Da li je
rusko-ukrajinski sukob bacio senku na druge teme izveštavanja medija
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo je nakon izveštaja o nadzoru televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom predizborne kampanje, da je rat u Ukrajini krajem februara promenio prioritete u medijskom izveštavanju i značajno preoblikovao dominantne teme učesnika izborne kampanje.
Sagovornici Danasa, s jedne strane, takvu promenu fokusa smatraju logičnom s obzirom na međunarodni značaj dešavanja unutar rusko-ukrajinske krize, dok s druge, tvrde da zahuktala predizborna kampanja nije toliko zapostavljena kako tvrdi regulatorno telo, kao i da na gubitku može da bude samo opozicija.
Novinar Đorđe Vlajić smatra da tako predstavljena, to nije realna slika medijskog stanja, te da je to “još jedna od analiza REM-a koja služi da bi to telo simuliralo aktivnost”.
– To što se pomerio medijski fokus na rat u Ukrajini je više nego logična posledica, to je planetarna stvar, i bez obzira koliko je daleko, svakako će imati posledice na život u Srbiji. Bilo bi besmisleno da se mediji ne bave tom temom. Ali to nikako ne znači da su mediji odustali od izbora, da se ne bave izbornim aktivnostima i da ne prate političke stranke i kandidate, smatra Vlajić.
On napominje da REM, “kao i obično, pravi neku paralelnu stvarnost koju mi ne vidimo u medijima”.
– To što su državne televizije nešto otvorenije za one koji se ne slažu sa vlašću ili su konkurenti vlasti u izbornoj trci je samo neka vrsta alibija za javni servis pre svega. Jer ni izbor tema ni način obrade tih tema nije nešto što garantuje da svi politički akteri u Srbiji budu na profesionalan i dobar način predstavljeni, tako da bi konzumenti, gledaoci mogli da steknu realnu sliku o tome šta oni stvarno nude u političkom životu, kao politički program ili svetonazor. A kada je reč o ostalim medijima, pre svega elektronskim sa nacionalnih frekvencija, oni su i dalje neka vrsta dugmeta vlasti za pritiskanje javnosti i učvršćivanje slike o vlasti koja se odavno širi sa tih medija, navodi Vlajić.
Analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je tačna procena da su mnoge druge teme koje su bile dominantne u izbornoj kampanji neposredno pre otpočinjanja sukoba u Ukrajini ostale potpuno u zapećku, pogotovu one koje je pokrenula opozicija, pa će, kako kaže, ovaj događaj pogodovati samo aktuelnoj vlasti.
– U senci rusko-ukrajinskog sukoba su mnoge teme, računajući i ovu glavnu koju je nametnuo deo opozicije i građanskih aktivista, a koja se ticala protesta povodom Rio Tinta i ostalih zagađivača. Ona ne da je samo ostala u drugom planu, rekao bih da je uopšte nema, navodi Milivojević.
Na drugoj strani je, napominje on, činjenica da generalno u kriznim situacijama kakva je ova dominantno profitira onaj ko je trenutno na vlasti.
– U takvim kriznim situacijama većina građana traži sigurnost, mir, pribežište, zaklon, senku, dobrog domaćina i to po pravilu bude onaj ko je tog trenutka na vlasti. To se vidi i na paralelnoj kampanji u recimo predsedničkim izborima u Francuskoj i parlamentarnim u Mađarskoj, gde vidite da su Orban i Makron faktički dobili vetar u leđa zahvaljujući onom što se desilo u Ukrajini. Na opoziciju objektivno ova dešavanja utiču negativno, i sasvim sigurno na vlast pozitivno, ma kako predsednik Republike kukumavči nad pritiscima, to na njegovu funkciju predsednika stranke i te kako dobro utiče, pogotovu za njega kao kandidata za novog predsednika i ime koje je istovremeno nosilac lista za parlamentarne, beogradske i lokalne izbore. On nama plače kao predsednik Republike, ali istovremeno trlja ruke kao predsednik stranke, jer ovaj sukob kao da je naručio, siguran je Milivojević.
On istovremeno naglašava i da sve ovo drugo što se tiče izveštaja REM-a “nije vredno komentara”.
– Te računice o negativnom i pozitivnom prisustvu stranaka i pokreta na televizijama su crno bela šarenica, napominje Milivojević.
Vuletić: To se može egzaktno izračunati
Vladimir Vuletić, nekadašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a, kaže da konstatacija da je kriza u Ukrajini značajno izmenila dominantne teme izveštavanja ne bi trebalo da bude ničija ocena, već nešto što može precizno da se izračuna.
– Izbornu kampanju prate i REM ali i BIRODI i druge organizacije, pa bi svakako moglo na osnovu egzaktnih podataka da se izračuna da li je tako ili ne, jasan je Vuletić. (www.danas.rs, I. Nikoletić, 13.3.2022)
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo je nakon izveštaja o nadzoru televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom predizborne kampanje, da je rat u Ukrajini krajem februara promenio prioritete u medijskom izveštavanju i značajno preoblikovao dominantne teme učesnika izborne kampanje.
Sagovornici Danasa, s jedne strane, takvu promenu fokusa smatraju logičnom s obzirom na međunarodni značaj dešavanja unutar rusko-ukrajinske krize, dok s druge, tvrde da zahuktala predizborna kampanja nije toliko zapostavljena kako tvrdi regulatorno telo, kao i da na gubitku može da bude samo opozicija.
Novinar Đorđe Vlajić smatra da tako predstavljena, to nije realna slika medijskog stanja, te da je to “još jedna od analiza REM-a koja služi da bi to telo simuliralo aktivnost”.
– To što se pomerio medijski fokus na rat u Ukrajini je više nego logična posledica, to je planetarna stvar, i bez obzira koliko je daleko, svakako će imati posledice na život u Srbiji. Bilo bi besmisleno da se mediji ne bave tom temom. Ali to nikako ne znači da su mediji odustali od izbora, da se ne bave izbornim aktivnostima i da ne prate političke stranke i kandidate, smatra Vlajić.
On napominje da REM, “kao i obično, pravi neku paralelnu stvarnost koju mi ne vidimo u medijima”.
– To što su državne televizije nešto otvorenije za one koji se ne slažu sa vlašću ili su konkurenti vlasti u izbornoj trci je samo neka vrsta alibija za javni servis pre svega. Jer ni izbor tema ni način obrade tih tema nije nešto što garantuje da svi politički akteri u Srbiji budu na profesionalan i dobar način predstavljeni, tako da bi konzumenti, gledaoci mogli da steknu realnu sliku o tome šta oni stvarno nude u političkom životu, kao politički program ili svetonazor. A kada je reč o ostalim medijima, pre svega elektronskim sa nacionalnih frekvencija, oni su i dalje neka vrsta dugmeta vlasti za pritiskanje javnosti i učvršćivanje slike o vlasti koja se odavno širi sa tih medija, navodi Vlajić.
Analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je tačna procena da su mnoge druge teme koje su bile dominantne u izbornoj kampanji neposredno pre otpočinjanja sukoba u Ukrajini ostale potpuno u zapećku, pogotovu one koje je pokrenula opozicija, pa će, kako kaže, ovaj događaj pogodovati samo aktuelnoj vlasti.
– U senci rusko-ukrajinskog sukoba su mnoge teme, računajući i ovu glavnu koju je nametnuo deo opozicije i građanskih aktivista, a koja se ticala protesta povodom Rio Tinta i ostalih zagađivača. Ona ne da je samo ostala u drugom planu, rekao bih da je uopšte nema, navodi Milivojević.
Na drugoj strani je, napominje on, činjenica da generalno u kriznim situacijama kakva je ova dominantno profitira onaj ko je trenutno na vlasti.
– U takvim kriznim situacijama većina građana traži sigurnost, mir, pribežište, zaklon, senku, dobrog domaćina i to po pravilu bude onaj ko je tog trenutka na vlasti. To se vidi i na paralelnoj kampanji u recimo predsedničkim izborima u Francuskoj i parlamentarnim u Mađarskoj, gde vidite da su Orban i Makron faktički dobili vetar u leđa zahvaljujući onom što se desilo u Ukrajini. Na opoziciju objektivno ova dešavanja utiču negativno, i sasvim sigurno na vlast pozitivno, ma kako predsednik Republike kukumavči nad pritiscima, to na njegovu funkciju predsednika stranke i te kako dobro utiče, pogotovu za njega kao kandidata za novog predsednika i ime koje je istovremeno nosilac lista za parlamentarne, beogradske i lokalne izbore. On nama plače kao predsednik Republike, ali istovremeno trlja ruke kao predsednik stranke, jer ovaj sukob kao da je naručio, siguran je Milivojević.
On istovremeno naglašava i da sve ovo drugo što se tiče izveštaja REM-a “nije vredno komentara”.
– Te računice o negativnom i pozitivnom prisustvu stranaka i pokreta na televizijama su crno bela šarenica, napominje Milivojević.
Vuletić: To se može egzaktno izračunati
Vladimir Vuletić, nekadašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a, kaže da konstatacija da je kriza u Ukrajini značajno izmenila dominantne teme izveštavanja ne bi trebalo da bude ničija ocena, već nešto što može precizno da se izračuna.
– Izbornu kampanju prate i REM ali i BIRODI i druge organizacije, pa bi svakako moglo na osnovu egzaktnih podataka da se izračuna da li je tako ili ne, jasan je Vuletić. (www.danas.rs, I. Nikoletić, 13.3.2022)
Нема коментара:
Постави коментар