осим Додика, сједе Жељко Комшић и Шефик Џаферовић. Након тог трилатералног самита и разговора о политичким и економским темама и сарадњи положен је камен-темељац за градњу аутопута од Београда до Сарајева, на локацији Сремска Рача. Политичка ситуација у БиХ била је тема о којој су у уторак касно увече у Истанбулу разговарали Додик и Чавушоглу. У фокусу је, према Додиковим ријечима, била и могућност организовања трилатералног састанка са циљем додатног стабилизовања ситуације у БиХ.
- Поново смо рехабилитовали стару тему, а то је да се путем трилатералног састанка на којем би били Ердоган, Вучић и хрватски предсједник Зоран Милановић те представници српског, хрватског и бошњачког народа, нађе додатна енергија и воља за договор који би стабилизовао ситуацију у самој БиХ - навео је Додик, наводећи да је Чавушоглу добар познавалац ситуације у БиХ и да се може сматрати пријатељем, као и турски предсједник.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић каже за “Глас” да је предуслов за одржавање састанка процјена лидера у БиХ да ли им то доноси побољшање рејтинга пред изборе, тако да очекује тактизирање.
- Мислим да ће то бити тешко организовати пре избора, посебно јер је и раније било резерве бошњачке политичке елите, предвођене СДА, према таквом састанку, иако је то мало необично, јер је као учесник помињан и сам председник Турске. Срби и Хрвати су, мислим, спремни - рекао је Миливојевић.
Сматра како је извјесније да трилатерала буде одржана након формирања нове власти у БиХ послије октобарских избора. Подсјетио је и на то да је ЕУ у Бриселу отворила причу о БиХ, али се показало да не може да организује неформални сусрет на којем би били сви.
- Трагикомично је да за столом имате представнике десет, 11 партија које представљају Бошњаке, четири или пет Србе те ниједну која представља Хрвате. Све то сигурно има везе са изборном кампањом и свако вага шта ће тиме добити код свог бирачког тела - закључио је.
Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски такође не вјерује да ће до састанка трилатерале доћи прије избора, а тој иницијативи тренутно наруку не иде ни актуелна ситуација у вези са сукобом Русије и Украјине.
- Сигуран сам да би неким од потенцијалних учесника, као што је Додик, то ишло у корист у предизборном периоду, а Комшић и Џаферовић би дошли под удар снага са бошњачке сцене које се препознају као грађанске, што им сад не би одговарало. Треба имати у виду и да је контекст таквих састанака променио рат у Украјини. Промењене су позиције потенцијалних учесника изван БиХ - каже Ситарски за “Глас”.
У неким ранијим покушајима да буде организован трилатерални састанак, у политичком Сарајеву нису били одушевљени. Засметала им је идеја да са предсједницима Србије и Турске причају политички представници народа, јер сматрају да би тај дијалог требало да воде чланови Предсједништва БиХ.
Чавушоглу од јуче борави у службеној посјети Србији, Хрватској, БиХ, а данас ће се састати са предсједником Србије, Александром Вучићем.
Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова Турске, Чавушоглу ће током посјете која ће трајати до 19. јуна са званичницима земаља Балкана разговарати о билатералним односима, актуелним регионалним и међународним дешавањима са фокусом на БиХ.
Човић
Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић рекао је јуче да одраније постоје иницијативе о трилатералном састанку о стабилизацији ситуације у БиХ, а да би сада то било другачије - Србија, Турска, Хрватска и БиХ.
Човић је рекао да о овој теми није разговарао са Додиком и да није упознат са њом, осим медијски.
Према његовим ријечима, те иницијативе већ се налазе у етеру, можда и годину-двије, да се покуша направити трилатерала у различитим садржајима. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Ведрана Кулага Симић, 16.6.2022)
Нема коментара:
Постави коментар